NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:49

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Užice
  • Prijepolje
  • 05.09.1962.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je veći broj mojih uvaženih kolega iz poslaničke grupe SPS, među kojima je i ovlašćeni predstavnik Dušan Bajatović, veoma decidno istakao da će naša poslanička grupa nedvosmisleno podržati Zakon o budžetu.

U svojoj diskusiji ću se ograničiti samo na određene segmente ovog zakona, i to dva za koja smatram da su veoma važna, naravno, ne mnogo manje važna od ostalih, ali u svakom slučaju nešto što za građane Republike Srbije treba da predstavlja znak poštovanja za ono što je Vlada Republike Srbije učinila. Radi se o lokalnoj samoupravi, državnoj upravi i pravosuđu.

Kad govorim o pravosuđu, naravno da je u pitanju tema koja je poprilično opterećujuća, imajući u vidu da pravosuđe već duže vreme nosi hipoteku izuzetno lošeg stanja u pravosudnom sistemu Republike Srbije i zbog toga poglavlja 23 i 24 još uvek nisu zatvorena i još uvek se od Evropske unije na neki način očekuje da podrži sve ono što Vlada Republike Srbije radi, ali nažalost sudovi i tužilaštva kaskaju za onim što je Vlada Republike Srbije uradila.

Počevši od komentara o pravosuđu, moram da istaknem nekoliko bitnih činjenica za koje, uvaženi ministre, sigurno znate da je u Republici Srbiji pravosudni sistem kroz ulaganja u objekte sudova i tužilaštava dobio mnogo. Ako pođemo od nesporne činjenice da je u Beogradu jedan takav pomak učinjen još pre nekoliko godina prilikom izgradnje zgrade „Aeroinženjeringa“, u kojoj je smešten kompletan Prvi osnovni sud, zatim adaptacije i rekonstrukcije zgrade Palate pravde, u koju se sada vraća kompletna krivična materija iz sudova, naročito iz Višeg suda u Katanićevoj, da ne govorim o gradovima i opštinama u unutrašnjosti gde je zaista preko Ministarstva pravde i vas lično, uvaženi ministre, učinjeno mnogo u adaptaciju i rekonstrukciju objekata sudova i tužilaštava. Na teritoriji Zlatiborskog okruga to su Prijepolje i Požega.

Moram da pohvalim ono što je učinjeno u Užicu, dakle, gradu iz koga ja dolazim, a to je izgradnja potpuno nove, veoma savremene zgrade u kojoj se sada nalaze Privredni i Prekršajni sud. Zgrada je urađena po svim standardima Evropske unije koji se zahtevaju za optimalan rad pravosuđa, konkretno sudova, sa svim onim segmentima koji polaze od digitalizacije, opremljenosti, a naročito opremljenosti u sudnicama u koje je neophodno potrebno smestiti veći broj učesnika, kao što je u oblasti stečajeva, kada se radi o ispitnim potraživanjima gde poverioci u svakom slučaju imaju i pravo, nekad i obavezu da se izjasne o prijavama potraživanja, a i o ocenama prijave potraživanja od strane stečajnih upravnika.

Dakle, učinjeno je zaista mnogo, s tim što ja imam jedan apel za vas, uvaženi ministre, koji polazi od jednog sloja zaposlenih u pravosuđu, i to onog sloja koji se nekako neprimetno pojavljuje samo u ovakvim diskusijama, zbog toga što jednostavno ne posvećujemo pažnju upravo onim od kojih pravosudni sistem u velikoj meri zavisi, a to su državni službenici i nameštenici.

Imajući u vidu da je i Sindikat pravosuđa Republike Srbije nametnuo jednu temu, koja u svakom slučaju zavređuje pažnju i treba je afirmisati, radi se o nagradama za rad nameštenika u pravosuđu, imajući u vidu činjenicu da je nivo njihovih zarada još uvek na nivou onom koji podrazumeva zadovoljenje potreba kada su u pitanju minimalne zarade ili nešto malo više od minimalnih zarada.

Smatram da, s obzirom na to da mi kao poslanici SPS i naš poslanički klub nismo u tom pravcu isticali amandmane, da bi trebalo razmisliti u nekom daljem toku realizacije ovog budžeta, koji je jako dobro strukturiran i planiran, da se ovaj deo zaposlenih u pravosuđu na neki način stimuliše, što podrazumeva njihov daleko povoljniji položaj u odnosu na sadašnji.

U članu 11. Predloga zakona o budžetu predloženo je da visina nagrade za ovaj sloj zaposlenih može biti do 1% od minimalne zarade u Republici Srbiji, što je veoma malo. Oni koji su u sindikatu i koji štite prava zaposlenih u oblasti pravosuđa su tražili da taj procenat bude značajno veći, i to 15%, što smatram da nije mnogo realno, ali u svakom slučaju da treba da bude veći, to bi bio apel nas socijalista prema vama, da zajedno ili u sinergiji sa ministarkom pravde ovo pitanje rešite na kvalitetniji način kada su u pitanju nameštenici u pravosudnom sistemu Republike Srbije.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi, uvaženi ministre, moramo istaći jednu činjenicu koju niko neće dovesti u sumnju, a to je da je i ovaj budžet orijentisan upravo onako kako je trasirano i kako je utemeljeno ne samo prethodnim budžetom, već i jednom globalnom politikom Vlade Republike Srbije, a to znači da se transferna sredstva prema lokalnim samoupravama značajno smanje, kako bi se lokalne samouprave, dakle opštine i gradovi, stimulisale u pravcu, hajde da kažemo, kreativnosti koja podrazumeva popunu lokalnih budžeta iz sredstava, odnosno iz prihoda koji se ostvaruju isključivo na nivou lokalnih samouprava, a to su opštine i gradovi.

Iskreno rečeno, nisam siguran koliko su se i na koji način opštine i gradovi odazvali jednom takvom načinu orijentacije Vlade Republike Srbije, jer je veliki broj projekata koji je Vlada Republike Srbije ustrojila, i to isključivo u korist lokalnih samouprava, gde lokalne samouprave nisu na adekvatan način participirale. Ova kritika prema lokalnim samoupravama je više dobronamerna i stimulativna, u vidu motivacije da se što više orijentišemo na nivou lokalnih samouprava kao predstavnici lokalnih vlasti ka projektima koje Vlada nesporno omogućava.

Kada govorim o gradu iz koga ja dolazim moram ukazati na činjenice da postoje pozitivni primeri gde upravo grad Užice kao lokalna samouprava ima i te kako značajno učešće u participaciji, kada su u pitanju projektna finansiranja, pa je tako u gradskoj opštini Sevojno, kao gradskoj opštini grada Užica sredstvima koja su obezbeđena preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu adaptirana zgrada u kojoj se sada nalazi institucija doma kulture od istih sredstava, kao i sredstva koje je obezbedilo Ministarstvo kulture, renoviran je muzej.

Nadam se, uvaženi ministre da ste na neki način uvažili apel građana grada Užica kada je u pitanju finansiranje kotlarnice sa energentima koji će značajno smanjiti zagađenost jednog grada kojim je u velikom stepenu zagađenosti i velikoj opasnosti stanovništva tog grada, kada se o zagađenosti priča, a to je izgradnja kotlarnice za potrebe doma zdravlja. Ono zbog čega građani Užica, kojih nije mali broj, imaju veliku zahvalnost prema Vladi Republike Srbije izgradnja vode, posle katastrofe sa vodosnabdevanjem u gradu Užicu koje je bilo pre nekih otprilike sedam, osam godina.

Na samom kraju moram da skrenem pažnju na nešto što je, konkretno ministarstvo o kome sam govorio, a to je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zatim Ministarstvo za energetiku i na kraju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obezbedilo, a to je da na teritoriji cele Republike Srbije imamo mogućnost da preko E-uprave i digitalizacije servisiramo potrebe građana na najbolji mogući način. Mislim da je to jako dobro rešenje i da u tom pravcu treba istrajavati, kako bi se upravo te potrebe građana za smanjenjem razno-raznog maltretiranja i čekanja pred šalterima eliminisao, a lokalne samouprave omogućile da se administracija svede na najmanji mogući nivo.

Naravno da postoji još mnogo, mnogo toga što bi moglo da se istakne, ali ovo što sam ukazao dovoljno govori da i ovaj segment budžeta i te kako je dobro i strukturiran i planiran. Imate podršku SPS i naše poslaničke grupe. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kada je u pitanju odredba člana 2. lično mislim da je dobro normirana i ukazuje upravo na rešavanje nekih problema koji do sada u praksi nisu bili dobro rešeni. Ne samo što se radi o hitnim rokovima i kratkim rokovima na koje ste sa pravom ukazali, kada je u pitanju izdavanje putne isprave, i kada je u pitanju i podnošenje zahteva po kojima se urgentno postupa.

Ovde je bilo nekoliko amandmana koji su imali krajnje dobronamerne motive i nije ništa sporno, naročito koleginice Nataše Jovanović. Međutim, čini mi se da nije baš sa pravim razumevanjem i dobrim tumačenjem odredaba zakona prihvaćeno ono što se vezuje za nadležnost tužioca, odnosno suda.

Sa stanovišta sudske prakse, uvaženi ministre, treba građane obavestiti da nije ni sud ni tužilac taj koji će odugovlačiti postupak kada su u pitanju davanja saglasnosti. O čemu se radi? Radi se o procesnim rešenjima gde se vodi računa o takozvanoj hitnosti postupka, gde postoje procesni mehanizmi koji podrazumevaju obavezu suda da hitno odluči, odnosno hitno reši predmet i tako omogući stranci dobijanje putne isprave u najkraćem mogućem roku.

Dakle, ne radi se o brakorazvodnim parnicama koje će trajati poprilično dugo, ne radi se o porodično pravnim sporovima koji takođe podrazumevaju potrošnju ogromnog vremena, odnosno velike vremenske distance. Radi se o procesnim mogućnostima da i sud i tužilaštvo ubrzaju postupak i da na osnovu toga donesu odluku kojom se daje saglasnost. Dakle, u sudskoj praksi, kojoj na neki način po profesiji pripadam, upravo takvi postupci postoje, podrazumevaju hitna rešavanja, podrazumevaju hitnost u postupku od strane kako suda tako i tužioca i podrazumevaju naravno dostavljanje odluke stranci odmah, kako bi stranka mogla na osnovu odluke suda da pred nadležnim organom Ministarstva unutrašnjih poslova ostvari svoje pravo, a krucijalno pravo je pravo na hitno dobijanje putne isprave.

Ono što je jako važno istaći jeste činjenica da se radi ovde o deci, najmlađoj, a imajući u vidu da starateljstvo nad decom se zakonski vezuje za roditelje kao zakonske zastupnike ili se sudskim odlukama poverava roditeljima, onda je sasvim logično da su roditelji ti koji imaju legitimaciju podnosioca zahteva kada su u pitanju deca.

Potrebe dece se ovde ni u kom slučaju ne dovode u sumnju i zato, uvaženi ministre, mislim da je ovo jako dobro normirano i ovakva odredba zakona treba da ostane na snazi i naravno mi ćemo glasati za nju, tim pre što je i Ministarstvo unutrašnjih poslova kada je u pitanju briga o deci pokazalo više nego veliku predanost, posvećenost i profesionalizam u postupanju. Ovde je kolega Šešelj ukazao na otmicu maloletnog deteta, to je nedavno bilo i u slučaju kada je maloletni dečak otet radi pokušaja izvršenja krivičnog dela iznude, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova sprečilo.

Ono što građane Republike Srbije treba da na neki način održi u velikom stepenu poverenja prema Ministarstvu unutrašnjih poslova jeste vaša hitnost u postupanju i ono što je najvažnije – vaše nemešanje u rad pravosudnih organa, jer vi u granicama svoje nadležnosti zaista u profesionalnom smislu reči odrađujete onaj deo posla koji je u skladu sa zakonom i propisanim nadležnostima obavezan, a to je prikupljanje operativnih podataka, činjenica i dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ili osnov sumnje ili osnovana sumnja da je neko izvršio krivično delo. Ostalo je na pravosudnim institucijama, konkretno na tužilaštvu i sudovima.

Podsetiću samo da je upravo u tom delu verifikovan jedan takav profesionalni pristup Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih koji u Ministarstvu rade predano na obavljanju svojih službenih zadataka, odnosno dužnosti. U slučaju Kosmajca konkretno prikupljeni su bili svi dokazi, prikupljene su činjenice, operativnim radom je utvrđeno dosta toga, što je moglo da posluži za dalje procesuiranje. Dakle, nije ni ministarstvo, ni izvršna vlast, ni Vlada, ni prvi potpredsednik Vlade Dačić, ni predsednik Vučić oslobodio tog čoveka, već isključivo sud. Dakle, to je dokaz o nemešanju izvršne vlasti u sferu onog dela posla koji se odnosi na pravosudnu vlast.

Zato imate podršku SPS, zbog takvog posvećenog i profesionalnog rada. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram da ostanem pri stavu da je ova odredba predloženog teksta zakona dobra i da ova norma ne treba da se menja. Ukazivanja na to da tužilac, odnosno nadležni javni tužilac treba da bude izbrisan iz ove norme bi samu normu dovelo do besmisla iz jednostavnog razloga što tužilac nije van suda, on je vezan za sud i vezan je za sudski postupak.

U Krivičnom zakoniku su propisane i neke mere bezbednosti koje se konkretno vezuju za oduzimanje predmeta gde je jedna od takvih mera i oduzimanje pasoša. Što znači da javni tužilac ima i te kakvu ulogu kada je upitanju bilo šta što se vezuje za putne isprave kako kod učinioca krivičnih dela tako i kod onih koji su vezani za učinioce krivičnih dela. Tako da ovde sud i tužilac imaju i te kakvu povezanost i ne možemo ih barem iz ove norme, a samim tim i u odnosu na Krivični zakonik eliminisati. Osim toga je u pravu, uvažena koleginica Jeftović koja je ukazala da se postupci vode tako što se inače i vrši saradnja sa drugim institucijama pa i sa centrima za socijalni rad, kada su u pitanju interesi deteta, a ovde jesu interesi deteta.

Zato ova norma treba da ostane ovakva kako je predložena, a amandmani koji su krajnje dobronamerni imaju neku svoju racionalnu podlogu ipak ne mogu biti prihvaćeni. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, a ovo pitanje se više vezuje za dva ministarstva - Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture.

Radi se o jednom izuzetno važnom događaju, istorijski izuzetno važnom događaju, a to je dan kada je zaključeno primirje u Prvom svetskom ratu, dan koji smo juče obeležili ne samo mi, već koji je obeležen i u Evropi i, po meni, i znatno šire, imajući u vidu posledice onoga što je Prvi svetski rat prouzrokovao, imajući u vidu sve ono što se vezuje i za geostrategiju i politiku i sve druge posledice koje su proistekle iz jednog zaista pogubnog rata, gde je Srbija i srpski narod pokazala da su odani ideji slobode, da je naš narod isključivo slobodoljubiv narod, da smo kroz žrtve koje nisu nimalo male pokazali koliko ideja slobode znači. Preko pola miliona reproduktivnog stanovništva je izginulo u Prvom svetskom ratu.

Srbija je dala velike vojskovođe, velike heroje, one koji su svojim životima, svojim radom, delovanjem, svojom borbom, svojom hrabrošću pokazali da je Srbija uvek bila na jednom jedinom putu, a to je put koji podrazumeva borbu za slobodu. I u tom pravcu ovekovečavanje istorijskih ličnosti poput Stepe Stepanovića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, Živojina Mišića, ima zaista istorijski značaj.

Ono što se na neki način nameće jeste da li su ono što podrazumeva tekovine Prvog svetskog rata, da li je to na pravilan, adekvatan i dovoljan način zastupljeno u društvenom životu?

Mladi naraštaj, mlada pokoljenja, moraju baštiniti tekovine Prvog svetskog rata, naravno i svih drugih oslobodilačkih ratova, i Drugog itd, ali, baštinjenje tih tekovina jeste ne samo pravo već i obaveza svih nas, prevashodno da sačuvamo istoriju od revizije, od iskrivljavanja istine, da mladi naraštaji kroz baštinjenje tih tekovina spoznaju i saznaju pravu istinu o narodnooslobodilačkim borbama, ratovima, žrtvama, jer te žrtve nisu male.

Zbog toga je pitanje jednostavno, a odnosi se na činjenicu da li je sve ono što se kroz ove istorijske događaje dešavalo na dovoljan i adekvatan način zastupljeno u prosveti, udžbenicima, kulturi, umetnosti?

Da li smo pridali adekvatan značaj nečemu što je u svakom slučaju, sa jedne strane sveto, a sa druge strane nešto što podrazumeva čuvanje istorije našeg naroda? Ako ne sačuvamo istoriju i ukoliko se ne osvrnemo iza sebe, put budućnosti neće biti tako lak i tako jednostavan. Naša obaveza, naš zadatak jeste da se istorija sačuva. Zahvaljujem se.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -