Ja bih ovaj poslednji amandman na tekst Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima iskoristio pre svega da se zahvalim svim narodnim poslanicima na zaista jednoj dobroj raspravi koju smo imali proteklih dana i oko Strategije razvoja energetike i oko Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Mislim da je reč o dva izuzetno značajna zakonska projekta, odnosno strategije i zakonu koji treba da u velikoj meri utiču na život i budućnost ove države.
Nije moje da ocenjujem, ali ako mi dozvolite to skromno pravo, ja bih iskoristio da su narodni poslanici zaista uložili jedan ogroman napor i veliku energiju da na dobar način analiziraju ovaj zakon, da su amandmani koji su bili podneti bili zaista u funkciji činjenja ovog zakona još boljim.
Želim da se zahvalim svim poslaničkim grupama na doprinosu. Naravno, želim da se zahvalim resornom skupštinskom odboru i gospođi Tomić na velikoj podršci i razumevanju prilikom razmatranja i ovog zakona i čitavog ovog okvira i svih amandmana.
I naravno na samom kraju da pozovem Narodnu skupštinu, da pozovem sve poslanike da podrže ovaj zakon, jer duboko verujem da pogotovo Zakon o rudarstvu zaslužuje jednu podršku svih poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite u najkraćem, pošto ovo objektivno nije materija koja je predmet razmatranja resora ministarstva kojim se ja bavim, ali kao ovlašćeni predstavnik Vlade da u najkraćem pokušam da prođem kroz ova četiri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma ili međunarodnih konvencija koje se nalaze na današnjem dnevnom redu Skupštine.
Krenuću, naravno, od Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika. Tu konvenciju SFRJ je potpisala 12. decembra 1990. godine. U martu 2001. godine, SRJ, kao pravni sukcesor, potvrdila je da ostaje potpisnica ove konvencije. Ono što je važno istaći jeste da je ovu konvenciju do sada ratifikovalo 33 države, od čega su četiri članice EU – Belgija, Hrvatska, Italija i Kipar. Takođe, Nemačka, Poljska i Rumunija su potpisale konvenciju, ali nisu je ratifikovale. Potvrđivanjem ove Međunarodne konvencije, Republika Srbija svrstala bi se u grupu zemalja koje regrutovanje, korišćenje, finansiranje i obuku plaćenika sankcioniše krivično delo i kao moralno neprihvatljivu formu ratovanja.
Ono što je važno istaći je da je ovaj parlament u oktobru 2014. godine u dopunama Krivičnog zakonika propisao dva nova krivična dela koja se odnose na učestvovanje državljana Republike Srbije u ratu ili oružanom sukobu u stranoj zemlji ili organizovanju učestvovanja državljana Republike Srbije u ratu i oružanom sukobu u stranoj zemlji. Tim izmenama Krivičnog zakonika de fakto Republika Srbija je prilagodila svoje zakonodavstvo upravo ključnim elementima ove konvencije, što znači da samom ratifikacijom ove konvencije Srbija ne bi došla u poziciju da menja svoj zakonodavni okvir i da menja svoj krivično-pravni sistem, odnosno ova konvencija, sama po sebi, predstavlja jedan logičan sled događaja i potvrđivanje nečega što je već deo našeg krivičnog zakonodavstva.
Za realizaciju ovakvog zakonskog projekta nisu potrebna dodatna sredstva i, naravno, ovaj zakon bi stupio na snagu osmog dana od njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice članova diplomatskih ili konzularnih predstavništava u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pre svega želim da istaknem da je sporazum sa Vladom Republike Rumunije zaključen 14. jula 2015. godine, da su note između ministarstava spoljnih poslova razmenjeni i da te dve note sačinjavaju predmetni sporazum, da je sporazum baziran na recipročnoj osnovi i omogućava zapošljavanje uz naknadu članova porodice diplomatskog i drugog osoblja države i imenovanje u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema.
De fakto, to je nešto što je postala međunarodna praksa. Takvi sporazumi se sve češće potpisuju između država jer pre svega polaze od činjenice da je u praksi u diplomatsko-konzularnim predstavništvima primećeno i došlo se do saznanja da bračni drugovi zaposlenih u DKP-u ne žele da „prate“ svoje partnere iz nemogućnosti da se profesionalno ostvaruju zbog obaveze da zbog takvog svog čina gube svoja radna mesta u svojoj domovini, da nemaju tu vrstu socijalizacije. Sve se to, naravno, negativno održava i na zaposlene u DKP-ovima, tako da ovakvi sporazumi, ponavljam, postaju praksa. Republika Srbija je do sada potpisala ovakve sporazume sa 14 drugih država – sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom, Belgijom, Argentinom, Slovenijom, Izraelom, Makedonijom, Turskom, Portugalom, Švajcarskom, Finskom i konačno Rumunijom. Sa Albanijom, Nemačkom, Italijom, Brazilom, Australijom, Francuskom i Ukrajinom pregovori radi zaključivanja ovih sporazuma su u toku.
Kada je u pitanju Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih službenih pasoša, pre svega želim da istaknem da Srbija ima diplomatske odnose sa Gruzijom od 1995. godine, da su ti politički odnosi sa Gruzijom dobri, da Gruzija nije priznala nezavisnost južne srpske pokrajine, da to nisu učinili pored brojnih međunarodnih pritisaka. Razlozi za to su naravno pored prijateljskih odnosa koji postoje i činjenice da Gruzija ima slične probleme vezano za Apkaziju i Južnu Osetiju, da su odnosi sa Gruzijom tradicionalno dobri, prijateljski, da nisu dovoljno razvijeni, da sa Gruzijom nemamo veliki broj međunarodno potpisanih ugovora, da nivo ekonomske saradnje i potencijali mogu da se unaprede i da je ovo jedan od koraka koji ide u tom pravcu.
Ono što je činjenice, da smo mi sa Gruzijom imali pun vizni režim, da je Gruzijska Vlada 2011. godine donela jednostranu odluku o ukidanju viza za naše državljane za boravak do 365 dana. Mi zbog viznog režima, Šengejskog sporazuma nismo bili u mogućnosti da na takvu njihovu meru recipročno odgovorimo, da su bili u toku pregovori oko, da kažem, određene vrste liberalizacije od 2013. godine. Konačno je postignut sporazum vezano za diplomatske i službene pasoše koji je recipročnog karaktera i kojim se izuzimaju od viznog režima nosioci važećih diplomatskih i službenih pasoša Srbije i Gruzije do pribavljanja viza za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji druge strane u trajanju 90 dana od datuma prvog ulaska.
Konačno, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Finske o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora, zaključen je razmenom diplomatskih nota između ambasade Republike Finske u Beogradu i Ministarstva spoljnih poslova 15. aprila 2015. godine. Ovim sporazumom dve zemlje su utvrdile koji je od ugovora zaključen između SFRJ, SRJ i Srbije i Crne Gore, sa jedne strane i Republike Finske sa druge strane i dalje važe u odnosima između dve zemlje. Na ovaj način razrešene su i stanja ugovora potpisani nakon 1992. godine, a pre sticanja samostalnosti Republike Srbije 2006. godine i stvara se osnovac za zaključenje novih bilateralnih sporazuma u oblastima od interesa za obe države.
Reč je o ugovoru između SFRJ i Republike Finske o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, reč je o Sporazumu između Vlade SFRJ i Vlade Republike Finske o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju, Sporazum između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Fin Vera koji postupa u ime Republike Finske u određenim komercijalnim kreditima. Zakon propisuje da je nadležni organ za sprovođenje sporazuma Ministarstvo spoljnih poslova i da naravno Sporazum stupa na snagu osmog dana od njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Zahvaljujem se na pažnji i na velikom interesovanju koji ste pokazali za ova četiri zakona.

Osećam makar potrebu da malo reagujem na ovo o čemu je uvaženi narodni poslanik gospodin Konstandinović govorio, uz saglasnost da ovi zakoni, odnosno potvrđivanje sporazuma i konvencija dugo čeka i u Vladi i u parlamentu, ali molim da se shvati da to nije pitanje ne ažurnosti već jednostavno proceduralnih razloga.
Želim da kažem dve stvari oko ovih pitanja unutrašnje organizacije i rada u Ministarstvu spoljnih poslova. Tu su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova koji će to naravno preneti i ministru i svojim kolegama, ali mislim da na kraju dana, makar u ovom trenutku, ne bi trebali da budemo previše kritični prema Ministarstvu spoljnih poslova.
Na kraju 2015. godine, godine u kojoj je de fakto srpska diplomatija zaista bila na visini zadatka, suočavajući se sa različitim izazovima i različitim situacijama u kojima se nalazila, počev od predsedavanja OEBS-om, koje je po svim ocenama, svih međunarodnih faktora, urađeno na jedan apsolutno profesionalan, politički odmeren način, preko svih onih borbi koje je u ime Republike Srbije naša diplomatija, zajedno sa državnim vrhom, vodila i na kraju ostvarila dobre rezultate. Moram da podsetim i na UNESKO, i na čitavu jednu aktivnost koju su, ponavljam, državno rukovodstvo, ministar spoljnih poslova, čitavo Ministarstvo spoljnih poslova, realizovali kako bi ostvarili taj rezultat koji smo svi zajedno ocenili kao važan za našu zemlju.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti sam, naravno, razumeo diskusije i profesora Pavićevića i profesora Veselinovića. Naravno, to je i zabeleženo. To je ideja mogućih aktivnosti parlamenta, što kroz nadležne odbore ili eventualno ako se postigne i neki dogovor oko skupštinske sednice.
Ali, uvažavajući pravo narodnog poslanika, pogotovo iz opozicionih redova, da u svemu pokuša da nađe neki politički argument za određene kritičke tonove na račun Vlade, pa tako pronalazi i takvu argumentaciju zbog mog prisustva na današnjoj sednici i boji to nekim stranačkim bojama, ja i zbog narodnih poslanika i zbog građana moram da istaknem samo nekoliko stvari.
Prvo, predlagač ovih akata je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije može da ovlasti svakog od ministara, potpredsednika Vlade, ministara bez portfelja, da brani svako zakonsko rešenje koje Vlada kao predlagač predlaže Narodnoj skupštini.
Pod dva, ministar Dačić je zauzet organizacijom godišnje Skupštine OEBS-a, koja se održava u našoj zemlji, što samo po sebi definiše i ogroman broj obaveza drugih članova Vlade. Pre svega tu mislim na ministra unutrašnjih poslova i ministra odbrane, zbog brojnih bezbednosnih izazova sa kojima se suočavamo u organizaciji tako velikog skupa, sa toliko važnim zvanicama iz najvećih država sveta.
Konačno, i kolega Selaković danas ima brojne obaveze, kao i većina članova Vlade, tako da je moj dolazak na današnju sednicu jedino i isključivo posledica toga što se meni set zakona već nalazi u parlamentu i što sam ja ove dane planirao upravo za parlamentarne aktivnosti. Stoga, molim vas da se razumemo i da budemo pošteni, da zaista ne bojimo politički i stranački i ono što treba i ono što ne treba. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas se nalazimo pred vama sa dva izuzetno važna seta pitanja za razvoj Srbije, dva pitanja koja bez ikakve dileme zaslužuju veliku pažnju i parlamenta i ukupne javnosti, iz razloga što je u pitanju jedan zakon koji uređuje jednu materiju i oblast koja može u velikoj meri da promeni izgled Srbije, koja u velikoj meri može da unapredi život u Srbiji, mislim o rudarstvu. I, naravno, pred nama je Strategija razvoja energetike kao jedne od ključnih privrednih grana, jedne od oblasti koja bez sumnje ključno utiče na sve ostale tokove privrednog i društvenog života u Republici Srbiji.
Pre svega, ja nemam manir da čitam obrazloženja koja smo vam dostavili u samom materijalu. Pretpostavljam da je to nešto o čemu ste mogli da se upoznate. Želim, pre svega, da u najkraćem kažem ono što je suština, kako vidimo stvari vezano i za zakon i za strategiju, koji su to ključni elementi oko kojih će se u budućnosti stvari i u rudarstvu i u energetici razvijati, šta su to potencijali Srbije koje treba unaprediti, koje su to šanse koje Srbija ne sme da propusti.
Naravno, u toku same rasprave, u okviru pretresa i vaših primedbi, predloga, sugestija, kritika, tu smo i ja i moj tim da damo odgovore na sva neophodna pitanja i da budemo deo jedne rasprave za koju zaista očekujem da će biti konstruktivna, da će biti suštinska, da će biti u potpunosti vezana sa ove dve teme koje, ponavljam, su toliko bitne za Srbiju da zaslužuju da je stavimo u prizmu ove parlamentarne rasprave kroz ona pitanja koja su isključivo vezana za samu materiju.
Ja bih želeo na samom početku da se zahvalim pre svega ljudima iz Ministarstva rudarstva i energetike na jednom ogromnom trudu i energiji koje su utrošene u pripremi ovog zakonskog projekta. Zaista je puno vremena uloženo i puno energije potrošeno kako bi se ovaj zakon našao pred poslanicima i duboko verujem da smo uspeli da stavimo u funkciju pripreme ovog zakona sve potencijale koje smo imali kao ministarstvo, ali i kao država u celini.
Moram na samom početku da istaknem da su radnu grupu za izradu samog zakona, pored Ministarstva rudarstva i energetike, činili i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Republičke agencije za prostorno planiranje, Privredna komora Srbije, Rudarsko-geološki fakultet, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, kao i javna preduzeća iz delokruga rada ovog ministarstva, značajni privredni subjekti iz oblasti rudarstva i geologije, tu pre svega mislim na EPS, Kolubaru, Kostolac, RTB Bor, NIS, JP „Podzemne eksploatacije uglja Resavica“, Rudarski institut iz Beograda, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geološki zavod Srbije.
Takođe, u raspravi i u čitavom setu i u bezbrojnim sastancima koji su u ministarstvu održani sa svim predstavnicima rudarske industrije, dobili smo veliki broj komentara i sugestija od najznačajnijih ostalih, pre svega mislim na segmente industrije koji se bave rudarstvom na teritoriji Republike Srbije.
Moram da istaknem da smo po pitanju zakona imali konsultacije i određene predloge i sugestije i od najvećih svetskih kompanija, poput kompanija „Friport Mekormen“, zatim kompanije „Rakit eksploreišn“, da smo u sklopu priprema za samu ovu raspravu oko zakona ima konsultacije i sa Geološko rudarskom asocijacijom Srbije koju čine sve one privatne kompanije koje se bave istraživanjem i rudarstvom u Srbiji, a među njima se nalazi i „Rio Tinto“ kao jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija. Imali smo sastanke i predloge i sugestije od Udruženja inženjera u rudarstvu iz Bora, Akademije inženjerskih nauka Srbije, Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije, Kompanije „Stara Planina Rizort“, Udruženje savremene industrije glinenih proizvoda, „Akva mont servis“, „Georading“, Poslovnog udruženja cementne industrije Srbije, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Koridora Srbije i drugih.
Dakle, ovo danas što se nalazi pred vama je jedan zakon koji je u svojoj pripremi imao učešće od onih najznačajnijih, univerzitetskih ustanova u Srbiji koje se bave poslovima geoloških istraživanja, rudarstva, preko svih strukovnih udruženja, do onoga na koga će se ovaj zakon odnositi, a to je pre svega rudarska industrija. U tom segmentu rudarske industrije, ponavljam, i one kompanije koje se u ime države bave rudarskim poslom, ali i one kompanije koje učestvuju u životu Srbije, što kroz eksploataciju određenih nalazišta, što kroz istražne aktivnosti koje rade širom Srbije.
Verujem da je takav pristup u pripremi samog zakona sam po sebi bio polazna osnova za jedan uspešan zakonski projekat koji treba da u sebi obezbedi nekoliko elemenata. Prvi element jeste da taj proces rudarstva i geoloških istraživanja u Srbiji bude usklađen sa najvišim domenima onoga što nauka kaže, što kažu naši instituti, što kaže naš univerzitet, a koji su zaista referentne ustanove u ovoj oblasti u Srbiji, sa jedne strane, a sa druge strane, taj zakon mora da ima tu dozu praktičnosti i da da odgovore na sva ona pitanja sa kojima se rudarske kompanije svakodnevno susreću u realizaciji svojih poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije i konačno da ovaj zakon mora da obezbediti da Srbija, kao jedna ozbiljna, odgovorna država, stavljajući u funkciju svoje mineralne sirovine, svoja prirodna bogatstva, to radi na jedan odgovoran način i prema vremenu u kome živimo i prema generacijama koje dolaze.
Mi smo krenuli od toga da je taj zakonski okvir, koji smo imali u Republici Srbiji, kada su samo rudarstvo i geološka istraživanja u pitanju, donet sa određenom vremenskom razlikom koja je u sebi sadržala činjenicu i, u tom trenutku, aksiom da se rudarstvom isključivo bave državne kompanije i da je rudarstvo jedan isključivo državni posao, a da sa druge strane vreme koje je teklo je donelo određene promene i da u tom rudarskom sektoru imamo sve veći broj rudarskih kompanija koje su spremne da, uvažavajući naše realne rezerve i naše realne potencijale, dovedu ozbiljne investicije u Srbiju i da uđu u fazu jednog novog turnusa rudarskih investicija na teritoriji Republike Srbije.
Svet oko nas se u velikoj meri promenio, rudarstvo kakvo smo imali decenijama za nama je širom sveta postalo nešto potpuno drugo. U prvi plan je stavilo jednu apsolutnu odgovornost u tom rudarskom poslu, jedan visok stepen zaštite na radu rudara i onih ljudi koji zaista rade, po meni, najteži posao na svetu, jednu odgovornost prema životnoj sredini, jednu potrebu da taj proces rudarstva bude praćen i sa jednom snažnom kooperacijom sa lokalnim zajednicom. Sve u svemu, mi smo pokušali da sve te stvari prepoznamo i da sve te stvari stavimo u jedan zakonski okvir koji treba da obezbedi da Srbija konačno one potencijale koje ima na jedan organizovan i kvalitetan način stavi u funkciju, a Srbija zaista ima ozbiljne potencijale kada je rudarstvo u pitanju, Srbija ima ozbiljna nalazišta, Srbija je atraktivna sa tog stanovišta i Srbija to mora da stavi na jedan ozbiljan i odgovoran način u funkciju.
Proteklih nedelja i meseci, pošto smo tim iz ministarstva i ja pokušali da taj rudarski posao izađe iz jedne senke u kojoj se nalazio dugo godina i da ga stavimo pred lice javnosti sa stanovišta kako rudarstvo izgleda u našim državnim rudnicima, pre svega mislim na ono što se radi u Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica i te jedne zastarele tehnologije i visokog stepena rizika sa kojim se svakodnevno suočavamo u procesu realizacije te rudarske proizvodnje, preko toga šta su potencijali i koji su sve igrači zainteresovani da se pojave na našem tržištu i donesu velike investicije koje se, za otvaranje pojedinih rudnika, mere i iznosima koji su otprilike red veličina milijarda dolara.
Proteklih nedelja i meseci ste bili u situaciji da i vidite i čujete, ne samo iz reči naših zvaničnika, već i reči predstavnika tih velikih svetskih kompanija koje rade istraživanja, a to je da Srbija zaista ima ozbiljne potencijale. Istaći ću nekoliko od njih za koje mislim da su ključni, da su kapitalni. Pre svega, u Borskom basenu, pored onih aktivnosti koje radi RTB Bor i koji si zaista odigrali kapitalnu ulogu u industrijalizaciji i razvoju Srbije u proteklih više decenija, pored toga imamo istraživanja koje rade privatne kompanije, renomirane kompanije, a među kojima je i „Rakit eksploreišn“, čiji je vlasnik svetski poznat, vlasnik jedne od pet najvećih svetskih rudarskih kompanija „Friport Mekormen“. Oni na lokaciji Čukaru – Peki rade jedno zaista značajno istraživanje čiji rezultati daju veliko ohrabrenje za sve nas i mogućnost i realno očekivanje da ćemo, ponavljam, pored toga što se radi o RTB, imati jedno novo eksploataciono polje koje će biti svetske klase sa visokim stepenom bakra i zlata, čija eksploatacija može u narednim desetinama godina i čitavoj toj istočnoj Srbiji, ali celoj Srbiji zaista da jednu novu injekciju, jednu ozbiljnu investiciju koja može, biću slobodan da kažem, u velikoj meri da promeni život i našu privrednu strukturu.
Ponavljam, svi dosadašnji pokazatelji govore da je reč o nalazištu svetske klase koje će nas dovesti u narednih nekoliko godina do otvaranja novog rudnika. Neke su procene da će otvaranje tog rudnika biti investicija do jedne milijarde dolara, sa velikim investiranjem u infrastrukturu u istočnoj Srbiji, sa otvaranjem novih radnih mesta, sa stvaranjem tih dodatnih zamajaca koji treba da uposle u potpunosti i kapacitete nove topionice u Boru.
Sa druge strane, u Zapadnoj Srbiji imamo ono što radi „Rio Tinto“, reč je o, ponavljam, jednoj od najvećih svetskih rudarskih kompanija, da li je broj jedan, dva ili tri u svetu, zaista ne bih danas ulazio u te ocene, ali reč je o kompaniji koja već nekoliko godina radi ozbiljna istraživanja u koju je uloženo pa već negde oko 70 miliona dolara, čiji su rezultati izuzetno dobri. Oni rade istražne aktivnosti na boratima i sa litijumom i rezultat tih istraživanja je ta nova mineralna formulacija koja je, da kažem, hajde da upotrebim reč koja možda nije skroz rudarska, ali potpuno autohtona, pronađena je samo tu. Reč je o jadaritu koji u, ponavljam, u sebi sadrži visok stepen, visok procenat i litijuma i borata.
Reč je istražnim aktivnostima koje se nalaze u finalnoj fazi, reč je o istražnim aktivnostima koje se sad već ono zaokružuju i ja očekujem da do kraja 2016. godine da će „Rio Tinto“ predati elaborat o rezervama, nakon čije overe bi trebalo da se u najkraćem periodu, a očekujem to već krajem 2017. godine ili tokom 2018. godine krene otvaranje novog rudnika. Taj novi rudnik u okolini Loznice je takođe po preliminarnim informacijama od „Rio Tinta“ investicija reda veličine jedne milijarde dolara, koja sa jedne strane treba da obezbedi novu infrastrukturu u tom kraju, sa druge strane treba da obezbedi otvaranje rudnika koji će zaposliti ljude u tom kraju i konačno reč je o investiciji koja treba da obezbedi da Srbija postane jedna od značajnih tačaka planetarno posmatrano, jer se očekuje eksploatacija litijuma koja će zadovoljiti otprilike 20 potreba svetskog tržišta litijuma.
To je izuzetno kapitalna stvar za ovu zemlju, ako budemo u budućnosti pametni, a verujem da to jesmo i ako budemo dovoljno vredni, a siguran sam da jesmo i uspemo da privučemo u taj loznički kraj investitore koji će taj litijum, koji će se iz srpske zemlje izvlačiti, da naprave nova fabrička postrojenja, koji će taj litijum da pretvore u neke finalne proizvode to je zaista jedna velika šansa o čijim razmerama ja danas čak mislim da nisam svestan, niti bilo ko svestan o kakvim investicijama se radi, uzimajući u obzir da je reč o tehnološkom razvoju koji se proteklih godina i decenija, odnosno više godina, teže decenija, dešava širom sveta, vezano za i električne automobile i nove vrste baterija koje se koriste pre svega u toj auto industriji.
Ako tome dodamo potencijale koje imamo vezano za olovo i cink, ako tome dodamo neke u ovoj fazi još uvek pretpostavljene potencijale koje imamo kada su u pitanju škriljci, to sve nameće potrebu da kao država imamo jedan moderan, aktivan zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zakon koji će pokušati da bez previše administriranja, ali sa jednim potpuno odgovornim pristupom prema tim vrednim sirovinama koje imamo, sve to stavi u funkciju i privučemo investitore.
Upravo ja verujem da je ovaj zakon takav da privlači investicije, upravo verujem da će ovaj zakon biti vetar u leđa svima onima koji donose odluke da li je Srbija dobro mesto za ulaganje, da Srbija u tom, svakom slučaju – jeste.
Ovaj zakon definiše i determiniše sve procese od početka samog geološkog istraživanja do otvaranja novog rudnika, ovaj zakon daje jednu ozbiljnu garanciju svima onima koji su hrabri i odlučni da uđu u proces investicija istraživanja da znaju da onog trenutka kada u to uđu, ako se budu pridržavali svih ovih koraka koje treba da ispune u procesu samog istraživanja, doći će do toga da će dobiti eksploataciono pravo, a upravo je to neophodno zato što u današnjem modernom rudarstvu u ovako velikim istražnim aktivnostima reč je o samom procesu istraživanja, o više milionskim sumama koje se procesu istraživanja ulažu.
Ono što moram da pomenem, čisto da biste imali viziju o redu veličina, otprilike za ova dva projekta o kojima sam dosta govorio „Triportov Čukarov Pek“ i „Rio Tinto“ jadarit, to su investicije u koje je do sada, u ove istražne aktivnosti ušlo već više od 50 miliona dolara, a očekuje se do završetka istražnih aktivnosti da će samo u bušenja istraživanja i te istražne aktivnosti biti potrošeno negde po 100 miliona dolara.
Za tako velike investicije, za takvu hrabrost da neko uđe u istraživanja neophodno je da naš zakonski okvir bude takav da tim ljudima i tim kompanijama bilo da su domaće, a imamo puno domaćih privrednih subjekata koji se bave istraživanjem, bilo da su strani, to je daje vrstu garancije da će taj novac koji ulaže, ako se na kraj priče pokaže da su ga uložili pametno i mudro tamo gde ima razloga i gde su depoziti dovoljno dobro za samu eksploataciju da će pravo na tu eksploataciju zaista i ostvariti.
Ovaj zakon definiše sirovine koje su od strateškog značaja za Republiku Srbiju. On pored nafte i gasa, uglja definiše kao sirovinu od strateškog značaja za Republiku Srbiju i rude bakra i zlata. Uvodimo borate i litijum. Zahvaljujem se narodnim poslanicima koji su na tome insistirali i imali smo dosta tih predloga vezano za olovo i cink, mi smo kao ministarstvo dodatno to analizirali. Naš predlog će biti da se ti amandmani prihvate. Za te sirovine koje su od značaja za Republiku Srbiju se definišu određene radne aktivnosti koje su olakšavajuća procedura za investitore u procesu stvaranja eksploatacionog polja, eksproprijacije i svih onih elemenata i uslova koji su neophodni da bi se taj proces radio efikasno, odgovorno i da objektivno taj veliki kapital koji Srbija ima u svojoj zemlji, da bi se stavio u funkciju razvoja Srbije.
Pokušaću da taksativno, bez ulaženja u detaljnu elaboraciju za šta ima i vremena, da pobrojim samo nekoliko najznačajnijih segmenata koje novi zakon predviđa, osim ovih o kojima sam već govorio. Dakle, sirovine od strateškog značaja kao što sam već rekao za koje se omogućava sprovođenje postupka eksproprijacije po posebnim popisima, zatim pored utvrđivanja mera i aktivnosti na realizaciji mineralne politike, određene su mere i aktivnosti na realizaciji politike razvoja geoloških istraživanja, mineralne politike radi postizanja strateških dugoročnih ciljeva u oblasti istraživanja. Daju se dodatne nadležnosti Geološkom zavodu, proširen je opseg osnovnih geoloških istraživanja i primenjenih geoloških istraživanja, bliže su definisani uslovi koji privredni subjekti treba da ispune da bi vršili geološka istraživanja, određeno je da se primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa izvode na osnovu rešenja i odobrenja za geološka istraživanja koje izdaje ministarstvo, odnosno nadležni organ AP ako se istraživanja izvode na teritoriji AP, omogućeno je da se geološka istraživanja mineralnih resursa za dobijanje prirodnih građevinskih materijala vrše na odobrenju za istraživanje koje izdaje ministarstvo.
Potpunije su određeni uslovi za izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja, dužine istražnog roka, mogućnosti produžavanja istražnog roka. Uvedena je mogućnost da nosilac istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa može podneti zahtev za zadržavanje prava na istražni prostor u cilju pripreme dokumentacije za eksploataciju. Definisana je i dozvoljena površina istražnog prostora za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja.
Određene su dozvoljene količine mineralne sirovine koje se mogu uzeti za tehnološka ispitivanja. Bliže je definisano pravo korišćenja i raspolaganja rezultatima primenjenih geoloških istraživanja i dokumenata koji sadrže rezultate tih istraživanja.
Određeno je da se razvrstavanje resursa i rezervi mineralnih sirovina, rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa vrše u skladu sa odgovarajućim propisima i pravilnicima o izveštavanju i klasifikaciji.
Određeno je da su uslovi i način određivanja eksploatacionog prostora i količine resursa i podzemnih voda i geotermalnih resursa niske empapije, kao i potrebu praćenja kontrole i korišćenja podzemnih voda i sličnih resursa.
Određeno je da se eksploatacija rezervi mineralnih sirovina kao i eksploatacija nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskog materijala vrši na osnovu odobrenja za eksploataciono polje ili odobrenje za eksploataciju.
Bliže su definisani uslovi za izdavanje odobrenja za vršenje eksploatacije, ukidanje prestanka važnosti istih odobrenja i slično.
Bliže su definisani uslovi za odobravanje vršenja ručnog ispiranja plemenitih metala iz nanosa, i sakupljanje drugih minerala sa površine zemlje koje može vršiti fizičko lice. Imali smo i u medijima ljude koji su se registrovali kao preduzetnici i bave se time. Tako da to postaje veoma, da kažem, interesantan segment u kome ljudi širom Srbije privređuju. Hoćemo to da uredimo.
Definisani su posebni uslovi i način vršenja eksploatacije nemetaličnih mineralnih resursa za dobijanje prirodnih građevinskih materijala.
Bliže je definisana vrsta investiciono-tehničke dokumentacije u smislu ovog zakona. Utvrđeno je da se rudarski radovi izvode prema glavnom rudarskom projektu, dopunskom rudarskom projektu itd.
Oduzeta je poverena delatnost jedinicama lokalne samouprave za izdavanje odobrenja iz oblasti rudarstva. Znam da je na odboru bilo primedbi, ali pre svega se pošlo od toga da je reč o materiji koja mora biti apsolutno uređena. Mislim da je gospođa Filipović dala svu argumentaciju na sednici odbora koji su bili razlozi koji su nas vodili da to učinimo. Sa jedne strane, dobar broj lokalnih samouprava tome nije ni pristupio na adekvatan način, a konačno, niko se nije bavio inspekcijskim nadzorom u tom segmentu. Tako da je ovaj potez od strane nas iz ministarstva bio krajnje iznuđen.
Određeno je da se izgradnja rudarskih objekata, izvođenje rudarskih radova vrši po glavnom i dopunskom rudarskom projektu i izvodi na osnovu rešenja odobrenja za izgradnju rudarskih objekata.
Bliže su definisani uslovi koje treba da ispune fizička lica za vršenje poslova iz oblasti geoloških istraživanja i rudarstva.
Potpunije se definiše postupanje sa napuštenim rudnicima i rudarskim objektima, koji su nastali do stupanja na snagu ovog zakona. Ponavljam, setite se, imamo dosta problema širom Srbije, sa takvim objektima i nedostatkom regulative kako se vodi računa o zaštiti životne sredine, kako se vodi računa i o samim tim napuštenim rudnicima.
Jasnije se određuju obaveze nosilaca eksploatacije u vezi rekultivacije zemljišta u svemu prema tehničkom projektu, tehničke, geološke, rekultivacije.
Podsetio bih vas da se susrećemo širom Srbije sa praksom da takva, da kažem, brda jalovišta ostaju napuštena, da o njima niko ne vodi računa, da se ne vrši rekultivacija zemljišta. To je nešto što smo morali ozbiljno i daleko ozbiljnije nego što je bilo do sada zakonski da predvidimo.
Jasnije se određuju obaveze nosilaca eksploatacije u svim ostalim segmentima vezanim za zaštitu životne sredine. Potpunije su određeni uslovi vezani za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja.
Ovaj zakon predlaže brisanje obaveza plaćanja naknade za eksploataciju geotermalnih izvora radi davanja dodatnog podsticaja da se ti potencijali Srbije stave u funkciju. Sama odobrenja za eksploataciju geotermalnih resursa se ukidaju u ovom zakonu, zato što ona postaje deo materije koje obrađuju propisi iz oblasti vodoprivrede.
Predlaže se akt kojim se određuje način plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina. Tu predviđamo opciju da za one koji imaju određena dugovanja se otvara mogućnost da ta dugovanja plaćaju i na određene rate, odnosno da naprave određene reprograme.
Tu ću napraviti jednu malu digresiju, mi smo od kada se ova ekipa nalazi u ministarstvu veliku pažnju posvetili upravo stvaranju jedne, da kažem, jednog ozbiljnijeg i odgovornijeg procesa u segmentu naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Mislim da smo u tome napravili veliki iskorak. Kao brojke koje to mogu da potvrde to izgleda otprilike ovako – od decembra 2006. godine kada se vrši obračun naknada za korišćenje mineralnih sirovina na ovaj način je prikupljeno kao naknada oko 26 milijardi dinara, od čega u 2014. i 2015. godini 12 milijardi. Tako da smo za godinu i po dana naplatili tih naknada 47% u odnosu na ono što je naplaćeno u odnosu na svih ovih gotovo devet godina.
Otprilike mislim da su ovo ključne odredbe. Ono od čega ne želim da pobegnem u ovom segmentu je pitanje određenih naknada i njihovog iznosa, odnosno raspodela koje u procesu tih naknada su deo zakona. Tu želim da istaknem da Ministarstvo rudarstva i energetike nije u tom segmentu bilo šta menjalo u odnosu na postojeći pravni okvir, pre svega, polazeći od činjenice da Ministarstvo finansija priprema novi zakon o naknadama koji bi bio poseban zakon i tim zakonom bi bile definisane sve naknade koje se naplaćuju na teritoriji RS i smatrali smo da bi bilo pretenciozno sa naše strane i potpuno nefunkcionalno i necelishodno da u trenutku kada se takav zakon priprema, a imamo sve informacije da će taj zakon vrlo brzo se naći pred narodnim poslanicima, da mi menjamo rešenja u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Obzirom da to izlazi iz našeg zakona, mi smo razumeli amandmane koji su podneti, razumeli smo amandmane, pre svega, čini mi se, SVM vezano za situaciju u tri vojvođanske opštine, Srbobran, Kikinda, i čini mi se, Kanjiža na čijoj teritoriji se zaista vrši najveća količina eksploatacije nafte i gasa na teritoriji RS. Razumeli smo da postoji potreba da se tim sredinama u većoj meri vrati deo te naplaćene rudne rente, kako mi to slobodno zovemo, obzirom da njihova infrastruktura najviše trpi u tom procesu i mi kao ministarstvo imamo visok stepen razumevanja te problematike i u pripremi zakona o naknadama ćemo biti na stanovištu da takvim sredinama treba u većoj meri da se vrati deo sredstava koje kao država ubiramo na osnovu te rudne rente.
Ponavljam, mi u ovom trenutku nismo bili u mogućnosti da takve stvari menjamo iz dva razloga. Prvo, zato što su ovakvi odnosi već ustanovljeni i deo su budžeta koji ulazi u Skupštinu u narednih nekoliko dana, sa jedne strane. S druge strane, ono što je za mene strateški važnije, priprema se jedan sistemski zakon koji treba da uredi sva ta pitanja.
Na samom kraju, ponavljam, verujem da smo izašli pred vas sa jednim dobrim zakonskim projektom i verujem da će ovaj zakonski projekat, nakon rasprave i nakon amandmana koje ste vi kao narodni poslanici podneli, izaći još bolji. Želim da se zahvalim na amandmanima koji su u ogromnoj većini bili apsolutno konstruktivni, potpuno suštinski i stručni i koji su bili u funkciji popravljanja zakona. Zahvaljujem se na takvom pristupu. Očekujem da ćemo imati i takvu raspravu i da ćemo još jedanput po onim pitanjima gde se možda nismo u potpunosti razumeli suočiti argumente i izaći sa ovim zakonom kao jednim projektom na koji će se cela Srbija ponositi i koji će biti, ponavljam, velika pozivnica za nove investicije u rudarstvu, a investicija u rudarstvu su kapitalno važne za ovu zemlju. One mogu da uposle ljude, da dovedu veliku količinu svežih para u Srbiju, da izgrade novu infrastrukturu, da multiplikuju broj zaposlenih u tim rudnicima, jer znate da na svakog rudara posao dobije još dosta ljudi u tim lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon treba da pomogne i onim najnerazvijenijim sredinama, u kojima se nekako po pravilu nalaze ovakva nalazišta i ovakvi depoziti, da ljudi u tim sredinama osete dobrobit tih investicija, da se zaposle, da ostanu da žive u tim krajevima. Sve u svemu, verujem da ćemo svi zajedno vrlo brzo biti zadovoljni upravo konkretnim efektima koje će ovaj novi zakon doneti u život u Srbiji.

Kada je u pitanju strategija...

Izvinjavam se, kolega Bečiću, i vama i svim narodnim poslanicima, ukoliko je ovo obrazloženje bilo malo opširnije. Nekako stojim na stanovištu da je reč o jednom od zaista suštinskih zakonskih projekata, koji zahteva da se kroz obrazloženje ukaže na njegov značaj i značaj svih odredbi koje u sebi nosi. Ponavljam, nadam se da nisam bio dosadan, nisam čitao obrazloženje koje su vam već dostavili.
Kada je Strategija razvoja energetike u pitanju, u samom startu moram da kažem da je to jedno od ključnih pitanja za razvoj Srbije. Nema budućeg privrednog rasta, nema budućeg privrednog razvoja, nema novih investicija, nema normalnog života u Srbiji ako ne bude praćen razvojem energetike, ukoliko energetika kao jedna od najznačajnijih privrednih delatnosti u Srbiji ne bude na visini zadatka i na visini očekivanja i ukoliko energetika ne obezbedi da svi građani, sva privreda, svi oni koji imaju potrebu za energentima da imaju jedno sigurno, stabilno, pouzdano snabdevanje svim onim energentima koji su neophodni za život i rad u Srbiji.
Upravo polazeći od činjenice da sve zemlje u svetu u vrh svojih prioriteta stavljaju tu novu energetsku doktrinu koja na prvom mestu stavlja pitanje energetske stabilnosti i energetske bezbednosti, mi smo izašli sa ovom strategijom pred parlament, sa strategijom koja treba da da te neke ključne pravce razvoja segmenta energetike u Srbiji do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine, kao garancijom da mi kao ministarstvo, da Vlada u celini i konačno država kroz ovu ulogu parlamenta, nakon njegovog usvajanja, imamo jasnu viziju toga šta će se u Srbiji dešavati u tom periodu, kakva će biti naša kretanja i sa stanovišta demografije i sa stanovišta privrede i privrednog razvoja i koji su to kapaciteti neophodni koje Srbija, uz sve to što će se u godinama pred nama dešavati, mora da ima kako bi obezbedila upravo ono od čega sam krenuo. Znači, jedno sigurno, stabilno snabdevanje svim energentima i jednu potpunu energetsku bezbednost koja, ponavljam, postaje jedno od najznačajnijih pitanja u geostrateškim okvirima svake države u svetu.
Mi smo izašli pred vas sa ovom strategijom. Na ovoj strategiji je radio ekspertski tim, koji je definisan u jednom otvorenom postupku, kroz jednu nabavku usluge za konsultanta. Ja sam izuzetno srećan što je ta uloga poverena jednom vrhunskom timu domaćih stručnjaka. Nosilac projekta je bio Rudarsko-geološki fakultet, ali uz obavezu koja je bila deo dokumentacije, da oforme tim od najmanje devet eksperata iz različitih oblasti koje su kapitalno značajne za stvaranje jedne ovakve strateške projekcije razvoja energetike u Srbiji za narednih 10, odnosno projekcije za narednih 15 godina.
Verujem da je tim ljudi koji je radio zajedno sa nama na izradi ove strategije, a ponavljam, o strategiji se puno pričalo, o strategiji je bio deo jedne široke javne rasprave, imali smo samo šest javnih prezentacija, odnosno javnih tribina kao deo te javne rasprave, plus ogroman broj stručnih, veoma ekspertskih rasprava na temu pojedinih segmenata ove strategije. Moram da ponovim da je ova strategija bila deo našeg bilateralnog skrininga u Briselu, da je ova strategija dostavljena bila i Evropskoj komisiji i Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, čija smo ugovorna strana, a ni od strane Evropske komisije ni od Energetske zajednice nismo dobili suštinske primedbe na sam ovaj tekst, odnosno da je usaglašena u potpunosti.
Ova strategija, naravno, kreće od energetskih resursa i potencijala energetskog sektora Srbije. Zatim, kao te ključne odrednice i ključni okviri u kojima se kreće su definisani: projekcija potrošnje energije, odnosno sagledane energetske potrebe Republike Srbije u periodu do 2030. godine, utvrđeni osnovni prioriteti razvoja energetskog sektora Republike Srbije i utvrđeni strateški pravci delovanja za svaku od oblasti energetike, posebno za električnu energiju, toplotnu energiju, obnovljive izvore, naftu, gas, ugalj i energetsku efikasnost.
Ono što moram da istaknem ovde, jeste da je u izradi ove strategije energetska efikasnost, kao jedno od ključnih mesta budućeg razvoja energetike u Srbiji, sagledana iz dva ugla. Iz jednog ugla naše potrebe da kao odgovorno društvo u godinama pred nama počnemo da štedimo energiju, jer smo do sada bili poznati i svi statistički podaci pokazuju da Srbija rasipa energiju, da se nalazimo među energetski manje efikasnim društvima i državama i da postoji potreba da kroz čitav niz mera, podsticaja, kampanja, aktivnosti, što energetskih kompanija, što ministarstva, utičemo na smanjenje energetske potrošnje, odnosno racionalnijeg korišćenja energije. To je jedan ugao.
Drugi ugao - mi sagledavamo kroz ovu strategiju energetske efikasnosti kao energetski izvor jer duboko verujemo da upravo svaki dinar koji uložimo u energetsku efikasnost predstavlja najbolje uloženi dinar u neku novu energiju koju ćemo moći da koristimo i trošimo na kvalitetniji način.
Ova strategija u sebi sadrži kao okvir novi Zakon o energetici, koji je parlament usvojio u decembru 2014. godine. Ovaj zakon prepoznaje sve one direktive i obaveze koje smo kao Republika Srbija prihvatili prema Energetskoj zajednici, našem procesu evropskih integracija. Ova strategija prepoznaje povećanje učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21-22% na 27% 2020. godine. Ova strategija prepoznaje Direktivu o energetskoj efikasnosti kod krajnje potrošnje i energetskim uslugama. Ova strategija prepoznaje našu obavezu da u oblasti energetske efikasnosti ostvarimo uštede od 9%, kao što smo se svojim planovima obavezali. Ova strategija prepoznaje primenu Direktive o ograničenju emisije iz velikih ložišta. Ona prepoznaje potrebu da, kao država i kao društvo, moramo da investiramo u dalju eksploataciju uglja, kao jednog od najznačajnijih sirovina i energenata kojima, kao država, raspolažemo.
Moram, kao malu digresiju, da pomenem to da smo u proteklom periodu, kao Ministarstvo i kao Vlada, puno radili kako bi obezbedili da Republika Srbija dobije to pravo kroz korišćenje, kroz učešće u međunarodnim institucijama, organizacijama država i kroz primenu novih tehnologija, da dobijemo pravo da koristimo ugalj kao naš ključni energent.
Podsetio bih da, nažalost, mi nemamo velike rezerve i zalihe nafte i gasa, da je najveći energent, i ono što u našim bilansima zauzima ključno mesto, što i vidite u tabelama, upravo ugalj, i to u najvećem segmentu lignit. Mi prepoznajemo potrebu da kroz ovu strategiju definišemo pravce i prioritete korišćenja tog uglja, kako bi to pravo ostvarili i kako bi te zalihe uglja kojih imamo za ovaj vek u kojem se nalazimo mogli zaista da iskoristimo.
Mi smo definisali sve one suštinske i ključne pravce u kome svaki od ovih sektora treba da se razvija. Definisali smo šta treba da se radi kada su obnovljivi izvori energije u pitanju, sagledali smo u potpunosti naše realne potencijale, kada su obnovljivi izvori u pitanju. Oni nisu mali, ali nisu ni takvi da mogu da isključe korišćenje ovih konvencionalnih, klasičnih, fosilnih goriva. Nastavljamo sa politikom subvencija i podsticaja za obnovljive izvore.
Podsetio bih vas da, kao država, imamo odluku da damo subvencije za oko 1.090 megavata energije iz obnovljivih, najvećim delom iz energije vetra, mini-hidro, zatim su to solar, biomasa u pitanju. Sa tih 1.090 megavata mi realno možemo da dostignemo onu zacrtanu količinu do 2020. godine od 27% iz obnovljivih u ukupnoj potrošnji.
Sagledali smo stanje svih blokova, vezano za termo sektor. Sagledali smo sve investicije koje su neophodne da se urade, pre svega u procesu odsumporavanja i denitrizacije. Sagledali smo i one blokove čija je prosečna starost već gotovo 50 godina i energetska efikasnost ispod 30% i koji će se sukcesivno povlačiti iz upotrebe u periodu od 2018. do 2024. godine. Sagledali smo sve scenarije kako da tu energiju nadomestimo kroz strategiju jer smo analizirali dva moguća scenarija - referentni scenario i scenario sa primenom mera energetske efikasnosti.
Ova strategija daje potpune i jasne odgovore za svaki od tih scenarija. Ova strategija je usaglašena sa projekcijom, ponavljam, i procenama broja stanovnika u Srbiji do 2030. godine. Ova strategija podrazumeva da će Srbija u godinama koje su pred nama ostvarivati privredni rast i razvoj u iznosu od 3% i da će se ukupna
potrošnja energije do 2030. godine na teritoriji Republike Srbije povećati za 28% u onom referentnom scenariju, odnosno 14% u scenariju ako do kraja sprovedemo mere energetske efikasnosti.
Definisali smo šta su nam neophodne količine novih energetskih kapaciteta da bi tu procenu realizovali. To otprilike izgleda ovako – do 2020. godine nama je neophodno 2.620 megavata novih kapaciteta, od čega oko 1.100 iz obnovljivih izvora i to je upravo ono zašta dajemo podsticaje. Neophodan nam je jedan novi termokapacitet od 350 megavata. To je upravo ovaj termoblok koji radimo u Kostolcu i planiramo nove termokapacitete na gas i reverzibilne hidroelektrane kao, da kažem, zamenska, odnosno bekap postrojenja za obnovljive izvore, uzimajući u obzir da za svaki obnovljivi izvor vi morate da imate komercijalnu podršku jer, naprosto, energija vetra i energija Sunca su takve da ne daju isti intenzitet proizvodnje niti tokom jednog dana, a kamoli 365 dana u godini.
Do 2030. godine biće nam neophodno još 1.323 megavata novih kapaciteta, od čega, po našoj projekciji, oko 623 megavata iz obnovljivih, novi termokapaciteti na ugalj od 700 megavata, što sve zajedno do 2030. godine izgleda kao projekcija novih 3.943 megavata kapaciteta, od čega je 1.735 iz obnovljivih, 680 iz reverzibilnih hidroelektrana, 1.050 ugalj i 478 megavata na gas.
Mi smo dali spisak projekata koji to mogu da obezbede. Verujte da to nije spisak lepih želja, to su apsolutno odgovorni projekti. Ponavljam, u termokapacitetu tu je projekat koji otpočinje, projekat koji je već u fazi realizacije, to je Kostolac B3. Kada su ti termokapaciteti u pitanju, tu mi, kao ključne interesantne projekte, sagledavamo onaj potencijal koji imamo u Štavlju.
Podsetio bih da na teritoriji opštine Sjenica, odnosno u Štavlju imamo do sada overene rezerve za nešto manje od dvesta miliona tona kvalitetnog uglja, da po nekim projekcijama ukupne rezerve u tom depozitu su značajnije veće. To otvara mogućnost izgradnje termokapaciteta u tom delu Srbije, što je za nas izuzetno značajno i sa stanovišta energetike, ponavljam, proizvodnje same energije, ali nam je značajno i za taj deo Srbije kome naprosto trebaju takve velike investicije, kojima trebaju nova radna mesta, kojima treba nova vrednost. To je važno i za ukupan segment naše energetske proizvodnje koja treba da bude, da kažem, bolje raspoređena od ovoga što imamo sada jer će nam dati veće mogućnosti i kvalitetnije balansiranje samom sistema, koja će nam biti neophodna i u podršci razvoja obnovljivih izvora.
Pored tog Štavlja, izuzetno nam je interesantan i potencijalno moguć projekat, vezano za Kovin. Vi znate da mi tamo imamo podzemnu eksploataciju uglja, ali znate da je pred Pokrajinskim sekretarijatom, pre možda 15 dana, su overene dodatne rezerve vezano za tu lokaciju, što opet otvara mogućnost izgradnje jednog termokapaciteta, da sada ne kalkulišemo neka struka da viđenje koje se mogućnosti i koja snaga tog kapaciteta.
Pored toga, mi imamo dodatne mogućnosti u TENT-u, to je onaj potencijalni projekat TENT B3 koji bi lagano mogao da se realizuje ako se nađu investitori. Ako taj investitor bude spreman da tu električnu energiju koju bi tamo proizvodio, prodaje na tržištu, bez unapred definisane potrebe da EPS, odnosno Republika Srbija otkupljuju tu električnu energiju po ceni koja bi se unapred definisala.
Sličnu stvar imamo i u Kolubari. Tamo ima projekat Kolubara B. Imamo ozbiljne namere u sagledavanju projekata Teton Novi Sad. Imamo velike potencijale na Moravi, Ibru, srednjoj Drini za izgradnju hidrokapaciteta. Dugo se priča o reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica, taj projekat je takođe nešto o čemu treba razmišljati, što treba analizirati, kao i Đerdap 3, kao i niz drugih mini hidroelektrana koje u narednih nekoliko godina treba raditi.
Kada je ugalj u pitanju, mi ćemo nastaviti sa istraživanjem ležišta uglja na teritoriji Srbije. Otvaraće se zamenski kapaciteti za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom. Otvaraće se novi kopovi za nove termoelektrane, tu pre svega mislim o prva ova dva projekta o kojima sam govorio Kovin i Štavalj. Optimizovaće se proizvodnja uglja iz podzemne eksploatacije. Mi u ovom trenutku, u podzemnoj eksploataciji imamo devet rudnika, od čega Aleksinački rudnik ne radi. U ovih preostalih osam imamo različite situacije. Neke od njih, realno, se nalaze na kraju svog životnog veka. Prema njima treba pristupiti odgovorno, sa stanovišta priprema za izlazak i zatvaranje tih rudnika u skladu sa najboljom evropskom i svetskom praksom. Tamo gde ima kapaciteta, ta proizvodnja će se unaprediti.
Ono što nam je izuzetno važno kada je ugalj u pitanju je sistem koji trenutno u Elektroprivredi Srbije radimo, a vezano za upravljanje kvalitetom uglja. Mi u ovom trenutku, kada stigne kompozicija lokomotiva u Termoelektranu Nikola Tesla, ne znamo šta nam u kojoj kompoziciji stiže i koja je njegova energetska vrednost. Kada završimo sistem upravljanja ugljem, svaki od vagona koji stigne u TENT će imati svoju deklaraciju i svaki od njih će imati unificiranu energetsku vrednost uglja i to će značajno da unapredi proces rada termoelektrani i samih blokova.
Kada je nafta u pitanju, pre svega moram da istaknem, obezbeđivanje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u skladu sa direktivama, nastavak istraživanja u cilju pronalaženja novih ležišta. Ono što je za nas izuzetno bitno, to je modernizacija same rafinerijske prerade u Rafineriji nafte u Pančevu. Mi moramo ući u taj sistem duboke prerade, mora se kroz sistem duboke prerade obezbediti efikasnija rafinerijska prerada koja će suštinski obezbediti da NIS može da radi pod finansijski pozitivno, bez obzira koju naftu koristi da li je to nafta iz domaćih nalazišta ili iz uvoza.
Naravno, tu je i efikasniji transport derivata nafte kroz podukt, to vode kao jeftiniji transportni segment u odnosu na ovaj kamionski prevoz koji u ovom trenutku najviše pristaje.
Kada je prirodni gas u pitanju, to je naravno nastavak istraživanja. Korišćenje prirodnog gasa kao zamena za potrošnju električne energije, za toplotne potrebe, izlazak u segmet korišćenja gasa za kombinovanu proizvodnju električne toplotne energije, regionalno povezivanje. Mi moramo pored postojeće, jedine gasne konekcije koju imamo sa Mađarskom, preko koje se vrši dopremanje gasa u Srbiju, da imamo dodatne interkonekcije. U prioritetu nam je ona sa Bugarskom, ali razmišljamo i o ostalim susednim državama.
Idemo u proširenje skladišnih kapaciteta. Ono što je već dogovoreno i što je već potpisano je proširenje podzemnog skladišta Banatski dvor, sa sadašnjih 450 miliona metara kubnih na projektivnih od 800 do jedne milijarde. Nastavićemo da radimo studiju o opravdanosti daljih ulaganja u skladište kapaciteta. Tu pre svega mislimo na mogućnosti stvaranja jednog masivnog kapaciteta u ITB, ali ono mora biti deo jednog komercijalnog sagledavanja naših potreba, odnosno sagledavanja mogućnosti da Srbija postane u neku ruku gasni hab i da preko tih skladišta se omogući jedno dodatno snabdevanje gasom susednih država.
Naprosto, ne može se ukupni skladišni kapacitet staviti u funkciju isključivo naših potreba, jer ako bi tako sagledavali stvari, mi bi ušli već sada u problem, da li nam treba nešto dodatno, jer naprosto, niko ne skladišti svoje ukupne godišnje potrebe i to je skupo, to je neopravdano. Na kraju dana bi značajno uticalo na povećanje cene gasa.
Ponavljam, mogao bi o ovome da pričam još dugo. Tu je i energija iz komunalnog otpada, to je nešto što planiramo, što ozbiljno sagledavamo. Tu su škriljci kao jedan resurs koji još uvek nije dovoljno istražen u Srbiji. Van bilansno, kroz naše geološke rezerve, mi možemo da konstatujemo da su naše rezerve škriljaca dosta velike. Ono što je na žalost ograničavajući faktor je činjenica da u ovom trenutku imamo ozbiljno urađena istraživanja i overene rezerve isključivo na lokaciji Dubrava, u sklopu Aleksinačkih rudnika, sa jedne strane. I sa druge strane, još uvek traje poprilična jedna snažna rasprava oko te tehnologije kojom se iz škriljaca izdvaja nafta, odnosno električna energija kao nus proizvodi njene ekološke opravdanosti.
Mi ćemo kao Ministarstvo i kao Vlada da radimo na sagledavanju i studiji mogućnosti korišćenja tih škriljaca, ali oni potencijalno jesu veoma interesantni za našu buduću energetsku stabilnost.
Ponavljam, ozbiljna strategija, radio je ozbiljan ekspertski tim na njoj. Verujem da ćemo dobiti podršku Narodne skupštine za ovu strategiju. Nakon nje ćemo, kao Vlada, usvojiti program ostvarivanja strategije za šestogodišnji period koji treba da obezbedi ostvarivanje ciljeva ove strategije. Jedanput godišnje ćemo izlaziti pred Skupštinu da pravimo prolazna vremena u strategiji. Strategija u odnosu na ta prolazna vremena može i da se koriguje.
Verujem da smo izašli sa nečim što je u potpunosti ozbiljno i odgovorno prema budućnosti Srbije i da smo na jedan realan način sagledali sve naše energetske potrebe za narednih 10 godina sa projekcijom za 15 godina i da će rezultat toga biti ono od čega sam krenuo, da će Srbija biti energetski stabilna zemlja koja će obezbediti sigurno snabdevanje svih naših građana i privrede energentima sa jedne strane i sa druge strane da će Srbija biti energetski bezbedna zemlja.
Uz još jedno izvinjenje što sam govorio ovako dugo, ja se zahvaljujem na pažnji i čekam komentare iz rasprave. Hvala.

Pre svega, želim da se zahvalim svim dosadašnjim učesnicima u diskusiji.
Kada je u pitanju gospodin Zoltan Pek, vezano za amandmane koje je podneo SVM, stav Ministarstva je, i to će biti predloženo na sutrašnjoj sednici Vlade, da se dva amandmana, vezana za ovlašćenje AP Vojvodina, prihvate.
Onaj amandman vezano za raspored u samoj renti mi nismo u mogućnosti da prihvatimo u ovom trenutku. Dali smo obrazloženje toga, a i iz kasnijih diskusija se tačno dalo videti da je moj stav u potpunosti ispravan. Mi smo imali predlog i SVM da taj raspored ide u raspodeli da 100% ide lokalnim samoupravama, gospodin Stojšić je predlagao da ide 40% lokalnim samoupravama, 40% AP Vojvodina, 20% Republika Srbija i ponavljam, donošenje zakona o naknadama će biti pravo mesto i vreme gde treba da vodimo jednu ozbiljnu raspravu o svim tim naknadama i upravo iz tog razloga Ministarstvo finansija i priprema takav predlog zakona.
Kada je u pitanju gospodin Marinković, nije sada tu, ali ću iskoristiti priliku da iskomentarišem tri pitanja koja je on postavio, vezano za pravde snabdevanja gasa.
Kao što sam rekao, mi imamo u ovom trenutku samo tu konekciju sa Mađarskom, preko koje obezbeđujemo ukupne količine gasa za Srbiju, to je tranzit Rusija – Ukrajina – Mađarska – Srbija.
Ono što je nama prioritet, to je gasna interkonekcija sa Bugarskom i taj projekat se nalazi u onih top šest prioriteta EU. Znači, CESEK je opredelio prioritetne projekte.
Prvi prioritet u tim projektima je Grčko – Bugarska interkonekcija, drugi prioritet je Bugarsko – Srpska interkonekcija. Među tim prioritetnim projektima se nalazi podrška EU projektu LNG Terminala Krk, ali se ne nalazi interkonekcija Hrvatska – Srbija.
Mi, ponavljam, sa velikom pažnjom pratimo sve te gasne projekte koji imaju za cilj da dovedu neke nove količine gasa u ovaj deo Evrope. Mi smo kao država i kao društvo veliku energiju posvetili realizaciji Južnog toka, taj projekat je zaustavljen i sada pokušavamo da nametnemo jedan novi pogled na sve to da sa stanovišta toga da Srbija treba aktivno da učestvuje i da prati realizaciju svih projekata.
Iz tog razloga, Srbija daje jedan konstruktivan pristup sa Grčkom – Mađarskom, odnosno sa Grčkom – Makedonijom – Mađarskom i Austrijom, vezano za sam Tesla projekat, ali pokušavamo sa ovim interkonekcijama, pre svega sa Bugarskom, da dođemo u kontakt sa projektima Tanap i Tap koji dovode gas iz tog Kaspijskog basena, koji mogu da dovedu sutra potencijalno i Iranski gas, gas iz Turkmenistana, ali i projekat koji ima veze sa mogućim LNG terminalima, pre svega onima koji su u Grčkoj.
Vezano za LNG terminal na Krku. Neko je ovde pominjao koje sve zemlje planiraju da se snabdevaju preko njega, to je potpuno jedan pogrešan pristup, i ne znam odakle uvaženom kolegi, čini mi se Stojšiću, takva informacija. Kapacitet tog terminala, koji će biti plutajući, će biti, čini mi se, maksimum 5,6 milijardi metara kubnih gasa. To zaista nisu ozbiljne količine gasa da bi se s tim snabdevale Hrvatska, Mađarska, Slovačka, Poljska. To je potpuno jedna proizvoljna priča. Te količine preko LNG terminala na Krku mogu biti interesantne ali ne mogu biti interesantne sa stanovišta ozbiljnog snabdevanja ni jedna od ovih država u okruženju.
Mi u ovom trenutku nemamo u pripremi bilo kakav projekat sa Hrvatskom, izgradnja interkonekcije iz dva razloga. Prvi razlog je što naprosto, zna se šta su prioriteti.
Prioritet je Bugarska i drugi razlog što sa Hrvatskom postoje realni problemi koje svi imaju vezano za realizaciju samih projekata interkonekcije. U skladu sa politikom Evropske komisije i Energetske zajednice, interkonekcije su dvosmerna gasna komunikacija između dve susedne države. Hrvatska ne želi da gradi interkonekcije koje su dvosmernog karaktera, već samo jedan pravac snabdevanja. Iz tog razloga i Mađarska ima veliki problem za realizaciju svoje interkonekcije sa Hrvatskom koja je deo već tih projekata.
Tako da, mi pratimo to što se radi na Krku. Svaka količina gasa koja će ući u ovaj region i koja može da popravi stanje na tržištu, jer ja duboko verujem da tržište je jedini odgovor na pitanja energetske stabilnosti, bezbednosti i demonopolizacije koje treba da obezbede i povoljnije cene za građane, svaki taj projekat mi podržavamo i svemu ćemo dati doprinos u meri u kojoj možemo. Za nas je ipak prioritet ovaj krak iz Bugarske i na tome ozbiljno radimo i sa Evropskom komisijom i sa Energetskom zajednicom i sa našim bugarskim partnerima.
Kada su u pitanju obavezne rezerve, da, kao što je kolega Marinković rekao, mi smo završili akcioni plan, ali ono što je paralelno sa tim rađeno i što je značajno je činjenica da smo mi već krenuli u stvaranje obaveznih rezervi, da u skladu sa tom dinamikom i planom dugogodišnjeg stvaranja obaveznih rezervi mi smo za 2015. godinu, odnosno zaokružujemo u 2015. godini obavezne rezerve nafte za devet dana kao što je usaglašeno, ponavljam, i sa Evropskom komisijom i energetskom zajednicom.
Gospođi Filipovski se zahvaljujem na podršci zakonu. Po pitanju onog što sam uspeo da nađem kao eventualnu primedbu je vezano za rudarske projekte, planove i skice koji su vezani za privredna društva sa većinskim državnim kapitalom gde mi tražimo da se predaju na čuvanje nadležnom državnom organu. To imamo pravo jer je reč o državnoj imovini. Kada su privatni rudnici u pitanju ti planovi i kompletna dokumentacija je privatna imovina i nalazi se kao privatno vlasništvo, makar su mi tako moji saradnici objasnili da tu nismo imali prostor te vrste.
Sa kolegom Stojšićem, na žalost ili ne na žalost, se u najvećem segmentu primedbi apsolutno ne slažem. Pre svega, ne vidim ni na jedan način ozbiljnost bilo kakve tvrdnje da Vlada Srbije vodi bilo kakvu diskriminatornu politiku prema AP Vojvodina.
Tražiti argument za to u činjenici da je privredno društvo Elektro Vojvodina koje se do sada nalazila i oduvek nalazila u EPS-u je ušla u neku drugu organizacionu formu je potpuno ne argumentovano i zlonamerno, pogotovo neozbiljno kada uzmemo u obzir činjenicu da se sedište značajnih energetskih kompanija upravo nalazi na teritoriji AP Vojvodine i to nikad niko nije politizovao na taj način.
Podsetio bih da je sedište „Srbija gasa“ u Vojvodini. Podsetio bih da je sedište Naftne industrije Srbije u Vojvodini i nikad niko u Srbiji to nije politizovao i ne znam odakle ta ideja da činjenica da Elektro Vojvodina koja se nalazi u okviru EPS ulazi u jedan drugi sistem organizacioni za koji apsolutno tvrdim da je ozbiljan, odgovoran, dugoročno važan za građane Srbije i Vojvodine na način na koji vi to očigledno ne možete da prepoznate.
Danas nalaziti takvu tezu je za mene potpuno, ponavljam, politički neprihvatljivo i neodgovorno i ne ide u pravcu stvaranja jedne zdrave klime i atmosfere u kojoj mi, verujte mi, radimo sa pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i oni su deo jednog šireg energetskog tima i svih radnih grupa koji su učestvovali u svemu, pa uključujući i zakon i strategiju.
Kada je plan geoloških istraživanja u pitanju. E, tu se sad već slažemo. Znači, kada je plan geoloških istraživanja u pitanju prihvatićemo vaše amandmane i ti amandmani će postati deo teksta.
Kada je u pitanju sporazum sa NIS-om, on je ljudi donet 2008. godine i takav je kakav jeste. Nije takav kao što ste ga vi čitali i nemamo mi tu sada neku opciju da rudnu rentu drugačije krstimo pa da je povećamo. Ja ću pročitati radi Skupštine i radi građana Srbije. Taj sporazum u članu 13. kaže otprilike tri stvari. Prva stvar je da ne možemo da pogoršavamo uslove poslovanja Naftne industrije Srbije. Drugi je da to ne možemo da radimo do dostizanja isplativosti projekata, odnosno investicija.
I treće, nabraja šta se pod tim pogoršanjima uslova podrazumeva i kaže vrlo precizno – pod pogoršanjem uslova oporezivanja u svrhu ovog sporazuma podrazumeva se uvođenje (uspostavljanje), novih poreza, taksi, carina i/ili drugih sličnih dažbina, povećanje poreskih stopa iznosa taksi i carina i/ili drugih i sličnih dažbina. Znači, otprilike vrlo precizno definisano da bilo šta što je iz domena poreza, taksi, naknada nije moguće dodatno uvoditi.
Kada su u pitanju podaci koji se nalaze u strategiji vezano za gas, za količine gasa i nafte, to su podaci koje smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za prirodne resurse i ja apsolutno verujem da su oni tačni.
Kada su u pitanju podaci koji su vezani za ugalj i ostale segmente, to su podaci iz našeg sekretarijata i oni su posledica ili overenih rezervi ili bilansa u koje takođe apsolutno ne sumnjam.
Kada je u pitanju skladište gasa, ja tu molim samo da se razumemo. Ja se slažem sa vama da je skladište od 450 miliona metara kubnih bi trebalo da se poveća i upravo zato mi radimo proširenje posebnih skladišta Banatski Dvor, ali ni jedna država na svetu nikada nije izgradila skladišnih kapaciteta za njene ukupne godišnje potrebe. Naprosto to je nemoguće da mi napravimo sada, nama će, Bože zdravlja, potrošnja gasa da 2030. godine izađe na tri i po milijarde metara kubnih. Naprosto, nema logike da mi svih tri i po milijarde metara kubnih skladištimo ovde.
Investicije u ta skladišta, skladištenje, do te mere bi poskupeli, korišćenje tog gasa, da bi gas od jednog energenta koji treba da bude povoljan i da se koristi u industrijske svrhe za grejanje, dobili bi da on bude u potpunosti komercijalno neisplativ.
Mi imamo u ovom trenutku studiju opravdanosti, verujemo u tih 800 miliona do milijardu. Već ovo za Itebej zahteva jednu dodatnu analizu, jednu dodatnu procenu da li taj gas može da se koristi, ponavljam i za komercijalne potrebe i da Srbija bude hab za snabdevanje i Republike Srpske, odnosno BiH i drugih okolnih zemalja.
Srbija ima tu neravnomernost u potrošnji gasa tokom čitave sezone. Ona ide od nekoliko miliona metara kubnih u letnjem periodu, što je uglavnom za potrebe industrije i određenih daljinskih sistema koji isporučuju građanima toplu vodu u stanovima, to najčešće negde devet do deset miliona metara kubnih gasa dnevno u zimskim uslovima, do maksimalnih 12 miliona koji idu onim ekstremno hladnim ledenim danima.
Naprosto, u takvim situacijama, ti skladišni kapaciteti ne gađaju tu najvišu tačku, nego u principu idu na tu neku srednju tačku, da bi sistem bio optimalan. To vam je kao kada dimenzionirate saobraćaj. Niti ga dimenzionirate na minimalnu količinu saobraćaja, niti možete da ga dimenzionirate na maksimalnu, nego na optimalnu, tako i u ovom segmentu.
Gospodinu Kruževiću se zahvaljujem na podršci i zakonu i strategiji. Kada je u pitanju ovaj set primedbi gospođe Karavidić, ja sam ih zaista čuo. Prvo, poznat je rukopis, u potpunosti znamo. Moram da kažem da je reč o jednom setu, po mom skromnom mišljenju, proizvoljnih ocena koje nemaju utemeljenje ni u jednom od segmenata niti zakona, niti onoga čemu ste, ja verujem, vi apsolutno odgovorno i ozbiljno pristupili i to izneli.
Prvo, ako sam dobro razumeo, najveća primedba je zašto se nije do kraja realizovao zakon iz 2011. godine. To zaista nije pitanje za mene i predstavnike ovog tima. Da li je taj zakon bio dobar ili ne, ja nisam sada toliko stručan, niti sebi dajem ulogu sudije da o tome ocenjujem, ali na taj postojeći zakon, odnosno na do danas postojeći zakon, je bilo puno primedbi i iz stručnih krugova i iz industrijskih krugova i to je, pre svega, nesporno kao da ga menjamo.
Vi jeste u jednom segmentu za nijansu u pravu. Naša prva ideja je zaista bila da radimo izmene i dopune zakona, ali procenat izmena i dopuna zakona je bio takav da je Republički sekretarijat za zakonodavstvo tražio da se to pretvori u novi zakon i mi smo ga pretvorili u novi zakon. Nismo bili pretenciozni, niti sujetni da one članove iz postojećeg zakona koji su bili dobri de fakto prenesemo u novi zakon. Iskoristili smo iz starog zakona sve što je bilo dobro, a ono što smo promenili, to smo promenili, i verujte mi, apsolutno sam uveren da smo promenili u interesu građana Srbije, u interesu novih investicija u rudarstvo, a ne u interesu bilo kog investitora.
Upravo smo mi uneli kapitalne promene u odnos prema rudnoj renti. Verovatno niste bili u sali ili me niste dobro slušali, od decembra 2006. do oktobra 2015. godine… zahvaljujem, gospodine Šutanovac, što vodite računa o mom vremenu… naplaćeno 26 milijardi, od čega u 2014. i u 2015. godini 12 milijardi.
U vremenu te 2011. godine, kada su se neki drugi bavili tom naplatom rudne rente, a možda vama pisali određene sugestije za vašu diskusiju, je ta naplata bila otprilike dve milijarde. U to vreme su nastali dugovi. Prošle godine je naplata bila 7 milijardi. Tako da, u situaciji kada su nastali i nagomilali se dugovi, mi nemamo drugo rešenje nego da probamo da ih naplatimo. Pošto ne možemo da ih naplatimo odjednom, mi onda pokušavamo da ih naplatimo kroz određeni reprogram i to je odgovorno ponašanje nas kao Vlade i nas kao Ministarstva.
Konačno, ja zaista verujem da ova Vlada ima apsolutno jedan čestit, odgovoran i pošten odnos prema budućnosti Srbije i da ovaj zakon ide u tom pravcu. Bilo kakvo dovođenje u pitanje takvog nekog stava je potpuno jedna samo politička priča, koja za mene je apsolutno neutemeljena i nadao sam se da nećemo danas ovde politizirati. Da je vreme u kome su se neki drugi bavili, pa pre gospodina Bačevića, za rudarstvo bilo dobro, u tom vremenu bi mi imali neku investiciju. U tom vremenu bi mi dogurali priču do nekog blizu otvaranja nekog rudnika. Pošto u tom vremenu nije bilo ništa, onda dozvolite da o našim rezultatima sudimo nakon što neke stvari realizujemo.
Ja kao neko ko je igrom slučajeva na neki način bio u nekoj vladajućoj strukturi i tih godina i sada, moram samo da apelujem da imamo jedan odgovoran odnos prema ocenjivanju stvari, a ne da to bude jedna politizacija i najčešće i nažalost, samo politikantska tema.

Hvala.
Zahvaljujem gospođo Čomić, na ovom setu predloga, primedbi i sugestija. Mislio sam da sam u onom, ko što bi gospodin Šutanovac rekao, ne tako kratkom uvodnom izlaganju, uspeo da istaknem, upravo sve razlike one koje su ključne, vezano za novi zakon, odnosno na prethodni. Čak, sam taksativno pročitao, ja mislim, tridesetak stavki, to je jedna stvar.
Sledeće, mi smo razmatrali vaš amandman vezano za naftnu isplaku i taj amandman ćemo prihvatiti, zahvaljujem na toj primedbi.
Kada je u pitanju lokalna samouprava, mi nismo lokalnim samoupravama ukidali nadležnosti iz domena rudarstva. Znači, povezivati to sa situacijom, lokalna samouprava i nikl potpuno ne stoji, zato što lokalna samouprava nikada nije imala bilo kakve veze i ingerencije vezano za sirovine poput nikla. Oni su mogli da učestvuju sa stanovišta, ne znam, prostornog plana, plana detaljne regulacije i sličnih pitanja, ali sa stanovišta davanja dozvola za istražni ili eksploatacione aktivnosti to nikada nije bilo u nadležnosti lokalne samouprave, već jedino i isključivo u nadležnosti Ministarstva.
Ono što je, zaista oduzeta nadležnost lokalnim samoupravama su nadležnosti vezane za istraživanje, pre svega građevinskih materijala, iz razloga što: pod jedan, nismo imali pregled nad tim, pod dva, nisu sve lokalne samouprave to ni radile i pod tri, inspekcijski nadzor nad time apsolutno nije postojao. Tako da, de fakto mi mislimo da ćemo ovom odredbom i stavljanje toga u nadležnost Ministarstva i građevinske inspekcije i rudarske inspekcije našeg Ministarstva uspostaviti jednu novu kontrolu nad time. Jer, čini mi se da u sistemu eksploatacije građevinskog materijala ima mnogo zloupotreba, mislim da ima mnogo potpuno nelegalnih i ne prijavljenih eksploatacija koji se odvijaju u ovom trenutku dok mi o tome pričamo i da u ovakvom postojećem sistemu tome niko ne pridaje adekvatan značaj i da se time niko ne bavi.
Verujem da će sada kada to preuzme, pre svega, naša inspekcija, će se tu uvesti jedna dodatna i nova kontrola. Pri čemu, samo podsećam, da mi o svakom istražnom pravu ili eksploatacionoj dozvoli obaveštavamo lokalnu samoupravu i lokalna samouprava od strane Ministarstva ima jedan puni pregled svih onih aktivnosti koje se vrše na njihovoj teritoriji, a da je ministarstvo za to dalo adekvatnu dozvolu i adekvatno odobrenje.
Kada je Rudarsko geološki zavod u pitanju, pre svega su te nadležnosti povećanje u segmentu geološkog hazarda gde će oni biti institucija koja pravi, da kažem, neku kartu, mapu pre svega tih lokaliteta na kojima ima geološkog hazarda.
Sve su mi napisali ali nije tako čitko, tako da ću možda malo duže ili u nekom narednom odgovoru.
Kada je u pitanju štrajk, u principu tu su prenete odredbe iz prethodnog zakona i pre svega se te odredbe odnose na one prostorije sa jamama, sa metanom, drugim zapaljivim gasovima, opasnom ugljenom prašinom, objekte u naftnom i gasnom polju, znači one segmente u kojima može održavanje bilo kakvog štrajka, bilo kakve obustave rada da se ugrozi zdravlje ljudi.
Ono što gospođo Čomić mogu da vam obećam, daćemo do sutrašnje sednice Vlade na kojoj će biti razmatrani amandmani da još jednom prođemo detaljno svaki od ovih članova i da potpuno odgovorno razmotrimo taj amandman, kao i sve ostale, ali ovaj sa posebnom pažnjom.
Da li ste pogledali članove 177. i 178. – dobro, pogledaćemo to još jednom pa ćemo u danu kada budemo o amandmanima dodatno razgovarati.

Pre svega, ono što sam ostao koleginici uvaženoj kao odgovor, znači novi zakon ne podrazumeva da za nosioce istražnih prava važi novi rok – tri plus, tri plus dva. Znači, oni imaju svoje rešenje koje ima svoj datum i u odnosu na taj datum se za njih situacija odvija. Znači, ne kreće sve sada ponovo iz početka. Ali ćemo to na osnovu amandmana, gospodina Živkovića i Pavićevića, dodatno, da kažem, eksplicitirati i potvrditi.
Kada su u pitanju vaša ostala pitanja, ostao sam dužan gospođi Čomić. Pitanje je vezano za obnovljive i vezano za podsticaje. Ja mislim da građani Srbije uopšte tu nisu u bilo kakvoj zabludi.
Svi su svesni da taj segment, vezano za obnovljive izvore plaćamo de fakto, mi građani, kroz naše račune i to je ona zelena taksa i ona se nalazi na svakom računu vrlo transparentno i upravo iz tog razloga ova Vlada vodi jednu, da kažem, politiku koja dimenzionira naše aktivnosti vezano za obnovljive i pokušavamo da ispunimo taj uslov od 27% upravo 2020. godine, kada je potpisana obaveza. Naprosto, ta obaveza postoji od 27% 2020. godine i zato mi vodimo računa da se tom cilju približimo te godine, da ne bi naše građane u ovom trenutku pod „ nepotrebno“ opterećivali.
Kada je u pitanju rudarstvo, mi sem JP Podzemna eksploatacija uglja „Resavica“, nikome ne dajemo bilo kakve podsticaje i stimulacije i subvencije za obavljanje rudarskih aktivnosti.
Naprosto, nama ni jedna kompanija, ni domaća ni strana, koja se bavi eksploatacijom mineralnih sirovina i ostalih svojih aktivnosti, ne traži subvencije.
Ta subvencija ide jedino javnom preduzeću koje radi podzemnu eksploataciju uglja, naprosto to u čitavom svetu ta podzemna eksploatacija uglja je na neki od načina podstaknuta. Da li je podstaknuta kroz, ne znam, obračun energetske vrednosti tog uglja, pa se na to nešto plaća iz budžeta ili ne, ali svuda to funkcioniše na sledeći način.
Kada su u pitanju gasovodi i mogućnost da Srbija dobije određene alternativne pravce snabdevanja gasa, a naprosto mislim da je neozbiljan komentar koji kaže – šta ste kao Vlada učinili da nadomestite projekat Južni tok?
Potpuno je jasno i građanima Srbije i svakome ko ima iole dozu dobronamernosti u svom političkom delovanju, da je Srbija jedna mala država od koje ne zavisi krucijalno i kapitalno da li će se veliki infrastrukturni projekti i gasovodi raditi i realizovati.
Ja bih gospodine više voleo da je u vreme 2008. godine u januaru i ugovor energetskim sporazumom sa Ruskom Federacijom, Srbija malo bolje zaštićena bila u čitavom aranžmanu NIS, Južni tok i slično, nego što mi sada izlazite sa ovakvom primedbom, ali dobro, šta je tu je.
Srbija ne zaviti krucijalno od tranzita gasa sa Ukrajinom. Mi imamo ugovor sa Gaspromom. Gasprom ima obavezu da po dugoročnom ugovoru koji traje do 2021. godine nama isporučuje količine gasa koje su tim ugovorom predviđene. Nas na kraju dana kao kupca apsolutno ne interesuje sa koje strane će Gasprom taj gas da provede Srbiji, da li će to radi preko Ukrajine, da li će to da radi preko gasnih skladišta „Baut Gardner“ i ostali gasnih skladišta u zapadnoj Evropi.
Ponavljam, mi činimo napore i vodimo vrlo aktivnu politiku po pitanju svih ostalih gasnih projekata. Gasna interkonekcija sa Bugarskom upravo i jeste projekat koji treba da nas poveže sa tim južnim gasnim koridorom, ali ne na Trans-jadranskom gasovodu, nego na deonici tog gasovoda Tap.
Znači kao što znate, ide iz Kaspijskog basena, ide prvo Tanap do tursko-grčke granice, od grčke granice ide Tap. U prioritetima EU i kao jedan o prioritetnih projekata koji će biti sufinansirani od strane Evropske komisije, pod broj jedan je sa tog gasovoda Tap interkonekcija Grčka-Bugarska i odatle Grčka-Srbija. Ako bude adekvatne količine gasa, mi ćemo učiniti maksimum što od nas zavisi, da možemo da obezbedimo određene količine gasa sa te strane, mi ćemo to uraditi zbog tržišta.
Ponavljam, mislim da ste izašli, pričao sam i o LNG Terminalu Aleksandropolus, pošto vidim da postoje vrlo snažna zalaganja iz određenih poslaničkih klubova, da se mi naslanjamo na LNG Terminal Krk. Ja nisam baš ubeđen da je to dugoročno za Srbiju idealno rešenje. Pre mislim, ako tražimo neku alternativu u LNG gasu, da ona treba da bude vezana za te Grčke LNG plutajuće terminale, preko kojih sa već definisanim prioritetnim projektima grčko–bugarska i bugarsko–srpska interkonekcija, odrđene količine gasa mogu da dođu na ovo tržište. Te količine gasa koje mogu da dođu tim gasovodom se mere u milijardama metara kubnih, jer će to biti kapacitet srpsko–bugarske interkonekcije. Tu će biti naravno problem obezbediti neophodne količine gasa, ali za to služe komercijalni pregovori.
U ovom trenutku, kada je ruski gas izuzetno jeftin, kao posledica naftne formule, cena tog LNG gasa je možda u ovom trenutku nepovoljna, ali dugoročno posmatrano videćemo šta će ta tržišta utakmice doneti.
Znači, radimo, pratimo, deo smo svih projekata, razgovaramo i sa Rumunima, vezano za „Agri“, odnosno tu interkonekciju koja preko Azerbejdžana treba da obezbedi određene količine za Rumuniju, preko Crnog mora, Azerbejdžan – Gruzija – Rumunija. Tu postoji jedna opcija da se napravi neka interkonekcija između Srbije i Rumunije. To je sedam kilometara sa naše strane, od Mokrina prema rumunskoj granici. Postoji problem što je do Arada, gde će ići deonica tog gasovoda, 70 km koje bi trebalo Rumunija da finansira, tako da ćemo videti koliko je to realno.
Ponavljam, vrlo pažljivo sve to radimo i vodimo računa o svim elementima i ne treba da budete zabrinuti, kao što još manje treba da budete zabrinuti i vi, a molio bih vas da prestanete da širite tu zabrinutost među građanima, kada je elektroenergetska situacija u pitanju. Znači, mi imamo potpuno jasno definisanu dinamiku i vrlo precizne planove vezano za neophodne količine električne energije.
Ako ste slušali pažljivo ono što sam u početku pričao, nama iz termo-sektora, kada su mala ložišta u pitanju, u periodu 2018. do 2024. godine treba, da kažem, u nekoj dinamici postepeno da izađe 1.120 megavata. Vrlo sam precizno i pobrojao šta radimo da bi to nadomestili. Znači, do 2020. godine mi imamo u planu 2.620 megavata, od čega, ono što je apsolutno već izvesno i ugovoreno, to je tih 1.100 iz obnovljivih, 350 ugalj Kostolac, koji je već počeo da se radi, pri čemu smo u ozbiljnoj fazi pregovaranja i ugovaranja tih kapaciteta na gas i radimo još jednu dodatnu analizu opravdanosti projekta - Reverzibilna hidroelektrana Bistrica.
Znači, nećemo ući mi u tu vrstu problema. Krećemo se u tom okviru, a ako tome dodamo da planiramo i radi se na, da kažem, razvoju projekata od još 1.323 megavata, od čega su termo kapaciteti 700 megavata, mislim da imamo jednu vrlo čvrstu, jasnu i definisanu situaciju.
Kada su u pitanju obavezne rezerve, mi pokušavamo da u skladu sa svim direktivama koje jasno definišu i obavezu da određene količine budu u derivatima, a da određene količine mogu da budu u fjučersima, odnosno u tim finansijskim elementima, da obezbedimo neophodne količine u skladu sa planom … formiranja obaveznih rezervi i mi ćemo, i mi smo, ili smo do kraja godine u dinamici plaćanja koja za tih devet dana, gospodine Đurišiću, ima otprilike tri milijarde u derivatima koji su de fakto kupljeni derivati na svim tenderima i za sirovu naftu i za dizel i za evrodizel i za mazut, pobedila je NIS i imamo tih opcijskih ugovora u iznosu od nešto preko 400 miliona, što je najpovoljniji ponuđač pobedio.
Znači, da bi ispunili tih devet dana, mi smo potrošili oko tri milijarde za kupovinu sirove nafte i derivata i 400 miliona za te opcijske ugovore, što, ponavljam, sve zemlje rade, sve zemlje imaju opcijske ugovore i sve zemlje to mahom rade, iako se tu nismo prošli put složili, ali ja sam pozvao i da se vidimo i da to pogledamo svi zajedno. Svi rade to sa Nemačkom i sa BAP-om, njihovom državnom agencijom pri Ministarstvu privrede, koja daje te potvrde da te rezerve zaista postoje i jesu obezbeđene i da se u roku od 24 časa mogu isporučiti zemlji poručiocu.
Mi u narednoj godini planiramo da te rezerve povećamo i opet ćemo u skladu sa mogućim kapacitetima kupovati derivate. Jedan manji finansijski iznos za opcije i jedan deo sredstava ide za investicije. Znači, mi hoćemo otprilike tri stavke. Jedne su nabavka derivata, kojima prvo punimo naša državna skladišta. Mi smo u ovoj godini pre svega popunili robne rezerve i transnaftu i tu smo već negde blizu da smo te kapacitete u potpunosti, možda sada nisam potpuno precizan, ali mogu da vam spremim vrlo tačne podatke, deo opcije i deo tu gde štedimo sa opcijama, idemo u razvoj naših skladišnih kapaciteta, jer ponavljam, na kraju dana neke 2023. godine mi ćemo morati da imamo 500.000 tona u samim derivatima u skladišnim kapacitetima. Bilo bi dobro da država preuzme tu ulogu i da bude makar većinski partner u izgradnji tih novih skladišnih kapaciteta.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Ako ima potrebe, tu sam.

Iako nisam bio sve vreme u sali, vrlo pažljivo sam slušao sve što je gospodin Petronijević izlagao i naravno uz zahvalnost na podršci za zakonski projekat i strategiju, samo bih u jednom segmentu dopunio sebe u onom delu kada sam o tome govorio, a i posle je bilo određenih pitanja, pa sam zaboravio da odgovorim.
Da, u potpunosti se slažem da čitav razvoj energetike mora da bude socijalno održiv, da mora biti praćen i dijalogom i nizom mera koje treba da omoguće da građani u Srbiji u ovom periodu kada moramo da izvršimo tranziciju našeg energetskog sistema i da ga uskladimo sa svim svetskim merilima i kriterijumima, znači taj period određeni trebaju da imaju podršku. Želim da vam kažem da Vlada Srbije u budžetu za 2016. godinu planira značajna sredstva za energetski ugroženog kupca. U budžetu za 2015. godinu za te namene je bilo odvojeno 700 miliona dinara, u 2016. godini je taj iznose 1,6 milijardi dinara. Reč je o jednom značajnom povećanju sredstava koje će povećati i obuhvat ljudi i dodatne količine besplatnih kilovata električne energije i kubike gasa.
To predstavlja još veće povećanje u apsolutnom iznosu od ovog o kome vam govorim zato što budžetom za 2016. godinu mi ne predviđamo, da kažem, pomoć za toplotnu energiju, jer toplotna energija mora biti subvencionisana od lokalnih samouprava, tako da će čitav ovaj iznos u 2016. godini, znači, ponavljam, milijarda, više od milijardu i 600 miliona dinara ide samo na besplatne kilovate i besplatne kubike gasa i verujem da će to biti jedna dobra vest za one kojima je podrška i pomoć najpotrebnija.
Mi smo priveli kraju tu uredbu o socijalno ugroženom kupcu i očekujem da će Vlada Republike Srbije usvojiti u decembru i da će startovati od 1. januara 2016. godine. Hvala.

Pre svega moram na prvom mestu da istaknem da je RTB Bor učestvovao u pisanju ovog zakona. Predstavnici RTB-a su bili članovi komisije i vrlo aktivno su učestvovali u svim ovim rešenjima za koja ja apsolutno tvrdim da su odraz 21. veka i potrebe da rudarstvo u Srbiji makar liči u nekim segmentima na rudarstvo u modernom svetu. Meni, kao predstavniku SPS koji ima, da kažem, pravno utemeljenje u Savezu komunista i u nekim socijalističko-samoupravnim segmentima, vaša diskusija može da mi prija, mojim čulima sluha, ali objektivno to je nešto što ne odgovara vremenu u kome živimo.
Rudarstvo mora da se razvija, mora biti moderno, ono mora biti usklađeno sa nekim principima i nekim okvirom zakonodavnim EU kojem težimo ali i čitavog sveta koji otprilike radi ponešto slično. Naravno, postoje neke razlike, postoje neke nijanse i ponavljam o tome je Radna grupa vodila računa prilikom izrade ovog zakona. Ovaj zakon ne može biti leks specijalis u odnosu na ostala zakonska rešenja.
Zakon o rudarstvu jeste jedan od, da kažem, sistemskih zakona, ali ne može da ima prednost u eksploatacionom polju u odnosu na ostale zakone. Upravo iz tog razloga mi definišemo sirovine od strateškog interesa i za te sirovine definišemo određene procedure koje treba da omoguće da se proces istraživanja i eksploatacije odvija na jedan brži i efikasniji način. Da je u Boru za potrebe RTB-a, i u Boru i u Majdanpeku usvojen plan posebne namene, to bi učinilo da ceo proces kada je Bor u pitanju i naš Rudnik bakra Bor i Rudnik bakra u Majdanpeku, određene aktivnosti rade efikasnije, ali dok nije i pošto nije, zahteva čitava procedura puno usaglašavanja sa nadležnim institucijama, koje su institucije Republike Srbije i koje su valjda dobronamerne. Ovde pričamo o ministarstvima, pričamo o Srbijašumama, Srbijavodama, Putevima Srbije koji jednostavno zahtevaju samo da se poštuju određene procedure. Ne može bez ikakvog planiranja, bez ikakvog dogovaranja, bez ikakvog odlučivanja da izađe mehanizacija iz RTB, menja tokove reka, menja puteve, to ipak mora biti deo određenih planskih aktivnosti u Republici Srbiji.
Uvažili smo vaše primedbe, nisu bile samo vaše, vezano za olovo i cink i njihovo smeštanje u strateške sirovine, jesmo i za zlato. Za ostale plemenite metale nismo jer suština nečeg staviti u okvir strateški je ipak vezano i za određene količine, određenu rasprostranjenost i slično.
Imam poprilično blisko viđenje vaše vezano za izvoz koncentrata. Mislim da to nije dobro. Ako ste me pažljivo slušali kada sam pričao jutros i o litijumu, mislim da bismo trebali da kao država obezbedimo set nekih mera kojima ćemo da stimulišemo da se naše rudno blago ovde pretvara u finalne proizvode, a ne da se kao sirovina izvozi. Pretpostavljam da to možemo da stimulišemo, a da izvoz destimulišemo ili da nađemo neki balans između te dve stvari koje zvuče slično ali nisu iste. Upravo iz tog razloga, ponavljam, mi nismo ništa menjali u onom segmentu zakona koji tretira naknade iz razloga što Ministarstvo finansija priprema novi zakon koji će uzeti u obzir sve naknade koje kao država naplaćujemo vezano za prirodne resurse.
Slažem se sa vama da topionica bi trebalo da bude konkurentna i da bi trebalo da se izbori za to da ono što se u okolini Bora, iskopa i da se preradi tu, ako ni zbog čega drugog, upravo zbog onoga što ste rekli, putni troškovi, odnosno transportni troškovi su daleko manji.
Zaista ne znam šta se desilo 2004. godine niti možemo mi sada da ulazimo u to, šta se dešavalo sa dokumentacijom iz RTB 2004. godine, i da li je neko određenu količinu te dokumentacije zloupotrebio i na osnovu toga znao gde treba da traži nova nalazišta, ali znam da mi nemamo mogućnost da zabranimo onima koji hoće na praznom prostoru da vrši istraživanja, da ih vrše.
Na žalost, u trenutku kada su ta istražna prava tražena, daleko pre nego što je ova Vlada došla i ja postao ministar, a to je desetak godina, te tačke su bile slobodne i ljudi su tražili istražna prava na slobodnoj teritoriji. Na današnji dan, ne može niko da ospori, kao što niko ne može ni da ospori činjenicu da je u određeno istražno pravo uloženo do sada između 50 i 100 miliona dolara i da se u to uložilo upravo zbog postojećeg zakona koji je davao taj redosled stvari. Ukoliko je prostor prazan, neko može da traži istražno pravo, a ako u skladu sa našim zakonom, izvrši sva istraživanja, u rokovima koji su za to predviđeni, imao pravo na eksploataciono pravo. Upravo iz tog razloga su ljudi uložili 100 miliona dolara i šta sada, kako bilo ko u ovoj državi misli, a znam da to nije vaše mišljenje, pozdravite Blagoja, kako neko misli da neko uloži 100 miliona dolara u istraživanje nečega i onda da kažemo puj pike ne važi, ti si uložio tih 100 miliona dolara, altruistički zato što voliš Srbiju, a sada hoću da ja vršim eksploataciju. Naprosto je to nemoguće, sa jedne strane, a sa druge strane potpuno nepotrebno. Vi ste sami rekli, 1,3 milijarde overenih rezervi kojima raspolaže RTB Bor i to je više od 60 godina eksploatacije sa stanovišta sadašnjih overenih rezervi.
Rudarsko topioničarski basen Bor nema mogućnosti da otvori i da uđe u ozbiljnu priču oko finansiranja otvaranja rudnika, tamo gde ima overene rezerve. Nemamo para da uložimo sredstva u povećanje proizvodnje u Rudniku bakra Majdanpek. Mi za to tražimo strateške partnere, a RTB Bor nam nije platio rudnu rentu, da ne pričam koliko dugo. Ja apsolutno uvažavam potrebu da vodimo računa o Srbiji, ali isto tako moramo da uzmemo u obzir da je u rudarskom poslu sve su to srpske kompanije, svaka ta firma koja se otvori i osnuje i radi u okolini Bora ili bilo gde, to postaje domaća kompanija koja plaća poreze, sve na teritoriji Republike Srbije.
Na kraju dana, meni i ovoj Vladi je ključno pitanje da li će nam platiti rudnu rentu, da li će nam platiti poreze, da li će isplatiti zarade, da li će se na te zarade isplatiti svi doprinosi i to je jedina razlika koju mi pravimo između kompanija koje posluju na srpskom tržištu.
Sve ostale razlike su imaginarne, sve ostale razlike su samo jedna prazna priča koja uvek služi za to da dižemo ručnu i da ne radimo ništa i da ne razvijamo ovu zemlju.
Ova Vlada čvrsto stoji iza ovih rešenja i ide bez ikakve dileme u razvoj rudarstva u Srbiji i niko neće moći da drži više decenijama šapu na određenim istražnim poljima i pravda to nekim patriotizmom.

Zahvaljujem i na ovoj diskusiji naravno.
Kad je strategija u pitanju, mada imam neki utisak da ste i vi malo bili u konfuziji sa strategijom i sa zakonom, ali hajde prvo kada je strategija u pitanju.
Znači, mi smo doneli u decembru 2014. godine Zakon o energetici. Taj Zakon o energetici je de fakto dao neki okvir za strategiju razvoja energetike, 2025. sa projekcijom na 2030. godinu.
Nakon strategije koju će ovaj parlament usvojiti, a koji ćemo mi davati izveštaje parlamentu, odnosno ja mislim Odboru na godišnjem nivou o njegovoj realizaciji, on definiše kao sledeći korak program ostvarivanja strategije.
Tako da, program ostvarivanja strategije koji će Vlada usvojiti na period od šest godina je taj detaljan plan koji će imati sve elemente, rokove, finansijske konstrukcije i slično, sa prolaznim vremenima.
Ja garantujem građanima Srbije da je Srbija energetski bezbedna, stabilna zemlja, koja neće imati problem sa snabdevanjem energentima, iako u Srbiji zbog različitih društveno-političkih okvira i političkih situacija u Srbiji nije 25 godina izgrađen ni jedan novi veliki energetski objekat.
Poslednji ozbiljan energetski objekat je izgrađen 1991. godine i prvi, prva Vlada, prvo ministarstvo koje kreće u novih 350 mega vata iz termo je ova Vlada i ja očekujem svaki dan da ćemo, pošto smo sve ugovore potpisali, pripremne aktivnosti su u toku, da će konkretne aktivnosti na terenu vezano za Kostolac B3 biti otpočete.
Ponavljam, mi nemamo ni jedan problem sa našim energetskim bilansom pre svega iz razloga što smo uspeli kao Vlada da primenu direktiva o velikim ložištima odložimo, da u tom odlaganju primene direktive o velikim ložištima nađemo rešenja za ove velike blokove.
Nisam stigao gospodine Đurišiću da odgovorim pošto uvek ima dosta pitanja koja zahtevaju odgovore.
Kada je u pitanju Kostolac B1 i B2, mi radimo odsumporavanje. To je deo projekta koji je u toku.
Kada je u pitanju projekat vezano za TENT i odsumporavanje, nažalost, iz različitih razloga koji su bili, pre svega, vezani za određenu neodgovornost u ranijem periodu, pristupilo se tome da se za termoelektranu angažuje japanski zajam za odsumporavanje, a da pri tome nije urađena ozbiljna studija o procentu sumpora u kolubarskom uglju.
Taj projekat je u sebi sadržao projektni zadatak da se radi proces odsumporavanja u TENT-u, podrazumevajući da sav ugalj iz Kolubare koji stiže ima 0,9% sumpora. To nije tačno, iz prostog razloga što su rezultati istraživanja koji su u kolubarskim rudnicima rađeni dali parametar da je maksimalna količina koja je uzorkovana u kolubarskom uglju bila 9% sumpora i da je dimenzioniranje tog projektnog zadatka na tako visoku lestvicu potpuno nepotrebno kada se već zna da se radi projekat upravljanja ugljem, koji će dovesti do homogenizacije uglja iz kolubarskih rudnika, i da će taj proces biti završen negde 2017. godine, i da će svaki vagon uglja iz kolubarskih rudnika imati svoju deklaraciju u kojoj će se videti tačno koja je energetska vrednost, koji je procenat sumpora i ostalih materijala i da se pretpostavlja da se sve prognoze da je to od 0,6 do 0,7% sumpora, i da je praviti projekat na 0,9% potpuno nepotreban trošak za građane Republike Srbije, jer održavanje takvog postrojenja košta mnogo para i sve ostalo.
Mi duboko verujemo da imamo vremena i apsolutno sam siguran da imamo vremena, da prvo završimo projekat upravljanja ugljem, pa tek onda krenemo u obezbeđivanje tih uslova za odsumporavanje u TENT-u. Znači, kada je energetska sigurnost u pitanju, to smo završili.
Ispitivanje metala 12 godina, odnosno rok za istraživanje osam godina, do sada je bilo sedam, sada smo predvideli osam. Svetska praksa kaže - za ispitivanje metla 12 godina. Tako da, mi pokušavamo i dalje da vršimo presing na investitore da ubrzaju svoje aktivnosti, pri čemu sam ja lično svestan da je to poprilično napet rok. Tako da,nismo nikome izlazili u susret niti bilo kakve tu povoljnosti davali.
Konačno, zaista mislim da je nekorektno u nedostatku kvalitetne argumentacije stvar prebacivati na profesora Bačevića, koji je pre mene bio u ulozi ministra, koji se u jednom delu bavio poslovima rudarstva. Zakon iz 2011. godine nije bio dobar i zato ga je trebalo menjati. Ja danas tvrdim da je problem u zakonu, a ne problem u tome što u periodu dok je bio prof. Bačević, u jednom delu ili 2014. i 2015. godine kada sam ja bio tu nisu doneta podzakonska akta. Problem je bio u zakonu, a ne u nedostatku podzakonskih akata. Iz tog razloga je još prof. Bačević krenuo u nacrt novog Zakona o rudarstvu, i mi smo samo nastavili taj proces, odnosno taj proces je bio u nekoj, da kažem, početnoj fazi kod prof. Bačevića. Mi smo napravili novi tim, osvežili to idejama i napravili ovaj zakon kakav jeste i stojimo čvrsto iza toga da je ovaj zakon dobar.
Ponavljam, nije korektno pominjati sada čoveka u nedostatku kvalitetne argumentacije, jer je reč o profesoru univerziteta, izuzetno čestitom čoveku, koji obavlja odgovornu funkciju ambasadora naše države u Narodnoj Republici Kini i zaista ulaže maksimum napora da obezbedi za ovu državu dobre kontakte sa kineskim kompanijama i zaista je bio važan, da kažem, zamajac kvalitetnim rezultatima posete Kini koju smo imali.
Tim pre što tajkuni su bili prisutni, gospodine Božoviću, pre ove Vlade, pre profesora Bačevića. U to vreme su tajkuni kupovali rudnike i bavili se pisanjem zakona i ti isti tajkuni upropastili sve rudnike koje su kupili i ja danas, godinu i po dana ne znam kako da izađem iz muke sa tim vašim velikim biznismenima i ekološkim katastrofama koje su mi ostavljali kao rezultat svega toga.
Konačno, ako sam vas dobro razumeo, vaša jedina konkretna primedba na sam tekst zakona je ta što se zove Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a ne zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu. Ako je to najveća primedba, nek ide na moju dušu, ja sam kriv i zvaće se Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Zato što si pričao sa gospođom Čomić, a nisi pažljivo pratio moje izlaganje.

Ja apsolutno kao odgovoran čovek stojim uvek iza onog šta sam ja radio. Apsolutno podržavam sve ono što je i moja partija radila u godinama pre. Međutim, moram samo da vas upozorim na dva mala detalja.
Ja nisam negirao čitav period pre profesora Bačevića. Nisam se bavio takvim kategorizacijama, ali i Zakon o rudarstvu nema veze sa profesorom Škundrićem. On je donet u vreme kada se na čelu tog resora se nalazio gospodin Oliver Dulić, sa jedne strane, tako da je zakon iz 2011. godine Dulićev zakon, mada suštinski nisam polemisao sa vama o tome nego o tajkunskim privatizacijama koje su realizovali 2007. godine, gospodin…
(Zoran Živković, s mesta: NIS.)