ALEKSANDAR ANTIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1969. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Zvezdara u dva mandata (1992–1996) i tri puta je biran za odbornika SPS u Skupštini grada Beograda.
Od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju predsednika Odborničke grupe SPS u Skupštini grada Beograda.
Za predsednika Skupštine grada Beograda prvi put je izabran u decembru 2008. godine i ovu funkciju obavljao je sve do redovnih izbora za organe samouprave u Beogradu u maju 2012. godine. Ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada Beograda u junu 2012. godine i ovu funkciju obavlja do stupanja na dužnost ministra.

Poznavalac je funkcionisanja lokalne samouprave, sa višegodišnjim iskustvom u radu gradske i lokalne uprave, kao i upravljanja komunalnim sistemima, razvoja infrastrukture i saobraćaja.
Bio je član Upravnog odbora “Jat ervejza”, a od 2008. godine na čelu je Skupštine privrednog društva „Jat tehnika”.
Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za evropske integracije.
Član je Stalne parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Član je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Austrijom, Italijom, Slovačkom, Turskom, Češkom i Švajcarskom.
Obavljao je funkciju ministra saobraćaja u Vladi Republike Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine.
Predsednik je Gradske organizacije SPS Beograda i član Predsedništva te stranke.
Odlikovan je Ordenom svetog Serafima drugog stepena od ruskog patrijarha Kirila.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na toj funkciji je ostao sve do izbora nove Vlade 11. avgusta 2016. godine, kada postaje ministar resora rudarstva i energetike.

Govori engleski jezik.

Otac jednog sina.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Beograd
  • 07.05.1969.

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, drage kolege, gospodin Petrović je izneo nekoliko komentara na račun energetskog sektora i postavio određeno pitanje, ja želim, pre svega, da istaknem da naš energetski sektor zaista prolazi kroz jednu ozbiljnu tranziciju, da ono što je za ovu Vladu bilo ključno da u tom periodu tranzicije našeg energetskog sektora, sadržimo punu stabilnost i sigurnost snabdevanja svim ključnim energentima, kako u privredi, tako građana.
Mislim da smo u prethodnom periodu u tome bili vrlo uspešni. Bili smo uspešni u trenucima kada smo se suočavali zaista sa neverovatnim problemima. Podsetio bih vas na poplave, kada smo imali popravljanje kolubarske kopove, a znamo i sami da 50% naše energije se generiše iz uglja koji se proizvede u „Kolubari“, a struja proizvede u Obrenovcu. Uspeli smo da tu brzo reagujemo. Uspeli smo uvek da obezbedimo da naš ukupan elektroenergetski, kao i ukupan energetski sistem, budu stabilni. Sve je to posledica jednog dobrog rada u našim energetskim kompanijama, jednog stručnog rada.
Ja sam izuzetno ponosan i verujem i ova Vlada, što u proteklih nekoliko godina sve energetske kompanije u Srbiji, čini mi se, po prvi put sve energetske kompanije u Srbiji posluju pozitivno. Godinama su neke od njih bile prepoznatljive po generisanju velikih gubitaka, koje je budžet Republike Srbije hendlovao u kasnijem periodu. Od 2015. godine sve energetske kompanije u Srbiji, ponavljam, posluju pozitivno i mislim da je to značajno i da se to odrazilo na sve ukupne ekonomske parametre u Srbiji i da je bilo deo uspeha finansijskih reformi kroz koje je Vlada, na čelu sa tadašnjim predsednikom gospodinom Vučićem, sprovela ovaj brod ka jednoj uspešnijoj ekonomiji.
Mi u ovom trenutku imamo jedan ozbiljan investicioni ciklus u seriji energetike. Želim još jedanput da vas podsetim da nažalost zbog svega onoga kroz šta je naša država i društvo prošla negde tamo kraja osamdesetih, početka devedesetih, pa dvehiljaditih, da smo imali jedan ozbiljan nedostatak investicija u energetskom sektoru. Kao najbolji dokaz za to treba da posluži činjenica da je poslednji veliki elektroenergetski proizvodni objekat pušten na mrežu 1991. godine i od tada se nije ništa dešavalo decenijama. Evo, sada gotovo tri decenije nakon toga, mi imamo velike projekte, imamo velike investicije i vrlo ambiciozne planove da taj jedan gep koji smo imali brzo stignemo i da u energetskom smislu budemo dugoročno energetski bezbedni. Upravo iz tog razloga ponavljam, imam veliku podršku čitave Vlade, predsednice, predsednika Republike, da brzo i efikasno razvijamo energetske projekte, jer su oni ključ stabilnosti ukupne naše ekonomije.
Mi u ovom trenutku radimo veliki blok u Kostolcu, snage 350 megavata, investicija više od 700 miliona dolara. On bi trebao krajem 2020. godine da bude na mreži. Radimo postrojenje za odsumporavanje u Obrenovcu, koji će obezbediti dugoročnu stabilnost i proizvodnju tih blokova. Radimo modernizaciju Đerdapa, Zvornika, spremamo modernizaciju TENT-a A1, A2 i Đerdapa. Gradi se termoelektrana toplana u Pančevu, snage 200 megavata, koja bi trebala da bude gotova negde u trećem kvartalu 2020. godine. Radi se Transbalkanski prenosni koridor, radi se modernizacija rafinerije, postrojenje za duboku preradu, investicija 300 miliona evra i čitav drugi niz projekata koji, ponavljam, energetiku u tom investicionom smislu stavljaju sa infrastrukturom na prvo, drugo mesto, da kažem, u oblasti tih investicija.
Kada je gas u pitanju, to pitanje je posebno osetljivo za našu ukupnu energetsku bezbednost. Vi znate da smo mi država koja otprilike 80% svojih potreba za gasom rešava iz uvoza. Objektivno, tome treba dodati i činjenicu da nama konzum i potrošnja gasa raste kao posledica, pre svega industrijskog rasta i razvoja, želim tu da napravim jednu malu digresiju. Svaki od investitora koji dođe u Republiku Srbiju, ima samo nekoliko pitanja za nas u donošenju svojih investicionih odluka. Naravno, pore političke stabilnosti i podsticaja koje država daje, on se interesuje kakva je infrastruktura, da li je dobro snabdevanje električnom energijom i da li ima gas. Ukoliko nema gasa, ta lokacija i ta destinacija gubi atraktivnost i ti investitori traže neka druga mesta.
Mi upravo iz tog razloga imamo veliki rast potrošnje gasa. Na primer, 2016. godine je ta potrošnja bila milijardu i 750 miliona, 2017. godine dve milijarde i 2018. godine dve milijarde i 150 miliona.
Znači, mi smo za nekih 20-25% u poslednjih nekoliko godina povećali potrošnju gasa u Srbiji. Kada sada vratim na činjenicu da mi taj gas uvozimo, a sa druge strane da jedini pravac snabdevanja gasom koji imamo je taj pravac iz Rusije kroz Ukrajinu, preko Mađarske ka Srbiji, dovodi nas u poziciju da sa dosta pažnje, dosta opreza pratimo sva ta globalna dešavanja i pre svega moguće poremećaje u tranzitu gasa kroz Ukrajinu i da iz tog razloga ubrzano razvijamo nove gasne projekte koji će Srbiju činiti energetski bezbednom.
Mi u tom smislu imamo nekoliko projekata koji su prioritet. Jedan je interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, drugo je interkonekcija sa Rumunijom, uzimajući u obzir da Rumunija vrlo brzo, zbog dobrih rezultata u Crnom moru, kada je proizvodnja gasa u pitanju, može postati ozbiljan izvoznik gasa i onaj ključni, to je ovaj veliki gasovod koji ste vi nazvali „Južni tok“, međutim, to više nije „Južni tok“. „Južni tok“ je bio projekat koji je razvijan do 2014. godine, on je u decembru 2014. godine zaustavljen i kao takav projekat više ne postoji.
Rusija je sa Turskom nakon toga, negde 2017. godine, krenula da razvija projekat „Turski tok“. „Turski tok“ je projekat koji je pre svega vezan za snabdevanje turskog gasa i on spaja Rusiju i Tursku podvodnim gasovodom ispod Crnog mora, odnosno po dnu Crnog mora i to je projekat koji je kapaciteta dve cevi po 15,75 milijardi, od kojih je jedna za potrebe turskog tržišta, a druga za potrebu evropskog tržišta. To je vratilo razmišljanje i vratilo fokus interesovanja i ovde u Srbiji, u Bugarskoj, Mađarskoj, mogućnost da se deo tog gasa tranzitira preko Bugarske, Srbije, prema Mađarskoj i prema centralnoevropskim gasnim skladištima, negde otprilike po ruti nekadašnjeg „Južnog toka“, ali u određenoj meri manjeg kapaciteta.
Mi smo u proteklom periodu dosta intenzivno radili po tom pitanju. Moram da kažem da sam ponosan na to što smo mnogo više radili nego što smo o tome pričali i čini mi se da smo danas u vrlo dobroj poziciji, kada je taj projekat u toku. Mi smo određene ozbiljne aktivnosti realizovali po pitanju tog projekta, sproveli sve faze zakupa kapaciteta, kao i u Bugarskoj, i komercijalno je taj projekat dokazan kroz potrebe koje su iskazale kompanije koje su zakupile kapacitet na tom novom tranzitnom pravcu. Realizovali smo čitav drugi niz mera vezano za pribavljanje dozvola. Taj projekat razvija kompanija „Gastrans“, koja je u fazi sada pribavljanja svih neophodnih dozvola za gradnju tog gasovoda, od pripremnih radova, preko polaganja cevi, izgradnje linijske infrastrukture i svih ostalih neophodnih kompresorskih objekata. Prošli su kroz taj regulatorni deo.
Podsetio bih vas, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija član Energetske zajednice i da je na evropskom putu, da smo mi definisali kao važan faktor da se taj projekat razvija u Srbiji kroz poštovanje Trećeg energetskog paketa. Upravo iz tog razloga kompanija „Gastrans“ je dobila izuzeće za taj projekat od određenih odredbi Trećeg energetskog paketa, ali uz poštovanje, da kažem, čitavog niza drugih mera koje Treći energetski paket definiše, to smo radili kroz izuzeće kod našeg regulatora i uz pribavljanje mišljenja kod sekretara Energetske zajednice.
Ako se setite, sekretarijat je dao uslovno pozitivno mišljenje za taj projekat i taj projekat je nakon toga dobio konačno rešenje od naše agencije. Postoje još određena dodatna usaglašavanja koja ćemo mi raditi sa Energetskom zajednicom, kako bi taj projekat bio u potpunosti u skladu sa evropskom regulativom, pre svega je vezan za likvidnost domaćeg tržišta i razdvajanje „Srbijagasa“ po energetskim delatnostima i to su neki prioriteti koje ćemo mi rešavati tokom 2019. godine.
Ono što je u ovom trenutku ključno, komercijalni razlozi i ekonomski razlozi za taj projekat postoje. Kada su u pitanju regulatorni uslovi, mi smo dali sve te ključne regulatorne elemente. Kada su u pitanju dozvole za izvođenje radova, one su u fazi pribavljanja. Kada je finansiranje tog projekta u pitanju, ono je obezbeđeno. Tako da mogu sa puno optimizma da vam kažem da se taj projekat dobro razvija. Mi očekujemo da prvi radovi na tom projektu budu otpočeti u aprilu ove godine i očekujemo da najveći deo linijskog dela tog gasovoda, kada kažem linijskog, mislim bez kompresorskih stanica, i u Bugarskoj i u Srbiji te kompresorske stanice će biti postavljene 2020. i 2021. godine, znači da taj linijski deo gasovoda u najvećoj meri bude realizovan do kraja 2019. godine. To je vrlo ambiciozan plan, ali uzimajući u obzir da postoji veliko iskustvo kompanija koje će učestvovati u realizaciji tog gasovoda, taj plan je realističan i mi ćemo vrlo intenzivno raditi na tome i naravno ovaj parlament će biti uvek adekvatno informisan o svim aktivnostima na tom projektu. Taj projekat je za Srbiju važan, on će obezbediti, ponavljam, punu energetsku bezbednost Srbije, imaćemo sigurno snabdevanje gasom, a sa druge strane Srbija će na toj mapi gasnog biznisa doći na jednu daleko bolju poziciju, kao država kroz koju će se odvijati tranzit i kao država koja će od tranzita gasa imati i određene koristi.
Još jedanput, hvala, gospodine Petroviću, na pitanju. Ponavljam, ovaj parlament će uvek biti blagovremeno i apsolutno informisan, kao što to radimo na nadležnom odboru koji je mesto na kome o svim planovima u oblasti energetike potpuno otvoreno i potpuno argumentovano govorimo. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Želeo bih pre svega da se zahvalim poslaniku iz Smederevske Palanke na ukazivanju na ovu situaciju i okolnost koja očigledno predstavlja problem jednom broju građana Smederevske Palanke ukoliko su ovi podaci koje ste vi izneli, a ne sumnjam u to, apsolutno tačni, oni i meni ne deluju logično i kao takvi biće preispitani.
Ja se nadam do kraja rasprave u parlamentu, vezano za ovaj set budžetskih zakona, da ću moći da vas izvestim o tome kakav je stav i ministarstva i EDB Srbije.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez želje da ulazim u polemike sa narodnim poslanicima, radi vas pre svega u ovom visokom domu, ali i javnosti, potrebno je reći nekoliko stvari.

Pre svega, cena goriva u Srbiji je od 1. novembra u padu. Cena bezolovnog motornog benzina od 1. novembra do danas je pala za 7,6 dinara, dok je cena evro dizela pala za šest dinara i, kao što smo najavili, taj trend se nastavlja i mi očekujemo već u narednim danima, tačnije tokom sledeće nedelje, dalji pad cena goriva koji je posledica, pre svega, dve stvari: pada cene sirove nafte na svetskom tržištu i pada cene transportnih troškova koji su posledica činjenice da se transport na Dunavu, usled povećanog vodostaja na Dunavu, ponovo kreće odvijati u normalnim okvirima.

Ti razlozi koji su sada doveli do pada cena su bili jedini i isključivi razlozi koji su u periodu od kraja septembra i početkom oktobra doveli do rasta cene goriva u Srbiji i oni apsolutno potvrđuju ono što mi uporno pričamo – da je u jednom trenutku, ponavljam, početkom oktobra, došlo do rasta isključivo kao posledica rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, rasta dolara i teških logističkih uslova i poskupljenja transportnih troškova.

Dakle, još jedanput, zbog građana Srbije, od 1. novembra cena goriva u Srbiji je u konstantnom padu, bezolovni benzin je niži za 7,6 dinara, evro dizel je niži za 6 dinara, očekujemo tokom sledeće nedelje nastavak pada cena goriva na benzinskim stanicama.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, ministre.)

I još jedan momenat, izvinjavam se, molim vas.

U trenutku kada je cena bila u piku, ona je bila niža nego što je bila cena 2011. godine, tako da politizovati to pitanje nije korektno.

(Boško Obradović: Replika.)

Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 10:21