Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8022">Milutin Đurić</a>

Govori

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, u dosadašnjoj primeni Zakona o turizmu pokazalo se da je pojedina rešenja trebalo potpunije regulisati, u cilju daljeg unapređenja razvoja turizma. Tu pre svega mislim na kvalitet usluga, ali i ispunjavanje obaveza prema korisnicima usluga. Isto tako, sadašnja rešenja, kojima je uređena ova delatnost, su u neskladu sa regulativom razvijenih zemalja turističke privrede, gde se traže veoma strogi uslovi, kako u pogledu kadrova, tako i finansijskih garancija.
Odbor za trgovinu i turizam je razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i smatra da ponuđena rešenja vode ka - prvo, unapređenju razvoja turizma, drugo, jačanju kvaliteta usluga, treće, pružanju adekvatne zaštite korisnicima usluga.
Ocena Odbora je da je Ministarstvo za turizam učinilo maksimum napora da ponudi najbolja rešenja i stoga smatramo da zakon treba apsolutno prihvatiti. Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, Odbor za trgovinu i turizam u potpunosti podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za obavljanje prometa roba, vršenje usluga u prometu robe  i inspekcijskom nadzoru jer je u funkciji sprečavanja  sive ekonomije  i uvođenja prometa robe u regularne tokove.
To je u skladu sa opredeljenjem i programom, kako Savezne, tako i Republičke vlade. Nesumnjivo da je u praksi bilo zloupotreba u prometu roba za koje se plaćaju akcize, kao i u komisionoj i diskontnoj prodaji.
Očekujem da će predložene zakonske odredbe, o kojima je ovde i ministar govorio, kojima se prodaja proizvoda bez akciznih markica, za koje je ona propisana, smatra neovlašćenim prometom, čime se stvara pravni osnov za efikasno delovanje tržišne inspekcije znatno umanjiti izbegavanje plaćanja akciza, a u oblasti komisione i diskontne prodaje uvesti više reda, kako u cilju zaštite potrošača, tako i u cilju ravnopravnosti subjekata koji se bave prometom roba.
Realno je očekivati da će u narednom periodu biti poteškoća i u sektoru prometa robe, pa podržavamo davanje ovlašćenja Vladi za propisivanje privremenih mera za sprečavanje i otklanjanje poremećaja u prometu određenih proizvoda, kada se ti poremećaji ne mogu otkloniti merama tekuće ekonomske politike, uz uverenje da će Vlada za njima posezati samo kada je to zaista neophodno.
Ne treba zanemariti značaj ni predloženih rešenja u cilju potpunije evidencije prometa, jer je to uslov za efikasno praćenje izvršavanja poreskih obaveza. Na kraju, predloženo povećanje novčanih kazni, kao i predlog da prvostepeni prekršajni postupak vodi Ministarstvo za trgovinu, uz pretpostavku da će Ministarstvo obezbediti kadrovske i druge uslove, znatno će povećati efikasnost prekršajnog postupka za prekršaje za koje je propisana samo novčana kazna, jer se pokazalo da sudije za prekršaje zbog velikog broja predmeta nisu mogle postići potrebnu efikasnost.
U smislu izloženog, zalažem se za usvajanje predloženog zakona, čijom doslednom primenom očekujemo pozitivne rezultate na suzbijanju prvenstveno sive ekonomije, zakonitost u prometu roba, ali i zaštitu potrošača, kao i značajne fiskalne efekte. Hvala lepo.
Gospodo poslanici, gospodine predsedniče, ja sam narodni poslanik iz Aranđelovca, Đurić Milutin. Želim da nešto kažem ispred Odbora za trgovinu, jer sam potpredsednik, odnosno zamenik predsednika Odbora za trgovinu i turizam, koji je razmatrao Predlog zakona koji je podnela grupa poslanika iz Kragujevca.
U Odboru sede predstavnici svih parlamentarnih stranaka i odgovor je bio jednoglasan da ovaj predlog zakona ne treba prihvatiti. Zašto ne treba?
Sigurno da u ovom predlogu zakona najznačajniji elemenat je socijalni, ali isto tako u postojećem zakonu koji je na snazi postoji jedna izuzetna socijalna komponenta, a to je da se fizička lica mogu baviti prometom robe na otvorenom prostoru, odnosno na tezgama pod veoma liberalnim uslovima. Znači, potrebno je samo da fizičko lice registruje radnju, ali radnju koja će omogućiti obavljanje i bavljenje trgovinom na takovom jednom prostoru, gde nije potreban ni poslovni prostor ni odgovarajući uslovi.
Drugi element, koji je takođe liberalan, da pri registrovanju ovih radnji nije potrebno zapošljavanje dva radnika. Na ovaj način, ako bismo prihvatili predlog, doveli bismo sve one preduzetnike koji imaju registrovane radnje u teži položaj u odnosu na fizička lica, koja bi se bavila istom delatnošću.
Ako znamo da je po donošenju ovakvog zakona već izvršeno registrovanje preko 15.000 radnji u Srbiji, znači, da je Zakon dovoljno liberalan i da je prihvaćen. Ono gde se može pomoći, pogotovo onim licima kojima ovakvo poslovanje odnosno promet robe predstavlja jedan dopunski izvor prihoda, a možda i preživljavanje.
Prvo, organi lokalne samouprave mogu dosta pomoći putem zakupa prostora, znači, sniženjem i prostora i tezgi, a isto tako i u delu propisa koji tangiraju fiskalna zaduženja, ali to je nešto što se ne odnosi na ovaj zakon, već na nešto što je u domenu i resoru drugih ministarstava. Sigurno da ako želimo, a želimo i svi se zalažemo za suzbijanje sive ekonomije i za sprečavanje šverca i svega onoga što je dosta negativno, ovakav predlog u ovakvom momentu ne bi mogli prihvatiti. Toliko. Hvala.
Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče, neće biti prvi put da za govornicom Narodnog parlamenta Srbije, najvećeg narodnog demokratskog doma ,  govorimo o pokušajima svojatanja Srbije i Jugoslavije,  pokušajima da se sudbina ovog naroda kroji van granica ove zemlje, željama moćnika sa Zapada da jednu suverenu državu podele na delove kojima će lakše ekonomski i politički manipulisati.
I ovog puta je Srbija na dnevnom redu brojnih sastanaka nazovi grupa i kvazi institucija demokratskog svetskog sistema, ali sa ciljem da joj se zada još jedan udarac, pored bezbroj zadatih i unapred isplaniranih. Ovog puta je na redu Kosovo i Metohija, kolevka srpske civilizacije, ognjište najstarije države na Balkanu, preteče svih potonjih Jugoslavija.
Kolevka jedne Srbije i vazda jedine, trebalo bi, po njima, da bude centar albanskih separatista. Po scenariju Zapada, Kosovo i Metohija bi trebalo da bude treća republika u Srbiji, odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji, a zatim dolaze Sandžak, pa Vojvodina i tako redom.
Sve to prati dobro poznata svita koja od parlamenta do neke druge svetske institucije u svetu ponavlja istu brigu o demokratiji u Srbiji, sudbini i pravima albanskog naroda, do kojeg im je stalo isto onoliko koliko i do svih onih koji mogu da utiču na narkomafiju i svetske poslove kriminala, trgovinu oružjem, ekološkim otpadom i starim tehnologijama.
Zbog toga Zapad i hoće da Kosovo i Metohiju tretira kao problem Jugoslavije, kao evropski i svetski bauk , ne bi li konačno ostvario cilj čija je realizacija počela 1991.godine.
Po ko zna koji put govornica srpskog parlamenta mora da bude bastion istine, pravde i očuvanja integriteta zemlje, koja je mnoge druge učila demokratiji i miroljubivoj politici. Još jednom, ovo mora da bude govornica za kojom će poslanici zaboraviti na sve političke nesuglasice i okrenuti se odbrani časti Srbije i očuvanju otadžbine. Očigledno je došao čas istine i odluke iza koga nema uzmicanja ni za stopu. Pravdanja i praštanja nema ni za koga ko bi , kao nekada davno Branković, da izda Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija je bilo mesto i ostalo mesto za velike bitke, ali i pobede , ne samo mesto za pesme, nego i za život srpskog naroda.
Kad u ovom parlamentu govorimo o pravima i demokratiji u Irskoj, Baskiji, francuskim departmanima ili američkim republikama , koje bi da se otcepe, ali su snagom oružja u tome sprečeni , da li ćemo dozvoliti da se ime Srbije i Kosova povlači od nemila do nedraga? Nećemo. Srbija je zemlja otvorena srca. Mi smo narod poznat po gostoprimstvu. So i pogača sačekaće svakog ko je dobronameran, ali ne i onog koji nam na plišanom jastučetu donosi nož za pod grlo srpskom narodu ili još jedan hatišerif. Lekciju o Kosovu i Metohiji smo davno naučili. Mi smo svoja iskustva skupo platili da bismo neke greške ponavljali.
Zbog toga duboko verujem da će referendum biti jedini i pravi način da građani i narod Srbije kažu da je pitanje Kosova i Metohije unutrašnje pitanje Srbije.