Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije.
Vojska Srbije ima poseban značaj u našem narodu, u našim srcima i u našoj državi. Za mene je lično naša vojska jednako naša država i obrnuto. Zato nije čudo što u anketi koju sprovode agencije, Ministarstvo odbrane uvek ima najveće moguće ocene i puno poštovanje od strane građana Srbije.
Meni se čini gospodine Đorđeviću, da vi sa vašim saradnicima koračate u tom pravcu i da ćete za svog ministrovanja dobiti poštovanje građana Srbije, vi i vaši saradnici i ja se nadam da će to tako biti do kraja vašeg mandata.
Naša vojna neutralnost je jedan od četiri stuba naše spoljne politike i ja želim da svima poručim koji nas slušaju da to prime k znanju i da je to nešto za šta ćemo se mi zalagati. Dokle god smo vojno neutralni, mi možemo da sarađujemo sa svim marinama sveta u meri koja to nama odgovara, u vremenu kada to nama odgovara i koliko nam odgovara.
U sklopu toga, ja želim da vam kažem da naši „plavi šlemovi“ odnosno naše multinacionalne operacije koje ćemo poslati naše plave, popularne šlemove, želim to da podržim i želim da kažem da tu ima više aspekta koji su dobro došli za našu vojsku, za našu državu.
Srbija treba da pokaže da je pouzdan partner u svetu po pitanju bezbednosti, da je odgovorna država u tom vojnom aspektu, gde će naši pripadnici ići i činiti dobre stvari, donoseći mir ljudima na tom trusnom području, dizati ugled svoje države i ponosito pokazivati da srpski vojnik zaslužuje da bude u takvim bezbednosnim snagama.
Ja lično mislim da, pored toga što su oni vojnici i policajci koje smo poslali tamo, oni su i naši ambasadori i da oni mogu da značajno utiču na raspoloženje u pravcu da Srbija dobije ugled i poštovanje.
Ja im pre svega želim da tamo sretno odu, a najviše im želim da se odatle sretno i zdravo vrate na slavu srpske države i srpske vojske.
U sklopu toga, prateći vaš izveštaj, primetio sam da smo oko 11% pošto žena angažovali da u tim operacijama učestvuju. Ja sam po tom pitanju vrlo zadovoljan i ne samo po pitanju rodne ravnopravnosti. Ja lično mislim da u svim oslobodilačkim ratovima i odbrambenim ratovima koje je vodila Srbija, rame uz rame sa muškarcima su bile naše majke, naše sestre, naše devojke. Ne sećam se ni jednog okupatora koji je rekao – nemojte da ubijate žene, a pogotovo nemojte da ubijate decu.
Mislim da je pravda da žene uzmu učešće u našim oružanim snagama i da za to dobiju dobru obuku, naravno, oni koji budu hteli i želeli da se priključe toj obuci.
Kada pričamo o ženama u oružanom sastavu, ja ne mogu da se ne podsetim Milunke Savić, heroine Prvog svetskog rata, koja, za one koji ne znaju, je bila najodlikovaniji vojnik i podoficir na svetu. Imala je vojnička priznanja od svih oružanih sila tadašnje Evrope, što će reći Francuske, Britanije i Rusije. Sa svojim ratnim drugovima je prešla Albaniju i celu Golgotu i devet puta bila ranjavana. Ona je i posle rata pokazala da je veliki čovek, pored svojeg jednog biološkog deteta, ona je podigla još tri siročića i iškolovala i spremila ih za život. U sklopu svega toga želim samo onim nevernim Tomama koji još uvek misle da žene nemaju mesto u oružanim snagama, da dobro razmisle, da li su u pravu.
Želim s vama još samo da podelim da sam presrećan što se u budžetu našlo mesta za podizanje plata vojnicima i policajcima, od 5% i ne mogu da se ne setim reči Vojvode Živojina Mišića koji je rekao još pre 100 godina – onaj ko ne bude hranio i oblačio svoju vojsku i policiju, taj će hraniti i oblačiti tuđu. Što bi možda neki i želeli. Zahvaljujem.