Dame i gospodo narodni poslanici, u neka davna vremena nije moglo ovako, po pet krugova replika. Makar ja, Šaroviću, nisam davao.
(Vjerica Radeta: To kad je on pre bio na vlasti.)
Ja, Šaroviću, to ranije nisam dao.
Pre svega, dame i gospodo, ja duboko verujem da ogromna većina građana Srbije podržava usvajanje ovog zakona. Apsolutna većina građana Srbije podržava ovaj zakon zato što ovaj zakon, pre svega, donosi ono što su oni dugo vremena tražili, dugo vremena čekali, a to je pravda.
Zadatak Vlade i zadatak narodnih poslanika, naravno, je da tu pravdu pretoči u jedan kvalitetan zakonski projekat, zakonsko rešenje, da urede procedure, definišu rokove, nosioce funkcija, načine sprovođenja ovakvog jednog zakonskog rešenja i ovaj zakon je uspeo na jedan vrlo jednostavan način u relativno malom broju članova, ali vrlo čitljivih članova, koji ne zamagljuju suštinu, da uredi upravo sve te procedure koje treba, ponavljam, da reše pravdu. I u pravu je i Dušica Stojković i Bojan Torbica i Ljiljana Malušić kada su, pre svega, pravdu ovde stavljali u prvi plan.
S druge strane, ja duboko verujem da je ovaj zakon neselektivan. Gospođa Nataša Mihajlović Vacić je o tome, ja duboko verujem, na izuzetno valjan i kvalitetan način govorila. Ovaj zakon definiše jasne procedure i definiše tu njegovu potpunu transparentnost i neselektivnost i jasne procedure na koga se on odnosi i ko može doći pod udar ovog zakona.
Takođe, u pravu su i oni narodni poslanici koji kažu da je ovo jedan značajan dan, veliki dan i da je trebalo puno vremena, snage i hrabrosti da se donese ovakav zakon i za njega je bila potrebna hrabrost i snažna politička volja. Ja mislim da oni koji dobacuju vrlo nepristojno i spočitavaju ovom zakonu tu dimenziju, upravo ne razumeju zato što kao posledicu nedostatka odgovornosti ne shvataju koliko je potrebno hrabrosti i političke volje za donošenje ovakvog zakona kada protiv tog zakona čak protestvuje i opozicija koja ne vidim da ima i jedan motiv, osim da kaže – bravo i konačno da se donese jedno takvo zakonsko rešenje, jer ta opozicija koja je, uglavnom kroz čitav politički život u Srbiji bila u opozicionoj strukturi, bi trebalo da podrži zakon koji bi trebao malo da pročešlja sve ove vladajuće strukture godinama unazad i da eventualno oceni da li je bilo nekih nezakonitih ponašanja i nezakonitog sticanja imovine od strane državnih funkcionera.
Ovaj zakon je u sebi suštinski antikoruptivan i, pre svega, u toj prvoj interakciji je okrenu političkim elitama i zato je, ponavljam, bila potrebna politička hrabrost i tu političku hrabrost je imao i predsednik Vučić, naravno, na prvom mestu, Srpska napredna stranka, ali duboko verujem i ostale političke stranke koje su deo Vlade i vladajuće većine, i Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija i SDPS i Pokret socijalista i PUPS i svi oni koji će za ovaj zakonski projekat glasati. Ja sam zahvalan svima što će podržati ovo zakonsko rešenje.
Naravno, ja razumem da opozicija ima potrebu da iznalazi primedbe na zakon i to je deo demokratije. Ne shvatam da na ovakav zakon te primedbe mogu da budu u vrednosnom smislu i suštinske. One mogu biti tehničke prirode i shvatio bih da su oni u funkciji popravljanja ovog zakonskog projekta, ali dovoditi u pitanje na šta se ovaj zakon donosi i praviti tu vrstu magle pred očima građana je zaista nepotrebno zato što ovaj zakon na vrlo jednostavan i efikasan način u članu 11. definiše da je reč o nepokretnim stvarima, stanovi, kuće, poslovne zgrade, prostorije, garaže, zemljište, finansijskim instrumentima, udelima u pravnom licu, opremi za obavljanje samostalne delatnosti, motornih vozila, plovnih objekata, vazduhoplova, štednih uloga, gotovog novca i drugih imovinskih prava. Znači, svega što je u imovinskom i vrednosnom smislu uverljivo, sve dolazi pod udar zakona.
Ko dolazi pod udar zakona? Svako ko ne može da dokaže način na koji je stekao imovinu. Ko sprovodi zakon? Vrlo je jasno definisano i onda se postavlja jedno pitanje za koje ja zaista ne mogu da nađem opravdanje – zašto su za primenu zakona potrebna sredstva i zašto su potrebni rokovi za početak pripreme? Naravno, kada se uvodi novi organ koji treba da rešava jedno tako krupno pitanje, jedno tako esencijalno teško pitanje, naravno da je potreban period u kome će ljudi koji će to sprovoditi da se obuče i naravno da je potrebna određena logistika i infrastruktura da bi se taj posao realizovao.
Ne mislite valjda da ako imate na hiljade ljudi koji razmišljaju kako da ne prijave svoju imovinu na kvalitetan način, kako da uskrate budžet i poreske obveznike od plaćanja poreza da možete da im se suprotstavite bez adekvatnih oruđa, bez adekvatne infrastrukture i logistike. Naravno da su potrebni softveri koji će da upare sve podatke iz svih baza, koji će da vrše jednu kvalitetnu analizu svega toga, koji će to pratiti. Naravno da je potreban visoko obučen kadar koji će to realizovati. Taj kadar će biti podložan takođe svim antikoruptivnim merama. Ovaj zakon predviđa da svi ljudi koji budu radili u tom procesu će takođe prijavljivati svoju imovinu, prolaziti bezbednosne provere itd.
Znači, jedan vrlo celovit set mera koji treba, ponavljam, da reši onaj jedan višedecenijski višegeneracijski problem koji muči ovu državu, da naprosto jedan broj ljudi se enormno bogati a da to nije u korelaciji sa njihovim prihodima. Ja kao građanin apsolutno podržavam donošenje ovog zakona i verujem da svaki građanin u Srbiji koga boli ta slika koju može da vidi podržava usvajanje ovakvog zakona.
Predsednik je rekao da on hoće da bude prvi, ja mislim da svi mi treba da budemo, da kažem, analizirani u odnosu na ovaj zakonski projekat i zakonsko rešenje i da podržimo njegovo usvajanje.
Naravno, čuo sam ovde i neke elemente koji su naprosto jedno potpuno nerazumevanje. Znači mi imamo sve zakone koje imamo i oni ostaju na snazi. Ovo je posebni zakon koji utvrđuje određene druge procedure. Krivični zakon koji definiše poresku utaju i član 225. koji ste vi čitali, da, on je apsolutno na snazi, ali on govori o tome ako neko pokuša da utaji porez, a ovaj zakon definiše ako neko ima kuću, pa na koju može čak i da plaća porez, da mora da dokaže kako je tu kuću stekao.
Ako me pitate šta sam radio dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, da, ja sam bio predsednik Skupštine grada i trošio sam ogromnu energiju da pojedinim odbornicima pokažem i dokažem i objasnim ovako elementarno jednostavne stvari, gospodine Šaroviću, na prvom mestu vama.

Znate šta, neki put je moguće i napraviti štetu diskusijama u Skupštini, ako nisu odmerene i nisu jasne i nisu precizne.
Da vam kažem jednu stvar, ja vam ponavljam, građani Srbije u ogromnoj meri pozdravljaju i podržavaju donošenje i usvajanje zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Mislim da politički nije mudro taj zakon dovoditi u pitanje na ovakav način, u želji da bi se bio interesantan i da bi se uzelo malo medijskog prostora.
Nisam shvatio da je SRS protivnik isterivanja pravde po ovom pitanju, možda se protivi načinu, što se iz pojedinih diskusija prethodnih poslanika možda nije moglo dobro razumeti.
Znači ponavljam, Srbija i građani Srbije pozdravljaju donošenje ovog zakona i ovakav zakon se duže vreme čeka i bez ikakve dileme je bilo potrebno puno političke volje, ali i hrabrosti da bi se ovakav zakon usvojio.
Pokušavam, bez želje da politizujem, da na najbolji mogući način razumem poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da po ovom zakonu se prvo proveri njegova imovina, pre svega kao snažnu podršku usvajanju ovakvog zakona. Zaista se kao ministar zahvaljujem predsedniku što je dao tu vrstu podrške i ja lično dajem snažnu podršku, ličnu podršku usvajanja ovom zakonu.
Pri čemu opet hoću da istaknem još jedanput i da ponovim ono što sam rekao u svom prethodnom izlaganju, ovaj zakon nije selektivan i ovaj zakon nije targetiran, ovaj zakon je vrlo precizan. Ma koliko je gospodin Šarović, u želji da bude interesantan, moje reči karikirao kada kažem da je on čitak i čitljiv i vrlo jasan i vrlo precizan u svom malu broju članova, gde ne ostavlja nijednu trunku dileme, niti otvara bilo kakvu mogućnost manipulacije u bilo kom članu, apsolutno je vrlo precizan. Vrlo jasno se kaže o kakvoj imovini se radi i pod kojim okolnostima neko može da dođe pod udar ovog zakona, sa precizno definisanom inicijalnom kapislom da bi neko bio predmet ovog zakona. Znači, ukoliko neko ima u vremenskom periodu od najduže od tri godine prihode u iznosu iks, a imovina mu je za 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, veća od prihoda, on će automatski biti predmet ovog zakona. Sve je kristalno jasno, sve je vrlo precizno i sve je vrlo čisto i transparentno.
Ponavljam, zakon nije selektivan, zakon nije targetiran. U svojoj suštini je antikoruptivan. Po meni, nisam ja iz resora koji je predlagao ovaj zakon, on ne gađa sitnu ribu, on će se pre svega baviti tim razlikama između imovine i kapitala koji su, ponavljam, u periodu od najviše tri godine nastale u iznosu većem od 150.000 evra i kao takav verujem da sve poslaničke grupe treba da ga podrže.
Ponosan sam što će, pored predsednika, pored SNS, ovaj zakon podržati i SPS i ostale stranke vladajuće strukture i SDPS Rasima Ljajića i Pokret socijalista i PUPS, dakle, duboko verujem, sve one stranke koje insistiraju na tome da se građanima Srbije da ono pravo koje imaju, a to je da svi građani budu u ravnopravnom položaju i da po tom pitanju na zakonom utvrđen način, transparentno, neselektivno, netargetirano dobijemo pravdu koju, verujem, svako od nas očekuje.

Ja zaista verujem da ovde postoji ipak jedan viši stepen nerazumevanja cele ove materije i čitave problematike, i bez obzira na politiziranje i pokušaja da se bude zanimljiv u ovoj Skupštini, a da javnost razume suštinu.
Mi u postojećim zakonskim rešenjima nemamo okvir kako bi se bavili utvrđivanjem porekla imovine, imamo čitav niz drugih elemenata od poreskih prekršaja, utaja poreza, različitih nivoa protivzakonitih aktivnosti koji su uređeni čitavim nizom zakona, ali nemamo zakon koji utvrđuje poreklo imovine i onda odatle su postojale dve opcije. Jedna opcija je da se to pitanje rešava kroz izmene i dopune nekog od postojećih zakona, ili kroz usvajanje posebnog zakona.
Usvajanjem posebnog zakona, ma koliko neko ovde izvrtao moje reči, je po meni urađeno na jedan izuzetno dobar način, u malom broju članova, koji su vrlo jasni, i apsolutno nedvosmisleno uređuju ovu materiju na jedan potpuno transparentan način.
Ja sam, i do kraja ponavljam, ne selektivan i na jedan potpuno antikoruptivan način.
Ja verujem da je to svima jasno i još jednom, apsolutno sam uveren da građani Srbije, koji su ovakav zakon dugo vremena čekali, kojima su ovakav zakon već decenijama obećavali i pozdravljali usvajanje ovog zakona, kao što pre svega pozdravljaju političku hrabrost i odlučnost, političkih struktura, koji su se konačno usudili da ovakav zakon predlože i da ga podrže počev od predsednika Vučića, i svih političkih stranaka koji čine vladajuću strukturu.
Ja razumem da neke političke partije, jasno shvataju da građani ovakav zakon žele i da upravo iz tih razloga pokušavaju kroz ova sitna osporavanja i doskočice da ovako u jednoj raspravi, umanje efekte donošenja ovakvog zakona, ali mislim da je to jedan potpuno irelevantan proces.
Ja, ma koliko, gospodine Jovanoviću, hvala vam što vi pokušavate tu na neki način mene da branite, ali nemojte više, nema potrebe.
Moj odnos sa narodnim poslanikom, gospodinom Šarovićem, ima neku svoju političku konstantu i ja zaista sam uvek spreman da uđem u tu vrstu rasprave i polemike i ne razumem je na jedan pogrešan način.
Mene više brine to što ne razumem zašto gospodin Šarović sa ovoliko elana osporava ovaj zakon, a znam da nema razloga koji su lične prirode i onda sam zabrinut, pošto ponavljam, imamo političku konstantu u ovim našim raspravama, zabrinut sam za ovo političko nerazumevanje, trenutku u kojem se ovaj zakon usvaja i zaista to ne razumem.

Izvinjavam se narodnim poslanicima što učestvujem u ovoj polemici na ovakav način. Slažem se da svako ima prava da građanima Srbije prezentira svoje viđenje nekog zakonskog rešenja, ali pre svega to mora da radi na način koji je potpuno ispravan i koji je elementarno tačan.
Prvo, ovaj zakon nije ovde pred Narodnom skupštinom po hitnom postupku i ovaj zakon je ušao u Skupštinu 27. decembra 2019. godine. Znači, nije po hitnom postupku i nije pre 10 dana kao što je uvaženi narodni poslanik, gospodin Šarović, rekao. Znači, ovaj zakon je u proceduri u dužem periodu, u kontinuitetu i u Narodnoj skupštini već dva meseca. To je jedna stvar.
Druga stvar, moram radi građana Srbije, znam da to gospodin Šarović zna, ali to je njegovo prezentovanje javnosti Srbije.
Znači, građani Srbije moraju da razumeju da ovaj zakon ne suspenduje druga zakonska rešenja.
Gospodin Šarović je čitao određena rešenja i Zakon o krivičnom postupku koji tangiraju poresku utaju. Ta rešenja koja su vezana za poresku utaju naravno da ostaju na snazi. Ovaj zakon tretira potpuno drugu materiju i definiše utvrđivanje porekla imovine.
Da bi građani to razumeli neko može da vrši utaju poreza za neku imovinu ili za bilo koji drugi način sticanja određene finansijske vrednosti i to jedan par rukava, ali neko može da ima imovinu za koju plaća porez uredno samo ta imovina nema svoje poreklo, potpuno druga priča.
Znači, neko je na protivzakonit način stekao ogromnu imovinu koja se ne podudara sa njegovim prihodima i ne može da je dokaže. Danas na tu imovinu čak i plaća normalno porez, e njega ovaj zakon tangira, njega ovaj zakon tretira i mi ni u jednom zakonu, gospodine Šaroviću, nemamo rešenje za tu situaciju i zato posebni zakon, i zato zakon o poreklu imovine, i zato vrlo precizno kažem - građani Srbije očekuju već dugo vremena zakon kojim će se utvrditi poreklo imovine, nisam rekao da oni očekuju član 1, 5, 7. u tom i tom tekstu oni traže zakon koji će na jedan čestit, kvalitetan, neselektivan i anti-koruptivan način utvrditi poreklo imovine i mi smo im taj zakon stavili na sto i Narodna skupština će ga u danu za glasanje usvojiti i ja verujem da će to biti važan dan za Srbiju.

Gospodine Vujiću, dobra vest za vašu tetku.
Ovih dana smo završili sa postavljanjem cevi gasovoda „Turski tok“ od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Naravno, to je pre svega dobra vest za sve građane Srbije. Mi, kao što smo i obećali, do kraja godine ćemo završiti sa postavljanjem cevi na našoj deonici tog gasovoda. Mi smo to realizovali. Linijski deo gasovoda smo završili.
Naravno pred nama je još dosta posla. Tokom 2020. godine treba završiti blok stanice, merne stanice, veliku kompresorsku stanicu koja treba da obezbedi da taj gasovod ima pun kapacitet i da možemo da izbacimo neophodni pritisak kako bi se snabdevala i Mađarska iz tog pravca. Sve u svemu, mi smo veliki deo posla ove godine završili.
To je od izuzetnog značaja za Srbiju. Srbija dobija novi pravac snabdevanja gasom. Nažalost, Srbija je sve ovo vreme bila oslonjena samo na onaj pravac iz Ukrajine preko Mađarske. Sada imamo jednu daleko veću energetsku sigurnost koja može da nam obezbedi, pre svega dve ključne stvari. Prvo, da Srbija ima tranzit gasa i od toga ostvaruje prihode, što je za nas koji smo do sada bili negde, da kažem, na slepom crevu bilo nezamislivo i s druge strane, to može da nam omogući nove planove za gasifikaciju Srbije.
Znači, čitav set novih projekata nam se sada otvara. Sada gas možemo da dovedemo do čitave Srbije, da razvijamo nove industrijske zone, da obezbedimo da svi gradovi budu priključeni na gas, u smislu njihovih toplana itd.
Očekujemo da će sve zemlje na trasi „Turskog toka“ realizovati svoje projekte. U ovom trenutku svi pogledi su upereni pre svega ka Bugarskoj. Hajde da krenemo redom. Ona morska deonica tog gasovoda je završena. Očekujemo početkom januara da će to biti zvanično proglašeno u Turskoj. Završena je deonica kopnenog dela gasovoda u Turskoj do granice sa Bugarskom. Završena je prva deonica gasovoda u Bugarskoj od granice sa Turskom do njihove velike kompresorske stanice „Strandža“ kojom ulazi taj gasovod u njihov gasni sistem, ali još uvek je veliki deo posla kako bi se taj gasovod doveo do granice sa Srbijom.
Oni su tu u nekom laganom kašnjenju, laganom - to je ovako da kažem sa moje strane možda fleksibilan izraz. Ima kašnjenja. I oni su trebali svoj gasovod da završe do kraja godine. Međutim zbog problema, nadam se, zbog problema sa izborom izvođača i određeni sudski postupak koji su imali tom prilikom, oni su tek skoro počeli sa radovima i konzorcijum sa saudijskom firmom „Arkad“ na čelu je počeo sa radovima. Mi očekujemo ili imamo obećanje da će oni u prvoj polovini sledeće godine završiti nekih 308 km gasovoda prema Srbiji, što će obezbediti da prve količine gasa prema Srbiji iz tog pravda poteknu u drugoj polovini 2020. godine.
Ponavljam, projekat od izuzetnog značaja za Srbiju. Zaista kapitalan projekat, projekat dugačak 403 km, sa velikim brojem pratećih gasnih elemenata, uključujući i veliku kompresorsku stanicu koja će biti izgrađena negde u okolini Žabara, dakle, projekat koji dramatično menja položaj Srbije na gasnoj mapi i regiona i Evrope i projekat koji Srbiju, ponavljam, stavlja u mogućnost da Srbija od tranzita gasa ima prihode i što je još važnije da može da planira nove projekte.
Želim, bez obzira što je još puno posla, da kažem da je ovo prolazno vreme za nas izuzetno značajno. Želim da se zahvalim čitavoj Vladi na jednoj ogromnoj posvećenosti realizacije tog projekta, naravno svima koji su u tom projektu učestvovali i Mešovitom komitetu za saradnju sa Ruskom Federacijom, na čijem čelu sa naše strane se nalazi prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, ali i pre svega ogromna zahvalnost predsedniku Vučiću na velikoj podršci koju je dao razvoju ovog projekta i meni lično kao čoveku koji se ispred naše Vlade nalazio na čelu Radne grupe za izgradnju tog gasovoda. Hvala.

Pre svega, ne mogu da polemišem baš sa svim vašim podacima. U vašim podacima ima dosta netačnosti, nelogičnosti, a mogu slobodno da kažem i po malo tradicionalne malicioznosti koja dolazi iz Sekretarijata Energetske zajednice koji kada se prezentuju neki podaci, na primer, o emisiji ne CO2, rekli ste CO2, ovde je reč o SO2, "Kostolac" i "Kostolac B", samo se prenebregne činjenica da je reč o analizi iz 2016. godine, a da je EPS izgradila postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u "Kostolcu B" i da je to bio deo prve faze Projekta Kostolac koji smo radili sa našim kineskim partnerima, tako da mi danas imamo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u "Kostolcu".
Nije tajna, i premijerka i ja i predsednik sa nama više puta smo razgovarali na temu da EPS treba da ima daleko snažniju tu investicionu politiku. S druge strane, ja moram da kažem potpuno otvoreno i potpuno jasno da je EPS u određenoj meri u proteklom periodu podinvestiran kao posledica činjenice da Srbija ima najnižu cenu električne energije u Evropi.
Objektivno, Republika Srbija, ako izuzmemo Ukrajinu, Moldaviju, koje imaju određenu drugu metodologiju i ako posmatrate i podatke Eurostata, oni su pomereni u odnosu na region Zapadnog Balkana i zemlje EU, Srbija sa najnižom cenom električne energije ne može da ima tako snažnu investicionu politiku i to je potpuno jasno. Zato smo mi merama za konsolidaciju EPS, pre svega njenu finansijsku stabilnost i održivost u ovom periodu zasnivali na povećanju efikasnosti, smanjenju gubitaka na mreži i tu smo vrlo uspešni. Smanjili smo ih za nekoliko procenata poslednjih nekoliko godina, povećanju naplate i racionalizaciji broja zaposlenih. U tim segmentima smo, da kažem, ostvarili dosta dobre rezultate. Sa time se slaže i Svetska banka i IBRD koji prati te procese, pre svega ispred MMF.
S druge strane, mi u odnosu na zahteve srpskog tržišta električne energije na godišnjem neto nivou imamo suficit. Znači, Srbija je neto izvoznik električne energije i taj talas traje već nekoliko godina.
Vi znate da smo 2014. godine imali one teške poplave koje su, pre svega, pogodile Kolubarski basen i gde je naš najveći rudnik uglja potopljen i od tog trenutka mi smo morali da menjamo određene tehnologije, pre svega, u Kolubari i to nam dosta dobro ide.
Nije tačno da nam svake godine proizvodnja električne energije pada. Nama realno u odnosu na 2013. godinu je za nekoliko procenata pala proizvodnja u termo sektoru, što smo npr. 2016. godine vrlo dobro kompenzovali proizvodnjom u hidro sektoru i mi smo 2016. godine imali 36,5 hiljada gigavat časova električne energije, što je jedna vrlo dobra proizvodnja. Na primer, 2012. godine je bila 34 hiljade, znači 36, 34, znači, to je značajno više 2016. godine. Godine 2017. 35, godine 2018. 34,3. Dakle, to je stalno tu negde. Ima nekih varijacija koje zavise od hidrologije i kvaliteta uglja.
Da pređem na ono što mislim da je suština vašeg pitanja. Znači, reko sam vam ovo za SO2 nije tačno. Izgradili smo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u „Kostolcu“.
Kada su u pitanju druge investicije, mi smo u proteklih nekoliko godina uložili više od 400 miliona evra u ekologiju. Na svim našim termo kapacitetima koji će raditi nakon 2023. godine su urađeni elektro filteri i time smo rešili praškasta zagađenja. Denitrifikaciju smo rešili na gotovo svim. Za „Kostolac“ sam rekao, postrojenje za odsumporavanje je urađeno, kada je TENT A u pitanju.
U ovom trenutku se realizuje projekat, investicija je teška 170 miliona evra i taj projekat radi japanski konzorcijum „Micubiši Hitači“, do 2023. godine, kada imamo obavezu da to realizujemo, to ćemo završiti.
U ovom trenutku završavamo finansiranje, odnosno pregovaramo finansiranje vezano za odsumporavanje TENT-a B. Dakle, 400 miliona evra smo već realizovali. U ovom trenutku i ono što je u planu investicija od nekih 800 miliona evra u ekologiju. Time ćemo rešiti ove postojeće blokove.
Paralelno s time, radimo zamenske kapacitete. Znate da gradimo u „Kostolcu“ Blok B3 snage 350 megavata. Taj projekat bi trebao da bude završen 2021. godine. Time dobijamo novih 350 megavata, koji su negde 4-5% naše proizvodnje i doneli smo odluku na nadzornom odboru EPS-a, očekujem da će Vlada Republike Srbije to vrlo brzo potvrditi, a i nalazi se u predlogu budžeta, odnosno već sad usvojenom budžetu, garancija od 446 miliona evra za realizaciju još jednog termo bloka 300-350 megavata u Kaleniću, to je Kolubara B. To je projekat koji nastavljamo da realizujemo, on je krenuo negde devedesetih godina, zaustavljen usled finansijskih tadašnjih nemogućnosti. Danas imamo snage da sa tim nastavimo.
Paralelno sa time, mi radimo revitalizaciju naših ključnih hidrokapaciteta. Podsetio bih da smo u Đerdapu od šest generatora uradili pet, povećali im snagu, dali im novi radni vek 40 godina.
Potpisali smo sporazum sa „Silovija mašine“ da se radi revitalizacija „Đerdapa 2“. Zvornik smo već uradili. Planiramo neke dodatne projekte u hidrosektoru, pre svega mislim na moravske hidroelektrane, nekih 150 megavata koje pregovaramo. Planiramo ibarske, to je ono što je bilo deo italijanskog sporazuma. Nažalost, taj sporazum sa Italijom se nije realizovao, mi se sada „razvodimo“ iz toga i ulazimo u novi ciklus.
Konačno, sa time završavam, obnovljivi izvori. Ne može EPS da bude jedini investitor u energetskom sektoru. Imamo sada više od 500 megavata novih na mreži iz obnovljivih. To su privatne investicije, ali sa druge strane, i EPS radi takve projekte. Elektroprivreda Srbije razvija projekat 66 megavata u „Kostolcu“, vetropark. To biti prvi njihov projekat iz obnovljivih, a vrlo intenzivno planiramo, i poprilično tiho pričamo dok planiramo, ali zato dosta, nadam se, radimo, znači, 100 megavata solarni park u „Kostolcu“, takođe investicija EPS. Imamo odlagališta, imamo one završene delove gde je izvršena eksploatacija uglja. Procena je naša da su te lokacije idealne za nove solarne parkove.
Tako da, pre svega, građanima, ali i Narodnoj skupštini, mirno spavajte, EPS, sve energetske kompanije obezbeđuju energetsku stabilnost zemlje danas, ali i vrlo intenzivno rade da imamo jednu potpuno sigurnu energetsku situaciju i u budućem periodu i to je ono što ja mislim da je važno za sve građane Srbije. Hvala.

Pre svega, hoću da kažem da mi te investicije u rudarskom sektoru vrlo intenzivno radimo. Uvaženi narodni poslanici, EPS će ove godine proizvesti na kopovima u Kolubari i Kostolcu 40 miliona tona uglja. Mi smo po tom pitanju jedan od najvećih proizvođača u Evropi. Ti ugljeni sistemi se stalno pomeraju. Mi moramo i sledeće godine 40 miliona i te investicije su kontinuelna.
Mi imamo u planu oko milijardu, koliko kaže i Fiskalni savet, ali znate nije to Fiskalni savet genijalno smislio, nego je to prepisao iz poslovnih planova EPS i iz naše Strategije razvoja energetike. Dakle, otvaranje zamenskog kopa Radljevo i Polje E, to su investicije u narednih pet, šest godina, oko milijardu. Mi smo prvi bager na Radljevu već odveli. Mi ove godine ulazimo u investiciju 200 – 250 miliona evra, dva sistema, BTO za Polje Radljevo i Polje E. Znate, jedan onaj sistem - bager, odlagač, transporter je više od 100 miliona evra. Tako da su te investicije zato velike.
Konačno, hoću da vam kažem, ne brinite za proizvodnju uglja, dajte da imamo poverenje u EPS, tamo sede zaista ozbiljni ljudi koji ozbiljno znaju da se bave strategijom i planiranjem.
Moram da vam kažem jednu stvar. Dragi moj narodni poslaniče, 2005. godine u sistemu EPS je radilo 64.000 zaposlenih. Danas u EPS radi 28.000 ljudi. Ako uzmemo da radi još jedan broj onih koji su na KiM i ako uzmemo da u nekim autsorsnim delatnostima rade neki za potrebe isključivo EPS, to je 34.000 ljudi. Trideset hiljada manje nego 2005. godine. Tako da sistem se unapređuje, sistem dobro funkcioniše.
Naravno, ima i kritika, pa kritike su nekada na mestu, a nekada su i poprilično deo nekog, da kažem, već naučenog ambijenta. Mnogi, moram da kažem Fiskalni savet koji izuzetno uvažavam, često i prečesto doživljavaju EPSkao džak za boks i vole da udaraju po njemu i kada ima razloga, a ima ponekad, ali i onda kada nema.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, apsolutno uvažavajući raspravu po amandmanima narodnih poslanika ja ne bih želeo da kažem, uzimam prevelik prostor u toj diskusiji, već samo da prokomentarišem neke stvari za koje zaista smatram da su izuzetno značajne.

Pre svega, narodni poslanik, gospođa Nataša Jovanović, je iznela sa jedne strane, verujem da sam dobro razumeo, podršku naporima Vlade Republike Srbije da se, pre svega unapredi kvalitet života svima onima kojima je podrška potrebna da se uvećaju i minimalne zarade i zarade u javnom sektoru, naravno sa naglaskom da bi to trebalo i u većoj meri i da će se uspeh svih nas ceniti, pre svega po pitanju toga koliko brzo budemo menjali kvalitet života u Srbiji, i ja se sa tim apsolutno slažem.

Dakle, ova Vlada, upravo u svom prvom prioritetu ima menjanje Srbije, kroz jednu ekonomsku jaku Srbiju koja može da omogući da život u Srbiji bude bolji i da, pre svega, kroz podršku svim onim socijalnim kategorijama, ali i kroz podršku u javnom sektoru i podršku kroz minimalne cene rada, učinimo taj iskorak i da kvalitet života u Srbiji, naravno raste.

Rekli ste cena energenata. Još jednom da ponovim, jedan podatak iza kojeg apsolutno stojimo, Srbija u regionu ima ubedljivo najnižu cenu električne energije. Ona je niža značajno i od svih zemalja EU i po tom pitanju Srbija zaista vodi računa o toj socijalno-ekonomskoj komponenti. Iz tog razlika u Srbiji već duži niz godina nije menjana cena električna energije.

S druge strane, minimalna cena rada u Srbiji, iz godine u godinu raste. Ja imam podatke od 2008. godine, kada je bila 12.931 dinar, pa na primer, 2012. godine, kad je bila 19.447 dinara, da bi 2020. godine, ona došla na 30.022 dinara. Ljudi, od 2012. do 2020. godine, 54,37% rast minimalne cene rada. Mislim da je to veliki uspeh i ove Vlade i društva u celini i mislim da ćemo sa tako snažnim merama nastaviti i u godinama koje su pred nama. One su najbolja slika jednog ukupnog oporavka ekonomije u Srbiji i pokazatelj da Srbija čvrstim koracima ide ka jednom jačanju kvaliteta života u Srbiji i mislim da svi zajedno treba da budemo ponosni na to, od predsednika, preko Vlade, preko ovog parlamenta koji daju jedan snažan doprinos da se upravo ovako sjajni rezultati ostvare. Velika pobeda svih nas je 30.022 dinara, ako je posmatramo u odnosu na referentu 2012. godinu i 54,37% povećanja minimalne cene rada su nešto sa čime svi zajedno treba da se ponosimo.

Pre svega, na primer, kada posmatramo cenu goriva za privredu, ona je za našu privredu identična cenama goriva za referente privrede i ekonomije sa kojima se oni takmiče na tržištu. Naprosto, cena goriva je nešto što je definisano berzanskim cenama, stanjem cena sirove nafte koja važe identično za Srbiju, kao i za Mađarsku, kao i za sve zemlje u regionu. Naprosto, to kada je industrija u pitanju je potpuno identičnom svim učesnicima na tom biznis takmičenju.
Kada pričamo o podsticajima, da, naravno, Srbija je u proteklim godinama napravila veliki iskorak u privlačenju stranih investicija. Mi imamo snažnu investicionu podršku i to je ono što je kapitalno uticalo da se smanji i nezaposlenost u Srbiji, s jedne strane, i, s druge strane, da se stvore svi ekonomski parametri da mi danas povećavamo i plate i penzije i sva ona davanja koja država upućuje pre svega u pravcu poboljšanja kvaliteta života. Te subvencije nisu usmerene nužno ka stranim kompanijama. Dakle, svako ko ispunjava uslove i ko investira ima prava na te subvencije.
Konačno, moram da kažem da je, pre svega, akcizna politika vezana za naftne derivate u Srbiji definisana zakonom koji se usvaja u ovoj Skupštini, Zakonom o budžetu, koji se usvaja u ovoj Skupštini, gde zajednički definišemo prioritete u kom pravcu će se ta sredstva koristiti.
Mi ta sredstva od akciza na koristimo da bi jačali kapacitete državne uprave itd, itd, već upravo ta budžetska sredstva koristimo, pre svega, i za taj investicioni ciklus, ali i za povećanje zarada u javnom sektoru i za jačanje socijalne komponente države koja mislim da nam je svima zajednički cilj. Hvala.

Pre svega, ja mislim da ministri u Vladi pokušavaju i verujem uspevaju da u komunikaciji sa parlamentom i građanima imaju jednu potpuno realnu priču i sliku o tome kakav je život u Srbiji.
Upravo iz tog razloga mi ne kažemo da smo zadovoljni svim segmentima, ali imamo pravo da budemo zadovoljni napretkom koji je u Srbiji učinjen u više ključnih oblasti koje kvalitetno utiču na život u Srbiji.
Možemo mi sada ovde da omalovažavamo statistiku ili da imamo neku političku matematiku koju su neki, a znamo se dugo, vrlo skloni i neki koji govore i neki koji sede pored i spremaju se da govore, ali rezultat kada cena rada sa 19.447 dinara, minimalna cena, ode na 30.022, znači 54,37% nikakva demagogija ne može da dovede u pitanje. 54,37% rasta je evidentan rast i to se neda osporiti.
Mi možemo sada zlonamerno da sabiramo puno različitih troškova i da ih sve dovodim o u korelaciju sa jednom ili dve minimalne cene rada, ali ne možemo da zaboravimo, uvaženi narodni poslanici, da je prosečna zarada u Srbiji već gotovo 500 evra. Sa povećanjem koje će proisteći iz rebalansa budžeta, ona će izaći na 500 evra.
Što onda ne pravite matematiku koja je, da kažem, realnija gde posmatramo sve troškove u odnosu na dve prosečne zarade i onda ćemo doći do toga da smo čitavim nizom mera, koje su, naravno, krenule od teških mera 2014. godine, došli do toga da je kvalitet života u Srbiji danas makar za nijansu bolji nego što je bio pre nekoliko godina, a lošiji nego što će biti već sledeće godine kada sve ove mere i sve ove efekte koje rebalansom budžeta planiramo, ostvarimo i realizujemo.
Moram da kažem da mi nećemo gledati život u Srbiji kroz ružičaste naočare, ali ćemo se uvek boriti kroz to i da se gleda kroz najtamnije crne naočare koje nisu realne.
Kada kažemo da Srbija u mnogim segmentima u ovom trenutku ostvaruje dobre performanse, mereno u evropskim okvirima, i tu smo vrlo jasni i vrlo realni. Ne kažemo mi da je Srbija rasla više od Nemačke. Pa, naravno da je to teško reći kada posmatramo sve performanse, u relativnom procentu ili u procentu to može da deluje ovako ili onako. Ali, je činjenica da je Srbija proglašena od strane referentnih institucija kao zemlja koja je najviše privlačila strane investicije relativno posmatrano u odnosu na veličinu teritorije, broj stanovnika, itd, itd. Tako da su to sve pokazatelji koji su vrlo jasni, koji su vrlo precizni.
Kolega Siniša Mali je, a ja sam pažljivo pratio, apsolutno precizno i ovaj parlament i ukupnu javnost izveštavao o tim rezultatima na jedan apsolutno ispravan način, koji je utemeljen na čitavom nizu, pre svega, ekonomskih pretpostavki i pokazatelja.

Ja sam godinama navikao da govorim, a da gospodin Šarović u pozadini ima svoju tiradu, tako da mi ta boja glasa ne smeta u tom smislu i ne dekoncentriše me. U vreme kad sam ja bio predsednik Skupštine grada, malo je bio, da kažem, više pod kontrolom, pošto sam ga ja držao vrlo čvrsto u tim okvirima. Nisam bio prema njemu toliko popustljiv kao gospodin Marinković, a on je navikao na disciplinu i samo disciplinu poštuje.
Hteo sam samo da kažem sledeću stvar. Ja zaista nisam poznat po tome da bilo koga vređam, a kamoli narodne poslanike. Tako da, nisam apsolutno uvredio bilo čime bilo kog narodnog poslanika i nisam rekao da je narodni poslanik zlonameran, nego sam rekao da je zlonamerno porediti sve troškove sa dve minimalne cene rada. Rekao sam da bi bilo daleko bolje ako neke prosečne troškove na nivou domaćinstva poredimo sa dve prosečne zarade. I apsolutno mislim da sam logički i na bilo koji drugi način apsolutno po tom pitanju u pravu.
Na kraju, preskočio sam samo, izvinjavam se, sada sam video profesora Ševarlića. Vezano za poljoprivredu i vezano za vašu primedbu da se iz budžeta ne izdvaja 5% za podsticaje u poljoprivredi i za podršku celoj poljoprivredi, dakle, budžet 54.614.663.000.
To bi bilo 4,99 i vi biste tu bili u pravu da nema i one pozicije kod ministra bez portfelja zaduženog za ravnomerni razvoj gospodina Krkobabića i još 600 miliona dinara koji su predviđeni za podršku selu, poljoprivredi, zadrugarstvu i sa time definitivno izlazimo na preko 5%. Tu, da kažem, „obavezu“ formalno ispunjavamo, ali suštinski je mi ispunjavamo, da kažem, snažnim merama podrške i poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, u svim ostalim segmentima, tako da je to bez dileme jedan od naših prvih prioriteta. Srbija je zemlja koja se snažno oslanja na poljoprivredu i mi taj potencijal i prepoznajemo i poštujemo i snažno podržavamo.

Da krenem od ovog poslednjeg.
Svaki ministar brani poziciju Vlade i to je deo našeg timskog rada i zajedničkog odlučivanja i zajedničke borbe da se kvalitet života u Srbiji unapredi. Međutim, naravno da ne radimo to samo, što bi klinci rekli, po difoltu već zato što u to verujemo i zato što iza toga postoji čitav set parametara i pokazatelja koji pokazuju da se neki napredak vidi i da je on evidentan.
Zaista razumem najbolju nameru narodnih poslanika koji ukazujući na čitav niz troškova sa kojima smo okruženi, svako od nas i svaki čovek u Srbiji, da bi zarade mogle da budu veće i da u svim segmentima primanja ljudi budu, da kažem, takva da im omoguće više i to je naravno želja svakoga od nas bez obzira na političku stranku, bez obzira na politički angažman. Valjda svako od nas kao čovek žele da ljudi u Srbiji žive bolje i kvalitetnije, ali ono što su naše obaveze i ministara u Vladi, poslanika u Narodnoj skupštini je pre svega da sve to bude na realnim osnovama.
Naprosto, Srbija je već nekoliko puta u svojoj istoriji doživela da zbog raznih populizama rast zarada, penzija i ostalih budžetskih kategorija bude predmet donošenja političkih odluka koje nisu bazirane na ekonomskim pretpostavkama i parametrima koji su Srbiju doveli maltene do ivice bankrota i mogućnost čak da ceo sistem isplate pre svega penzija, ali i svih ostalih budžetskih kategorija bude potpuno u stanju raspada.
Iz tog razloga 2014. godine je napravljena jedna snažna prekretnica u kojoj je rečeno da Srbija može da troši u svim segmentima onoliko koliko zarađuje i upravo iz tog razloga mi već pet godina se borimo svakog dana, kada kažem – mi, ne mislim samo na Vladu, nego i čitava Srbija, pa i ovaj parlament koji je doneo puno reformskih zakona i dao jedan ogroman doprinos svemu onome što se u Srbiji desilo u proteklom periodu da bi promenili Srbiju, da bi Srbija počela više da stvara, da bi Srbija nakon toga mogla više da troši. Isto tako radimo svake godine i svake godine pokušavamo da na realnim osnovama one uspehe koje država postigne, ne ja kao ministar, ne Siniša Mali kao ministar ili bilo ko, svi su učestvovali u tom uspehu, da to podelimo posle sa građanima i upravo to je ovaj rebalans.
Ovaj rebalans je posledica uspeha Srbije koja te svoje uspehe onda deli sa građanima. Koliko? Onoliko koliko smo bili uspešni. Možda sledeće godine budemo još uspešniji, pa sledeće godine u ovo vreme budemo sedeli i rekli – ove godine ćemo podeliti sa građanima više onoga što smo svi zajedno stvorili.
Zaista razumem i opozicioni pogled na sve to. Uvažene kolege, nisam zaboravio da sam u dobrom delu svoje političke karijere bio opozicioni odbornik. Od 1992. do 2008. godine sam bio opozicioni odbornik i znam kako je to. Samo molim da taj pogled bude realan. Ne možemo da kritikujemo ono što je uspeh. Možemo da tražimo da taj uspeh bude veći i oko toga ćemo uvek da se složimo.
Kada je grejanje u pitanju, suviše su ovde veliki politički asovi iskusni da bi jednom ministru sugerisali da pusti grejanje, a svi znamo da je reč o komunalnoj delatnosti za koju je zadužena lokalna samouprava i svi znamo da grejna sezona počinje 15. oktobra i traje do 15. aprila. Svi znamo da se troškovi grejanja obračunaju za taj period u kome traje grejna sezona, a kod građana naplate u 12 meseci.
Takođe, u pravu ste, ako su temperature od 1. oktobra niže u danima od proseka od 12 stepeni, toplane imaju obavezu od 1. do 15. oktobra da u tom periodu puste grejanje i hoću da vam kažem da su Beogradske toplane pustile grejanje jutros upravo iz tog razloga što je danas prosečna dnevna temperatura ispod 12 stepeni. Beogradske toplane su pustile grejanje danas.
(Vjerica Radeta: Kada?)
Uvaženi narodni poslanici, ne možete od ministra da tražite tačan tajming za 60 i kusur toplana širom Srbije koje u ovom danu rade ili tople probe ili puštaju grejanje ili rade bilo koji deo unapređenja svog sistema da bi 15. oktobra to krenulo u punom kapacitetu.
Informacija koju sam dobio od Beogradskih toplana je da su one danas pustile, uzimajući u obzir da će prosečna temperatura biti negde oko 12 stepeni, grejanje. Očekujem da će tako biti i tokom sutrašnjeg dana, dok prognoze od srede kažu da bi temperature trebale da bude značajno veće na način što će za vikend opet da nam se vrati neko mini leto sa temperaturama od 25-26 stepeni. Tako da u ovih nekoliko dana Beogradske toplane će nas dogrevati, a od srede ćemo opet uživati u sunčanim danima i poslednjim trzajima leta.

Ne bih da posle svake diskusije nešto komentarišem, ali oko grejanja da kažem.
Ja razumem, svakom treba da ima svoju malu pobedu i neka na tome ostane.

Hvala na komplimentu gospodine Šaroviću. Cenim da dosta dobro izgledam i sveže, za čoveka koji je u vlasti od '45 godine. Dobro se držim, hvala, daću vam recept za tako nešto, ako ste ozbiljni.
Pošto znam da niste, onda imam prava i ja da se šalim i mislim da mi to nijedan poslanik ne zabranjuje. Kada su narodni poslanici šaljivi, onda i ministri mogu na sličan način da odgovore.
Zaista želim da budemo na prvom mestu ipak ozbiljni i nijednog trenutka nisam ovde koristio te reči koje ste mi vi imputirali, niti sam pominjao zločinačke vlade, niti neprijateljske vlade, protiv Srbije i tome slično. To je vaš slobodan prevod i to je ono kako vi funkcionišete.
Kako ja funkcionišem? Ja, niti se umivam, niti se šminkam u tom smislu političkom, već pokušavam da sa stanovišta funkcije koju obavljam, posmatrajući dobra i loša iskustva, biram one staze koje su za Srbiju dobre. Apsolutno sam samouveren da bilo kakav rast penzija, plata u javnom sektoru, mora biti baziran na rezultatima. Potpuno je irelevantno da li je to bilo u vreme kada je SPS bila u opoziciji, davala podršku nekoj manjinskoj Vladi, bila u Vladi sa drugima ili vama, bilo da su tada te nerealne ekonomske performanse bile zasnovane na političkim odlukama ili političkim nametima, bilo da su vezane bile za poreze na luksuz ili bilo koji drugi izvor prihoda, ja posmatram ono što je suština, a suština je dajte rezultat. Kada imate rezultat, onda to da podelimo. Sve što je drugačije je loše, bilo da je moja ili vaša stranka učestovala u tome.
Ponavljam, nemojte da se stalno vraćamo u prošlost da bi se međusobno udarali ispod stola, nego dajte iz prošlosti da izvlačimo samo loša iskustva i da ih ne ponavljamo. Ja izvlačim loša iskustva, nikoga politički ne karakterišem, nikoga politički ne osuđujem, već samo pominjem to da te greške ne bi ponovo činili i mislim da bi takvu politiku trebali da imamo svi. Ako je budemo imali svi onda će i Srbiji biti bolje.

Dobro, poslanici treba da budu opšte prakse i ja to zaista mislim da je izuzetno značajno, jer jedan poslanik ne može da bude samo pravnik, on mora da bude po malo u svemu ostalom svoj na svome, ali mora u ovom parlamentu kada sebi da to pravo da priča elementarno ispravno i da elementarno proveri o čemu priča i da to zna.
Nažalost, moj uvaženi prethodnik sa kojim ja zaista sarađujem i ratujem već godina i uvažavam ga kao čoveka koji zna da se spremi za raspravu, danas to nije uradio. Zato što u čitavoj EU, a uzmite podatke Eurostata i u čitavoj Evropi, cena električne energije je bazirana na podatku o prosečnoj ceni električne energije. Takvi podaci kad se uporede Srbija je, ponavljam, u regionu, EU ubedljivo sa najnižom cenom struje. Jedino Ukrajina i, čini mi se Gruzija, koje nemaju parametre da se to poredi bi, suvoparno posmatrano, mogle da kažu da imaju za nijansu nižu cenu. Međutim, i to kada se dovede u nivo ovih podataka i jednobraznog prikazivanja podataka i oni su skuplji od nas.
Ne možete da mi sada izvlačite kao podatak crvena tarifa, ne znam, u dnevnom maksimumu je toliko. Što niste rekli koliko je zelena, noćna? Ona je jedan koma nešto dinara. Zato se upravo posmatra prosečna cena električne energije i apsolutno niste u pravu da Srbija ima tu, to se zove „semafor“ tarife. To je nešto što je masovno prisutno i čak se uvodi sada i u zemljama EU. Znači, zove se „semafor“, pa, evo, da je i ja tako zovem.
Dakle, to je nešto što je opšte rasprostranjeno u čitavoj Evropi, i ponavljam, Srbija po tom osnovu ima zaista najnižu cenu električne energije. Ne može ni ona da bude jednostavno naznačena u odnosu na zarade. Naprosto, cena stvaranja energije postoji i ona mora biti ekonomski opravdana i mi zaista na minimalnom nivou držimo tu cenu električne energije i to radimo na način što EPS držimo bukvalno na minimumu neophodnih sredstava i za investicije i za održavanje, bez profita, bez zarade, zato što poštujemo socijalno ekonomsku situaciju u Srbiji. Zato možda sa malo više emocije pričam na ovu temu, zato što znam koliko je teška borba da EPS bude uspešna i da bude konkurentna sa ovim cenama u odnosu na sve ostale proizvođače električne energije. Ponavljamo, to radimo samo jedini i isključivo zbog građana Srbije.