Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8050">Radovan Jančić</a>

Radovan Jančić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjena gospođo Mihajlović, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj građevinske operative.

Na putu ubrzanog razvoja, napretka i modernizacije, ali i na putu Srbije ka pridruživanju EU na kojem se nalazimo, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, odgovornoj politici SNS i Vlade Republike Srbije, obavezuje nas da u danu za glasanje u celini podržimo odredbe ovog zakona, jer je u službi razvoja našeg domaćeg građevinarstva, a time i sveukupnog razvoja naše zemlje.

Zakon će pomoći da se podignu standardi u oblasti građevinarstva i da naše građevinske firme mogu nesmetano da rade u inostranstvu. Glavni razlog za donošenje zakona, uz povećanje kvaliteta objekta, jeste i usklađivanje sa evropskim propisima. NJime se konačno uspostavlja jasan sistem isporuke i stavljanje na tržište građevinskih proizvoda koji su takvih performansi da služe bezbednosti objekta, zaštiti života, zdravlja i životne sredine.

Građevinski proizvodi kao što znamo su vrlo specifični, jer se njihove performanse i svojstva u punoj primeni vide tek kada se ugrade u objekte. Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretnu oblast kojim ćemo omogućiti privrednim subjektima, koji danas proizvode građevinske proizvode, da te proizvode plasiraju i van granica naše zemlje i time doprinesu sveukupnom razvoju, posebno razvoju naše građevinske operative.

Građevinarstvo svake zemlje je važna privredna grana, komponenta nacionalne ekonomije od vitalnog značaja za postizanje nacionalnih razvojnih ciljeva, ukupnog društvenog i ekonomskog napretka i poboljšanje kvaliteta života. Građevinska privreda povezana sa velikim brojem privrednih delatnosti je razvojna snaga društva i bitan je faktor za funkcionisanje privrede u celini.

Srpsko građevinarstvo je nekada bilo visoko profitabilno, akumulativno i izvozno orjentisano. Godinama se njemu nije poklanjalo dovoljno pažnje, a potpuni kolaps je doživelo u periodu vlasti, prethodnog režima, kao uostalom i sve druge privredne grane u našoj zemlji.

Gotovo je potpuno uništeno projektom pljačkaške privatizacije, koju je DS sprovela po burazerskom modelu, najčešće sa kapitalom sumnjivog porekla. Na sreću 2012. godine, gospodin Aleksandar Vučić je u tome zaustavio. Srbija je danas na putu razvoja i napretka da stalnim rastom BDP, suficitom u budžetu, zemlja sa 2,3 milijarde evra investicija, zemlja sa najvećim brojem gradilišta u regionu, pa i šire.

Zakon o kojem raspravljamo, doprineće još bržem razvoju Srbije, kojem mi iz Srpske napredne stranke težimo, a posebno u razvoju srpskog građevinarstva. Ovaj zakon obezbediće da domaći proizvođači budu konkurentiji na evropskom tržištu, usmerava ih na podizanju kvaliteta, ali i na smanjenju cena proizvoda i materijala, što je od posebne važnosti za investitore i direktan je interes svih naših građana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, sa ciljem da se dodatno definiše član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine podneo sam amandman koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poboljšanje ekosistema.

Fond IPARD 2 omogućava potencijalnim korisnicima sredstva za investicije u poljoprivredi, što će svakako obezbediti razvoj i uvećati imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Sredstava kao vid pretpristupne pomoći za ruralni razvoj predviđena su za uzgoj, proizvodnju i preradu u prehrambenoj i poljoprivrednoj proizvodnji, značajno će povećati investiciona ulaganja i popraviti položaj naših poljoprivrednih proizvođača.

Sve ove investicije moraju ispunjavati propisane uslove zaštite životne sredine, pa se podrazumeva donošenje akta kojim se utvrđuje ispunjenost uslova zaštite, koji je u stvari osnov da se uopšte ostvari pravo na ova sredstva.

Nekontrolisane investicije mogu prouzrokovati brojne promene u pojedinim delovima ekosistema i narušiti životnu sredinu, teško ugroziti, pre svega, zdravlje ljudi, kao i opstanak biljnih i životinjskih vrsta.

Ovim predlogom zakona mi iz SNS pokazujemo odgovornost prema našim poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima, ali i prema svim našim građanima podizanjem nivoa zaštite životne sredine, koja je pitanje kvaliteta naših života i budućnosti naše zemlje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, naš najveći izazov je kako da dosegnemo visoke standarde u EU u pogledu zaštite životne sredine koji se neprestano usavršavaju kada imamo prilično teško zatečeno stanje i kada su potrebna velika sredstva za investiranje ne bismo li stepen zaštite podigli na nivo održivog razvoja i unapredili ekosistem u celini.

Jedna od najvećih prepreka održivog razvoja jeste svakodnevno stvaranje ogromnih količina koji zagađuju vodu, vazduh i zemlju. Nekontrolisano postupanje sa otpadom predstavlja opasnost za zdravlje ljudi, biološku raznovrsnost i klimatske promene. Usvajanjem standarda, novi pristup u postupanju sa otpadom omogući će revalorizaciju ekonomske vrednosti otpada i obezbediti najviše standarde zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i time svakako doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije. Zato je u Srbiji u planu da se zatvore i saniraju sve postojeće deponije i izgradi prema nacionalnoj strategiji 29 regionalnih centara i da otpad konačno postane resurs. Godine 2015. započelo se sa izgradnjom jednog takvog regionalnog centra u Subotici, za grad i za opštine Mali Iđoš, Bačka Topola, Senta, Kanjiža, Čoka i Novi Kneževac. Vrednost projekta je 24,35 miliona evra, 20,15 miliona evra obezbeđeno je kod fondova EU, 3,2 miliona evra obezbedila je Vlada Republike Srbije, milion evra osnivači opštine regionalnog sistema.

Vi ste gospodine ministre dobro upoznati sa ovim projektom, bili ste nedavno u Subotici, pa očekujemo od vas, s obzirom da je sistem spreman za probni rad da se stavi u funkciju, obavi tehnički pregled i izvrši primopredaja. Ovo kažem iz razloga jer je te 2015. godine i u svim opštinama osnivača i u gradu u Subotici bila na vlasti DS, pa je i ovde došlo do ozbiljnih sumnji u pogledu odabira izvođača i isporučioca opreme, sa pitanjem da li se sistem može pokrenuti i da li je na regularan način izvođač izabran.

Što se tiče zatvaranja postojećih deponija Novi Kneževac i u saradnji sa Institutom „Kirilo Savić“ pripremio projekat sanacije i revitalizacije postojeće deponije i spreman je da vam dostavi na dalje postupanje.

Na kraju, predložene izmene i dopune svakako da treba prihvatiti jer su u funkciji razvoja poljoprivrede i obezbeđuju našim poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima mogućnost da ostvare prava na sredstva kod fonda od pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji zovemo IPARD 2. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, predložene izmene i dopune, kao i dostupnost u korišćenju sredstava predpristupnih fondova EU imaju za cilj da podstaknu razvoj novih privrednih subjekata, veću tržišnu konkurenciju, posebno kod privrednih grana povezanih sa realizacijom infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine i poljoprivrede.

Ove mere doprineće bržem razvoju naše poljoprivrede koja sa povezanim granama predstavlja stub naše privrede od koje u velikoj meri zavisi sveukupni razvoj Srbije.

Na oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite zemljišta od erozije, zaštite sredine i biodiverziteta, ali i na stvaranje mikro klimatskih uslova utiču vetro zaštitni pojasevi. Dok su u Evropi gotovo obavezni, u vojvođanskim ravnicama ne postoje. Iako su u periodu od 2000.'2012. godine, do 2016. godine izdvajana sredstva za njihovo podizanje, ne postoje iz razloga što je i ovo bio projekat bivšeg režima za pljačku budžeta opština, pokrajine i Republike, baš kao i kod projekta „Očistimo Srbiju“.

Boreći se navodno za podizanje nivoa zaštite i uređenja životne sredine u Novom Kneževcu su fiktivno zapošljavani poljočuvari i eko redari, podizani vetro zaštitni pojasevi, bez sadnica, uklonjene su divlje deponije sa poljoprivrednog zemljišta bez mašina i prevoznih sredstava, sve to sa njima povezanim licima i preduzećima bez konkursa i javnih nabavki.

O svemu ovome obavešteni su nadležni organi, a da se danas zaštiti životne sredine u mojoj opštini poklanja posebna pažnja, govori podatak da je za dve godine izgrađeno reciklažno dvorište, da je sa poljoprivrednog zemljišta uklonjeno šest i po hiljada tona smeća i da je u vodovodnu mrežu i sistem za prekopavanje otpadnih voda uloženo više od 150 miliona dinara. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, visina penzija u isplati se vraća na nivo bez umanjenja, što je rezultat svakako najpozitivnijih ekonomskih kretanja.

Time se omogućuje da penzioneri koji su podneli najveći teret procesa fiskalne konsolidacije osete korist od unapređenja ekonomije države Srbije.

Zakon je bio privremena mera, neophodna da se ozdravi ekonomska i finansijska situacija u zemlji i nije dotakao sve korisnike prava PIO tako što je zaštitio milion i 100 hiljada penzionera sa penzijom manjom od 25 hiljada dinara.

Ubrzani razvoj, postignuti rezultati, nastavak započetih reformi omogućavaju nam da bez rezerve podržimo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, imajući posebno u vidu stalni rast BDP i suficit u budžetu danas veći od 49,1 milijarde dinara.

Takva situacija nam govori da će ova i sledeća godina biti svakako pozitivna za bolji položaj penzionera i da predlagač novim modelom usklađivanja penzija zapravo obezbeđuje u budućnosti veći procenat povećanja penzija.

Odgovornom politikom SNS, pored brojnih rezultata, treba naglasiti i to da se inflacija kreće u okviru projektovanog cilja, da je gotovo i nema. Zato je novi model usklađivanja penzija svakako povoljniji za same korisnike penzija.

Moja je obaveza bila da ovo kažem u ime penzionera iz Novog Kneževca koji veruju u ovaj model jer žive u realnom vremenu i vide da Srbija ide putem dinamičnog razvoja, progresa i napretka i da će pod rukovodstvom Aleksandra Vučića i SNS, postati još bolje mesto za život svih njenih građana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, amandman koji sam podneo insistira na sveukupnom razvoju Republike Srbije i unapređenju rada lokalnih samouprava, što jeste uslov za bolji život, ne samo penzionera, nego za sve građane naše zemlje.

Lokalne samouprave, kakve nam je prethodni režim ostavio 2012. godine, u Vojvodini 2016. godine, bile su u katastrofalnom stanju, potpuno devastirane, opljačkane i prezadužene sa napuštenim proizvodnim pogonima i radnicima koje smo u to vreme mogli videti samo pred vratima Zavoda za zapošljavanje, centrima za socijalni rad i Crvenog krsta. Tako je bilo i u Novom Kneževcu. Tačno pre 20 godina, na jednog korisnika prava PIO bilo je 2,5 osiguranika, da bi taj odnos u 2016. godini postao negativan, odnosno manje osiguranika, nego penzionera.

Nisu tome kriva demografska ili ekonomska kretanja, loša ekonomska situacija, ekonomska kriza ili migracije, krivi su oni koji su 5. oktobra 2000. godine preuzeli Srbiju, pa i Novi Kneževac, sve upropastili, sproveli pljačkašku privatizaciju i po pravilu ostavili radnike bez posla, ali zato nisu zaboravili da se lično obogate.

Samo u Fabrici papira i Poljoprivrednom kombinatu „Spasoje Stević“ bilo je više od dve hiljade zaposlenih, danas ni jedan. Mnogi od tih radnika danas su penzioneri, njih je u Novom Kneževcu 2.355, gde prosečna penzija iznosi svega 24.454,00 dinara. Raduju se penzioneri donošenju ovog zakona, raduju se uvećanju od 8,8% do 13,2%, posebno se raduju što je Srbija postala finansijski stabilna zemlja sa stabilnim rastom BDP koji im je garant da će im se penzije samo uvećavati za razliku od 2014. godine kada su mogli ostati bez njih.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija prestaje da važi zaključno sa 30.09.2018 godine. To znači da će se oktobarske penzije isplatiti bez umanjenja i to je dobra vest za sve naše građane, a pre svega za više od 1.700.000 penzionera.

Zakon je donet pre četiri godine kao jedna od brojnih mera fiskalne konsolidacije, kao uslov da bi penzija uopšte i bilo. Srbija je tada bila pred samim bankrotom i gotovo da je već zapala u dužničko ropstvo, a broj osiguranika bio je neznatno veći od broja korisnika prava invalidsko-penzijskog osiguranja. Čak 59% penzija isplaćivano je iz budžeta Republike Srbije, što je tada bilo 13,2 % BDP.

Danas kada govorimo o predloženom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o PIO, Srbija je zahvaljujući Aleksandar Vučiću i politici SNS zemlja dinamičnog rasta i razvoja, uređena i mnogo jača zemlja od one koju nam je prethodni režim ostavio 2012. godine. Odgovornom politikom fiskalne konsolidacije uspela je da treću godinu za redom stvori suficit u budžetu, zavela je tržišni red i disciplinu, smanjila nezaposlenost sa 26% na 11,9% i ostvarila rast BDP danas od 4,9%. Samim tim, popravila je odnos osiguranika i korisnika i smanjila dotacije iz budžeta sa 59% na 31%, što je u skladu sa projektovanim fiskalnim pravilom od 11% BDP.

Zahvaljujući postignutim rezultatima i veri penzionera, jer su svojom snagom i razumevanjem izvukli Srbiju iz teške krize i situacije u budžetu, u prilici smo da u danu za glasanje usvojimo ovaj Predlog zakona i time obezbedimo bolji položaj za sve penzionere.

Srpska napredna stranka je od 2014. godine do danas ubedljivo pobeđivala na svim izborima. Aleksandar Vučić je na predsedničkim izborima pobedio u prvom izbornom krugu, u ovom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, sa procentom od 70,2%, a takvom rezultatu doprineli su značajno penzioneri iz Novog Kneževca koji su dobro razumeli neophodnost donošenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, jer su znali i verovali da je to mera za bolju budućnost Srbije i njih samih.

Sveukupnom razvoju Srbije i njenih lokalnih samouprava doprineće osiguranici kojih je svakodnevno sve više kao posledica brojnih stranih i domaćih investicija, izgradnje proizvodnih pogona i otvaranjem novih radnih mesta, zarazliku iz perioda kada je prethodni režim sproveo pljačkašku privatizaciju, zatvarao fabrike i oterao na ulicu više od 400 hiljada radnika, a penzionere za malo ostavio bez penzija.

U danu za glasanje poslanici SNS podržaće ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Predlogom zakona utvrđeni su uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi, ali istovremeno na jasan i nedvosmislen način zakon definišu ulogu zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti i precizira korake u ostvarivanju osnovnog cilja u uspostavljanju visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti, radi primene u humanoj populaciji.

Ono što je veoma važno naglasiti jeste da se odredbom ovog zakona utvrđuje neotuđivo pravo da svaki građanin sam odlučuje da li će dati pristanak za primenu njegovih organa i tkiva putem transplantacije u humane svrhe ili će pak staviti zabranu za korišćenje istih, čime se u potpunosti štite osnovna ljudska prava.

Samim tim stvaraju se uslovi za promociju davalaštva i podizanja svesti građana Srbije, u značaju davanja uz poštovanje principa sledivosti u svrhu lečenja. Intenzivni razvoj našeg zdravstvenog sistema koji je očigledan, modernizacija našeg zdravstva u celini, naša težnja da idemo u korak sa savremenim dostignućima i standardima medicinske nauke i prakse jeste razlog donošenja ovog zakona koji će doprineti još bržem razvoju Srbije ali primena ovog zakona prvenstveno zavisi od nas i naše humanističkog pristupa u realizaciji istog. Zato je veoma važno da se humana, karakterna crta koja odlikuje srpski narod stavi u funkciju donorstva i na taj način pomogne da sačuvamo nečije živote i umanjimo probleme prilikom lečenja teških i retkih bolesti.

U danu za glasanje poslanici SNS će podržati ovaj zakon jer se njime podstiče razvoj zdravstvenog sistema, obezbeđuje bolja i zdravstvena zaštita za naše građane što jeste jedan od primarnih ciljeva politike SNS na putu svog razvoja Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, sa ciljem da se dodatno definišu načela i ukažem da se humanističkim karakterom ovog zakona podstiče ne samo razvoj zdravstvenog sistema, farmaceutske industrije, svih oblasti zdravstva, oblast naučno istraživačkog rada, nego sveukupni razvoj Republike Srbije, što je primarni cilj politike SNS i započetih reformskih procesa.

Od posebne je važnosti da se darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca.

Ništa nije važnije od očuvanja života i zdravlja, zato je od posebnog interesa da se značaj donorstva i transplantacija organa podigne u rang tema od najvišeg javnog interesa.

Ako sudimo po statistikama i broju donora u Srbiji, reklo bi se da smo nehumano društvo, što nije tačno, ako znamo da smo u brojnim situacijama pokazali i solidarnost i humanost.

Kod darivanja organa, reč je o tome da ne znamo dovoljno o ovoj temi, da zaključujemo na osnovu stereotipa i da smo opterećeni predrasudama. Potpisati donorsku karticu ne košta ništa, ne iziskuje napor, ali pruža veliku nadu za one koji su životno ugroženi.

Pre više od godinu dana ja sam je potpisao i ništa mi se od tada nije promenilo. Niti mi se šta desilo, niko me nije jurio, nisu me seckali, niti me je na pešačkom prelazu neko udario.

Na kraju, poštovani gospodine ministre, čestitam vam na do sada postignutim vidnim rezultatima, na brizi o ravnomernom razvoju zdravstva u celini kod svih lokalnih samouprava, uz poziv da u narednom periodu akcenat stavite na pogranična područja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, razlozi za donošenje Zakona o ljudskim ćelija i tkivima sadržani su u potrebi da se oblast ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je oblast medicine koja se intenzivno razvija, kao i da se zdravstvenim ustanovama, koje obavljaju ove poslove, omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim svetskim dostignućima. Razloge treba tražiti i u činjenici da se Predlog ovog zakona našao pred nama, da smo se razvili, da napredujemo kao društvo i da nastavljamo sa sveobuhvatnim reformama koje su 2012. godine započete, a zasnovane na politici SNS i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Postignuti rezultati reforme doveli su Srbiju da može da krenem putem ubrzanog razvoja, napretka, većeg životnog standarda i sveukupno boljeg života za naše građane. Katastrofalno vođenje ekonomske politike u periodu od 2000. do 2012. godine upropastilo je i naš zdravstveni sistem i postavilo ga na listi evropskih zdravstvenih sistema u red nerazvijenih, odnosno čak na 34. mesto. U tom periodu zdravstvo su pratile brojne afere, najčešće kriminalnog karaktera, a u izneverenim obećanjima ne želim ni da govorim.

Odgovornim radom Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića i Ministarstva zdravlja mnogo toga je za ovih šest godina urađeno na infrastrukturi, na kupovini najsavremenijih oprema, na davanju subspecijalizacija, renovirano je oko 150 zdravstvenih ustanova, zaposleno je bezmalo 5.000 zdravstvenih radnika od kojih je više od 20.000 lekara i odobreno je više od 4.000 specijalizacija. Nastavak rada na uspostavljanju informacionog sistema, uvođenje elektro recepta, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata, rekordni rezultati u oblasti transplantacije organa, kao i odnos prema korisnicima zdravstvenih usluga postavljaju naše zdravstvo 2017. godine na 20. mesto, zajedno sa zdravstvom Italije, a iza Srbije nalazi se 11 zemalja članica EU.

Zdravstvo mora i može da bude generator pozitivnih promena, da u značajnoj meri doprinese rastu bruto domaćeg proizvoda, jer samo zdrav čovek može biti radno sposoban, da svojim radom doprinese ozdravljenju ekonomije, a samim tim i sveukupnom razvoju Republike Srbije, što je primarni cilj za sve nas iz SNS. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, pred nama je zakon koji uređuje uslove za postizanje kvaliteta, sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija, tkiva sa primenom kod ljudi, u svrhu lečenja, kojim se unapređuje nivo zdravstvene zaštite, a sve u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse zasnovanim na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i pune zaštite osnovnih ljudskih prava.

Ovim Predlogom zakona otklonećemo lošu praksu iz prošlosti i smanjiti liste čekanja, uz jasno definisane procedure.

Predlagač, dakle Vlada Republike Srbije nam jasno poručuje da pravo na grešku nemamo, da sve moramo transparentno, evidentirano raditi, uz obezbeđen voljni pristanak i pravičnu dostupnost.

Ovo je zakon koji će naš zdravstveni sistem sigurno pomeriti napred na listi evropskih zdravstvenih sistema na kojem smo svoju poziciju već poboljšali zahvaljujući reformskim merama Vlade Republike Srbije i predsednika gospodina Aleksandra Vučića sve od 2012. godine do danas.

Reforme su nam već obezbedile rast bruto domaćeg proizvoda za 4%, suficit u državnoj kasi, smanjenje stope javnog duga, stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu, ugled u svetu, put razvoja i modernizacije. Zato je danas i zdravstvena zaštita dostupnija. Uslovi lečenja su značajno bolji. Uspostavljen je sistem u korist korisnika zdravstvenih usluga uz primenu savremenih svetskih dostignuća i najsavremenije opreme, a samo pre šest godina zatekli smo medicinsku opremu po magacinima kupljenu za potrebe izbora, zabranu specijalizacije, specijaliste starije od 50 godina, zapuštene i ruinirane objekte zdravstvenih ustanova i njihove prazne račune. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona o ratnim memorijalima definiše se nadležnost lokalnih samouprava i Ministarstva za poslove negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u oblasti zaštite ratnih memorijala. Utvrđuje se jačanje, odgovornost, racionalnost i efikasnost jedinice lokalne samouprave, stvaraju se neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode.

Osnažene, efikasne i odgovorne lokalne samouprave kakve su danas postale po preuzimanju odgovornosti nad njima od strane ljudi iz SNS, uspešno će sprovoditi programe redovnog održavanja ratnih memorijala i neće dozvoliti da mesta stradanja i javna obeležja budu zaboravljena i napuštena mesta, da ih ne održavaju, a posebno neće dozvoliti da ih bilo ko uništava i ruši.

Punih 16 godina u opštini Novi Kneževac, mesto stradanja, mesto egzekucije nad devetoro mladih ljudi iz Srpskog Krstura, izvršene na pravoslavni Božić, 9. januara 1942. godine, koje su fašisti streljali, bilo je prepušteno zubu vremena i vandalskom ponašanju nesavesnih građana.

Predstavnici bivše lokalne vlasti, oni koji su smatrali da istorija počinje sa njima, nijedno to mesto nisu posetili. Danas je to mesto uređeno i redovno se održava. Građani ga svakodnevno posećuju i podsećaju nas na stravične zločine tog vremena.

Vlada Republike Srbije čini sve ne bi li se život naših građana svakodnevno poboljšavao, nastavljao da sprovodi reforme započete 2012. godine, koje za cilj imaju da Srbija postane razvijena zemlja u kojoj će građani pristojno i mirno živeti.

U danu za glasanje poslanici SNS, podržaće sve predložene zakone. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, posle višedecenijskog nemarnog odnosa prema kulturnoj baštini, koji je doveo do toga da se ona na početku 21. veka u pojedinim svojim segmentima može smatrati veoma ugroženom, što je svakako prisutno i kod kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. Upravo je to razlog donošenja Zakona o ratnim memorijalima, kojim ćemo obezbediti visok stepen zaštite, redovno investiciono održavanje i obezbeđeno finansiranje sa ciljem da uređenjem i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradicije za buduća pokolenja.

Uloga Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova je od posebne važnosti i ključna je u usmeravanju i davanju mišljenja na predloge za uređenje i uklanjanje ratnog memorijala.

Ubeđen sam da će se Savet suočiti sa brojnim zahtevima, posebno za uklanjanje ratnih memorijala, jer postoje i oni koji vređaju opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja, kao i oni posvećeni događajima koji nisu u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije.

Na kraju, važno je napomenuti da je odnos prema kulturnom nasleđu iz ratnih perioda podignut na nivo koji zaslužuje slavna i svetla srpska istorija, koji zaslužuju žrtve oslobodilačkih ratova i heroji ratova koji su svoje živote položili za mir i slobodu Srbije. To je, takođe, jedan od rezultata politike SNS i njenog predsednika gospodina Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje poslanici SNS podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, nema važnijeg pitanja za sve nas i zadatka koji moramo rešiti kako bismo stigli do najvažnijeg cilja kojim ćemo obezbediti visoko razvijeno i moderno društvo, razvijene i snažne lokalne samouprave, veći standard i bolji život za sve naše građane.

Ka tom cilju na koji nas je poveo 2012. godine predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, ostvareni su brojni rezultati koje sve relevantne međunarodne institucije ocenjuju najvišom ocenom, a koje danas osporavaju samo oni koji su te 2012. godini bili u poziciji da ih sami naprave. NJihov je interes išao u suprotnom smeru od opštih interesa Srbije, da ona postane zemlja u kojoj se može pristojno živeti, sa pravom na jednake šanse za sve da napreduju i stvore bolju budućnost za svoju decu.

Danas kada je podignuto lično dostojanstvo naših građana, u prilici smo da raspravljamo o ovom Zakonu o ratnim memorijalima, kojim nedvosmisleno kažemo da uređenjem, zaštitom i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradicije za budućnost naših pokoljenja, jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja, nepokretna kulturna baština je od posebne vrednosti svake nacije.

Naše kulturno nasleđe vezano za ratne periode, a samim tim i dostojanstveno sećanje na poginule u mnogim ratnim dešavanjima koja su se dešavala na prostorima naše zemlje, moramo štititi istorijskim činjenicama i čuvati ih od zaborava.

Osnažene lokalne samouprave kakve su danas, uz ljude koji ih vode, rukovodeći se politikom SNS, poštujući stvarne činjenice o stradanjima srpskog naroda i ostalih građana, u potpunosti će realizovati odredbe ovog zakona.

Realizacijom ovoga zakona sačuvaćemo našu kulturnu baštinu iz ratnih perioda, ali što je, isto tako, važno, poboljšaćemo našu turističku ponudu, što će svakako doprineti razvoju naše zemlje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, pred nama je zakon o ratnim memorijalima, predložen sa ciljem kako bi se i ova oblast uredila i uskladila sa uspostavljenim načelima modernog građanskog društva, uz poštovanje najvišeg stepena ljudskih prava.

NJime se uređuje sistem koji će doneti ujednačenu primenu u jedinicama lokalnih samouprava koji će doprineti, kao što sam već rekao, unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije ali i poboljšanju turističke ponude Republike Srbije.

Uređeni ratni memorijali kao važan segment ukupne kulturne baštine Srbije postaće deo kvalitetnije i atraktivnije turističke ponude, čime će se doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije i njenih lokalnih samouprava.

Ovim zakonom jasno su definisane nadležnosti lokalnih samouprava, jačaju se odgovornosti u očuvanju i zaštiti našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode, što jeste naša obaveza, obaveza koju sa posebnom pažnjom moramo iskazati kod zaštite, uređenja i održavanja ratnih memorijala.

Odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu i ratnim memorijalima, koji vlade Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem iskazuju od 2012. godine do danas, pruža nam veru da ćemo uspeti na putu sveukupnog preporoda, kao i na podizanju osećaja patriotizma i ponosa na svetlu tradiciju oslobodilačkih ratova, koja je srpski narod ne svojom voljom kroz istoriju vodio.

Brojni su primeri da prethodni režimi nisu reagovali, čak su i odobravali uređenje ratnih memorijala koja vređaju opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja, da su tolerisali i one podignutim licima koja su zastupala fašističke, nacističke, separatističke ideje, a što je najgore, podizani su i onima koji su bili saradnici agresora i okupatora.

Prethodnim režimima ni na kraj pameti nije padalo da nam je ovaj zakon preko potreban, pre svega zbog zaštite postojećih ratnih memorijala. NJihova nebriga je i ovde bila do krajnosti izražena. To je razlog zašto smo mesto stradanja u opštini Novi Kneževac i širu prostornu celinu zatekli 2016. godine zapuštenu i zakorovljenu, bez pisanih i drugih oznaka, sa razrušenim stazama i pokradenim ogradama.

Odredbe ovog zakona ćemo u potpunosti sprovoditi, posebno kada se radi o uklanjanju spomen-obeležja koja vređaju nacionalna i verska osećanja a takvih, nažalost, ima i u drugim lokalnim samoupravama, ne samo u Novom Kneževcu.

Nisu uvek najvažnije materijalne vrednosti. Pozitivni efekti se mogu meriti i nematerijalnim vrednostima, kao što je briga države i dostojanstveno sećanje na poginule kroz zaštitu ratnih memorijala i našeg kulturnog nasleđa, vezano za ratne periode. Zahvaljujem.