Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime potvrđuje se međunarodni ugovor kojim se obezbeđuje kontinuitet u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Doha amandman na Kjoto protokol utvrđuje obaveze smanjenja emisije atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte za period od 2013. do 2020. godine u državama koje su dobrovoljno isti prihvatile.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime trenutno broji 196 članica, dok nastavak Kjoto protokola do 2020. godine do sada su prihvatile 34 države. Osnovni cilj Konvencije je da obezbedi stabilizaciju atmosferske koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. Način postizanja ovog cilja za period od 2008. do 2012. godine bio je utvrđen Kjoto protokolom u kom su bile kvantifikovane obaveze smanjenja atmosferskih gasova za 38 zemalja i to je u proseku za 5% u odnosu na referentnu 1990. godinu.
Republika Srbija nije imala obavezu kvantifikovanog smanjenja atmosferskih gasova, što implicira izostanak obaveze i u periodu nastavka Kjoto protokola. Međutim, obaveze koje je nalagao protokol nisu bile dovoljne za trajno postizanje ciljeva Konvencije. Štaviše, merenja pokazuju da ukupna globalna emisija i koncentracija gasova u atmosferi počev od 1970. godine konstantno raste. Godina 2015. je globalno bila najtoplija godina od kad postoje merenja, a deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. godine. Ovakvi trendovi imali su za posledicu povećanje intenziteta elementarnih i prirodnih nepogoda.
U periodu od 1960. do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije došlo je do značajnog porasta srednje maksimalne i minimalne dnevne temperature u proseku za 0,3 stepena Celzijusa po dekadi na godišnjem nivou. Najtoplija godina bila je 2000, zatim 2008, 2007. Ovakva situacija imala je veliki uticaj na klimu na našim prostorima. Imali smo 2012. godine sušu koja je doprinela smanjenju prinosa nekih useva čak i do 50%. Procene pokazuju da su suše 2000, 2003, 2007. i 2012. godine izazvale materijalne štete veće od 3,5 milijardi evra. Takođe, u 2014. godini imali smo poplavu čija šteta je procenjena na 1,5 milijardi evra. Imali smo i materijalne štete od posledica šumskih požara u periodu od 2000. do 2009. godine koje se procenjuju na preko 300 milijardi evra.
Što se tiče budućnosti u Srbiji, i dalje se može očekivati porast temperature, i to za period od 2011. do 2040. godine i do 9 stepeni Celzijusa. Takođe se očekuje i smanjenje količine padavina, što će najviše pogoditi prinos kukuruza do 2030. godine. Očekuje se smanjenje od 58%, a potencijalno smanjenje prinosa pšenice iznosiće do 16%.
Kako bi se ovo sprečilo, pored aktivnosti na nacionalnom nivou, potrebne su akcije i na globalnom nivou koje predviđa Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime. S obzirom na njen osnovni cilj, bilo je neophodno obezbediti kontinuitet akcija na smanjenju emisije atmosferskih gasova nakon isteka Kjoto protokola 2012. godine, odakle je i proistekao Doha amandman na Kjoto protokol za period od 2013. do 2020. godine, koji su, kao što sam rekla, do sada prihvatile 34 države. Takođe, 2015. godine usvojen je Sporazum iz Pariza koji je praktično pravni nastavak Doha amandmana, odnosno Kjoto protokola. Ovaj sporazum odnosi se na period posle 2020. godine i on obavezuje sve članice Konvencije na smanjenje emisije atmosferskih gasova koji stvara efekat staklene bašte.
Za potrebe usvajanja ovog sporazuma države su bile pozvane da dostave svoje nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je između ostalog i Republika Srbija dostavila. Ukupno smanjenje emisije gasova do 2030. godine koje može biti postignuto u našoj zemlji je 9,8% u odnosu na emisiju iz 1990. godine.
Iz svega što sam do sada navela, kako bi se obezbedio dalji ekonomski rast, ali i osigurala budućnost planete, neophodno je ograničiti rast temperature na globalnom nivou. Naučno je pokazano da je potrebno ograničenje rasta globalne srednje temperature do kraja veka na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, što implicira nastavak primene Kjoto protokola kroz Doha amandman.
Istkala bih da prihvatanje ovog amandmana nema negativne posledice po našu zemlju, kao i da nije uvedena obaveza smanjenja emisije gasova. Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol istovremeno daje veće mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava iz multilateralnih i bilateralnih fondova za potrebe borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou.
Prihvatanjem ovog amandmana Vlada Republike Srbije pokazuje posvećenost ispunjenju obaveze iz međunarodnih ugovora, u konkretnom slučaju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Hvala.