ALEKSANDAR ANTIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1969. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Zvezdara u dva mandata (1992–1996) i tri puta je biran za odbornika SPS u Skupštini grada Beograda.
Od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju predsednika Odborničke grupe SPS u Skupštini grada Beograda.
Za predsednika Skupštine grada Beograda prvi put je izabran u decembru 2008. godine i ovu funkciju obavljao je sve do redovnih izbora za organe samouprave u Beogradu u maju 2012. godine. Ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada Beograda u junu 2012. godine i ovu funkciju obavlja do stupanja na dužnost ministra.

Poznavalac je funkcionisanja lokalne samouprave, sa višegodišnjim iskustvom u radu gradske i lokalne uprave, kao i upravljanja komunalnim sistemima, razvoja infrastrukture i saobraćaja.
Bio je član Upravnog odbora “Jat ervejza”, a od 2008. godine na čelu je Skupštine privrednog društva „Jat tehnika”.
Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za evropske integracije.
Član je Stalne parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Član je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Austrijom, Italijom, Slovačkom, Turskom, Češkom i Švajcarskom.
Obavljao je funkciju ministra saobraćaja u Vladi Republike Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine.
Predsednik je Gradske organizacije SPS Beograda i član Predsedništva te stranke.
Odlikovan je Ordenom svetog Serafima drugog stepena od ruskog patrijarha Kirila.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na toj funkciji je ostao sve do izbora nove Vlade 11. avgusta 2016. godine, kada postaje ministar resora rudarstva i energetike.

Govori engleski jezik.

Otac jednog sina.
Poslednji put ažurirano: 22.09.2016, 07:39

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Beograd
  • 07.05.1969.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2019.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, apsolutno uvažavajući raspravu po amandmanima narodnih poslanika ja ne bih želeo da kažem, uzimam prevelik prostor u toj diskusiji, već samo da prokomentarišem neke stvari za koje zaista smatram da su izuzetno značajne.

Pre svega, narodni poslanik, gospođa Nataša Jovanović, je iznela sa jedne strane, verujem da sam dobro razumeo, podršku naporima Vlade Republike Srbije da se, pre svega unapredi kvalitet života svima onima kojima je podrška potrebna da se uvećaju i minimalne zarade i zarade u javnom sektoru, naravno sa naglaskom da bi to trebalo i u većoj meri i da će se uspeh svih nas ceniti, pre svega po pitanju toga koliko brzo budemo menjali kvalitet života u Srbiji, i ja se sa tim apsolutno slažem.

Dakle, ova Vlada, upravo u svom prvom prioritetu ima menjanje Srbije, kroz jednu ekonomsku jaku Srbiju koja može da omogući da život u Srbiji bude bolji i da, pre svega, kroz podršku svim onim socijalnim kategorijama, ali i kroz podršku u javnom sektoru i podršku kroz minimalne cene rada, učinimo taj iskorak i da kvalitet života u Srbiji, naravno raste.

Rekli ste cena energenata. Još jednom da ponovim, jedan podatak iza kojeg apsolutno stojimo, Srbija u regionu ima ubedljivo najnižu cenu električne energije. Ona je niža značajno i od svih zemalja EU i po tom pitanju Srbija zaista vodi računa o toj socijalno-ekonomskoj komponenti. Iz tog razlika u Srbiji već duži niz godina nije menjana cena električna energije.

S druge strane, minimalna cena rada u Srbiji, iz godine u godinu raste. Ja imam podatke od 2008. godine, kada je bila 12.931 dinar, pa na primer, 2012. godine, kad je bila 19.447 dinara, da bi 2020. godine, ona došla na 30.022 dinara. Ljudi, od 2012. do 2020. godine, 54,37% rast minimalne cene rada. Mislim da je to veliki uspeh i ove Vlade i društva u celini i mislim da ćemo sa tako snažnim merama nastaviti i u godinama koje su pred nama. One su najbolja slika jednog ukupnog oporavka ekonomije u Srbiji i pokazatelj da Srbija čvrstim koracima ide ka jednom jačanju kvaliteta života u Srbiji i mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na to, od predsednika, preko Vlade, preko ovog parlamenta koji daju jedan snažan doprinos da se upravo ovako sjajni rezultati ostvare. Velika pobeda svih nas je 30.022 dinara, ako je posmatramo u odnosu na referentu 2012. godinu i 54,37% povećanja minimalne cene rada su nešto sa čime svi zajedno treba da se ponosimo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2019.

Pre svega, na primer, kada posmatramo cenu goriva za privredu, ona je za našu privredu identična cenama goriva za referente privrede i ekonomije sa kojima se oni takmiče na tržištu. Naprosto, cena goriva je nešto što je definisano berzanskim cenama, stanjem cena sirove nafte koja važe identično za Srbiju, kao i za Mađarsku, kao i za sve zemlje u regionu. Naprosto, to kada je industrija u pitanju je potpuno identičnom svim učesnicima na tom biznis takmičenju.
Kada pričamo o podsticajima, da, naravno, Srbija je u proteklim godinama napravila veliki iskorak u privlačenju stranih investicija. Mi imamo snažnu investicionu podršku i to je ono što je kapitalno uticalo da se smanji i nezaposlenost u Srbiji, s jedne strane, i, s druge strane, da se stvore svi ekonomski parametri da mi danas povećavamo i plate i penzije i sva ona davanja koja država upućuje pre svega u pravcu poboljšanja kvaliteta života. Te subvencije nisu usmerene nužno ka stranim kompanijama. Dakle, svako ko ispunjava uslove i ko investira ima prava na te subvencije.
Konačno, moram da kažem da je, pre svega, akcizna politika vezana za naftne derivate u Srbiji definisana zakonom koji se usvaja u ovoj Skupštini, Zakonom o budžetu, koji se usvaja u ovoj Skupštini, gde zajednički definišemo prioritete u kom pravcu će se ta sredstva koristiti.
Mi ta sredstva od akciza na koristimo da bi jačali kapacitete državne uprave itd, itd, već upravo ta budžetska sredstva koristimo, pre svega, i za taj investicioni ciklus, ali i za povećanje zarada u javnom sektoru i za jačanje socijalne komponente države koja mislim da nam je svima zajednički cilj. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2019.

Pre svega, ja mislim da ministri u Vladi pokušavaju i verujem uspevaju da u komunikaciji sa parlamentom i građanima imaju jednu potpuno realnu priču i sliku o tome kakav je život u Srbiji.
Upravo iz tog razloga mi ne kažemo da smo zadovoljni svim segmentima, ali imamo pravo da budemo zadovoljni napretkom koji je u Srbiji učinjen u više ključnih oblasti koje kvalitetno utiču na život u Srbiji.
Možemo mi sada ovde da omalovažavamo statistiku ili da imamo neku političku matematiku koju su neki, a znamo se dugo, vrlo skloni i neki koji govore i neki koji sede pored i spremaju se da govore, ali rezultat kada cena rada sa 19.447 dinara, minimalna cena, ode na 30.022, znači 54,37% nikakva demagogija ne može da dovede u pitanje. 54,37% rasta je evidentan rast i to se neda osporiti.
Mi možemo sada zlonamerno da sabiramo puno različitih troškova i da ih sve dovodim o u korelaciju sa jednom ili dve minimalne cene rada, ali ne možemo da zaboravimo, uvaženi narodni poslanici, da je prosečna zarada u Srbiji već gotovo 500 evra. Sa povećanjem koje će proisteći iz rebalansa budžeta, ona će izaći na 500 evra.
Što onda ne pravite matematiku koja je, da kažem, realnija gde posmatramo sve troškove u odnosu na dve prosečne zarade i onda ćemo doći do toga da smo čitavim nizom mera, koje su, naravno, krenule od teških mera 2014. godine, došli do toga da je kvalitet života u Srbiji danas makar za nijansu bolji nego što je bio pre nekoliko godina, a lošiji nego što će biti već sledeće godine kada sve ove mere i sve ove efekte koje rebalansom budžeta planiramo, ostvarimo i realizujemo.
Moram da kažem da mi nećemo gledati život u Srbiji kroz ružičaste naočare, ali ćemo se uvek boriti kroz to i da se gleda kroz najtamnije crne naočare koje nisu realne.
Kada kažemo da Srbija u mnogim segmentima u ovom trenutku ostvaruje dobre performanse, mereno u evropskim okvirima, i tu smo vrlo jasni i vrlo realni. Ne kažemo mi da je Srbija rasla više od Nemačke. Pa, naravno da je to teško reći kada posmatramo sve performanse, u relativnom procentu ili u procentu to može da deluje ovako ili onako. Ali, je činjenica da je Srbija proglašena od strane referentnih institucija kao zemlja koja je najviše privlačila strane investicije relativno posmatrano u odnosu na veličinu teritorije, broj stanovnika, itd, itd. Tako da su to sve pokazatelji koji su vrlo jasni, koji su vrlo precizni.
Kolega Siniša Mali je, a ja sam pažljivo pratio, apsolutno precizno i ovaj parlament i ukupnu javnost izveštavao o tim rezultatima na jedan apsolutno ispravan način, koji je utemeljen na čitavom nizu, pre svega, ekonomskih pretpostavki i pokazatelja.