Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, prema Rečniku "Matice srpske", mito u srpskom jeziku označava novac ili neku drugu vrednost, vrednu stvar kao dar, nagradu kojom se neko pridobija da udovolji davaočevoj želji.
Postoje starije reči od reči mito, kao što su diškrecija, koja označava mito, podmićivanje, a reč korupcija se kod nas počela da koristi znatno kasnije. Srpska narodna tradicija o mitu i podmićivanju ima prilično fleksibilan stav i fleksibilno mišljenje, ali je potpuno svesna njihovog egzistiranja, kao i činjenice da se ove pojave teško mogu iskoreniti.
O osobi koja prima mito u narodnoj tradiciji vlada negativno mišljenje. Osuda narodnog mnjenja je mnogo teža prema onome ko primi mito nego prema onome ko ga daje. Vlada uverenje da primalac mita čini to iz čiste pohlepe, a ne iz neke životne potrebe, pa je time i osuda veća.
Takođe se veruje da on koristi svoj položaj, vlast i moć da bi sebi prigrabio ono što mu ne pripada, odnosno što mu i nije potrebno. Osuda je pogotovo velika u slučajevima kada je osoba do određenog položaja došlo nečasnim sredstvima.
O onome ko daje mito mišljenja su podeljena i formiraju se od slučaja do slučaja. Ukoliko davaocu mita to jedini način da reši neki svoj legitimni zahtev, onda je stvar skoro tradicionalne sredine donekle neosuđujući. Narodna tradicija prećutno odobrava, ima ponekad razumevanje za pojedinca koji podmićivanjem ubrzava dobijanje neke odluke ili rešenja.
Ovakva vrsta davanja i primanja mita je na ovom području prisutna vekovima i svakako da je teško iskoreniti, jer je praktično postala deo svakodnevnih pojava. Činjenica da vlast mora primereno da kazni onoga ko prima mito, ali i onoga ko ga daje, nekako je ostala po strani.
Mislim da smo prvi put, na jedan planski i sistematičan način, donošenjem jedne ovakve vrste platforme, u prilici da ozvaničimo nešto što je, u svakom slučaju, potrebno da se reši, a veliki je problem u Srbiji.
Koliko god nekakva vrsta mita izgledala bezazlena ili bezopasna, ona je stvaranjem opšte prihvaćenosti i neosuđivanjem ili jednostavno mirenjem sa sudbinom, u svojoj suštini, opasna, zbog stvaranja klime da su neki oblici podmićivanja manje opasni od drugih. Na taj način stvara se navika da se svaki posao lakše završava ako se, citiram, "stvar podmaže".
Znači, činjenica je da, prema procenama, u našem društvu svakako da postoji korupcija i jedna od procena je, na osnovu indeksa korupcije koju je radio "Transparents internešnel", recimo, iza naše zemlje po ovim istraživanjima nalazi se Makedonija, Ukrajina, Albanija, Rusija, Azerbejdžan, a ispred nas su Bugarska, Turska, Hrvatska, Rumunija.
Mislim da jedan od načina da se na ovakvoj jednoj listi naša zemlja nađe svakako na nekom znatno boljem mestu je usvajanje jednog od ovakvih dokumenata.
Podsetiću vas da je 9. decembar međunarodni dan borbe protiv korupcije. Mislim da će doprinos ove skupštine i svih nas u Skupštini, glasanjem za jedan ovakav dokument, biti opšti doprinos da se do 9. decembra usvoji jedan dokument na predlog resornog ministra i, naravno, Vlade.
Iskoristiću priliku da kažem nešto više o korupciji koja je vezana za zdravstvo. U zdravstvu je potrebno primeniti niz mera, srodnih onima u drugim oblastima državne uprave i društvenog života, ali naravno i neke koje su specifične za zdravstvenu zaštitu.
Pored pooštravanja kaznenih mera da bi se smanjio obim korupcije u zdravstvu, neophodne su i reforme sistema zdravstvenog osiguranja i sistema zdravstvene zaštite. Mi smo bili u prilici da se ovih dana izjašnjavamo o tim zakonima, kako bi bio promenjen i karakter delatnosti u pravcu konkurencije.
Naravno, da bi zdravstvo moglo da funkcioniše na nesmetan način, potrebno je do neke mere smanjiti samu ulogu države i podstaći konkurenciju. Neophodno je čak ustanoviti konkurenciju između zdravstvenih ustanova, i to ne samo između privatnog i državnog sektora, već između samih državnih ustanova. Promenom načina plaćanja, adekvatnim platama u zdravstvenim ustanovama bili bi podstaknuti da rade što bolje, ispravnije i na taj način bi mogli da proteramo korupciju.
Tako se stvaraju uslovi da zaposleni u zdravstvu budu motivisani na kvalitetniji, samim tim i ekonomski isplativiji rad. Njihove zarade ne bi bile fiksne, nego bi mogle da zavise, recimo, od stručnosti i kvaliteta rada. Lekar je taj koji mora da da podršku pacijentu, da leči u skladu sa medicinskom doktrinom, da pokaže brigu za tok lečenja, a pacijent mora da veruje lekaru. Time se u potpunosti uspostavlja etička relacija između lekara i pacijenta.
Naravno, nije svako sposoban da odgovori zahtevima koje praktikovanje medicine nameće. Zato je neophodno da se, kao jedan od osnovnih kriterijuma, između ostalog, za prijeme na fakultete medicine ili stomatologije, kao i učenika srednjih škola, ustanovi, pored naravno onih psihičkih sposobnosti, čvrsta moralna struktura, spremnost na odricanje i posvećenost poslu.
Donošenje etičkih kodeksa kojima će još jednom biti potvrđeno šta zdravstveni radnik mora da čini, a šta ni pod kojim uslovima ne sme da čini, bez prethodne selekcije onih koji medicinu praktikuju, neće dati ozbiljnije rezultate u borbi, ne samo protiv korupcije, već i protiv, naravno, nestručnog lečenja.
Iskoristiću priliku da podsetim da jedan ovakav dokument, koji će, nadam se, ova skupština usvojiti, za koji očekujem podršku od poslanika, sadrži u sebi sve ono što su relevantni dokumenti, i kada je u pitanju Evropa, EU, Savet Evrope, savetovali i predlagali. Između ostalog, i jedan od prvih dokumenata, kojim smo mi, kao država, bili uključeni u jednu takvu inicijativu je potpisivanje Antikorupcijske inicijative Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
Tako da korupcija i druge protivpravne kriminalne aktivnosti su veoma štetne za stabilnost svih demokratskih institucija, narušavaju vladavinu zakona, krše osnovna prava i slobode garantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i druge međunarodne priznate standarde i podrivaju veru i poverenje građana u poštenje i objektivnost državne administracije.
S druge strane, remete klimu, nepovoljno utiču na domaće i strane investicije i predstavljaju rasipanje ekonomskih sredstava i otežavaju ekonomski razvoj. Zbog toga, svakako, ugrožavaju razvoj društva.
Ove prioritetne mere za borbu protiv korupcije su obuhvaćene ovim planom preduzimanja efektivnih mera na osnovu postojećih relevantnih međunarodnih akata, naročito akata Saveta Evrope, Evropske zajednice, Organizacije za evropsku saradnju i razvoj UN i snaga za preduzimanje finansijskih akcija protiv pranja novca.
Zatim, promovisanje dobre vladavine preko pravnih, strukturalnih reformi i reformi rukovodstva, kako bi se unapredila očiglednost u radu i odgovornost državne administracije putem razvoja institucionalnih kapaciteta i uspostavljanja visokih standarda za moral državnih zvaničnika u obavljanju državnog posla, jačanje zakonodavstva i promovisanje vladavine prava obezbeđivanjem efektnog odvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti i nezavisnosti istražnih i sudskih organa, kao i unapređenje istražnih kapaciteta.
Promovisanje očiglednosti i poštenja u poslovnim aktivnostima putem, između ostalog, efektivne primene zakona o prihvatanju ili nuđenju mita, stvaranja otvorenih i jasnih uslova za domaće i strane investicije, utvrđivanja kolektivne odgovornosti i međunarodno priznatih knjigovodstvenih standarda.
Promovisanje aktivnog građanskog društva davanjem prava građanskom društvu i nezavisnim medijima da podstaknu društvenu aktivnost i ostvare političku angažovanost, stvaranjem modela poštenja u poslovnim transakcijama i opšte kulture življenja u skladu sa zakonima.
Razmatranje strategije učestvovanja i proaktivnih strategija može da poboljša napore u borbi protiv korupcije svih slojeva društva. Jedinstvo u stvaranju partnerstva između državnog, privatnog i između Vlade i građanskog društva je presudno u razvoju i podržavanju reformskih mera i praćenja aktivnosti u borbi protiv korupcije.
Priznanje da međunarodne organizacije, vlade izvan i unutar regiona i poslovne zajednice mogu da obezbede, takođe, potrebnu podršku u izradi ovakvih dokumenata i naravno da daju podršku Vladi da svi zajedno donesu ovakve mere i zakone.
Saznanje da će donatorske organizacije biti u prilici verovatno u nekoj meri da pruže jednu vrstu ovakve tehničke pomoći, ali ono što je sigurno da je do sada ova vlada, kroz sve one zakone, prisutni ministar ovde, svojim ličnim angažovanjem i angažovanjem njegovog ministarstva, može to sam da potvrdi, pri kraju da zaokruži set zakona koji su neophodni da bi mogla na pravi način ova platforma da zaživi u praksi u nekoj budućnosti, da se krene što pre sa njenom implementacijom, s obzirom da se to od nas očekuje.
Na kraju, želim da kažem da putem korupcije grupe i pojedinci stiču nezakonitu korist. Čitave generacije se lišavaju budućnosti i stvara se plodno tle za društvene sukobe i klimu nepoverenja, tako da je donošenje jednog ovakvog dokumenta, u stvari, poziv svima nama da se uključimo u borbi protiv korupcije, kako bismo svi imali čime da se pohvalimo kada dođe sledeći međunarodni dan za borbu protiv korupcije, da do sledeće godine svakako bude vidan napredak, a u to ne sumnjam kada je u pitanju ova vlada. Mislim da ćemo zaista biti u prilici da za godinu dana imamo znatno bolje mesto nego što je to do sada imala naša zemlja. Hvala.