Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, iskustvo stečeno u prethodnim periodima pre svega prilikom katastrofalnim poplava 2014. godine, a i drugih nepogoda koje su usledile posle toga, ali manjeg intenziteta, ukazuju na to da Republika Srbija ostaje fokusirana na reagovanje u slučaju katastrofe, da koncept spremnosti smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti.

Predloženi zakon ima za cilj da omogući subjektima da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofe i upravljanja u vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećeg rizika, sprečavanja stvaranja rizika u budućnosti, efikasnijeg odgovora na katastrofe. Zato je neophodno postići širok spektar aktivnosti i dostići više ciljeve.

Ne možemo garantovati da bujična reka neće poplaviti. Priroda se ne može pobediti, ali građani mogu promeniti svoje ponašanje. Elementarnom nepogodom se smatra iznenadna, velika nepogoda koja prekida normalno odvijanje života, uzrokuje žrtve, šteti imovini i infrastrukturi okoline i prevazilazi sposobnosti zajednice da ih sama otkloni.

Kada se tiče vanredne situacije na prostorima KiM ili elementarne nepogode koja je nastala od posledica politike DOS od 5. oktobra 2000. godine, i sve što se danas dešava na prostorima KiM posledica je onoga što je činio Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Borko Stefanović, svi oni kojima je lider Đilas i koji su omogućili 2008. godine da Kosovo proglasi nezavisnost i postavi granice sa Srbijom.

Danas predstavnici srpske vlasti, Srpske liste pokušavaju otkloniti posledice te vlasti, sačuvati i spasiti ono što se na prostorima KiM od vas koji ste uništili sve tragove srpske državnosti institucija. Nazvati Srpsku listu i sve njene članove kriminalcima zato što sede u parlamentu i Vladi i bore se za interese svog naroda, i to činite zato što vam smeta politika predsednika Aleksandra Vučića, koji brine o svom narodu, boravi na prostorima KiM, gradi puteve, škole, studentske domove, bolnice, pomaže razvoj poljoprivrede i seosko stanovništvo, zato što poznaje svako selo i zaseok na prostoru KiM, ili zato što narod na izborima pokazuje da veruje Aleksandru Vučiću i njegovoj politici i podržava svako njegovo rešenje.

Država Srbija, Aleksandra Vučić – Srpska lista, pa i Vojska Srbije su tu za narod na prostorima KiM da ga štite i čuvaju od svih elementarnih nepogoda.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od dužnosti svakog odgovornog društva da radi na unapređenju stepena svoje odgovornosti prema pretnjama od katastrofa, kao i činjenice da su pretnje ove vrste u poslednjim decenijama sve prisutnije na globalnom nivou, neophodno je raditi na unapređenju postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. Moj amandman u članu 1. ovog zakona ide u pravcu smanjenja rizika od posledica katastrofa.

Poplave koje su se dogodile u Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od jedne šestine miliona ljudi u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Poplava je ugrozila i u velikom obimu uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite, energetskog sistema Republike Srbije.

Štetne posledice poplava su naročito bile vidljive u oblasti poljoprivredne proizvodnje, tako da su zasađeni poljoprivredni proizvodi u većem obimu uništeni, a stočni fond je u velikoj meri bio ugrožen, u određenom obimu i uništen. Naravno, veliki gubitak u poplavama predstavlja i gubitak ljudskih života koje nikakvim merama se ne mogu vratiti, pa je Vlada 20. maja 2014. godine proglasila i trodnevnu žalost u Srbiji.

U septembru mesecu 2014. godine, znači, samo četiri meseca posle majskih poplava, istočni deo Srbije, tri opštine Borskog okruga je pogođen elementarnim nepogodama. Velike bujične poplave koje su pokrenule mnoga klizišta imale su za posledicu vanrednu situaciju u tom delu Srbije. Navedeni događaj mora poslužiti kao upozorenje i opomena da je neophodno da se u Republici Srbiji ozbiljnije pristupi preduzimanju mera kao što je planiranje i realizacija investicija koje su se zasnovale na poznavanju rizika kojima će obezbediti što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnih nastupanja novih poplava, većeg intenziteta, odnosno smanjiti rizik nastupanja štetnih posledica većeg obima.

S obzirom da se mi nalazimo u jednom odgovornom društvu i politici koju vodi naš predsednik, sada se mnogo više vodi računa o takvim katastrofama koje se dešavaju kod nas u zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, saradnici Ministarstva unutrašnjih poslova, imamo 18 veoma važnih zakona iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde. Svi imaju isti cilj – da unaprede život građana u budućem periodu.

Policija je garant bezbednosti za građane Srbije, pa se zato treba ulagati u bezbednost. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije dosledno i uz angažovanje svih raspoloživih resursa, primenjuje nacionalne i pravne propise, u cilju suzbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja, te ovde imamo i dopunu zakona o nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama, koji će omogućiti da se stepen bezbednosti na svim sportskim događanjima podigne na viši nivo.

Zadržaću se na zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći. Predloženi zakon o besplatnoj pravnoj pomoći iz više razloga je izuzetno važan za našu državu i građane, jer uvodi ravnopravnost svih građana za pristup sudu, bez obzira na materijalni status i ekonomski položaj. On nosi dimenziju pravde, pravičnosti i pravo na pravično suđenje.

Opravdane razloge za donošenje ovog zakona možemo naći, kako u domaćim propisima, tako i u mnogobrojnim međunarodnim dokumentima koje se Srbija obavezuje da poštuje.

Kada govorimo o unutrašnjem pravu, onda pre svega treba ukazati na odredbe Ustava Republike Srbije, i to pre svega člana 32. Ustava, kojim je garantovano pravo na pravično suđenje i člana 67, koji jemči svakom pojedincu pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, čime je po prvi put u domaćem pravnom sistemu pravo na pravnu pomoć uzdignuto na nivo osnovnog, Ustavom garantovanog ljudskog prava.

Ovo rešenje sasvim je u skladu sa uporednim pravnim trendovima, praksom evropske Konvencije o ljudskim pravima i slobodi.

Takođe, pored ustavne obaveze i mnogobrojni ratifikovani međunarodni akti obavezuju Srbiju da zakonom uredi pružanje pravne pomoći, razvije sistem besplatne pravne pomoći, zasnovanom na međunarodnim i regionalnim dokumentima o ljudskim pravima.

U tom kontekstu, treba pomenuti samo neke od njih, poput Opšte deklaracije o pravima čoveka, koju odredba člana 10. predviđa, da svako ima potpuno jednako pravo na pravično i javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama i osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.

Jedan od instrumenta za ostvarivanje prava na pristup pravdi i zadovoljavanje standarda pravičnog suđenja jeste i pravo na pravnu pomoć. Iako Ustav Republike Srbije jemči pružanje prava na pravnu pomoć, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti postoji celoviti uređeni sistem pružanja te pomoći. U tom smislu, ukazujemo da su odredbe o pravnoj pomoći sadržane u više zakona koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći.

Tu trebamo pre svega spomenuti Zakon o lokalnoj samoupravi, u kome je predviđeno da opština organizuje službu pravne pomoći građanima, Zakon o advokaturi, koji predviđa da Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, koji predviđa da osobe koje su stranke u parničnom postupku, zbog nedostatka novca, mogu da budu oslobođene te obaveze delimično i potpuno, kao i drugi naši zakoni koji su omogućavali pružanje pomoći, ali ne u potpunosti.

Usvajanjem zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i utvrđivanje svih tih obaveza, stvoriće se da stvarna pomoć, u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima i praksama, bude dostupna i našim građanima.

Uzimajući u obzir sve pozitivne efekte koji će proizvesti usvajanje predloženog zakona, poslanička grupa Srpske napredne stranke će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnosim amandman u članu 4. pomenutog Zakona o građevinskim proizvodima, koji ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na ekonomski razvoj.

Privreda koja posluje već treću godinu za redom ostvaruje pozitivne rezultate. To je jasan signal da je popravljena ekonomska slika Srbije. Već treću godinu za redom poslujemo pozitivno. NJihov pozitivan neto rezultat u 2017. godini beleži značajan rast, te je prošle godine dostigao ukupan iznos od 437,2 milijarde dinara, što je dupliran rezultat u odnosu na 2015. godinu kada je ostvaren dobitak privrede od 187,4 milijarde dinara.

Zbog povoljnih uslova poslovanja porastao je i broj zaposlenih za 34.456 radnika, pa su privredna društva u 2017. godini ukupno zapošljavali 1.073.557 radnika. Danas smo politički, ekonomski, investiciono i infrastrukturno jači. Stabilizovali smo javne finansije, otvorili fabrike, nezaposlenost spustili na 11%. Lideri smo u Evropi po direktnim stranim investicijama, a treći u Evropi po rastu BDP.

Zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, imamo jasnu spoljnu politiku o svakom pitanju, politiku mira koja nas vodi putem napred, jače, brže i bolje, Zahvaljujem.

Danas smo politički, ekonomski, investiciono i infrastrukturno jači, stabilizovali smo javne finansije, otvorili fabrike, nezaposlenost spustili na 11%, lideri smo u Evropi, pod direktnim stranim investicijama, a treći u Evropi po rastu BDP-a. Zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, imamo jasnu spoljnu politiku o svakom pitanju, politiku mira koja nas vodi putem napred, jače, brže i bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa svojim timom, drage kolege poslanici, put Republike Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva, pored mnogih reformskih procedura, i pripreme za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. On zahteva veću posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga, pa uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture, kvaliteta građevinskih proizvoda ima višestruki cilj i predstavlja glavni pokazatelj bezbednosti građevinskih proizvoda na tržištu, direktan uticaj na konkurentnost i podršku ekonomskog razvoja. Građevinarstvo kao kompletna delatnost je strateški jedno od najvažnijih privrednih grana i kao takvo treba u svakom pogledu da zadovolji zahtev, projekat, bezbednost i krajnjeg korisnika.

Moj amandman ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na porast ekonomske razmene. Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za sedam meseci ove godine izraženo u evrima povećana za 10,8%, pri čemu je rast izvoza bio 8,5%, a uvoza 12,7%. Trgovinska razmena srpske privrede sa svetom bila je u vrednosti od 21,82 milijarde evra, dok je izvoz bio 9,44 milijarde evra, a uvoz oko 12,38 milijardi evra. Deficit je bio oko 2,94 i veći je za 12,17% nego u istom periodu prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 76,2% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2%.

Spoljnotrgovinska robna razmena i dalje je najveća u zemljama sa kojima je Srbija imala potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, sa zemljama članicama EU čine 64,4% ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Italija, Nemačka, BiH, Rusija i Rumunija, a u uvozu Nemačka, Italija, Kina, Rusija i Mađarska. Sve to je zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića koji nas vodi putem boljeg sutra brže, jače i bolje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice sa svojim timom, dragi poslanici, podnosim amandman u članu 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima, dodaje se stav 5. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na porast ekonomske razmene.“

Srbija danas mnogo ulaže u puteve i to ne samo u autoputeve, već i u ne kategorisane puteve, jer samo izgradnjom puteva može dovesti do otvaranja fabrika, zapošljavanja mladih ljudi.

Ministarka i njen tim završavaju autoputeve, grade se deonice, obećava se izgradnja deonice puta Beograd-Surčin u dužini od devet kilometara, kao i Surčin-Obrenovac do kraja 2020. godine, Obrenovac-Preljina i Preljina-Požega. Sve će to u velikom značaju doprineti privrednom razvoju tog dela Srbije.

Izgradnjom puteva, mostova i donošenjem zakona, uspostaviće se sistem, obezbediti sigurni građevinski proizvodi, koji se ugrađuju u objekte, čime se obezbeđuje bezbednost, bezbedna uloga objekata.

Takođe, gradi se i na prostorima KiM. To isto radi ova Vlada i naš predsednik koji je svojom posetom 8. i 9. septembra na prostorima KiM učinio i uložio mnogo u izgradnju tog prostora, uložio u rekonstrukciju jezera Brane Gazivode, uložio je u KBC Mitrovica, u izgradnji adaptacije Trepče, u izgradnji puteva. Sve to je dokaz da Srbija živi na tim prostorima KiM i da opozicija zna da mi tamo opstajemo, zahvaljujući našem predsedniku i našoj Vladi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo politički, ekonomski, investicioni i infrastrukturni, ali i sportski lideri u regionu. To dokazuje i uspeh naših odbojkašica. To su ogromni uspesi u regionu. Stabilizovali smo javne finansije za poslednje četiri godine i uspeli smo da otvorimo stotinu novih fabrika, da nezaposlenost spustimo sa 26% na 11%. Lideri smo u regionu po direktnim stranim investicijama, a treći u Evropi po rastu BDP.

Zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića imamo jasnu spoljnu politiku i o svakom političkom pitanju njegova smirenost i energija nas vodi politici mira, imamo najbolje moguće odnose sa Kinom i Rusijom.

Naša zemlja se izgrađuje, imamo više autoputeva nego Hrvatska, a imali smo duplo manje. To su velike stvari za nas, a imamo i mnogo više kilometara autoputa nego Rumunija koja je članica EU, ali nećemo stati. Da ne radimo autoputeve, ne bi imali ni fabrike, ni strane investitore. Svima je lakše i lepše da idu preko uređene zemlje i javnih puteva i autoputeva, mostova, pa zahvalnost za to nosi i ministar gospođa Mihajlović i njen tim. Menjaju zakone, donose nove kako bi išli u korak sa vremenom i dostigli u tim oblastima evropske standarde. Imaćemo moderan transport i građevinarstvo.

Zakon o građevinskim proizvodima je nov zakon i kao takav će regulisati kvalitet građevinskih proizvoda i urediti tržište. Najvažniji efekat ovog zakona građevinskih proizvoda i podizanje kvaliteta materijala koji se koristi u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata uz povoljnije cene investitore omogućene konkurencijom proizvođača. Projekti, investicije koje se ulažu na prostorima KiM, maksimalni napor našeg predsednika Aleksandra Vučića omogućuje da srpski narod traje, funkcioniše i ostane na prostorima KiM. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih problema sa kojima se suočava današnje globalno društvo je briga za ekologiju i životnu sredinu. Priroda nas upozorava svakog dana. Mi smo ti koji moramo da vodimo računa kako se ponašamo prema planeti Zemlji koja je naš dom. Kakav bi haos nastao u našoj kući da ne bacamo otpad u kante i da ne čistimo dvorišta? LJudi se sete prirode samo onda kada imaju neku korist od nje, da je eksploatišu i da koriste prirodna bogatstva koja su ograničena. Drveće daje kiseonik, a svake godine nestaju hektari i hektari šuma. Zato mi kao obični ljudi treba da krenemo od sebe, da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine, da promenimo svoje štetne navike i da zaštitimo prirodu, našu decu, sebe, zaštitimo planetu Zemlju.

Dolazim iz sredine koja je zahvaljujući svojim prirodnim karakteristikama, raznovrsnoj flori i fauni, proglašena i prvom ekološkom opštinom u regionu. Naš prostor Kosova i Metohije, inače se može pohvaliti velikim prirodnim bogatstvima i veliki napor za održavanje istih, kao i održavanje nas na tim prostorima, ulaže i čini naš predsednik Aleksandar Vučić, o čemu govori i njegova poseta 8. i 9. septembra na prostoru Kosova i Metohije i velike investicije koje uložio za održavanje jezera i hidrocentrale Gazivode. Otvaranje centra za ekologiju i razvoj sporta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina. Članom 97. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se uređuje, obezbeđuje, održivi razvoj sistema zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje odnosno prostor i uslove za život.

Republika Srbija se suočava sa velikim izazovima u unapređivanju sistema zaštite životne sredine, u okviru temeljnih društveno-ekonomskih reformi ka tržišnoj ekonomiji i građanskom društvu. Ovaj proces podrazumeva unapređenje dosadašnje politike zaštite životne sredine i sektorskih politika ka upravljanju zaštite održivog razvoja. Zaštita životne sredine treba da bude sastavni deo društvenog i ekonomskog razvoja.

Tokom svojih aktivnosti koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala, akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, stvaranjem deponija, čovek utiče na promenu čitavih područja.

Kao rezultat čovekovih aktivnosti, dolazi do narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. Kvalitetu zaštite životne sredine se poklanja posebna pažnja i stalno se prati, pripremaju se programi kontrole, kvalitet vazduha, vode, nivo radioaktivnosti i na osnovu tih mera i dobijenih rezultata, sprovode se mere zaštite i prate efekti sprovedenih mera.

I ovde osećamo vladavinu tajkunske vlasti, čiji su vladaoci kupovali vile i jahte, odvodili preduzeća u stečaj, radili na ličnom bogaćenju, umesto na investicijama u nove tehnologije, ostavljali smetlišta zatrpana opasnim i teškim metalima, koji truju zemljište i vazduh i truju našu decu. Zato moramo da radimo da unapredimo sistem za upravljanje otpadnih voda i kvalitet vazduha.

Pa, i moj amandman u članu 1. Predloga zakona ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na zaštitu prirodnih dobara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, po svojoj prirodi životna sredina prevazilazi političke i pravne okvire i granice koje je stvorio čovek. Osnovni cilj jeste da se poboljša kvalitet životne sredine, zaštiti zdravlje ljudi, postigne mudro i racionalno korišćenje prirodnih resursa i unaprede mere za rešavanje globalnih problema.

Moramo uložiti napor da podignemo nivo javne svesti, da koristimo resurse na najefikasniji način i da iskorenimo štetno ponašanje, da buduće generacije ne bi bile lišene onog što im pripada. Zato radimo i moramo raditi na ispravljanju nastale štete ka sprečavanju uništavanja životne sredine.

Sve oblasti, kao što su poljoprivreda, energetika, saobraćaj, u potpunosti uzimaju svoje učešće po pitanju životne sredine i odluka o finansiranju životne sredine.

Osnivanjem Zelenog fonda dodeljuju se sredstva korisnicima, u cilju zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i zaštite i poboljšanju očuvanja vazduha, vode, zemljišta, šuma, uštedi i uticaju klimatskih promena.

Obezbeđenje i očuvanje životne sredine, zaštita prirodnih resursa i voda, stvaranje zelenih površina, sa ciljem da građani žive u bezbednoj i zdravoj životnoj sredini – to je cilj naše Vlade i ona radi na tome.

Moj amandman koji sam podnela na Predlog ovog zakona, u članu 2, ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na zaštitu prirodnih dobara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine, s ciljem očuvanja biološke ravnoteže.

Ekološka odbrana predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Briga o životnoj sredini je prioritet društva od sveukupnog značaja za društvo. Zdravija životna sredina je osnov očuvanja ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo životnog stanovništva.

U svom izlaganju želim da se zadržim na sredinu iz koje ja dolazim. Opština Zubin Potok ili Ibarski Kolašin, kako se često u narodu naziva, nalazi se na severu Kosova i Metohije. Nalazi se na obroncima dveju planina – Mokre Gore i Rogozne. Teritoriju opštine preseca reka Ibar, na kojoj je izgrađeno veštačko jezero Gazivode. Zahvaljujući svojim prirodnim karakteristikama, specifičnoj geomerfološkoj graši i raznovrsnoj flori i fauni, opština Zubin Potok proglašena je prvom ekološkom opštinom u regionu.

Planina Mokra Gora izgrađena je uglavnom od krečnjačkih stena i bogata je vodom. Na Mokroj Gori nalazi se nekoliko manjih, glacijalno kraških udubljenja, suvih i periodično punjenih vodom. Najlepši estetsko-pejzažni ugođaj pruža Savino jezero, koje se nalazi oko stotinak metara dalje od Savine reke i stalno je pod vodom. NJegov gotovo pravilan, kružan oblik i znatna dubina nesumnjivo ukazuju na glacijalno poreklo. Prelepu planinsku floru dopunjuje nekoliko endemičkih vrsta od kojih se izdvajaju srpska ramonda i patuljasti bor. Pored raznovrsnog životinjskog sveta i atraktivne divljači, predstavnici faune na Mokroj Gori su veliki tetreb i mrki medved čija je brojnost u porastu.

Jezero Gazivode koje je u poslednje vreme u žiži političkih dešavanja zbog svog strateškog i hidroenergetskog značaja ima izuzetnu vrednost i zbog kvaliteta vode. Naime, voda je drugog kvaliteta, što znači da, osim za piće, može se koristiti i u druge svrhe.

Riblji fond ovog jezera je nadaleko čuven, poput smuđa sa gazivodskog jezera, šarana, pastrmke i slično. Opet, najveći reper kvaliteta vode i donekle endem je rečni rak.

Reka Ibar sa svojim pritokama takođe se može pohvaliti visokim kvalitetom vode, bogatstvom potočne pastrmke, endemskih vrsta vodozemaca koji se mogu naći u ovim vodama. Šume, proplanci, pašnjaci i livade Ibarskog Kolašina često se nastanjuju i razne vrste šumskog voća koje su, uz gljive sa ovog područja, jedan od važnih izvoznih potencijala i resursa koji se eksploatišu i čiji je izvoz u stalnom porastu i sve više cenjen na evropskom tržištu.

Kako je ovaj kraj u specifično geopolitičkim položaju, uostalom kao i za područje cele AP Kosovo i Metohija, potrebno je uložiti niz mera kako bi se zaštitili potencijali koji će u budućnosti biti okosnica privrednog razvoja i kroz razvoj aktivnog turizma. Proizvodnja zdrave hrane, sakupljanje šumskih plodova. Ovde pre svega mislim na zaustavljanje nelegalnih seča šuma, neplanskog izostavljanja divljači, skupljanja plodova. Takođe se očekuje ulaganje i pošumljavanje u obnovu posečenih šuma i zaštite voda.

Očekujem od države Srbije, Ministarstva i vodećih institucija aktivnih na ovom prostoru da uzmu učešće u unapređenju životne sredine, ali i snažnijeg upliva u sve tokove održivog razvoja i života na prostoru Kosova i Metohije. Pozvaću kolege poslanike da u danu za glasanje podržimo zakone koji se nalaze ispred nas.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju penzijski sistem Republike Srbije, danas se nalazi u daleko boljem položaju i stanju, nego recimo pre pet godina.

Naime, prema zvaničnim podacima u 2014. godini na ime dotacija za pokriće rashoda RF PIO. Iz budžeta je transferisano 222,4 miliona dinara, što je oko 37,2% ukupnog prihoda i 5,7% BDP.

Povećanje izvornih prihoda Fonda iz doprinosa PIO potiču pre svega iz činjenice da je povećan broj zaposlenih lica, da se bezuslovno sprovodi borba protiv sive ekonomije, što svakako ima za posledicu bolje stanje, kako u budžetu RF PIO, tako i u budžetu Republike Srbije.

Ne treba zaboraviti činjenicu da je prilikom početka fiskalne konsolidacije javnih finansija predviđeno da se penzije neće povećavati sve dok učešće penzija u BDP ne padne ispod 11% što je približno vrednosti onog parametra iz 2004. godine.

Bila su predviđanja da do povećanja penzija neće doći do 2020. godine, međutim, dobri rezultati koje je donela fiskalna konsolidacija je dovela do toga da su se penzije povećavale, doduše onoliko koliko je privredni razvoj dozvoljavao, ali u decembru 2017. godine, penzije su povećane 5%.

Dobri rezultati koji su posledica rada Ministarstva finansija, Ministarstva rada i ostalih organa, ali i RF PIO najbolje se ogledaju u činjenici da je 2004. godine iz budžeta republičkog fonda isplaćeno oko 13% manje penzija nego sada, tako da je pravi izazov, iako je došlo do povećanja obaveze za isplatu davanja iz penzijskog sistema stabilan penzijski sistem kakav je sada, a koji je u potpunosti oporavljen i stabilizovan u prethodnih pet godina će biti i dalje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje će uspeti da otklone sve nedostatke i nepravde prema ljudima koji su im nanete u prethodnom periodu i donošenjem zakona od 1. januara 2015. godine.

U matičnoj evidenciji nisu utvrđeni podaci o zaradama za sve osiguranike i umesto prosečne republičke zarade, odnosno minimalne zarade, uzimaće se prosečni godišnji lični koeficijent koji će se utvrditi prema zaradama koje postoje u matičnoj evidenciji Republičkog fonda PIO, za svakog osiguranika posebno.

To će naročito ispraviti nepravde i rešenja onih korisnika sa područja Kosova i Metohije kojima se staž osiguranja, zbog poznate situacije koja je zadesila to područje, računa i priznaje prema radnoj knjižici do 9. juna 1999. godine, a do tog perioda mnogi nisu imali svoje utvrđene podatke o zaradama. Omogućiće da se i raniji korisnici obrate Fondu sa zahtevom za izmenu rešenja, što je bila jedna od primedbi koja se zaposlenima u Fondu PIO u Kosovskoj Mitrovici često stavlja na teret, zato što nismo u mogućnosti da svima udovoljimo u određenom i konkretnom roku od 60 dana. Korisnici će se obratiti Fondu zahtevom za izmenu rešenja, u skladu sa ovom odredbom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ali mogu i nakon tog roka, s tim što će pravno dejstvo tih rešenja biti za ubuduće.

Što se tiče Filijale Kosovske Mitrovice i Fonda PIO, tu su mogućnosti da svim svojim korisnicima, njih ima oko 7.000, stupimo svakog dana i omogućimo podatke sve koji su njima potrebni, stavljaju mogućnost da dođu što pre do svojih rešenja i do korišćenja svojih penzija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o PIO koje ću ja i moje kolege podržati iz poslaničke grupe su dokaz da su društvo koje ide napred.

Zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića živimo bolje, otvaramo fabrike, nova radna mesta, gradimo moderno društvo. Trend privrednog rasta je doveo do ukidanja umanjenja penzija za korisnike sa većim iznosima penzija kojima svakako dugujemo veliku zahvalnost na razumevanju i podršci i sa kojima smo na istom zadatku, a to je uspostavljanje finansijske, stabilne, zdrave i jake države.

Želim da istaknem da je penzijski sistem Republike Srbije u potpunosti oporavljen, na stabilnim nogama tako da se isplate penzija vrše redovno i neupitno sa obećanim povećanjima koje nam je dao i ministar i njegov tim ovde pred nama. Zato podržavamo ove zakone koji će nam doneti bolje sutra. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući merama štednje, radu i naporu našeg predsednika Aleksandra Vučića i građana Srbije koji veruju u njega, a njih je svakog dana sve više i više, i oni koji su pristali na mere štednje dočekaće i veće penzije od 1. oktobra ove godine.

Uz reforme i mere štednje, treću godinu za redom imamo višak u budžetu. Teškim merama smo došli do boljih rezultata. Otvorena su vrata budućnosti našoj zemlji. Danas je dinar čvrst, nezaposlenost je manja od 12%. Pre četiri godine država je bila pred bankrotom, javni dug je bio 78% BDP-a, a do kraja godine biće 50%. To je politika u koju verujemo, politika borbe mira koju naš predsednik Aleksandar Vučić vodi za Kosovo i Metohiju, teži pravednom i mirnom rešenju koje će značiti bolju budućnost ne samo za nas Srbe na Kosovu i Metohiji, već za celokupni srpski narod.

Svojim dolaskom na Kosovo i Metohiju 8. i 9. septembra, obilazeći srpske sredine, institucije, predsednik je istakao da želi mir, prosperitet našeg naroda i kompromis sa Albancima. Činjenica je da će Srbija i u dobru i u zlu uvek biti uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. Verujemo mi u politiku mira, dokazali smo to na izborima, a bićemo mnogo jači i bolji na sledećim izborima, jer jačanje naših institucija, vaša briga za svakog građanina na prostoru Kosova i Metohije donosi bolje sutra, bolje ekonomski položaj i zato podržavamo svaku vašu odluku, znajući da je na vama težak teret, osećamo mi to na tim prostorima svakog dana i trena.

Investicije koje ste doneli Kosovskoj Mitrovici, preko 10 miliona evra za Kliničko bolnički centar, dva miliona Gračanici, 13 miliona evra za izgradnju Trepče, rekonstrukciju brane jezera Gazivode, izgradnju vodovoda, fabrika u Leposaviću, zapošljavanje mladih, sve je to simbol srpskog naroda na našim prostorima i naša drugačija, uspešna i bolja budućnost. Zahvaljujem.

(Balša Božović: Po amandmanu.)