MILICA VOJIĆ-MARKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 7. januara 1959. gtodine u Valjevu gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U OŠ “Andra Savčić” u Valjevu radila 16 godina kao stručni saradnik – pedagog. Ima više objavljenih radova iz ove oblasti.
Tokom 2000-2004.godine bila je potpredsednik SO Valjevo. U DSS radi vrlo aktivno od 1996.godine.
Poslanik je od 2004.godine.
Oblasti za koje je posebno zainteresovana su zaštita životne sredine, ljudska prava, obrazovanje, socijalna zaštita, demografija.
Član je poslaničkih grupa prijateljstva sa Grčkom, Poljskom, Korejom i Nemačkom.

Nakon izbora 2012, izabrana je za narodnu poslanicu.

Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

Udata, majka dva sina.

Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 08:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2013.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Moje današnje pitanje se odnosi na Biblioteku za slepe i slabovide osobe u kojoj se nalazi 45.000 knjiga i čije usluge koristi 12.000 slabovidih i slepih osoba građana Srbije. Moje pitanje upućujem ministru kulture, premijeru i ministru finansija.
Napominjem da sam skoro identično pitanje postavila i 1. jula ove godine, kada je višegodišnje zanemarivanje civilizacijske obaveze Srbije prema specijalnoj izdavačkoj bibliotečkoj delatnosti ove biblioteke kulminiralo tako što je Ministarstvo kulture odustalo da je finansira, dakle nije opredelilo ni jedan jedini dinar za finansiranje ove dve specijalne delatnosti. Krajem juna, da podsetim, ova biblioteka je već sasvim skoro prestala sa radom, bila je u kolapsu. Moram da kažem i sledeću činjenicu da je Ministarstvo kulture, odnosno država u većem delu sufinansiralo radove biblioteke, njenu izdavačko bibliotečku delatnost, zatim rad bibliobusa, to je autobus koji je prevozio knjige do korisnika u Beogradu, i na kraju rad bibliotekara i knjižničara, kao i sve druge troškove koji se u ovoj biblioteci moraju podmiriti.
Tada je reagovao i Savez slepih koji je tražio od države da ona plati deo duga od 10 miliona, koliko je dugovala za izdavačko bibliotečku delatnost, ali su tražili i da država potpiše ugovor sa Bibliotekom za slepe kojim će se biblioteka nakon potpisivanja ugovora transformisati u javnu ustanovu kulture. Ono što su takođe molili, to je više bila molba nego traženje, jeste da se deo sredstava koji su im opredeljeni isplati makar do oktobra kako bi biblioteka mogla da funkcioniše.
Vrlo je interesantno pogledati o kolikim se ciframa radi, koliko je to novca opredeljeno za radove ove biblioteke pa da vidimo koliko smo nemarni i koliko na običnim, jednostavnim civilizacijskim stvarima pokazujemo da nismo zrela država koja brine o svojim građanima.
U 2008. godini je, recimo, bilo za ta sredstva namenjeno osam miliona dinara, 2009. i 2010. godine po devet miliona dinara, 2011. godine 6,8 miliona dinara, 2012. godine devet miliona dinara, u 2013. godini nije bio opredeljen ni jedan jedini dinar za rad ove biblioteke. Onda je usledilo naše pitanje i onda su dobili pisani odgovor od Ministarstva kulture, koje je reklo da im je opredelilo devet miliona za rad i da su to sredstva koja su otprilike u iznosu kao i proteklih godina.
Moje pitanje proističe iz ovog pisanog odgovora. Dakle, da li je ta obaveza ispunjena, odnosno da li je plaćeno tih devet miliona? Naravno nije plaćeno i zbog toga pitam, i zbog toga pitam šta će se dogoditi sa sredstvima koja nisu isplaćena? Isplaćen je samo najmanji deo tih sredstava.
Moje sledeće pitanje je, zbog čega nisu isplaćena ta sredstva? Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran u ovoj državi koja sebe pokušava da zove demokratskom, koja dostigla određeni stepen prava, da ugrozi pravo na obrazovanje i informisanje 12.000 osoba, dakle 12.000 građana Srbije slepih i slabovidih, ne može da se obrazuje i ne može da dobija informacije putem zvučnih knjiga i na Brajevom pismu? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, u članu 9. vi kažete da ste se opredelili da će u sledećoj godini najviše 20% od ukupnog broja državnih službenika u državnom organu napredovati i time dobiti veću platu.
Volela bih da me saslušate, pošto mislim da je ovaj parlament mesto gde možemo da razgovaramo o amandmanima, a kasnije možemo da razgovaramo i o drugim stvarima na drugim mestima.
Stvarno ne znam kako ste se vi opredelili da to bude 20% maksimalno. Može da napreduje 1%, može da napreduje 3%, može da napreduje 25%. Kako napreduju? Napreduju valjda prema rezultatima svog rada, napreduju valjda prema svojoj motivaciji. Kad smo već kod motivacije, mislim da je to najveći problem ove odredbe ovde u zakonu. Meni je jasno da ste se vi opredelili prema sredstvima, ali to je potpuno demotivišuće u odnosu na aparaturu, na birokratski aparat koji je očigledno veliki, trom, spor, ne efikasan. Vi mu ne dajete mogućnost uopšte da se trudi. Nema motiva da se trudi. On će napredovati kako ste vi predvideli. Ove godine se zna ko će napredovati, iduće godine se zna ko će napredovati, a onda vi napravite kancelariju za brze odgovore koja treba građanima da radi posao koji radi zapravo birokratski aparat.
Prosto ne vidim da je ovo dobro, ne vidim da je ovo motivišuće za bilo koga i ne vidim da je to način.
Kada ste govorili o zelenom novcu, gospodine ministre, moram da vas podsetim da ste vi zapravo ministar ekologije, jer dok je postojao Fond za zaštitu prirode, mi smo sredstva koja su zagađivači plaćali davali u Ministarstvo ekologije. Sada ona idu u budžet. Vi ste taj koji opredeljuje ta sredstva. Zbog toga je i čudno da ne zanate kako se ona troše. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Hajde da počnemo od početka. Bilo je to u budžetu i u 2012. i u 2013. godini. Je li to razlog da ga prepišemo i u 2014. godini? Prosto mislim da ste se vi kao Vlada opredelili da ćete rad birokratskog aparata učiniti efikasnijim i zbog toga sam ja ovaj amandman i podnela. To što nešto piše tamo, nema razloga da ga ne promenimo ako se pokazalo kao neadekvatno, a pokazalo se kao neadekvatno. Birokratski aparat očigledno, takav kakav jeste, ništa nije radio ako te vi opredelili još da napravite kancelariju za brze odgovore i još da građani Srbije plaćaju, pored svih administrativnih radnika, i kancelariju. Mislim da je to vrlo važno za vas pre svega kao Vladu da promenite.