NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:49

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Užice
  • Prijepolje
  • 05.09.1962.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imajući u vidu da raspravljamo o Predlogu autentičnog tumačenja, koje je dao Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja, a to autentično tumačenje se odnosi na Ugovor o izmenama i dopunama finansijskih ugovora i to odredbu člana 2. istog ugovora, koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske investicione banke, potrebno je pre svega, poći od značaja Evropske investicione banke, kada je Srbija u pitanju, da bi došli do onoga što je suština, a suština je kako objasniti zbog čega je potrebno autentično tumačenje i zbog čega privredni subjekti, naročito pravni subjekti na teritoriji Republike Srbije, kada je u pitanju upravo ova norma, moraju imati apsolutnu pravnu i ekonomsku sigurnost.

Počeću najpre od značaja Evropske investicione banke za Republiku Srbiju. Nesumnjivo je da Evropska investiciona banka jedan od najozbiljnijih partnera u reformama i modernizaciji Srbije. Zašto? Zbog toga što je upravo preko Evropske investicione banke do sada u Srbiju uloženo ni manje ni više, nego 10 milijardi evra. Zaista jedna impozantna cifra, s jedne strane možemo je tumačiti kao jedan podstrek i jednu podršku, jedan iskorak napred, kada su u pitanju infrastrukturni projekti i ulaganja u infrastrukturne projekte.

S druge strane, moramo imati u vidu činjenicu da je Evropske investiciona banka uvek u ulozi zajmodavca, a Republika uvek u ulozi zajmoprimca, odnosno oni koji se pojavljuju kao korisnici sredstava Evropske investicione banke uvek imaju legitimaciju zajmoprimca. Da li je sada taj paritet, taj odnos zajmodavca-zajmoprimca u onom smislu reči koji podrazumeva poštovanje i zakone o obligacionim odnosima, odnosno taj dužničko-poverilački element, da li je to uvek nešto što se može smatrati povoljnim, to je za ocenu od slučaja do slučaja, ali je bitno istaći činjenicu da ova ulaganja u ekonomskom smislu reči idu samo u jednom pravcu, a to je pravac podrške lokalnim samoupravama, autonomnim pokrajinama, odnosno Vojvodini, gradovima, lokalnim samoupravama kada su u pitanju komunalna ulaganja, odnosno u komunalnu infrastrukturu i naročito sve ono što je bitno za život građana, odnosno gde se na najbolji način servisiraju potrebe građana.

Moram pomenuti, pre svega, projekte putne i železničke infrastrukture, zatim, zdravstvene infrastrukture, u koji je ulagala i Evropska investiciona banka i Srbija, i do sada su ta ulaganja otprilike negde na nivou od 600 miliona evra.

Takođe, treba istaći da Evropska investiciona banka ima značajna ulaganja, opet kažem kroz zajmodavački ili zajmoprimački odnos, kako god možemo tako da ga kategorišemo, u projekte digitalizacije, zatim projekte start ap inovacionih tehnologija, naučno-tehnoloških parkova, naročito u Novom Sadu. Jedan od naučno-tehnoloških parkova u Novom Sadu je inače, predviđen da se završi do kraja 2019. godine, i tu su trenutno ulaganja oko 60 miliona evra.

Što se tiče ulaganja u univerzitete, vrtiće, škole, tu takođe imamo značajna ulaganja Evropske investiciona banke. Pre svega, moram pomenuti ulaganja u Institut za onkologiju, Ortopedsku bolnicu na Banjici, Porodilište Narodni front itd. Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, jeste činjenica da su lokalne samouprave preko Evropska investiciona banke uspele da reše brojne komunalne i druge probleme, počev od problema vodosnabdevanja, izgradnje gradskih pijaca, i svega ostalo.

Sve ovo što sam govorio, na sve ovo što sam ukazivao je u stvari činjenica da Republika Srbija i Evropska investiciona banka imaju jedan ozbiljan partnerski odnos. Taj ozbiljan partnerski odnos podrazumeva razvoj i unapređenje saradnje upravo u oblastima koje sam malopre naveo, a to su oblasti koje su najznačajnije za život građana infrastrukturni, komunalni i drugi projekti.

Upravo zbog ovoga je jako važno da privredni i pravni subjekti u Republici Srbiji uživaju određenu vrstu pravne sigurnosti kada se radi o primenama, odnosno konkretno o primeni člana 2. ugovora koji je Republika Srbija zaključila sa EIB. Zašto ovo govorim? Zbog toga što je kroz autentično tumačenje potvrđeno da upravo ova odredba člana 2. u praktičnom smislu reči mora da bude primenjena dosledno, odnosno da se po tom odredbom ugovora podvedu svi oni na koje se ovaj ugovor odnosi, a to nije samo Republika Srbija, to su bukvalno svi pravni subjekti koji učestvuju u postupcima javnih nabavki i tu se prevashodno postavilo pitanja koje se vezuje za SMATSA-u, a to je kontrola letenja vezana za Republiku Srbiju i Crnu Goru.

Imajući u vidu da, kako je moj uvaženi kolega Đorđe Komlenski istakao, došlo do problema koji se vezuju za samu proceduru u postupcima javnih nabavki, a naročito problema koji se vezuju za rešavanje u drugostepenom postupku, taj problem se sada kroz ovo autentično tumačenje rešava, jer umesto dosadašnje prakse tzv. odbacivanja ili odbačaja prigovora, imajući u vidu da su prigovori onih za koje se smatralo da ne mogu imati legitimaciju zajmoprimca, sada tu legitimaciju zajmoprimca imaju svi pravni subjekti koji mogu učestvovati u postupcima javnih nabavki po odredbama Zakona o javnim nabavkama koje je donela Republika Srbija.

Dakle, uspostavlja se jedan sistem pravne sigurnosti, jednakosti pred zakonom i ono što je najvažnije, postojanje prava na pravni lek, a samim tim ukoliko postoji pravo na pravni lek ili pravno sredstvo, automatski mora da postoji i onaj ko odlučuje o tom pravnom leku i tom pravnom sredstvu, a to je komisija za zaštitu prava. Nije to ništa novo, nije niko izmislio toplu vodu. Radi se o nečemu što već postoji, radi se o nečemu što već funkcioniše, što proizvodi određene pravne posledice. Komisija za zaštitu prava institucija koje je ustrojena već dugo vremena i dugo vremena funkcioniše sada je samo pojašnjeno da ta ista Komisija za zaštitu prava jeste organ koji odlučuje po pravnim lekovima u odnosu na sve pravne subjekte koji učestvuju u postupcima javnih nabavki.

Poslanička grupa SPS bezrezervno podržava Vladu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije koji ulaže velike napore da se Republika Srbija i svi njeni građani pojave kao neko ko će u ovakvim partnerskim odnosima imati status kakav zaslužuje, a to je da se kroz zajmove ulaže tamo gde je to najpotrebnije, tamo gde će to građani Srbije najbolje da osete i gde će njihov interes biti u najvećoj meri zaštićen.

Ja vam se zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Imajući u vidu da je amandman dat na član za koji smatram da po kvalitetu stvarno ima razloga da bude podržan, kao i kompletan zakon, naša ovlašćena predstavnica i uvažena profesorka Snežana Bošković Bogosavljević je to već istakla.

Moram da skrenem pažnju ponovo na nešto što sam isticao u načelnoj raspravi. Ovde imamo patenta prava i patentu zaštitu. Shodno tome, automatski se pojavljuje i potreba za ukazivanjem na ono što se inače u praksi veoma često dešava, a to je sudska zaštita, jer uglavnom se zbog spornih okolnosti, kada se radi o povredama patentnih prava, pred sudovima afirmiše ono što je za tužioce jako bitno, a to je da traže sudsku zaštitu patentnog prava.

Zbog toga i treba poći od te tzv. zaštitne funkcije pronalaska i to zaštite od upotrebe, odnosno iskorišćavanja ili prodaje od strane lica koja na to nemaju pravo, odnosno rade suprotno interesima onoga ko to pravo u svakom slučaju poseduje, odnosno ko je titular tog prava, a to je onaj koji je patent izumeo.

Drago mi je da je uvaženi kolega Perić ovde ukazao na jedan veliki napor gospođe Totić da se urede neka pitanja koja se vezuju za Zavod i registraciju svega onoga čime se Zavod inače bavi. Međutim, ovde se niko nije dotakao jednog pitanja, jednog instituta koji je jako značajan i koji je ovo Ministarstvo prepoznalo prepoznala ga je na kraju krajeva i Vlada Republike Srbije i to je za građane Republike Srbije sigurno dobar znak za prepoznavanje kvaliteta rada Vlade Republike Srbije i svih njenih delova, počev od ministarstava, pa do vašeg zavoda, na kraju krajeva.

O čemu želim da kažem nekoliko reči? Želim da kažem o prirodnoj licenci. Ovde se malo govorilo o tome, a prinudna licenca je jedan institut koji je jako značajan. Jako značajan u slučaju da titular prava patenta uskraćuje drugima mogućnost da koriste pronalazak, naročito tamo gde je to korišćenje neophodno potrebno, u proizvodnim procesima, zatim, u raznim tehnološkim procesima, kao i svuda gde je u interesu države, Republike Srbije da se jedan pronalazak iskoristi na najbolji mogući način sa jedne strane. Sa druge strane, da se nosiocu tog prava pruži odgovarajuća naknada.

Sada, mislim da ste jako dobro prepoznali i to pitanje, jako dobro normirano, jako dobro regulisano, zbog toga što prinudna licenca u suštini predstavlja jednu vrstu mere, ali ta mera se ne dodeljuje, odnosno ne određuje „eksoficio“, dakle ne po službenoj dužnosti, nego po zahtevu zainteresovanog lica. Ko je zainteresovano lice? Uglavnom preduzeće. Zašto preduzeće? Zbog toga što jedino preduzeće može da se kredibiliše sa svojim proizvodnim resursima, potencijalima, kapacitetima i da na taj način dokaže da taj pronalazak može da bude iskorišćen na najbolji mogući način u tom smislu i da za sve to vreme korišćenja pruži naknadu, ali kada? Samo kada nosilac prava to neće da uradi, neće da zaključi ugovor na dobrovoljnoj bazi, pošto je ugovor inače produkt autonomije volja, ništa drugo i kada je to nužno za proces proizvodnje.

Zašto sam ovo naročito istakao? Zbog toga što se u sudskim postupcima često pojavljuju sporovi povodom, upravo prava na patent i uskraćivanja mogućnosti da se taj patent koristi, pa se onda, da budemo potpuno iskreni i otvoreni, dešavaju i određene zloupotrebe. Na te zloupotrebe, nažalost Zavod ne može da reaguje, zbog toga što nema nadležnost da bi mogao da primeni odgovarajuće mere, ali zato se u sudskom postupku te mere mogu primeniti, a kroz sudske odluke na najbolji mogući način ostvariti ta zaštita.

Zašto ovo govorim? Ne da bi se vama laskalo, vi radite svoj posao kvalitetno, vi radite svoj posao odgovorno i posvećeno ali ovo govorim zbog toga da bi građani znali da jedna materija koja je jako značajna za državu Republike Srbije, ovde regulisana na dobar način i da je mi trebamo podržati i da trebamo pokušati da damo svoj puni doprinos da se i zakoni o kojima raspravljamo, za koje sam siguran da ćemo ih usvojiti, budu u praktičnom smislu najprimenjiviji. Zbog toga će građani kroz nas prepoznati nekoga ko radi u njihovom interesu, a vama dajemo punu podršku, kako ministru, tako i vama svima zajedno. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem se, potpredsedniče.

Uvaženi ministre Šarčeviću sa saradnicima, u ime poslaničke grupe SPS izneli smo stavove, odnosno ja se sada tim stavovima pridružujem. Oni su vam poznati.

Ono što želim da dodam jeste činjenica koju ste istakli i koju je teško moguće dovesti u sumnju, a to je da ste odlaskom u Bujanovac i prezentovanjem onoga što Vlada Republike Srbije čini, dokazali da Srbija ima svoju suverenost na celoj svojoj teritoriji, da su svi građani Republike Srbije, bez obzira na nacionalnost, bez obzira na veru i bez obzira na druge različitosti jednaki pred Ustavom i zakonom. Ta jednakost i pred Ustavom i pred zakonom podrazumeva da i u Bujanovcu i Preševu, koje podrazumevaju deo teritorije Republike Srbije svi moraju poštovati ono što Vlada radi, pa i vaše resorno ministarstvo, kada je u pitanju nešto što se ovde na jedan jako ružan način pomenulo, a to je navodna diskriminacija dece albanske narodnosti.

Naprotiv, niti se radi o diskriminaciji, niti je diskriminaciju Srbija ikada sprovodila, niti će je sprovoditi. Srbija samo pokušava da uspostavi i drži, čuva, neguje, pravni poredak na celoj svojoj teritoriji. U tome se sastoji suverenost jedne države, u tome se sastoji suverenost Republike Srbije.

Kada je u pitanju amandman uvaženog kolege Rističevića, naravno da se tom amandmanu pridružujemo, odnosno da ga podržavamo, pa bez obzira što on ima prevashodno tehnički karakter, treba ga oceniti i sa jednog šireg ugla posmatranja, a to je da dualno obrazovanje podrazumeva jednu vrstu komplementarnosti, komplementarnosti privrede s jedne strane, visokog obrazovanja, odnosno institucije iz oblasti visokog obrazovanja sa druge strane. Jedno bez drugog ne može.

Naša velika sreća je što je Vlada Republike Srbije uspela da se kroz jednu vrstu investicionog preporoda privreda pojavi kao nešto se može smatrati respektabilnim u Republici Srbiji, jer jačanjem privrede omogućavamo da se upravo sve ono što se u okviru dualnog obrazovanja afirmiše, istovremeno i praktično zaživi.

Vi ste nedavno, uvaženi ministre, bili u Užicu i imali ste prilike da se upoznate sa resursima koje Zlatiborski okrug ima. Imali ste prilike da se uverite u potencijale kada je u pitanju više i visoko obrazovanje u gradu, pa i šire, i u tom pravcu grad Užice je u vama prepoznao nekoga ko čini mnogo dobrog iz dva razloga. Prvi je afirmacija visokog školstva, tim pre što će u Užicu uskoro zaživeti i nekoliko fakulteta. Jedan od fakulteta je fakultet informacione tehnologije ili informacionih tehnologija.

Meni je žao što nije zaživeo koncept integrisanog univerziteta u Užicu. Ja znam da ste i vi pobornik jedne takve ideje, jer što nam je više integrisanih univerziteta u Srbiji, relaksiraćemo određene stvari koje se vezuju za visoko školstvo.

Nažalost, s druge strane, postoje i oni neki, da ih nazovemo, ograničavajući faktori, koji bi onda možda sa nekog drugog aspekta razmišljanja podstakli ideju a zašto ne onda integrisani univerzitet u svakom gradu. Možda ni ta ideja nije loša, ali u svakom slučaju, koncept razvoja visokog školstva na teritoriji Zlatiborskog okruga i grada Užica podrazumeva afirmaciju svega onoga što je do sada urađeno kako bi se napredovalo.

U Užicu postoji Visoka škola strukovnih studija, postoji Učiteljski fakultet, nadamo se uskoro fakultet informacionih tehnologija, pa vas, uvaženi ministre, molim da to imate u vidu kao mogućnost za jednu buduću aktivnost, nadam se, od strane vašeg Ministarstva, koja će zaista doprineti onome što mi sve vreme već nekih sigurno 10 godina zagovaramo, a to je integrisani univerzitet. Mislim da za to šanse postoje. Mislim da za to postoje i ispunjeni uslovi, kako u pogledu kadrovskih rešenja, tako i u pogledu materijalnih dobara, naročito onoga što zakon propisuje.

Ono što, takođe, kada ste vi u pitanju, a bez namere da vam se laska, treba pohvaliti, jesu druge činjenice, a to podrazumeva da ste prepoznali da u Užicu dualno obrazovanje može imati u praktičnom smislu reči jedan izuzetno pozitivan efekat.

Privredni resursi tog grada, koji se personifikuju u vidu preduzeća kao što su „Impuls EVO“, Valjaonica bakra, Namenska proizvodnja „Prvi partizan“, itekako podrazumevaju mogućnost da se dualno obrazovanje zaista zasnuje na osnovama koje ovaj zakon propisuje, jer će to s jedne strane biti podsticaj za privredu grada Užica, a s druge strane, da se mladi ljudi, kojih vrlo malo ostaje nakon završetka studiranja, vrate u svoj grad.

Podsetiću vas da od ukupnog broja studenata koji odu iz grada Užica na fakultete se vraća samo dva do tri procenta, od ukupnog broja. Moramo priznati da je to poražavajuće. Ali, vaša nastojanja i sve ono što ste do sada učinili je ohrabrujuće u smislu da će se taj procenat značajno povećati i da ćemo mi kroz afirmaciju školstva i visokog obrazovanja u tom gradu pokušati, a nadam se i uspeti da jedan takav negativan talas zaustavimo i da ga pretvorimo u njegovu suprotnost, a to znači ono što je pozitivno.

Na samom kraju, želim da još jednom istaknem da ste kroz ovaj zakon učinili nešto što ne samo da podrazumeva harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, što u svakom slučaju i jeste naša obaveza, već i nešto što za našu državu može da bude jako, jako korisno, zbog toga što će mladi ljudi kroz praktična znanja, istovremeno sa onim teoretskim koja imaju inače na fakultetu, uspeti da se afirmišu, profilišu, izgrade kao dobri stručnjaci. Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -