BRANKO RUŽIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 14. 12.1975. godine u Zemunu.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta prodekana.

U periodu od aprila 2000. do decembra 2002. godine bio je predsednik omladine Socijalističke partije Srbije. Od marta 2001. do decembra 2002. godine obavljao je funkciju portparola SPS.

Od 2001. godine potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, a 18. januara 2003. godine na VI kongresu SPS-a reizabran je na tu funkciju.

Za predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije izabran je na VII Kongresu SPS-a 3. decembra 2006. godine.

Od januara 2001. do decembra 2003. godine narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2004. do 2006. godine poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U tom sazivu je i član Odbora za evropske integracije Skupštine Državne zajednice Srbija i Crna Gora kao i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu.

U sazivu Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SPS-JS, kao i član stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Na majskim izborima 2012. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i od tada obavlja funkciju predsednika poslaničke grupe SPS-a.

Potpredsednik je FK „Partizan“. Poslanički mandat mu je prestao 29.avgusta 2013. U reformisanoj Vladi, septembra 2013. godine, postavljen je na mesto ministra bez portfelja zaduženog za evrointegracije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016.godine.

Govori engleski jezik.

U braku je sa Anom i ima sina Milutina i ćerku Elenu.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Zemun
  • 14.12.1975.
  • politikolog

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Zaista sam zahvalan svim narodnim poslanicima iz svih poslaničkih grupa koji su ovu raspravu pretvorili u jednu demokratsku razmenu mišljena uz iznošenje argumentacije pro i kontra.
Ono što je svakako značajno, zbog javnosti i zbog građana, to je najviši pravni akt naše zemlje, mislim da je značajno reći da nije pomenut, po meni, najvažniji član Ustava, a to je član 190. Ustava, stav 1. tačka 1) koji jasno definiše da lokalne samouprave uređuju i obezbeđuju obavljanje i razvoj komunalne delatnosti. Dakle, uređuje i obezbeđuje. Takođe, neki od šefova poslaničkih grupa, na tragu onoga što ste praktično polemisali, pomenuli su i član 137. koji se tiče poveravanja, naravno, posla. Ono što je suštinski ovde najvažnije, dakle, svi ovi amandmani od jutros pa naovamo su vezani za član 18. i za ovlašćenja iz člana 18, a kasnije se razrađuju u članu 26. i to je ono što je takođe bitno ukazati.
Pomenuto je pitanje o audio i video snimanju. Video snimanje postoji, kao što znate, već deset godina. Sada jeste dodato audio snimanje. Ono što je važno zbog javnosti, to je da je i preporuka Zaštitnika građana da se uvede snimanje kod postupanja komunalne policije. Doneće se, naravno, i pravilnik koji uređuje način snimanja i obaveštavanje o nameri snimanja i ovde se ni na koji način ne radi o onom snimanju ili prisluškivanju koje se čini po nalogu tužilaštva. Dakle, prosto nije uporedivo te dve stvari mešati.
Postavljeno je pitanje da li komunalna milicija ili služba komunalne milicije treba da bude deo Ministarstva unutrašnjih poslova ili deo policije. Komunalna milicija je stvorena zbog poslova iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave i svakako policija ne može da obavlja poslove jedinice lokalne samouprave. Drugi razlog je rasterećenje sastava policije, policija ne može da stigne i da pokrije sve situacije koje se dešavaju u kršenju komunalnog reda u svim opštinama širom Republike Srbije.
Sva ovlašćenja koja se ovde uvode su praktično ista i komplementarna važećem zakonu, osim zaustavljanja i pregleda vozila i prikupljanja obaveštenja. Zaustavljanje i pregled vozila je utvrđen Zakonom o prevozu putnika u drumskom prevozu i ovo je praktično samo usklađivanje sa postojećim zakonom, o čemu smo govorili juče.
Pomenuta je i bojazan ko će vršiti ulogu komunalnih milicajaca, o kakvim se psihofizičkim sposobnostima tih ljudi radi. Samo želim da napomenem da je svakako predviđena bezbednosna i psihološka provera svih kandidata za komunalnu miliciju, da pre zapošljavanja u komunalnoj miliciji u policijskim centrima za obuku policajaca borave dva i po meseca, tako da ni na koji način ne postoji bojazan da će taj posao raditi neko drugi ili neko ko nije dostojan tog posla ili neko ko može da ugrozi na bilo koji način društvenu ulogu i te službe ili ne daj bože bezbednost građanki i građana Srbije.
Podsećam na ono što smo govorili juče i u načelnoj raspravi. Dakle, primer Beograda na najbolji način definiše da nije bilo zloupotrebe ovlašćenja, imali smo prvo preventivnu, dakle to je 14 hiljada upozorenja u 2018. godini, imali smo 123 hiljada postupanja u 2018. godini, a sredstva prinude su korišćena samo u 16 slučajeva i to osam puta fizička snaga, sedam puta lisice i jedanput palice. Dakle, mislim da je sasvim jasna diskrepanca između broja postupanja i primene sredstava prinude.
Ono što je takođe važno, jedan od šefa poslaničkih grupa je pročitao, odnosno ukazao na, veoma korektno i kvalitetno, na član 26. predloženog zakona, ali drugi stav je takođe važan, odnosno treći stav ovoga člana, koji glasi – na način upotrebe i ograničenja, u vezi sa upotrebom sredstava prinude, kao i pravnu i drugu pomoć, u vezi sa njihovom upotrebom, shodno se primenjuje zakona kojim se uređuju unutrašnji poslovi i podzakonski akti o policijskim ovlašćenjima i načinu obavljanja policijskih poslova. Tako da, i taj argument prosto ne stoji, iz još jednog razloga. Glavni partneri u radnoj grupi, koja je radila na ovom zakonu o komunalnoj miliciji, su upravo predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova.
Tako da je sve rađeno u koordinaciji, ja sam i u načelnoj raspravi izrazio zahvalnost MUP-u, zbog toga što smo došli do jednog kvalitetnog rešenja, koje predlažemo vama, koje se tiče, pre svega društvene uloge službe komunalne milicije, na polju uvođenja i vođenja reda, o komunalnom redu i to se ostavlja, pre svega kao mogućnost, a ne kao obaveza, iz razloga što ovo jeste delokrug rada jedince lokalne samouprave, a politički možemo da ili može te, to nije moja uloga u ovom kapacitetu danas ovde, da razmatrate ili započnete, ili zapodenete polemiku da li želimo centralizovan ili decentralizovan sistem.
Mislim da je mnogo važnije obratiti pažnju na potrebu da se mnoge funkcije, pa i ova na neki način decentralizuju i da opštine, ili jedinice lokalne samouprave, u ovom konkretnom slučaju imaju mogućnost da, u skladu sa onim što je u fokusu njihovih prioriteta, osnuje ili ne, službu komunalne policije.
Želeo sam da prosto odgovorim na neka, od postavljenih pitanja. Razumem manir političke borbe, razumem amandmane koji se, pre svega tiču člana 18, kasnije će biti amandmana i po članu 26, koji razrađuje ovaj član 18, a tiče se dakle ovlašćenja i razrade tog člana, ali mislim da je zbog građana i građanki Srbije, veoma važno da pre svega ukažem na to da se ovde ni na koji način ne krši Ustav Republike Srbije, kao najviši pravni akt.
Boraveći u ovom domu dugi niz godina, shvatio sam da je uvek dobar argument pozvati se na kršenje Ustava, jer to može da zazvuči veoma snažno i jako i da alarmira na neki način onoga kome se narodni poslanik obraća, to svakako jesu nosioci suvereniteta ove zemlje. Iz tog razloga sam želeo da razdvajam sve te sumnje i bojazni koje su, naravno u nekim delovima i legitimne, kao što je legitimno da govorimo o jednom od ovlašćenja, dakle o dovođenju ne govorimo o privođenju ili o legitimisanju.
Dakle, nisam primetio da je u primeni Zakona o komunalnoj policiji, u odnosu na ovo ovlašćenje dovođenje, u prethodnih 10 godina bilo, bilo kakvih kardinalnih pritužbi u tom smislu. Tako da, to bi vam bilo isto kao kada bi rekli da, kada govorio o ovim psihofizičkim odlikama komunalnih milicajaca, kao kada bi rekli da treba zabraniti pripadnicima MUP da nose oružje, jer ne daj bože, mogu nekoga da ubiju.
Dakle, prihvatam političku borbu, argumentaciju, ponekada i banalizovanje nekih stvari, ali prosto zbog javnosti, zbog građana mislim da je važno da ukažem na značaj zakona koji je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ovde predložilo. Ne samo na značaj nego i na suštinu i društvenu ulogu službe komunalne milicije koja će se svakako u nekom budućem periodu videti. Siguran sam da će biti od pomoći i MUP ali pre svega građanima, a kako građanima tako i lokalnim budžetima, jer je i to način da se praktično ne samo uvede komunalni red, i ne samo da se pozabavimo javnim redom i mirom, nego da se naravno u saradnji uz koordinaciju sa nadležnim inspekcijama popuni i budžet lokalnih samouprava. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.
Naravno da je u ovom domu lepo slušati razmenu mišljenja i to je sve u redu, ali mislim da je važno i po pitanju ovog amandmana povesti računa o tome da je Vlada Republike Srbije i u ovom, a i u prethodnim mandatima uradila mnogo na realizaciji kapitalnih projekata u saobraćajnoj infrastrukturi, u energetskoj infrastrukturi i da to na neki način omogućava da budemo mnogo prijemčiviji, privlačniji za potencijalne investitore, samim tim i za otvaranje novih radnih mesta i taj život živimo.
Dakle, svesni smo svega onoga što se danas u Srbiji događa.
Što se tiče konkretnog amandmana, tačno je ovo što je prethodni govornik izgovorila, s tim što nije obrazloženje pročitano do kraja.
Dakle, amandman se ne prihvata iz razloga što putarina treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje. To je tačno. Održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom.
Takođe, ono što je važno istaći, zbog javnosti, zbog građana, to je da su cene materijala, kao što se i navodi u obrazloženju energenata i opreme koja se korist za održavanje autoputeva, regionalnih puteva, pa i lokalnih puteva, cenovno porasli u odnosu na 2009. godinu u rasponu od 23 do 32%.
Da je cena putarine poslednji put povećana 2017. godine za 10%, a da je pre toga poslednji put menjana 2009. godine. Mislim da, naravno postoji ovde prostor i za političku borbu, neću reći za, ne želim da se bilo ko prepozna i zaista molim da to ne tumačite na taj način, možda i za politikanstvo, ali ono što je važno, važno je da se saobraćajna infrastruktura u ovoj državi uredi u skladu sa potrebama jedne moderne države 21. veka i da povedemo računa o tome šta sve to nama omogućava.
Takođe, veoma je važno sagledati šta je struktura korisnika naših autoputeva. Dakle, ovde ne govorimo isključivo o privatnim licima, na žalost ima i ovih slučajeva gde oni koji su zaista lošijeg imovnog stanja, ali imamo i mnogo kamiona koji u sve većem broju prolaze našim autoputevima, time država i budžet dobija enormno viši stepen sredstava i u tom smislu ne vidim razlog da se na ovakav način govori o bilo realizovanim infrastrukturnim projektima, bilo o onima koji su najavljeni.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 10:26