NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:22

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Užice
  • Prijepolje
  • 05.09.1962.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Nakon nedavno održanih izbora na teritoriji Kosova i Metohije promenjena je vlast, ali nažalost nije promenjena politika privremenih institucija u Prištini. Politička retorika i politički vokabular ostao je isti. Novi premijer Kosova Aljbin Kurti daje izjave koje nisu u duhu pravilnog razvoja svih delova Kosova, već se i dalje diskriminišu oni delovi Kosova koji su naseljeni srpskim stanovništvom. S druge strane, politika koju vodi novi premijer Kosova nije u duhu stabilizacije i mira na teritoriji celog regiona. Naprotiv, Aljbin Kurti izjavljuje da je balkanski mini Šengen srpska namera da se formira četvrta Jugoslavija i da je navodno takva ideja opasnost za Kosovo. Osim toga, Aljbin Kurti zagovara protivljenje svemu onome što se pojavljuje kao krajnje korisno, dobronamerno u pogledu razvoja ekonomskih odnosa, u pogledu ekonomskog i privrednog približavanja i zbližavanja svih zemalja na teritoriji Balkana. Očigledno je da na Aljbina Kurtija trenutno ne deluju ni krajnje odgovorne i nadamo se principijelne izjave specijalnog izaslanika predsednika SAD-a Trampa Ričarda Grenela o tome da se ni u kom slučaju ukidanje taksi ne može vezivati za nekakav reciprocitet, a da se takse moraju obavezno ukinuti.

S druge strane, imamo jednu jako odgovornu, jednu jako posvećenu politiku koju sprovodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a koja se vezuje prevashodno za zaštitu interesa srpskog stanovništva na Kosovu, koja se vezuje za razvoj ekonomske saradnje, za uvođenje malog Šengena, za ekonomsko približavanje i, ono što je najvažnije, za stabilnost i mir na teritoriji Balkana, odnosno u regionu Balkana.

Ono što je Srbija do sada uradila je mnogo, Srbija radi još više, insistira na normalizaciji odnosa, ali ne želi ni u kom slučaju da poklekne pred bilo kakvim ucenama, niti želi, niti ima nameru, niti hoće da se stavi u položaj bilo kakvog ponižavanja ili ugnjetavanja bilo s koje strane ono dolazilo.

Zbog toga se postavlja pitanje – da li je dovoljna jedna vrsta pritiska koju trenutno američka administracija sprovodi prema rukovodstvu privremenih institucija na Kosovu, da se konačno prihvati mogućnost da dođe do početka pregovora u cilju postizanja sporazuma, kako bi se konačno normalizovali odnosi između Beograda i Prištine?

Moje drugo pitanje se upućuje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer je ovo ministarstvo u zadnje vreme učinilo mnogo i ima izuzetne rezultate u svom radu kada je u pitanju razvoj lokalnih samouprava i kada je u pitanju afirmacija funkcija, odnosno nadležnosti koje lokalne samouprave sprovode.

Veliki broj zakona koji su ovde usvojeni na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je dalo već u praksi dobar rezultat u pogledu procesa modernizacije nabavke svega onoga što je korisno za model e-uprave, modernizacije javne uprave, stvaranje jedinstvene baze podataka, uvođenje centralnog registra stanovništva i svega ostalog.

Ovo ministarstvo je uspelo da obezbedi 520.000.000 dinara, kao budžetski fond za lokalne samouprave i to od pre tri godine. Pre desetak dana je raspisan konkurs na koji mogu aplicirati lokalne samouprave koje imaju kvalitetne lokalne projekte. Ono što je za pohvalu jeste i prvi put uvedena nagrada za najbolju lokalnu samoupravu u 2019. godini i to je javni poziv za koji je obezbeđena suma od 10.400.000 dinara.

Postavljam pitanje, ministru Ružiću, za koje projekte lokalnih samouprava će se koristiti sredstva ovog budžetskog fonda u 2020. godini? Da li su efekti trogodišnjeg iskustva budžetskog fonda za lokal merljivi i da li su u tom pravcu postignuti rezultati? Zahvaljujem se.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 12.02.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaštva, na samom početku izlaganja, u vezi tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo, ja vam ukazujem da uz ovu diskusiju želim da afirmišem ono što je dobro u ovim predlozima, skrenem pažnju na neke anomalije koje se pojavljuju već duže vreme, kada su u pitanju primene pravilnika i pravilnici o vrednovanju rada sudija, a istovremeno da dam podršku za predložene kandidate onako kako ste ih danas predložili.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da vam je poznato da Pravilnik o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova je komplementaran sa pravilnikom na osnovu koga vi donosite odluke o kandidatima koje prelažete za sudije, moram da skrenem pažnju da postoje brojni problemi koji se vezuju upravo za ovaj pravilnik. Nisu mali i izazivaju teške posledice.

Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što upravo po ovom pravilniku kod vas dolaze predlozi kandidata koje naknadno vi ocenjujete po pravilniku na osnovu koga dajete konačnu ocenu na osnovu koje se ovde u Skupštini Republike Srbije odlučuje o tome ko će biti nosilac pravosudne funkcije.

Dakle, ovaj pravilnik, kao i prethodni Pravilnik o vrednovanju rada sudija je na neki način generator da li ćemo izabrati dobrog ili lošeg sudiju, doduše, na osnovu ovog pravilnika, ne mi, nego Visoki savet sudstva, ali se postavlja pitanje validnosti ovog pravilnika.

Uvaženi kolega Jovičiću, u Pravilniku, i to u članu 16. ovog Pravilnika, stoji da se merilo kvaliteta rada sudija koji postupaju u postupcima, ovde u drugostepenom postupku, radi se, dakle, o sudovima drugostepenim ili sudovima republičkog ranga, ocena, vrednost njihovog rada vezuje za vreme izrade odluka. Pa se kaže da je uspešan, i to izuzetno uspešan onaj sudija koji je izradio iznad 80% odluka u roku od 30 dana, a ostale odluke u roku od 90 dana.

Uvaženi kolega Jovičiću, saglasićemo se sa jednom činjenicom koju ni vi ni ja ne možemo dovesti u sumnju, a to je – da li je moguće da se Pravilnikom derogira zakon? Vreme izrade odluke od 30 dana je suprotno odredbama Zakona o parničnom postupku. Zakon o parničnom postupku propisuje rok za izradu odluke od osam dana, a u složenim predmetima je moguće dodatno 15 dana dozvoliti da se izradi odluka, to znači najviše 23 dana. Onda mi recite zašto je ovim pravilnikom pogažen Zakon o parničnom postupku i rečeno je da se može odluka izraditi u roku od 30 dana i čak da se sudija oceni izuzetno uspešno?

Znači, povređen je Zakon o parničnom postupku, prekoračen rok od 23 dana, on je uradio odluku u roku od 30 dana, a kaže – ostale odluke čak u roku od 90 dana. Zar je moguće da je nekom potrebno tri meseca da izradi presudu? Da li to treba da trpe oni na koje se odluka odnosi? S obzirom na dostupnost pravdi i dostupnost sudovima, na ovo će da reaguju građani, i to je logično. Postavlja se pitanje da li je uopšte ovaj pravilnik zakonit, odnosno ustavan, jer on je na neki način grubo pogazio odredbu Zakona o parničnom postupku koja je imperativna norma.

Dalje, ono što je vrlo problematično, kaže – ukoliko je izradio u roku od 30 dana, dakle, u nezakonitom roku, odluke u procentu od 80%, ocenjuje se izuzetno uspešno. Šta ćemo sa sudijom koji je uradio sa 100% ili 120%? Pa i on se ocenjuje sa izuzetno uspešno. Da li postoji tu veliki paradoks? Po meni, postoji. Zbog čega? Pa zbog toga što ovaj radi sa 80%, u kontinuitetu će raditi 80% odluka, gomilaće mu se predmeti, rašće mu predmeti, doći će do ogromnog broja predmeta. I šta se dešava u praksi, uvažene kolege? Pa onda predsednik suda od njega mora da oduzme predmete kako bi ga ažurirao i daće ovom sudiji koji radi sa 120% ažurnosti.

Šta to znači? To znači da će onaj dobar sudija ili uspešan sudija biti stalno zatrpavan predmetima loših sudija. I ko je tu stimulisan? Ni jedan ni drugi. Ovaj je destimulisan samom činjenicom što je loš, zbog toga što nije izradio odluke u rokovima, u tom roku u kom treba da izradi odluku.

Nažalost, ima veliki broj starih predmeta, što znači da se ne poštuje čak ni program o rešavanju starih predmeta, i na taj način oslobađaju sudovi od starih predmeta.

Šta je dalje destimulativno? Destimulativno je što se ovom sudiji koji nema ažurnost, čak se kaže, da ukoliko mu je vreme izrade odluke 30 do 90 dana, opet problematičan, ukoliko je uradio 55% do 80% odluka, ocenjuje se uspešno. Znate šta, stvarno je apsurd neverovatan, da bude uspešan, ili izuzetno uspešan ako je uradio pola odluka, ili do 80%, odnosno nešto malo iznad 80% odluka. Anomalija je neverovatna. Za to vreme njemu će se dati najbolji stručni saradnici koji će ga pokušati ažurirati, koji će pokušati podići njegov kvalitet rada, a onda će ove dobre sudije, koje imaju izuzetan procenat uspešnosti, ostati bez stručnih saradnika koji im pomažu, ili će imati, kako se to figurativno kaže, pola saradnika.

Ko je onda ovde stimulisan? Ja da sam sudija i da radim sa 100%, 120% predmeta, ja bih razmišljao uopšte da li da se kandidujem da idem u neki viši sud, odnosno da podnesem molbu da apliciram za neki viši sud, zbog toga što očigledno neću biti objektivno ocenjen. Mogu da radim neuporedivo mnogo, ali će zato onaj kolega koji je radio neuporedivo malo imati isti status kao ja.

Mislim da tu postoji jedna vrsta diskriminacije koja se ovim Pravilnikom generiše. Samo moram da skrenem pažnju, ovo nema nikakve veze sa vama ni sa Visokim savetom sudstva, ovo ima veze sa Pravilnikom, i ovaj Pravilnik mora da se menja, jer ukoliko se ovaj Pravilnik ne promeni, onda će ove anomalije da traju i dalje.

Reći ću vam koje su sledeće, posledične ovome sledeće anomalije. Istu zaradu imaju i sudije koje rade sa ocenom uspešno 55% ili 80%, i sudije koje rade izuzetno uspešno sa 100%, ima i ovaj 100 hiljada platu i ovaj 100 hiljada platu, i ovaj će da radi godinama, godinama tako, i ničim neće biti sankcionisan, i jednostavno, će doći u situaciju da bude predložen za kandidata i da ga Visoki savet na neki način i afirmiše, tako što će njegovu molbu za nosioca pravosudne funkcije u nekom višem sudu prihvatiti, i na taj način dolazimo u situaciju da se diskriminiše onaj koji izuzetno uspešno radi.

Zašto? Zato što vi nemate podatke koji se vezuju za ovakav rad sudije. Siguran sam u to da nemate, jer nemate u ličnom listu ove podatke. U ličnom listu sudije nigde ne piše od sudije Pere je oduzeto 20 predmeta, jer je dozvolio da ima preko 500 predmeta u radu, i dodeljeno je to nekom drugom sudiji. To nigde ne piše u ličnom kartonu, i vi to ne vidite. Samim tim što vam je to negde zamagljeno, onda dolazimo u situaciju da postoji prostor, bez vaše krivice za voluntarizam, za subjektivnost, za bilo šta drugo. Šta se dešava? Dešava se da nekad se upravo na osnovu ovog Pravilnika izabere sudija koji ni u kom slučaju nema onaj kvalitet i procenat uspešnosti kao dobre sudije.

Šta je problem? Problem je u tome što smo mi ovakvim normiranjem, ovakvim Pravilnikom dozvolili da niko ne trpi sankciju. Da smo regulisali pitanje kažnjavanja, pa da se kazni sudija koji neuspešno radi sa 20% od zarade, a da se sa tih 20% nagradi onaj koji uspešno radi, ne bi se dirao fond plata, fond zarada bi ostao isti, ne bi se apsolutno ništa promenilo, ali bi onda onaj koji je neuspešan shvatio da mora da podigne kvalitet svog rada, a ovaj koji bude nagrađen će biti i te kako stimulisan da dalje dobro radi. Međutim, takav način normiranja, nažalost ne postoji.

Ono što takođe, kada govorimo baš o vrednovanju rada sudija, postoji kao problem jeste sledeće. Dolazimo u situaciju da kada su u pitanju rešavanje starih predmeta, imamo predmete koji su stari po tri, pet, deset godina. Program rešavanja starih predmeta nalaže da se svi sudovi oslobode starih predmeta. Hajde sada da budemo potpuno objektivni, realni, da li je taj program o rešavanju starih predmeta ispoštovan? Donekle, da, ali u onoj meri u kojoj je morao da bude ispoštovan nije. Tu imamo samo sudove republičkog ranga koji ovaj program starih predmeta dosledno primenjuju, mislim na programe rešavanja i rešavaju ih, ali šta to vredi kada sudije prvog stepena i sudovi prvog stepena i dalje gomilaju predmet. I dalje imate sudije koji su zaduženi sa više od 500 predmeta u radu, vi ste toga svesni i ja to znam, ali se taj problem pojavljuje iz godine u godinu i ni u kom slučaju se ne dešava ništa što bi radikalno preseklo tu pojavu koja podrazumeva ne ažurnost sudova, a samim tim i nepoverenje građana u sudove kada je u pitanju brzina odlučivanja i brzina izrade odluka, odnosno zakonit rok za izradu odluka.

Dalje, ono što je jako važno istaći jeste činjenica da prilikom vrednovanja rada sudija, moramo imati u vidu još dve činjenice. Prva činjenica, kvalitet rada sudija ste vi uvek dobro opservirali i ocenili. Kvalitet rada sudija podrazumeva mali broj ukinutih presuda, što znači da je on kvalitetno radio, što znači da su njegove presude potvrđene i samim tim da ta presuda na zakon opstaje zbog čega građani treba da budu sigurni da je sud doneo zakonitu i pravičnu odluku.

Postavlja se pitanje kada se pogleda statistika koliko je sudija sa velikim brojem ukinutih presuda, a da su te sudije i dalje bez bilo kakve sankcije. Kada govorim sankcije, govorim u tom smislu kako podiće ažurnost s jedne strane, s druge strane kvalitet njihovog rada. Kvalitet njihovog rada se meri kroz kvalitet njegove odluke, kroz kvalitet njegove presude. Da li je presudio po zakonu, da li je primenio materijalno pravo, da li se ogrešio o procesne norme, dakle, da li je doneo zakonitu presudu.

Uveren sam da postoji ne mali broj sudija, ne želim da generalizujem, postoje oni i to većina njih koji jako uspešno rade, ali postoje sudije koje i dalje sa ovakvim performansama, da ih tako nazovem, kvalitetima, ostaju kao nosioci pravosudnih funkcija. Za to vreme ni predsednici ni bilo ko drugi u sudovima ne pokreće bilo šta protiv takvih sudija za koje očigledno da svoju pravosudnu funkciju ne obavljaju na način kako im to zakon nalaže.

Ono što je važno za predloge kandidata, želim da istaknem nekoliko dobrih ocena i da na neki način podržim sve ono što je ovde predloženo, imajući u vidu da je moj prethodnik ukazao na neke predloge za koje smatra da su dobri, tako ću i ja na isti način oceniti jako dobrim predlozima kandidate koje je predložilo Državno veće tužilaca, konkretno se radi o Osnovnom tužilaštvu u Užicu, za zamenika Osnovnog suda Užice. Zatim, za sudije Privrednog suda u Užicu i Privrednog suda u Beogradu. Zašto ovo govorim? Jako je dobra praksa, što se konačno posvećuje pažnja onim kojima ta pažnja treba uvek da se posveti, a to su stručni saradnici u sudovima. To su ljudi koji godinama, decenijama pa i više rade mnogo poslova kojim zamenjuju poslove sudija. Preuzimaju na svoj teret ono što sudija radi. Donose, odnosno izrađuju izuzetno kvalitetne odluke. Mi kad čitamo vidimo potpis sudije Pere Perića ili Mike Mikića, iza te presude stoji ime i prezime sudije, ali u suštini tu presudu izradio na izuzetno kvalitetan način stručni saradnik.

To je nešto što je činjenica koja se ne dovodi u sumnju. Zbog toga stoji podrška vama što ste upravo takvim našim kolegama dali šansu i ja se nadam da će to poverenje koje mi ukazujemo izborom za nosioce pravosudnih funkcija da će oni to poverenje opravdati. Zašto? Zato što su dugogodišnjim radom kao stručni saradnici u sudovima pokazali svoj kvalitet.

Sada tu postoji jedan problem, što se dešava da su i ocene koje se daju od strane kolegijuma sudija, odnosno, možda ću pogrešiti, da me ispravite, da tako je, što se i te ocene daju dosta rastegljivo, odnosno fleksibilno, pa se i za stručne saradnike, čini mi se da je ocena – naročito se ističe, pa se i za stručne saradnike, upravo ovako kako sam ukazivao na anomalije u pravilniku o vrednovanju rada sudija – naročito ističe, prilično rastegljivo daje ocena bukvalno svima i onima koji imaju izuzetan uspeh u radu i onima koji taj uspeh ne iskazuju.

Vi to ne možete da vidite, jer vi niste u tom sudu i onda ne možete da to ocenite, ali to mora da oceni predsednik suda, ali predsednik suda zbog solidarnosti, pa i one sudije koje su kolege, kažu – daćemo svima ocenu – naročito se ističe. Šta to znači? To znači daću ocenu – naročito se ističe, i kolegi koji je radio pet odluka, pet presuda i kolegi koji je radio 55 presuda i obojica – naročito se ističe. Kod vas to ne može da se vidi.

Ja sam sada možda malo banalizovao ali je to istina. To su činjenice i onda imamo situaciju u kojoj su sa ocenom – naročito se ističe i dobar i loš kandidat, a onda smo i mi kao narodni poslanici donekle u nekoj vrsti zablude, da li sada predloženog kandidata podržati ili ne podržati. Na osnovu ovih predloga mi ćemo vama dati podršku to nije sporno. Da li su te podrške naše zasnovane na argumentima, to je sada veliki znak pitanja.

U svakom slučaju, ja sam uveren, i sa stanovišta struke kojom se bavim, da su ovi kandidati koji su ovde predloženi jako dobri kandidati.

Pomenuo sam Užice, pomenuo sam Privredni sud Beograd, pomenuo sam stručne saradnike. Recimo, za Privredni sud u Beogradu su uglavnom stručni saradnici Privrednog apelacionog suda, izuzetno dobri. Jedan je stručni saradnik Vrhovnog kasacionog suda, Marko Radović, izuzetan mlad pravni stručnjak, jedan možda od najboljih.

Tako da, sve ovo što je predloženo, zaista uživa podršku jer je utemeljeno i iskustveno je utemeljeno, ja tu nemam apsolutno nikakav problem. Recimo, Andžić Marija u Užicu, u Privrednom sudu u Užicu, Marija je takođe, imamo kandidate koji su jako dobri, ali uvažene kolege iz Državnog veća tužilaštva i Visokog saveta sudstva, bez namere da prevaljujem krivicu na vlast, postoji mnogo situacija i mnogo prostora gde dođe do toga da mi imamo kandidata koji je lošiji u odnosu na kandidata koji je mogao da bude predložen. Opet govorim, ne prevaljujem krivicu, govorim zbog toga što je dato loše normiran način ocenjivanja i sudija i stručnih saradnika.

Ukoliko se ne pristupi promeni ovih pravila, onda ćemo mi i dalje biti u velikom problemu, onda ćemo mi i dalje dolaziti u situaciju da, pošto ovde ima mnogo onih koji nisu pravnici, koji nisu advokati, koji nisu deo pravosuđa, dolaze u situaciju da kaže – podržavamo, nema problema, verujemo, ali će zato biti na pravdi Boga oštećen onaj koji je svakako imao i šansu i priliku i potpuno osnovanu, potpuno opravdanu, nije je dobio a samim tim nije mogao ni da je iskoristi.

Ja vam se predsedavajući zahvaljujem, vama hvala na pažnji. U svakom slučaju podrška za predložene kandidate stoji. Ovo što sam ukazao je krajnje dobronamerno. Ovo što sam ukazao samo sam istakao sa jednom iskrenom željom da se ubuduće ovakve anomalije ne pojavljuju i verujem da će tako biti. Hvala.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 12.02.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da u prethodnom trošenju vremena, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, nisam istakao ono što mi se čini kao neka vrsta kolegijalne dužnosti. Naravno, podrška nije sporna i podrška predlozima koje ste vi izneli pred nas, kao narodne poslanike, je više nego osnovana.

Moram samo da istaknem nešto što građani Republike Srbije treba da znaju kada je u pitanju privredno pravosuđe. Neće mi zameriti one koje neću pomenuti i ne želim nikog da diskriminišem, niti bilo koga da favorizujem, ali kada je u pitanju izbor za privredni sud, odnosno Privredni sud u Beogradu, moram da istaknem da je jedan kontinuitet dobre prakse, jako dobre prakse, činjenica da se iz Privrednog apelacionog suda u Beogradu afirmišu kandidati koji su stručni saradnici za ovaj sud i koji su do sada više puta opravdali poverenje izbora.

Moram ih još jednom pročitati, jer sam napravio jedan lapsus. Kolega Jovičić me je ispravio, ali ću taj lapsus sad i javno ispraviti. Marko Radović nije stručni saradnik, nego sudijski pomoćnik u Vrhovnom kasacionom sudu. Olga Đurađević je sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu. Dragana Ivanović je sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu. Tamara Marković je sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu. Mirjana Milanović je, takođe, sudijski pomoćnik u Privrednom apelacionom sudu, kao i Maja Stokuća i Ljiljana Čolić.

Radi se o izuzetno dobrim predlozima. Drage kolege, i moj uvaženi prijatelj, kao član Visokog saveta sudstva i predsednik Odbora za pravosuđe, Petar Petrović, svi zajedno ste odlučili na najbolji mogući način i u tom smislu imate punu podršku.

Naravno, ja moram svoje Užice uvek da istaknem zato što je to grad koji je uvek imao rasadnik sjajnih nosilaca pravosudnih funkcija. U ovom slučaju za Privredni sud u Užicu to je Marija Kojadinović, a pomenuo sam već predlog kandidata ispred Državnog veća tužilaštva.

Ovo je odličan način kako izbegavamo bilo kakve dileme, bilo kakve nedoumice oko pravih kandidata i da nam se više nikada ne desi ono što nam se nedavno desilo na Odboru za pravosuđe kada smo na sreću dobili ukazivanje na probleme koji se vezuju za pojedine predsednike, odnosno kandidate za predsednike sudova. Lično mislim da Visoki savet sudstva ne može po zakonu opozivati svoju odluku o predloženim kandidatima, niti je to moguće, niti opet Odbor za pravosuđe ima nadležnost da može da nameće stav, odnosno daje nalog Visokom savetu sudstva.

Moj predlog je bio da se kroz eventualna osporavanja predloženih kandidata dođe do konačnog rešenja, jer, uvaženi kolega Jovičiću, uveren sam da delite moje mišljenje da ne treba da trpe oni kandidati za koje apsolutno nemamo ni jedan jedini problem, koji u potpunosti ispunjavaju sve uslove u pogledu dostojnosti, u pogledu stručnosti i u pogledu kvaliteta i u svakom drugom pogledu. Zašto bi oni trpeli zbog onih koji su se stvarno ogrešili o pravosudnu funkciju, ogrešili se o etiku, ogrešili se o moral, ogrešili se o bilo šta što ni u kom slučaju njih ne kredibiliše da budu nosioci pravosudnih funkcija?

Uveren sam da će Visoki savet sudstva svoju odluku održati na snazi, odnosno nemoguće je drugačije po zakonu rešiti, jer novi konkurs ili bilo šta nas odugovlači i usmerava u jednom pogrešnom pravcu, a to znači da ćemo status vršilaca funkcija zadržati neodređeno vreme, a to je na štetu i pravosuđa, a samim tim i građana Republike Srbije. Zbog toga bih voleo da najverovatnije novi saziv Skupštine Republike Srbije što pre odluči, kako bi se izbegla jedna, po meni, anomalija, a to je da Srbija bude, kada je pravosuđe u pitanju, u statusu vršilaca funkcija dugi vremenski period. Hvala.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Nakon nedavno održanih izbora na teritoriji Kosova i Metohije promenjena je vlast, ali nažalost nije promenjena politika privremenih institucija u Prištini. Politička retorika i politički vokabular ostao je isti. Novi premijer Kosova Aljbin Kurti daje izjave koje nisu u duhu pravilnog razvoja svih delova Kosova, već se i dalje diskriminišu oni delovi Kosova koji su naseljeni srpskim stanovništvom. S druge strane, politika koju vodi novi premijer Kosova nije u duhu stabilizacije i mira na teritoriji celog regiona. Naprotiv, Aljbin Kurti izjavljuje da je balkanski mini Šengen srpska namera da se formira četvrta Jugoslavija i da je navodno takva ideja opasnost za Kosovo. Osim toga, Aljbin Kurti zagovara protivljenje svemu onome što se pojavljuje kao krajnje korisno, dobronamerno u pogledu razvoja ekonomskih odnosa, u pogledu ekonomskog i privrednog približavanja i zbližavanja svih zemalja na teritoriji Balkana. Očigledno je da na Aljbina Kurtija trenutno ne deluju ni krajnje odgovorne i nadamo se principijelne izjave specijalnog izaslanika predsednika SAD-a Trampa Ričarda Grenela o tome da se ni u kom slučaju ukidanje taksi ne može vezivati za nekakav reciprocitet, a da se takse moraju obavezno ukinuti.

S druge strane, imamo jednu jako odgovornu, jednu jako posvećenu politiku koju sprovodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a koja se vezuje prevashodno za zaštitu interesa srpskog stanovništva na Kosovu, koja se vezuje za razvoj ekonomske saradnje, za uvođenje malog Šengena, za ekonomsko približavanje i, ono što je najvažnije, za stabilnost i mir na teritoriji Balkana, odnosno u regionu Balkana.

Ono što je Srbija do sada uradila je mnogo, Srbija radi još više, insistira na normalizaciji odnosa, ali ne želi ni u kom slučaju da poklekne pred bilo kakvim ucenama, niti želi, niti ima nameru, niti hoće da se stavi u položaj bilo kakvog ponižavanja ili ugnjetavanja bilo s koje strane ono dolazilo.

Zbog toga se postavlja pitanje – da li je dovoljna jedna vrsta pritiska koju trenutno američka administracija sprovodi prema rukovodstvu privremenih institucija na Kosovu, da se konačno prihvati mogućnost da dođe do početka pregovora u cilju postizanja sporazuma, kako bi se konačno normalizovali odnosi između Beograda i Prištine?

Moje drugo pitanje se upućuje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer je ovo ministarstvo u zadnje vreme učinilo mnogo i ima izuzetne rezultate u svom radu kada je u pitanju razvoj lokalnih samouprava i kada je u pitanju afirmacija funkcija, odnosno nadležnosti koje lokalne samouprave sprovode.

Veliki broj zakona koji su ovde usvojeni na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave je dalo već u praksi dobar rezultat u pogledu procesa modernizacije nabavke svega onoga što je korisno za model e-uprave, modernizacije javne uprave, stvaranje jedinstvene baze podataka, uvođenje centralnog registra stanovništva i svega ostalog.

Ovo ministarstvo je uspelo da obezbedi 520.000.000 dinara, kao budžetski fond za lokalne samouprave i to od pre tri godine. Pre desetak dana je raspisan konkurs na koji mogu aplicirati lokalne samouprave koje imaju kvalitetne lokalne projekte. Ono što je za pohvalu jeste i prvi put uvedena nagrada za najbolju lokalnu samoupravu u 2019. godini i to je javni poziv za koji je obezbeđena suma od 10.400.000 dinara.

Postavljam pitanje, ministru Ružiću, za koje projekte lokalnih samouprava će se koristiti sredstva ovog budžetskog fonda u 2020. godini? Da li su efekti trogodišnjeg iskustva budžetskog fonda za lokal merljivi i da li su u tom pravcu postignuti rezultati? Zahvaljujem se.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem se predsednice.

Imajući u vidu medijsku kampanju protiv ministra spoljnih poslova i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, koju forsiraju pojedinci iz kvazielitističkih krugova, kao i pojedine partije među kojim prednjači crnogorska partija u Srbiji, o navodno neprimerenim izjavama Ivice Dačića o statusu Crnogoraca u Srbiji, u ime poslaničke grupe SPS postavljam pitanje Vladi Srbije – šta nije tačno u izjavama Ivice Dačića, kada je u pitanju status Crnogoraca u Srbiji?

Da li je tačno da u Srbiji živi veliki broj Crnogoraca? Da li je tačno da je značajan broj Crnogoraca visoko pozicioniran, kako u privredi, u javnom sektoru, naročito u politici. Da li je tačno da niko od Crnogoraca u Srbiji nije diskriminisan, da svi imaju prava koja uživaju po Ustavu Republike Srbije i da u odnosu na sve ostale građane nisu ni na koji način stavljeni u nepovoljniji položaj? Da li je tačno da u bilo kojoj od izjava Ivice Dačića, nije izneta ni jedna diskriminatorska reč, izjava, pitanje, stav ili bilo šta slično tome?

Da li je tačno da sa druge strane u Crnoj Gori, u kojoj živi blizu 30% Srba, veoma mali broj Srba je zaposlen u njihovom javnom sektoru, javnom sektoru te države? Da li je tačno da u političkim krugovima, naročito tamo gde treba da postoje oni koji su zastupljeni iz redova nacionalnih manjina, budu na adekvatan način zastupljeni? Ima izuzetno mali broj Srba ili gotovo nimalo.

Da li je tačno da je srpski jezik i srpsko pismo u Crnoj Gori ugroženo? Da li je tačno da se protiv Srba u Crnoj Gori vodi jedan neprimereni način, neću reći borbe, već odnosa koji podrazumeva, možda je gruba reč ugnjetavanje, ali u svakom slučaju nešto što ne podrazumeva poštovanje prava građana te države, odnosno Crne Gore?

Imajući u vidu da postoje činjenice koje se sve više obelodanjuju, da je Crna Gora preko svojih institucija počela da zabranjuje nešto što podrazumeva slobodu izražavanja, pa se tako zabranjuje trobojka i crtanje trobojke, koja je potpuno legitimno pravo bilo kog građanina i time se ničim ne dovodi u pitanje bilo kakvo ugrožavanje ni teritorijalnog integriteta ni suvereniteta Crne Gore, imajući u vidu da predsednik države Srbije, ministar spoljnih poslova i Vlada poštuju integritet, suverenitet Crne Gore?

Da li je tačno da i pored toga u Crnoj Gori, Srbi doživljavaju neprijatnost? Učiteljici u Baru, preti disciplinska kazna, zbog toga što je osnovcima dala zadatak da nacrtaju simbol kojim se protestvuje zbog Zakona o slobodi veroispovesti, simbola trobojka Jugoslavija. Zašto? Zato što se ta škola u Baru zove Jugoslavija.

Imajući u vidu činjenicu da se u javnosti sve više promoviše bojazan ili opasnost od represije, koju bi mogla da sprovede crnogorska vlast, jer se spremaju represivne mere, kada su u pitanju potpuno legalni i zakoniti protesti, velikog broja građana, ponoviću Crne Gore, među kojima je najviše pravoslavne veroispovesti, da se prema njima može primeniti nešto što bi bilo najblaže rečeno neprimereno, ali u svakom slučaju teški oblici depresije, sa teškim posledicama.

Na kraju, molim Vladu da li ovakva politika koju diplomatija na čelu sa ministrom i prvim potpredsednikom Ivice Dačića, sprovodi, kada je u pitanju zaštita vitalnih interesa srpskog naroda u Crnoj Gori ispravna ili ne.

Zahvaljujem se.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, a ovo pitanje se više vezuje za dva ministarstva - Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture.

Radi se o jednom izuzetno važnom događaju, istorijski izuzetno važnom događaju, a to je dan kada je zaključeno primirje u Prvom svetskom ratu, dan koji smo juče obeležili ne samo mi, već koji je obeležen i u Evropi i, po meni, i znatno šire, imajući u vidu posledice onoga što je Prvi svetski rat prouzrokovao, imajući u vidu sve ono što se vezuje i za geostrategiju i politiku i sve druge posledice koje su proistekle iz jednog zaista pogubnog rata, gde je Srbija i srpski narod pokazala da su odani ideji slobode, da je naš narod isključivo slobodoljubiv narod, da smo kroz žrtve koje nisu nimalo male pokazali koliko ideja slobode znači. Preko pola miliona reproduktivnog stanovništva je izginulo u Prvom svetskom ratu.

Srbija je dala velike vojskovođe, velike heroje, one koji su svojim životima, svojim radom, delovanjem, svojom borbom, svojom hrabrošću pokazali da je Srbija uvek bila na jednom jedinom putu, a to je put koji podrazumeva borbu za slobodu. I u tom pravcu ovekovečavanje istorijskih ličnosti poput Stepe Stepanovića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, Živojina Mišića, ima zaista istorijski značaj.

Ono što se na neki način nameće jeste da li su ono što podrazumeva tekovine Prvog svetskog rata, da li je to na pravilan, adekvatan i dovoljan način zastupljeno u društvenom životu?

Mladi naraštaj, mlada pokoljenja, moraju baštiniti tekovine Prvog svetskog rata, naravno i svih drugih oslobodilačkih ratova, i Drugog itd, ali, baštinjenje tih tekovina jeste ne samo pravo već i obaveza svih nas, prevashodno da sačuvamo istoriju od revizije, od iskrivljavanja istine, da mladi naraštaji kroz baštinjenje tih tekovina spoznaju i saznaju pravu istinu o narodnooslobodilačkim borbama, ratovima, žrtvama, jer te žrtve nisu male.

Zbog toga je pitanje jednostavno, a odnosi se na činjenicu da li je sve ono što se kroz ove istorijske događaje dešavalo na dovoljan i adekvatan način zastupljeno u prosveti, udžbenicima, kulturi, umetnosti?

Da li smo pridali adekvatan značaj nečemu što je u svakom slučaju, sa jedne strane sveto, a sa druge strane nešto što podrazumeva čuvanje istorije našeg naroda? Ako ne sačuvamo istoriju i ukoliko se ne osvrnemo iza sebe, put budućnosti neće biti tako lak i tako jednostavan. Naša obaveza, naš zadatak jeste da se istorija sačuva. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -