TIJANA DAVIDOVAC

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Tijana Davidovac je do sada bila poslanica dva puta. Prvi put je izabrana za poslanicu u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine, i drugi put u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 11. sazivu bila je članica Odbora za spoljne poslove i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i zamenica člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu kao i zamenica člana Odbora za spoljne poslove i Odbora za prava deteta.

Tokom 12. saziva plenumu se obratila ukupno četiri puta, u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije nije učestvovala nijednom, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 620 sati, i učestvovala u glasanju o 405 akata, od čega je za 404 glasala “Za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanicu kao 88. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve. Članica je Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana.

BIOGRAFIJA

Rođena 1986. godine. Osnovnu školu završila je u Lajkovcu, a srednju ekonomsku školu u Valjevu. Po zanimanju je master ekonomistkinja.

Od 2014. godine predsednica je Nadzornog odbora biblioteke Dimitrije Tucović u Lazarevcu.

Bila je odbornica u Skupštini opštine Lazarevac, ali na tom mestu nije provela ceo mandat. Mandat joj je potvrđen u oktobru 2019. godine, a već u decembru iste godine podnela je ostavku zbog obaveza u Narodnoj skupštini.

Predsednica je Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Lazarevac.
Poslednji put ažurirano: 07.03.2023, 08:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 30 dana

Poštovana gospođo Davidovac, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupc...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 5 godina i 2 meseca i 25 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 6 godina i 1 mesec i 3 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 24.07.2023.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Primenom Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine propisana je zabrana priključenja nezakonito izgrađenih objekta na elektro-energetsku i komunalnu mrežu. Mi danas imamo priliku da kroz raspravu u pojedinostima doprinesemo poboljšanju životnih uslova naših sugrađana koji se sa ovim problemom suočavaju godinama unazad.

Ovaj amandman jasno govori da opozicioni poslanike ne zanima u kakvim uslovima naši sugrađani žive, da li imaju vodu, da li imaju struju, komunalnu infrastrukturu, grejanje, osnovna ljudska prava koja su im Ustavom i brojnim međunarodnim konvencijama zagarantovana.

Na inicijativu Zaštitnika građana i grupe građana „Hoćemo struju u 21 veku“ Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture je pronašlo način da privremeno stvori i zakonsku mogućnost i pruži priliku da ljudi koji su rešili svoje stambeno pitanje omogući i privremeni priključak na elektro-energetsku i komunalnu mrežu.

Samim tim značajno će popraviti njihove uslove za život i uslove za život njihove porodice. Izmene ovog zakona svakako ne oslobađa ove ljude da ne sprovedu proces legalizacije ovih objekata do kraja. Znači, ovo je privremena mera i samim tim su u obavezi da u zakonskom roku sprovedu legalizaciju svojih objekata. U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu izmene ovog zakona biće donet podzakonski akti koji će detaljnije precizirati uslove pod kojima će vlasnici nepokretnosti moći da podnesu zahteve za privremene priključke.

Rok za podnošenje ovih zakona je 30 dana od dana donošenja podzakonskog akta i to nadležnom organu za poslove ozakonjenja. Hvala na pažnji.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije omogućiće značajnu uštedu, ali i sigurnost snabdevanja energijom, što će značajno smanjiti uticaj energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, ali i doprineti i racionalnom korišćenju prirodnih i drugih resursa. Danas čovečanstvo koristi i znatno više energije nego ikada ranije, ali i ekološke posledice korišćenja raznih izvora su veoma nepovoljne po životnu sredinu.

Pošto ne postoji ni jedan izvor energije ili kombinacija nekoliko različitih izvora koji nisu štetni po životnu sredinu, najvažnija stvar koju ljudi mogu da urade jeste da štede energiju, jer samo tako ćemo postići održivi razvoj civilizacije.

Upravo uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koja će imati svojstvo pravnog lica, omogućiće da se podsticajna sredstva, osim jedinicama lokalnih samouprava dodele i drugim korisnicima, što do sada nije bilo moguće.

Posebno je značajno što će sredstva biti dostupna građanima kroz modele finansiranja u koje će biti uključeni jedinice lokalnih samouprava, privredni subjekti koji izvode radove na energetskoj sanaciji i bankarski sektor.

Predviđeno je da se sredstva dodeljuju za projekte u stambenom sektoru koji podrazumevaju izolaciju kućnih objekata, zamenu stolarije, uvođenje kotlova na gas i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarni kolektori za grejanje potrošne vode, toplotne pumpe i kotlovi na biomasu.

Osnivanjem uprave uspostaviće se održiv mehanizam finansiranja energetske efikasnosti, što predstavlja uslov za dobijanje bespovratnih sredstava Evropske unije iz IPA fondova za investicije u ovu oblast. Pilot projekat za dodelu sredstava građanima očekuje se tokom godine, dok se veće investicije očekuju početkom naredne godine.

Prema raspoloživim podacima u Srbiji se potroši od tri i po do četiri puta više energije za stvaranje jedinice bruto nacionalnog dohotka, nego u zemljama Evropske unije, a ukoliko poredimo potrošnju toplotne energije po domaćinstvima, procenjuje se da je u Srbiji prosečna potrošnja 214 kilovat časova po metru kvadratnom, dok je prosek na nivou Evropske unije skoro duplo manji oko 112 kilovat časova na godišnjem nivou.

Uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti omogućiće sprovođenje dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu Nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije, što podrazumeva energetsku sanaciju u skladu sa novim propisima o energetskim karakteristikama zgrada u periodu od 2021. do 2050. godine.

Investicije bi iznosile nekoliko stotina miliona evra godišnje u periodu od 10 godina. Ovim sredstvima bi se energetski saniralo ukupno oko 100 miliona kvadrata stambenog prostora, a na godišnjem nivou ušteda energije bi iznosila oko 500.000 megavata uz smanjenje emisije CO2 za ceo period od 37% u odnosu na emisiju iz 2020. godine.

Na taj način učešće investicija u BDP-u iznosila bi 1,7% što bi otvorilo blizu 160.000 radnih mesta, odnosno na svaki milion evra investicija, otvorilo bi se sedam novih radnih mesta.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaće predloženi set zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnim međudržavnih mostova, koji je danas na dnevnom redu, značajno doprinosi daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje.

Ono što moram istaći jeste da je Srbija ostvarila veliki pomak kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture i da prednjači u odnosu na zemlje u regionu.

Razvoj infrastrukture je, pre svega, važan jer podstiče ekonomski rast. Bez putne infrastrukture nema novih investicija, kao ni otvaranja novih radnih mesta.

Putna mreža u Srbiji sastoji se od preko 45.000 kilometara državnih i opštinskih puteva, od čeka su 925 kilometara autoputevi.

Ono što smo zatekli kada je SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, došla na vlast a kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture u našoj zemlji jesu brojni problemi poput nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, kao i kašnjenje sa projektima zbog kojih su dobavljačima plaćane kazne.

To je period kada su često najavljivani projekti za koje su postojali samo idejni planovi i period kada su radovi otvarani i po nekoliko puta, a u periodu od 2000. do 2012. godine izgrađeno je svega 63 km auto-puteva.

U periodu posle 2012. godine izgradnja putne infrastrukture postala je prioritet. Pored izgradnje novih auto-puteva, radilo se i na održavanju putne mreže, gde je obnovljeno preko 4.000 km državnih i lokalnih puteva, od kojih je većina prvi put asfaltirana. Recimo, samo u opštini Lazarevac, rekonstruisano je preko 230 km putnih pravaca.

Od 2012. godine urađeno je 362 km auto-puteva, u okviru kojih je završen južni i istočni krak Koridora 10, koji je predstavljao jedan od najzahtevnijih građevinskih projekata u Evropi.

Takođe, urađen je deo Koridora 11 u dužini od 120 km, koji povezuje Beograd i Čačak.

Trenutno se u Srbiji gradi 262 km auto-puteva, u okviru kojih Moravski koridor zauzima ključno mesto u dužini od 112 km.

Pored završenih i započetih auto-puteva do 2025. godine u planu je da se izgradi 435 km auto-puteva i preko hiljadu kilometara brzih saobraćajnica.

Kada se završeni planirani auto-putevi Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, Beograd-Vršac, Vožd Karađorđe, Požega-Boljare, Ruma-Šabac, kao i druge deonice, putna infrastruktura Srbije biće potpuno promenjena, što će značajno olakšati putovanje kroz našu zemlju, ali će značajno doprineti i našoj ekonomiji. Biće ostvaren jedan od ključnih preduslova za dalji razvoj Srbije.

U danu za glasanje poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaće ovaj sporazum. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Lazarevac, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 132210.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Predsednik nadzornog odbora Biblioteka "Dimitrije Tucović" Lazarevac Grad Godišnje 2500.00 RSD 25.09.2018 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 132210.00 RSD 01.08.2022 -