Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8046">Milica Vojić-Marković</a>

Govori

Hvala gospodine potpredsedniče.
Moje današnje pitanje se odnosi na Biblioteku za slepe i slabovide osobe u kojoj se nalazi 45.000 knjiga i čije usluge koristi 12.000 slabovidih i slepih osoba građana Srbije. Moje pitanje upućujem ministru kulture, premijeru i ministru finansija.
Napominjem da sam skoro identično pitanje postavila i 1. jula ove godine, kada je višegodišnje zanemarivanje civilizacijske obaveze Srbije prema specijalnoj izdavačkoj bibliotečkoj delatnosti ove biblioteke kulminiralo tako što je Ministarstvo kulture odustalo da je finansira, dakle nije opredelilo ni jedan jedini dinar za finansiranje ove dve specijalne delatnosti. Krajem juna, da podsetim, ova biblioteka je već sasvim skoro prestala sa radom, bila je u kolapsu. Moram da kažem i sledeću činjenicu da je Ministarstvo kulture, odnosno država u većem delu sufinansiralo radove biblioteke, njenu izdavačko bibliotečku delatnost, zatim rad bibliobusa, to je autobus koji je prevozio knjige do korisnika u Beogradu, i na kraju rad bibliotekara i knjižničara, kao i sve druge troškove koji se u ovoj biblioteci moraju podmiriti.
Tada je reagovao i Savez slepih koji je tražio od države da ona plati deo duga od 10 miliona, koliko je dugovala za izdavačko bibliotečku delatnost, ali su tražili i da država potpiše ugovor sa Bibliotekom za slepe kojim će se biblioteka nakon potpisivanja ugovora transformisati u javnu ustanovu kulture. Ono što su takođe molili, to je više bila molba nego traženje, jeste da se deo sredstava koji su im opredeljeni isplati makar do oktobra kako bi biblioteka mogla da funkcioniše.
Vrlo je interesantno pogledati o kolikim se ciframa radi, koliko je to novca opredeljeno za radove ove biblioteke pa da vidimo koliko smo nemarni i koliko na običnim, jednostavnim civilizacijskim stvarima pokazujemo da nismo zrela država koja brine o svojim građanima.
U 2008. godini je, recimo, bilo za ta sredstva namenjeno osam miliona dinara, 2009. i 2010. godine po devet miliona dinara, 2011. godine 6,8 miliona dinara, 2012. godine devet miliona dinara, u 2013. godini nije bio opredeljen ni jedan jedini dinar za rad ove biblioteke. Onda je usledilo naše pitanje i onda su dobili pisani odgovor od Ministarstva kulture, koje je reklo da im je opredelilo devet miliona za rad i da su to sredstva koja su otprilike u iznosu kao i proteklih godina.
Moje pitanje proističe iz ovog pisanog odgovora. Dakle, da li je ta obaveza ispunjena, odnosno da li je plaćeno tih devet miliona? Naravno nije plaćeno i zbog toga pitam, i zbog toga pitam šta će se dogoditi sa sredstvima koja nisu isplaćena? Isplaćen je samo najmanji deo tih sredstava.
Moje sledeće pitanje je, zbog čega nisu isplaćena ta sredstva? Ko je odgovoran za to? Ko je odgovoran u ovoj državi koja sebe pokušava da zove demokratskom, koja dostigla određeni stepen prava, da ugrozi pravo na obrazovanje i informisanje 12.000 osoba, dakle 12.000 građana Srbije slepih i slabovidih, ne može da se obrazuje i ne može da dobija informacije putem zvučnih knjiga i na Brajevom pismu? Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, u članu 9. vi kažete da ste se opredelili da će u sledećoj godini najviše 20% od ukupnog broja državnih službenika u državnom organu napredovati i time dobiti veću platu.
Volela bih da me saslušate, pošto mislim da je ovaj parlament mesto gde možemo da razgovaramo o amandmanima, a kasnije možemo da razgovaramo i o drugim stvarima na drugim mestima.
Stvarno ne znam kako ste se vi opredelili da to bude 20% maksimalno. Može da napreduje 1%, može da napreduje 3%, može da napreduje 25%. Kako napreduju? Napreduju valjda prema rezultatima svog rada, napreduju valjda prema svojoj motivaciji. Kad smo već kod motivacije, mislim da je to najveći problem ove odredbe ovde u zakonu. Meni je jasno da ste se vi opredelili prema sredstvima, ali to je potpuno demotivišuće u odnosu na aparaturu, na birokratski aparat koji je očigledno veliki, trom, spor, ne efikasan. Vi mu ne dajete mogućnost uopšte da se trudi. Nema motiva da se trudi. On će napredovati kako ste vi predvideli. Ove godine se zna ko će napredovati, iduće godine se zna ko će napredovati, a onda vi napravite kancelariju za brze odgovore koja treba građanima da radi posao koji radi zapravo birokratski aparat.
Prosto ne vidim da je ovo dobro, ne vidim da je ovo motivišuće za bilo koga i ne vidim da je to način.
Kada ste govorili o zelenom novcu, gospodine ministre, moram da vas podsetim da ste vi zapravo ministar ekologije, jer dok je postojao Fond za zaštitu prirode, mi smo sredstva koja su zagađivači plaćali davali u Ministarstvo ekologije. Sada ona idu u budžet. Vi ste taj koji opredeljuje ta sredstva. Zbog toga je i čudno da ne zanate kako se ona troše. Hvala vam.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Hajde da počnemo od početka. Bilo je to u budžetu i u 2012. i u 2013. godini. Je li to razlog da ga prepišemo i u 2014. godini? Prosto mislim da ste se vi kao Vlada opredelili da ćete rad birokratskog aparata učiniti efikasnijim i zbog toga sam ja ovaj amandman i podnela. To što nešto piše tamo, nema razloga da ga ne promenimo ako se pokazalo kao neadekvatno, a pokazalo se kao neadekvatno. Birokratski aparat očigledno, takav kakav jeste, ništa nije radio ako te vi opredelili još da napravite kancelariju za brze odgovore i još da građani Srbije plaćaju, pored svih administrativnih radnika, i kancelariju. Mislim da je to vrlo važno za vas pre svega kao Vladu da promenite.
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. stav 7. se kao korisnici budžeta pominju javna preduzeća, pre svega javno preduzeće „Putevi Srbije“. Kažete: „Javno preduzeće „Putevi Srbije“ ima obavezu da u roku od pet radnih dana od dana početka primene svog finansijskog plana isti dostavi Ministarstvu finansija Upravi za trezor“.
Dakle, javna preduzeća su zaista godinama, a mogu da kažem i decenijama, njihov rad je bio potpuno van kontrole. Oni su jako loše radili svoj posao, nekvalitetno ili ga uopšte nisu radili, a pri tom su se enormno zaduživali. Vi
imate u ovom predlogu budžeta bezbroj javnih preduzeća koji su korisnici raznih kredita na osnovu kojih se država i dalje zadužuje i u njihovo ime, pa imate železnicu, elektroprivredu, „Srbijagas“ i slične. Smatram da je vrlo važno da se ovaj rok od pet radnih dana skrati. Gospođa Banović i ja smo predložili da taj rok bude 48 sati.
Vidim da je prihvaćen amandman kolege Milivojevića, koji je bio na potpuno istom tragu. Nemam ništa protiv, važno je da se zaista stave pod kontrolu i da se ima uvid o radu javnih preduzeća.
Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, izvinjavam se, nema gospodina ministra, dakle, član 19. glasi – drugi korisnici koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari, kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžeta Republike Srbije, plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg i investicionog održavanja, odnosno zakupa u skladu sa kriterijumima koje propisuje Vlada. Naš amandman se samo odnosi na to da smo mi dodali jedan datum, znači - Vlada do 01.01.2014. godine.
Potpuno je jasna naša namera da potpuno jasno i transparentno i onaj ko prostor i pokretne i nepokretne stvari ima, a izdaje ih na korišćenje indirektnim ili direktnim korisnicima budžeta i onaj koji ta sredstva, odnosno prostore, odnosno stvari koristi imaju potpuno jasne odnose, a ti odnosi su zasnovani na potpuno jasnim kriterijumima. Ti kriterijumi moraju da budu poznati onima koji će od 01.01.2014. godine da koriste sve to, jer onda ti odnosi više nisu jasni i nisu transparentni. Kako će neko da zna da li će da zadrži zakupljeni prostor ako ne zna po kojoj ceni, po kojim uslovima i po svemu tome? Znači, mi smatramo da je mnogo važno da taj kriterijum, taj datum bude, na kraju krajeva, poznat i jednima drugima.
Sada nam ministar u obrazloženju kaže da amandman ne prihvata zato što je potreban određeni vremenski period da bi se sve to sagledalo. Ne mogu da verujem da predlagač budžeta, odnosno Vlada Srbije, nema već jasno izgrađene kriterijume po kojima ona funkcioniše 2014. godine. Izvinite, molim vas, za dva dana je druga polovina decembra meseca, a vi nemate jasne kriterijume na osnovu kojih će zakupci moći da koriste prostor ili druga sredstva.
Dakle, to je neozbiljno, to ne može da radi jedna pravna država i to ne može da radi jedna Vlada. Zato smatram da je mnogo pametnije usvojiti moj amandman i naterati administraciju da uradi ovaj deo posla sa javnim kriterijumima. Hvala vam.
Narodno pozorište je institucija kulture od zaista najvišeg ranga u svakoj državi, nadam se da je i u državi Srbiji. To je institucija koja je kamen temeljaca za izgradnju nacionalnog identiteta. To je nacionalna institucija, brend u kojoj u Srbiji radi oko 763 vrhunska umetnika, intelektualca i to je kapacitet koji je malo prisutan u nekim drugim institucijama u Srbiji nažalost.
Nažalost o Narodnom pozorištu se ne govori sa ove pozicije mnogo u javnosti u ovih poslednjim godinu dana. Osnova za priču je skandal koji se rasteže više od godinu dana i suština tog skandala je pitanje oko kojeg ću polemisati sa raznim ministrima.
Internetom kruži jedan snimak tajne sednice koji oslikava Narodno pozorište i Upravni odbor te institucije na najniži mogući način i predstavlja bruku. Ne predstavlja ono što treba da predstavlja kulturu. Umesto da predsedava sednicom Upravnog odbora na kome je trebalo da se razgovara sa tri kandidata za upravnika koja su preostala na trećem konkursu, jer su prethodna dva poništena, predsednik Upravnog odbora Radoslav Pavlović je podneo ostavku. Moram da kažem da postoji jedan dopis Ministarstva kulture u kome kažu da sve sednice Upravnog odbora koje se tiču javnog konkursa za predlaganje kandidata direktora moraju biti otvorene za javnost, kako za predstavnike javnog informisanja, tako i za zaposlene u toj ustanovi.
Interesantno je da je dotični, dosadašnji predsednik Upravnog odbora držao tajne sednice i te tajne sednice se mogu videti na internetu. Prosto mi je neverovatno da se danas u 21 veku u nekoj državi, makar se ona zvala i Srbija koja hoće da bude demokratska, neko oglušava o osnovnu stvar koja je javnosti dostupna, a to je da se informacije te vrste potpuno dostupne javnosti.
Za razumevanje ovog problema bilo je dobro pročitati intervju dosadašnjeg predsednika Upravnog odbora u „Politici“ gde on kaže sledeće – zbog zastrašivanja i ometanja članova Upravnog odbora Nacionalnog teatra u procesu biranja upravnika, zbor zastrašivanja kandidata, zbog mobinga nad zamenicom upravnika, zbog saradnje sa Upravnim odborom premeštena je na mesto saradnika u protivpožarnoj zaštiti, zbog nemogućnosti pristupu informacijama o realno finansijskom stanju u kući, zbog skrivanja činjenice da je kandidat i vd upravnik Dejan Savić smenjen 23. novembara 2007. godine sa mesta upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i za kojeg je ostao dug od 41 miliona dinara, odnosno 511 hiljada evra, zbog toga on podnosi ostavku i naglašava da se ministar pokrio po glavi, ćuti i da ne reaguje.
Da ne bi ostalo ovako kako je rečeno ovde, pod uslovom da je sve ovo istina, moram da pitam ministra policije šta će da preduzme? Ovde ima elemenata krivičnih dela koliko hoćete povodom ovoga što je izjavio dosadašnji predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Šta će zbog ovog mobinga da preduzme ministar rada? Šta će ministar kulture, ako se već otkrio da kaže na ovo što je izjavio predsednik Upravnog odbora?
Iz ovog što je rečeno u izjavi gospodina Pavlovića, a i onog što nije rečeno, jer ovde je velika borba između SNS kadrova, ne znam da li tu ima nekih struja, frakcija, ali ovde je to i slede moja pitanja. Da li je tačno da je na mesto zamenice upravnika imenovana osoba sa Višom školom za sportski menadžment, odsek fitnes i da li je to ta osoba koja je sada saradnik u protivpožarnoj zaštiti? Mogu da zamislim koliko može da doprinese u protivpožarnoj zaštiti.
Da li je ta osoba član SNS? Da li je tačno da je u stolicu direktora Drame u stolicu u kojoj su sedeli Nušić, jedan Janko Veselinović, jedan Putnik, Vida Ognjenović, doveden čovek koji je u stručnim krugovima prilično anoniman, iz Kruševca i koji tamo nije bio ni upravnik pozorišta? Podrazumeva se članstvo u određenoj stranci.
Ko je zamenik direktora Drame? Da li je tačno da je na to mesto doveden iz „Grand produkcije“? Iako se mnogo govori o tome da postoje viškovi zaposlenih u javnom sektoru, pa i u Drami i u kulturi, postavljam sledeće pitanje – koliko je ljudi primljeno u Narodno pozorište dok je predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta bio gospodin Lale Pavlović? Da li su svi članovi SNS ili su u direktnim rodbinskim i drugim vezama sa menadžmentom kuće?
Sledeće pitanje, da li je tačno da je v.d. upravnik i kandidat za upravnika gospodin Dejan Savić smenjen sa mesta upravnika 23.11.2007. godine uz ostavljen dug od 41 milion dinara, odnosno 511 hiljada evra i još neke sudske procese koji nisu završeni ili koji su završeni na štetu kuće?
(Predsedavajući: Molim vas da završite.)
Hoću.
Da li će i treći konkurs za upravnika biti poništen? Toliko o departizaciji, o kulturi sa komesarskim šinjelom. Hvala.
Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na sam amandman, da prokomentarišem, pre nekoliko dana kada smo govorili u načelu, pričali smo i pitali šta se dešava sa onim zloupotrebama vezanim za robne rezerve. Danas imamo odgovor da se neki hapse. Ali, mislim da se to neće izbeći kada bude ovaj zakon stupio na snagu, jer ima dosta propusta u vezi sa tim.
Član 10. se odnosi na sredstva za poslovanje robnim rezervama. Kažete da se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa zakonom. Mi smo smatrali da treba staviti još jednu tačku: „Iz prihoda ostvarenih davanjem na zajam ili zakup roba ili opreme iz robnih rezervi i zakupa slobodnih skladišnih prostora, u skladu sa godišnjim programom poslovanja“.
Naravno, u obrazloženju koje ste nam dostavili, vi kažete ono što znamo, da su Zakonom o budžetu ukinuti sopstveni prihodi i da bi ovo bio problem. Ali, mi smo imali u vidu drugu stvar, da ova sredstva mogu da budu pozajmica i da se posle toga vraćaju budžetu, da se kasnije vrate iz budžeta. Nisam sigurna koliko budžet može izaći u susret potrebama koje država ima kada su u pitanju robne rezerve. Treba predvideti sva moguća sredstva koja mogu da doprinesu da se robne rezerve napune.
Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dodali smo još jedan član koji glasi: „Sredstvima iz člana 10. ovog zakona raspolaže Republička direkcija u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Ostvarena dobit, odnosno višak prihoda nad rashodima, u poslovanju Republičke direkcije utvrđuje se u godišnjem obračunu i koristi se za finansiranje potrebnih robnih rezervi, a ako to Vlada odluči i za druge namene. U slučaju da Republička direkcija ne može izvršiti svoje obaveze u skladu sa ovim zakonom, Vlada će preduzeti mere radi obezbeđenja uslova za poslovanjem robnim rezervama.“
Šta smo hteli da preciziramo ovim što smo dodali? Raspolaganje i trošenje sredstava Direkcije i način trošenja ostvarenja dobiti. Mislim da je ovo vrlo potrebno upravo iz razloga koje sam navela pre nego što sam počela da obrazlažem amandmane.
Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Mi smo malo promenili član 17. stav 1. i on bi, ovako kako smo mi predvideli glasio ovako: „Direkcija na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo), donosi dugoročni program postepenog formiranja i održavanja obaveznih robnih rezervi za period od 10 kalendarskih godina (u daljem tekstu: dugoročni program).“
Stav 2. smo promenili i glasio bi: „Dugoročni program iz stava 1. ovog člana dostavlja se Vladi na usvajanje.“
Stav 3. menja se i glasi: „Direkcija i Ministarstvo nadležno za poslove energetike prate ostvarenje dugoročnog programa iz stava 1. ovog člana i po potrebi predlažu njegovo usklađivanje sa realnim potrebama najmanje svake treće godine.“
Naravno ovde se govori o ovom dugoročnom planiranju i mi apsolutno nismo izašli iz onog što kaže direktiva, iako vi u obrazloženju kažete da se ovo što smo mi predvideli ne slaže sa onim što je predviđeno direktivom. Stvarno ne vidim šta je to što je sporno i što je suštinski suprotno onome što tvrdi direktiva? Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom smo imali dugoročni program postepenog formiranja i održavanja robnih rezervi. Sada imamo srednjoročni program, iako je meni tu pitanje zašto se srednjoročni program bazira na tri godine a ne na pet, što bi bilo logično, jer je ovaj dugoročni na 10, i godišnji program. Mi smo takođe tu promenili i opet u skladu sa onim što mi smatramo da je uputstvo direktive.
„Direkcija na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, donosi srednjoročni program finansiranja i održavanja obaveznih robnih rezervi za period od 3 kalendarske godine (u daljem tekstu: srednjoročni program).
Stav 2. menja se i glasi: „Srednjoročni program iz stava 1. ovog Zakona dostavlja se Vladi na usvajanje.“
Stav 3. menja se i glasi: „Na osnovu srednjoročnog programa Direkcija na predlog Ministarstva donosi godišnji program formiranja i održavanja obaveznih rezervi za period od 1-3 kalendarske godine (u daljem tekstu: godišnji program obaveznih rezervi).“
Prosto mislim da ovo što smo mi u članu 17. i članu 18. naveli jeste u skladu sa Direkcijom, čak nismo hteli ni da menjamo ovo što ste vi predvideli na vremenski period od pet godina ili od tri godine, ostavili smo da bude kako ste predvideli, iako nam nije logično, ali ovo što smo mi napisali jeste direktiva. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Da podsetim i kolege poslanike i sve ostale koji ovo gledaju, mi smo u srpskoj Skupštini i pričamo o amandmanima na Zakon o bezbednosti železnice. Kad smo već o tome počeli priču, moram da postavim pitanje svima koji ovoliko govore o pružnim prelazima i o značaju pružnih prelaza. Naravno da smo mi iz DSS potpuno svesni značaja svega toga i zbog toga smo u članu 6. i podneli jedan amandman koji ove pružne prelaze tretira kao infrastrukturu i o njima vodi računa i te kako.
Svesni smo koliko ih ima, a koliko smo ih samo do sada završili, govorim u množini zato što smo država koja bi trebalo zajedno sa vodi računa o tome šta radi i šta su joj prioriteti. Sa druge strane, očekujem da ćemo glasati za amandman DSS na član 6, jer svi, koliko vidim, podržavate taj amandman i bilo bi dobro da o njemu govorimo.
Zatim, kada se govori o bezbednosti dalje i kada se postavlja pitanje da počnemo da gradimo podvožnjake i pružne prelaze, pa izvolite od Valjeva, ako ne možete da se dogovorite, ja ću da predložim da to bude Valjevo, jer ovde je očigledno princip – nemamo prioritete, nego su prioriteti tamo gde smo mi i odakle smo mi.
Treća stvar oko koje bih takođe kada govorim o bezbednosti, opet ministar izmače, ja sam i prošli put govorila to isto, ….
(Aleksandar Antić: Tu sam, slušam.)
… jedna od najvažnijih stvari koje se tiču bezbednosti u okviru ovako komplikovanog sistema jeste unutrašnja kontrola, a na čelu naše unutrašnje kontrole ovog trenutka je čovek koji je gipser.
Sad o amandmanu na član 27. Inače, član 27. se odnosi na dodatne dozvole za korišćenje vozila. Sad taj poslednji stav 11. glasi u predloženom zakonu: „Ukoliko Direkcija ne odluči o izdavanju dozvole za korišćenje u roku iz stava 10. ovog člana, smatraće se da je vozilo dobilo dozvolu za korišćenje posle tri meseca od isteka tog roka. Ovo vozilo može se koristiti samo na mreži koja je navedena u zahtevu za izdavanje dozvole.“. Govorimo o bezbednosti i svi govorimo o bezbednosti i posao Direkcije jeste da vodi računa o tome tako što će kontrolisati vozila i na osnovu toga procenjivati da li mogu dobiti dozvole ili ne mogu, a govorimo o tome da, ako Direkcija ne izda dozvolu, vozilo može da se nađe u mreži.
Da li smo dovoljno ozbiljni i da li time pokazujemo da to vozilo jeste bezbedno? Ne mogu da prihvatim ćutanje administracije, prihvatamo kao rad administracije. Ova Vlada je kao jedno od načela svog rada i svog delovanja navela da će administracija raditi svoj posao, da će institucije ubrzano raditi svoj posao, a sada im kažemo da ne morate da radite svoj posao, Direkcija ne mora da radi svoj posao, pa ako ga ne uradi u navedenom roku, to će se podrazumevati da je taj posao izveden.
Ovde se radi o vrlo važnoj bezbednosnoj stvari. Prosto ne mogu da prihvatim da Direkcija nema nadležnost i nema zahtev da ona mora da radi svoj posao, jer se radi o bezbednosti vozila. Svi znamo sa kakvom vrstom vozila i koliko su nam stare lokomotive i vagoni i sve ostalo. Mislim da je vrlo važno da o ovome otvoreno razgovaramo i ja tražim od vas, narodni poslanici, podršku za ovaj amandman, jer mislim da ovim mi radimo na bezbednosti ovog sistema. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 34. su nacionalni registri železničkih vozila i vi u 1. stavu kažete – Direkcija vodi Nacionalni registar železničkih vozila. Super. Ali, kako ga vodi? To nam ne kažete, pa mi kažemo. To što smo smatrali da treba uneti da se vodi u elektronskom obliku, znate zašto smo uneli? Zato što u drugim zakonima to stoji i zato što to jeste stvar koju treba uneti u zakon da bi bilo jasno.
Ono što je još važnije za nas, to je u stavu 6. koji glasi: „Imalac vozila bez odlaganja prijavljuje Direkciji sve izmene podataka unetih u Nacionalni registar železničkih vozila, uništenje vozila ili svoju odluku o prestanku registracije vozila“. Hajde da se zadržimo na ovom da on prijavljuje svoju odluku o prestanku registracije vozila i na terminu koji ste vi ovde stavili: „bez odlaganja“. Mislim da, kada stavite ovako termin: „bez odlaganja“, on može da se tumači različito. Nisam sigurna da za mene „bez odlaganja“ znači isto kao i za gospodina Anđelkovića, koji me sluša. Prosto, ako kažete - bez odlaganja je u roku od jedan sat, bez odlaganja je u roku od 24 časa, bez odlaganja u roku od sedam dana i već kako god hoćete da to tumačite, ali morate staviti rok šta to znači za vas „bez odlaganja“, da ne bismo tumačili zakone.
Glavni problem uopšte u primeni naših zakona jeste da je potrebno da se oni tumače. Nema potrebe da se tumače ako vi napišete tačno šta hoćete da kažete. Zbog toga je naša intervencija u tom pravcu potpuno jasna. Mi želimo da to bude u roku od 24 sata. To je razuman rok. Jer, ako u roku od 24 sata vi, recimo, ne prijavite svoju odluku o prestanku registracije vozila, može se desiti da se takvo vozilo pojavi u sistemu, jer je taj koji je trebao to da uradi rok „bez odlaganja“ shvatio kao 30 dana. Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, vrlo je jasno, ako već i vi i ja imamo isti pristup prema ovoj formulaciji, onda prihvatite amandman i onda smo na dobitku i vi i ja i zakon.
Što se tiče ovoga da se kod nas vodi evidencija pisanim putem, ali da je dobro da se vodi i u elektronskom obliku i da je to nešto što je u zemljama EU prirodno, a mi pokušavamo da se približimo standardu, vrlo je jednostavno kada se doda samo još jedan glas, odnosno još jedno slovo „i“. Možete da kažete da se vodi i u elektronskom obliku.
Naravno da nam nije cilj da uništimo način vođenja evidencije pisanim putem, nego prosto da u zakonu stoji obaveza da se vodi i ovako. To znači da ako u zakonu nemate propis da se vodi u elektronskom obliku, on nije obavezan da je vodi na taj način, a mi pokušavamo da ga dovedemo do toga da je obavezan da vodi i u ovom obliku. To je razlika između onoga što vi i ja govorimo. Ja govorim da tražimo obaveznost u zakonu, a ne dobru volju onoga ko vodi registar.
Mislim da je bolje da u zakonu stoji formulacija, jer onda stoji i obaveza onog ko treba da vodi registar. Ovako nisam sigurna da će baš svako biti dobre volje da vodi to na taj način. Hvala.
Mogla sam da prihvatim ovo što je reako gospodin ministar, prosto ja znam da ne može da se prihvati deo amandmana, naravno može suštinski da ovaj deo amandmana predloži Odbor, u ovom trenutku, ali nema veze, nije ni važno.
Sa druge strane, da li nešto piše u pravilniku ili piše u zakonu, je jako različito i ja insistiram da je potrebno da piše u zakonu, jer to je mnogo viši zakonski akt i to obavezuje i zbog toga ja insistiram na tome. Mogu da prihvatim da nećete to da prihvatite, ali nemojte dovoditi u dve ravni. Te dve stvari nisu u ravni i ne mogu biti u ravni.
Gospodine ministre, ja rizikujem da budem već dosadna, koliko puta ćemo se javljati, ali prosto, imali smo potrebu da radimo i intervenišemo na onim stvarima koje su problematične u zakonu što se tiče DSS.
To je Peto poglavlje, upravljanje bezbednošću u železničkom saobraćaju, a naslov je garantovanje bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Stoji ovako – Ministarstvo, Direkcija upravljaće železnički prevoznik svako u skladu sa poslovima koje obavlja, garantuju da se bezbednost železničkog saobraćaja u železničkom sistemu očuva i tamo gde to je to opravdano izvodljivo stalno unapređuje, pri čemu se prednost daje sprečavanju nesreće.
Formulacija je bila malo problematična i mi smo tu malo intervenisali na ovaj način. Dakle, prednost je sigurnosti prevoza putnika i robe u sprečavanju nesreće.
Zatim piše da se propisi za bezbednost primenjuju transparentno i nediskriminitaroski i to je ono zbog čega je sledeća stvar da se ubrzava razvoj jedinstvenog železničkog sistema što je u redu. Ali, podvlačim ovu tačku 2. da se propisi za bezbednost primenjuju transparentno i nediskriminatorski upravo zbog onog što smo pričali danas skoro pola sata i o čemu smo potrošili jako mnogo reči, a to piše u zakonu, i to je vezano za ove pružne prelaze koji se bez prioriteta grade.