STANIJA KOMPIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1968. godine. Živi u Kosovskoj Mitrovici.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 61
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 9 meseci i 20 dana i 23 sata

Poštovana gospođo Kompirović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 27 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 16 dana i 1 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan veoma važan Predlog zakona na koji se čekalo duže od 20 godina i koji na jedan jedinstven i celishodan način reguliše prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica palih i umrlih boraca, postupak za ostvarivanje tih prava, korišćenje i prestanak prava.

Ovaj Predlog zakona predstavlja svojevrsnu kodifikaciju propisa koji su uređivali ovu oblast, obzirom da objedinjuje materiju koja je ranije regulisana kroz 12 zakona, četiri uredbe, jednu odluku, četiri protokola, četiri uputstva, dva sporazuma i jedan zaključak.

Na početku smatram da zakon, konačno, na jedan nesporan način reguliše status boraca, njihovu kategorizaciju prema vremenu i teritoriji vojnog angažovanja, reguliše i status vojnog invalida, civilnog invalida rata i članova porodica palih i umrlih boraca.

Po prvi put je predviđeno čak 25 prava koja ovi ljudi mogu da ostvare, plus prava koja se mogu predvideti aktima organa autonomne pokrajine, grada, odnosno opštine. Na jasan način predviđa da su prava koja se isplaćuju u mesečnim iznosima od odgovarajućih osnovica, kao i posebni uslovi za ostvarivanje tih prava.

Ovim putem ću se osvrnuti samo na neke novine koje će interesovati građane Republike Srbije.

Mislim da treba posebno izdvojiti pravo na mesečnu novčano primanje. Ovo pravo predstavlja pravo kojim se obezbeđuje materijalna zaštita materijalno neobezbeđenih korisnika prava po ovom zakonu. Ovo pravo sada je propisano u različitim oblicima, u više zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite sa različitim krugom korisnika i u različitim iznosima – mesečno novčano primanje, novčana pomoć, invalidski dodatak, osnovna novčana naknada i izuzetna novčana naknada.

Korisnici koji ovo pravo ostvaruju po sadašnjim propisima su borci Drugog svetskog rata, kao i vojni invalidi, civilni invalidi rata, korisnici porodične invalidnine, članovi porodica umrlih boraca. S obzirom da se ovo pravo ostvaruje, navedena lica ukoliko su materijalno neobezbeđena, za vreme dok su materijalno neobezbeđena to sticanje prava na mesečno novčano primanje ne predstavlja trajni vid zaštite, za razliku od ličnih i porodičnih invalidnina, jer su u zavisnosti od prihoda korisnika i članova njegovog domaćinstva. Promene prihoda domaćinstva mogu dovesti do povećanja, smanjenja ili gubitka daljeg korišćenja ovog prava.

Osnovica za utvrđivanje ovog prava određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici, bez poreza i doprinosa, za mesec koji dva meseca prethodi mesecu u kojem se ostvaruje pravo. Iznos prava određuje se u procentualnom iznosu 70% od osnovice, ukoliko korisnik i članovi njegovog domaćinstva ostvaruju ili ne ostvaruju prihode, a ukoliko ista ostvaruju – 40% od osnovice. Ako su samohrani, pripada im dodatak u iznosu od 42% od osnovice. Kao novo pravo propisano je i pravo na borački dodatak. To je pravo koje pripada borcu kojem je utvrđen status borca po ovom zakonu. Priznaje se borcu starijem od 60 godina života, ukoliko on i članovi njegove uže porodice koji žive u domaćinstvu ne ostvaruju taksativno navedene prihode.

Takođe, bitno je i pravo na rešavanje stambenih potreba, koje u stvari predstavlja pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima koje može ostvariti borac, član porodice palog borca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi, u skladu sa propisima koji se uređuju posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Sredstva predviđena za rešavanje stambenih potreba obezbeđuju se u budžetu jedinica lokalne samouprave.

Bitno je i pravo na prioritet prilikom zapošljavanja koje je predviđeno ovim zakonom, kojim se prilikom zasnivanja radnog odnosa daje prioritet određenoj kategoriji iz ovog zakona, ukoliko ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa.

Po prvi put je propisano ovlašćenje nadležnog ministarstva da vodi jedinstvenu evidenciju podataka o korisnicima prava po ovom zakonu, otvorenim pravima, članovima korisnikovog domaćinstva, prihodima korisnika i članova njihovog domaćinstva, kao i da se isplata mesečnih novčanih primanja vrši na osnovu te jedinstvene evidencije podataka.

Ovo su bile samo neke novine predloženog zakona čiji je cilj da se materija u ovoj oblasti uredi tako što će se kroz propisivanje prava i zaštite koja se obezbeđuje građanima afirmisati trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti i ustavnog poretka zemlje. Na toj osnovi zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i u odnosu na događaje koji su u bližoj i daljoj prošlosti vezana za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Moram da napomenem da su ovi ljudi zadužili državu, nas i buduće generacije i da država ima društvenu i moralnu obavezu da brine o tim ljudima i da smo neizmerno zahvalni na tome što su se veterani kad god je to bilo potrebno borili za svoju zemlju.

Danas se, zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, vodi politika mira, dijaloga i teškim pregovorima pitanja o Kosovu i Metohiji, politika za bolju budućnost građana Srbije i za budućnost naše dece.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon, kao i setove ostalih zakona i sporazuma koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ predviđa se osnivanje istoimenog centra sa ciljem negovanja i sećanja na žrtve nacističkog koncetracionog logora, na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i prihvatnog logora Zemun.

Memorijalni centar „Staro sajmište“ će, pre svega, omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice i postojanju logora na teritoriji grada Beograda, u Drugom svetskom ratu, radi ispunjenja dužnosti trajnog pamćenja i spomen na žrtve genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina, potrebno je doneti zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, koje će omogućiti da se nikada ne zaborave istorijske činjenice o postojanju logora na teritoriji grada Beograda.

Memorijalni centar „Staro sajmište“ će, između ostalog, obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, održavanja i korišćenja stručne obrade istraživanja i prezentovanja muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta.

Zatim obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke, izdavačke poslove kao i organizovati manifestaciju i akcije negovanja sećanja na žrtve Jevrejskog logora Zemun, Prihvatnog logora Zemun, a i Jevrejskog prolaznog logora Beograd „Topovske šupe“.

Memorijalni centar „Staro sajmište“ će obavljati poslove u vezi sa rekonstrukcijom, adaptacijom i uređenjem postojećih autentičnih objekata u prostoru Memorijalnog centra i eventualnom dogradnjom novih koji poslove uređivanja i redovnog tekućeg održavanja nepokretnog kulturnog dobra u skladu sa utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara.

Osnivanje Memorijalnog centra „Staro sajmište“ čuvaće uspomene na žrtve u prošlosti i podsećati se da se stradanja ne smeju ponoviti, a donošenjem zakona obezbediti prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstveni način na jednom mestu.

Vrednosti nacizma i fašizma ne smeju nikada da nam budu deo vrednosti bilo kojeg društva i treba se boriti protiv svake vrste jednostranosti i mržnje.

Znamo koliko se naš predsednik Aleksandar Vučić bori za mir na našim prostorima, a bolju budućnost Srbije, za istinu o srpskom stradanju na KiM, o nestalim Srbima i njihovim porodicama i nećemo prestati sa tom borbom, sa borbom za opstanak i ostanak Srba u južnoj Pokrajini.

Zločine i stradanja ne zaboravljamo, a borimo se za bolju budućnost i budućnost naše dece. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, juče smo usvojili značajni zakonski akt, budžet za 2020. godinu, usvojen pre krajnjeg roka i predstavlja prekretnicu u našoj srpskoj ekonomiji. Teške i hrabre mere su iza nas.

Budžet podrazumeva veće plate, veće penzije, više novca u zdravstvu i prosveti, veći i bolji životni standard i stabilan ekonomski razvoj. Velike investicije, javnu putnu i železničku infrastrukturu. Samo za poslednjih pet godina urađeno je više od 320 kilometara auto-puta i takva politika će biti nastavljena. Rezultati koje dajemo građanima Srbije, politika mira koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada su odgovor na političke pritiske onih koji žele da je uruše, onih koji pozivaju na bojkot i koji upiru pušku u našeg predsednika, u njegovu porodicu.

U svom izlaganju ću se zadržati na zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatram da su navedene izmene i dopune neophodne kako bi se nastavilo sa daljim reformama penzijskog i invalidskog sistema i obezbeđivanja sigurnosti, povoljnijeg materijalnog položaja sadašnjih i budućih penzionera.

Naime, osvrnuću se samo na najvažnije članove ovog zakona, pre svega, na one koji se odnose na nov način usklađivanja penzija, švajcarski model, uvođenjem vanbračnog partnera, kao lica koje može ostvariti pravo na porodičnu penziju, ali i na nove kategorije osiguranika koji imaju pravo na računanje staža koji se računa sa uvećanim trajanjem.

Reforme koje su započete 2014. godine i koje su u velikom obimu pomogli i naši najstariji građani dali su izuzetno pozitivne efekte. To se svakako ogleda u tome što su u Predlogu zakona uvršćeni članovi 23, 24. i 42. kojima se na jedan precizan i izvestan način utvrđuje način usklađivanja penzija.

Prema predloženim odredbama, počev od penzije za mesec januar 2020. godine, penzije se usklađuju u procentu koji prestavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena i polovine procenta rasta zarada, a na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike o kretanju prosečne zarade, bez poreza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Republike Srbije, i kretanju potrošačkih cena za prethodnih 12 meseci, računajući unazad, počevši od meseca juna prethodne kalendarske godine. To znači da će se penzije, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, povećavati za oko 5,4%, što će svakako značiti našim najstarijim sugrađanima.

Mislim da je najveći značaj ovih odredbi to što se zakonski pruža izvesnost u pogledu rasta penzija, koje zavisi od ekonomskih kretanja u državi.

Izuzetno su važni članovi Predloga zakona koji prvi put u naš penzijski sistem uvode i vanbračnog partnera, kao lice koje može ostvariti pravo na porodičnu penziju. Navedenim odredbama vrši se usaglašavanje sa odredbom člana 62. stava 5. Ustava. U pogledu izjednačavanja vanbračne zajednice sa brakom ispravlja se jedna, po mom sopstvenom mišljenju, nepravda da lica koja nisu sa umrlima osiguranikom ili korisnikom zaključili brak, a godinama su sa njima živeli, starali ili čak imali zajedničku decu, nisu imali pravo na porodičnu penziju. Postojanje vanbračne zajednice će se utvrđivati u vanparničnom postupku i na taj način sprečiti eventualne zloupotrebe koje se mogu javiti.

Apelujem na sredstva javnog informisanja, Republički fond PIO i sve relevantne organe i organizacije da kada se usvoje ove odredbe zakona da obavestimo naše građane o mogućnosti da i vanbračni partner može ostvariti pravo na porodičnu penziju, jer ima puno ljudi koji su ostali uskraćeni za porodičnu penziju iz razloga jer sa umrlim nisu zaključili brak.

Bitne su i predložene odredbe kojima se uvode nove kategorije osiguranika koji imaju pravo na računanje staža, a koji se računa sa uvećanim trajanjem, ali daje mogućnost da ostvare pravo na starosnu ili invalidsku penziju na isti način kao ovlašćena službena lica u MUP ili profesionalni vojnici.

Navedenim odredbama se kao određene kategorije osiguranika utvrđuju sudije raspoređene u Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beograda i Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, tužilac za organizovani kriminal, zamenici tužioca za organizovani kriminal, tužioci za ratne zločine i zamenici tužioca za ratne zločine.

Obavljanje ovih poslova je izuzetno teško, naporno, a često i opasno, pa je dobro što se licima koja obavljaju te poslove utvrđuje beneficirani radni staž i omogućava da ranije odu u penziju. Ovo ispravlja nelogičnost koja je postojala u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer ako su pripadnici MUP imali i imaju beneficirani radni staž i mogli da odu ranije u penziju, zašto ta ista prava ne bi imali i tužioci, sudije iz posebnih odeljenja koji rade na otkrivanju i presuđivanju u najtežim i najkomplikovanijim slučajevima vezanim za ratne zločine i organizovani kriminal.

Ovde su neke od najvažnijih predloženih izmena za koje su, moram da istaknem, sredstva obezbeđena od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno od naplaćenog doprinosa za PIO.

Moram da pomenem da prema zvaničnim podacima Republički fond PIO na kraju 2018. godine, od ukupnih prihoda, čak 71,7% čine izvorni prihodi naplaćeni od doprinosa koji su u 2012. godini iznosili 51,1%. U 2018. godini dotacije iz budžeta su bile 27,9% za razliku od 2012. godine kada su iznosile 48,2%. Sve ove činjenice dovode do zaključka da je isplata penzija stabilna, da se zasniva na realnom osnovu i da naši najstariji sugrađani ne moraju da brinu.

Dobar rad Ministarstva rada i rukovodstva Republičkog fonda PIO će se sigurno nastaviti i penzije će se povećavati iz realnih prihoda, kao što je urađeno sa isplatom pomoći od 5.000 dinara koja je samo početak jednog kontinuiranog poboljšanja položaja naših penzionera.

U danu za glasanje podržaću sve ove izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i sve zakone finansijskog seta koji se nalaze ispred nas, dajem punu podršku našoj Vladi i ministru, koji baš u ovim danima trpi najteže pritiske, jer samo radom i znanjem možemo se odbraniti od onih koji žele da bojkotuju, unište i uruše sve ono što mi stvaramo - boljitak naše zemlje. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Zubin Potok, 26.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Stručni saradnik- filijala Kosovska Mitrovica) Republika Mesečno 81000.00 RSD 01.08.2007 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -