TIJANA DAVIDOVAC

Srpska napredna stranka

Rođena 1986. godine. Živi u Lazarevcu.

Osnovnu školu završila je u Lajkovcu, a srednju ekonomsku školu u Valjevu.

Po zanimanju je ekonomista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 49
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 18 dana i 2 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Putni pravci kroz Republiku Srbiju predstavljaju najkraću i najefikasniju vezu između Zapadne i Centalne sa Južnom i Jugoistočnom Evropom.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit koje Ministarstvo finansija uzima od kineske Eksport-Import banke za projekat izgradnje puta E 763 na deonici Preljina-Požega u iznosu od 445 miliona dolara, od čega se 15% finansira iz budžeta Republike Srbije.

Ukupna dužina Koridora 11, koji se prostire od Beograda do granice sa Crnom Gorom, iznosi 258 kilometara. Deonica Preljina-Požega dugačka je 30,9 kilometara i podeljena je na tri manje deonice. Komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom „Čajna komunikejšn konstrakšn kompani“ u vrednosti od 400 miliona evra potpisan je 2017. godine i odnosi se na projektovanje i izvođenje radova na ovoj deonici.

Planirani rok za izgradnju ove deonice je tri godine, a predviđene su tri petlje, mostovi i tri tunela. Poslednja deonica na Koridoru koja će se ugovarati nakon završetka deonice Požega-Preljina je od Požege do granice sa Crnom Gorom, kod Boljara, koja je duga nešto više od 100 kilometara i predstavlja najkomplikovaniji deo puta sa mnogo mostova i tunela, čija se vrednost procenjuje na oko milijardu evra.

Izgradnja Koridora 11 ima veliki značaj za povezivanje naše zemlje i regiona, posebno jer je deo budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, pošto od Požege do granice sa BiH preostaje da se izgradi oko 60 kilometara autoputa.

Deonica Ljig-Preljina koja je dugačka 40,36 kilometara puštena je u saobraćaj 2016. godine. Vrednost ove deonice koja je finansirana iz kredita Republike Azerbejdžan koštala je 308 miliona evra. Deonica Obrenovac-Ub-Lajkovac-Ljig koja se gradi od 2014. godine dugačka je 62,7 kilometara. Vrednost radova na deonici Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig iznosila je 335 miliona dolara, od čega se 10% finansira iz budžeta Republike Srbije, a ostatak iz kredita kineske „Eskim“ banke.

Deonica Ub-Lajkovac koštala je 73 miliona evra i finansirana je iz budžeta Republike Srbije. Deonica Obrenovac-Preljina biće puštena u saobraćaj tokom sledećeg meseca, što će u značajnoj meri rasteretiti Ibarsku magistralu i našim građanima olakšati kretanje na ovoj relaciji.

Loša saobraćajna infrastruktura godina je bila jedan od najvećih razvojnih ograničenja Srbije.

Značaj izgradnje Koridora 10 i 11 je višestruka, kako za građane i privredu tako i za razvoj lokalnih samouprava. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost i intenzivniji transport i trgovinu, lokalne samouprave su privlačnije za strane investitore, za izgradnju fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Takođe znatno doprinosi i razvoju turističkih destinacija.

Danas imamo pozitivne makroekonomske pokazatelje, imamo suficit u budžetu, inflaciju u predviđenim granicama, stabilan kurs evra, smanjenje javnog duga i deficita platnog bilansa, a sve to smo postigli kroz odgovoran rad Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića što nam je omogućilo između ostalog da se pokrenu značajni infrastrukturni projekti, a u poslednjih nekoliko godina izgrađeno je i više kilometara puteva nego decenijama pre toga.

Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i stabilizaciji javnih finansija, mi danas imamo novac kojim možemo da trošimo na izgradnju puteva, obdaništa, bolnica, škola, što je u interesu naših građana koji nam daju svakodnevnu podršku jer su izabrali nas da gradimo pristojnu i modernu Srbiju, a u prošlost poslali huligane koji maltretiraju naše građane i demoliraju naše gradove. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima kojim se posle više od jedne decenije rešava problem 15.785 ljudi koji su u ovom trenutku zaduženi u toj valuti. Postignuto je kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana i to građana, odnosno udruženja koje ih predstavljaju, banaka i države.

Ovim predlogom je predviđeno da se preostali dug kredita konvertuje u evre i da dug dobijen konverzijom bude umanjen za 38%, kao i da se kamatna stopa ograniči na 3.4%, plus tromesečni ili šestomesečni Euribor za promenljive kamatne stope, odnosno na 4% za fiksne kamatne stope čime se rizik dalje otplate kredita svodi na minimum.

Po ovom zakonu banka je dužna da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu dostavi korisniku ponudu, dok sa druge strane korisnici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana prijema ponude obaveste banku o svojoj odluci. Ovaj zakona nije obavezujući, tako da korisnici ukoliko ne žele nisu u obavezi da izvrše konverziju.

Izdvajanje države u svrhu primene ovog zakona će iznositi 11,7 milijardi dinara i to u slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje. Ovaj iznos nije mali ali zahvaljujući odgovornoj politici koju je SNS vodila u proteklih godina mi smo naše javne finansije doveli u red tako da možemo da rešimo brojne nasleđene probleme među kojima je i problem građana koji su zaduženi u švajcarcima. U prva tri meseca ove godine ostvarili smo suficit u budžetu u iznosu od 15,8 milijardi dinara iako smo planirali deficit od 19 milijardi. Takođe javni dug je krajem marta iznosio 50,8% BDP, a 2015. godine iznosio je 70%. O postignutim rezultatima Vlade govori i činjenica da je ukupna vrednost direktnih stranih investicija u protekloj godini iznosila 3,5 milijardi evra, dok su sve druge zemlje u regionu privukle 1,9 milijardi.

Zatim, kada govorimo o nezaposlenosti koja je 2013. godine iznosila 25,9%, ona danas iznosi manje od 12% zahvaljujući brojnim fabrikama koje su otvorene širom Srbije isključivo zahvaljujući radu ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića koji se svakodnevno bori za bolji i kvalitetniji život naših građana. Zahvaljujem se.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, zakoni koji su pred nama predstavljaju nastavak reformskih procesa koje smo započeli 2014. godine kada je na čelu Vlade bio naš predsednik Aleksandar Vučić, a čiji rezultati su postali vidljivi tokom 2018. godine, o čemu svedoče brojni ekonomski pokazatelji, kao što je rast BDP-a od 4,5%, što nas svrstava u najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine iznosila je 11,9% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, kada je iznosila 25,2%. Veoma važna činjenica je i to što je nezaposlenost mladih smanjena sa 51,1 na 27,5%. Treću godinu za redom budžet Republike Srbije završava sa suficitom. Na kraju septembra tekuće godine na nivou opšte države suficit je iznosio 54,5 milijardi dinara, dok je na nivou republičkog budžeta ostvaren suficit u iznosu od 61,1 milijarde dinara.

Zatim, kada govorimo o spoljnotrgovinskoj razmeni, u prvih devet meseci ove godine iznosila je 28,1 milijardu evra, što je međugodišnje povećanje od 10,5%. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvih devet meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra i u potpunosti je pokriven direktnim stranim investicijama koje su iznosile 1,8 milijardi evra.

Kao što možemo da vidimo, reformski procesi koje sprovodi ova Vlada su na zdravim osnovama fiskalne i monetarne stabilnosti i podižu atraktivnost naše privrede u smislu dovođenja stranih investitora, što značajno doprinosi jačanju regionalne saradnje. Zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Lazarevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 07.06.2016 -
- Kolubara usluge d.o.o. (Referent za komercijalne poslove) Republika Mesečno 46640.00 RSD 16.07.2014 - 06.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 16:05