| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana
Poštovani gospodine Jančiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 17 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 15 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o Memorijalnom centru "Staro sajmište", na koji se dugo čekalo, koji je potreba i potvrda da nismo zaboravili teška, nezamislivo užasna vremena kroz koja je naš narod prolazio i, uprkos svim tragedijama, preživeo.
Razlozi za donošenje ovog zakona su više nego jasni. Ne sme se dozvoliti da se zločin zaboravi, što su decenijama razni ljudi i sistemi pokušavali na razne načine, da zaborave i zataškaju činjenice o masovnosti i svireposti zločina nacističkih i ustaških vlasti.
Staro sajmište je jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi u kojem je stradalo blizu 20 hiljada ljudi. Bio je to najveći logor za vreme Drugog svetskog rata koji su stvorile okupatorske vlasti u Srbiji, namenjen za potrebe masovne internacije Jevreja. Nakon što je tu dovedeno i pobijeno sedam hiljada Jevreja, uključujući žene, decu i stare, Srbija je već u martu 1942. godine proglašena za očišćenu od Jevreja, u kojoj je pitanje Jevreja rešeno. Sajmište je tada pretvoreno u logor u kojem je do njegovog raspuštanja zatočeno oko 32 hiljade Srba, Roma, antifašista i protivnika sistema, gde je više od trećine pobijeno.
Naša je obaveza, ne samo dužnost, da radi trajnog pamćenja i spomena žrtvama Holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina usvojimo u celosti ovaj Predlog zakona, koji će pre svega omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice o postojanju nacističkog logora na teritoriji grada Beograda, logora smrti za Jevreje, Srbe i Rome.
Osnivanje Memorijalnog centra "Staro sajmište", kao zaloga za budućnost, ne samo što ćemo sačuvati uspomenu na žrtve u prošlosti i stalno se podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti, nego ćemo i obeležiti našu antifašističku pripadnost i ulogu pravednika. Biće ovo mesto ne samo memorijalizacije, pamćenja, već i učenja o poštovanju nacionalnih, verskih, političkih i svih drugih različitosti, kao i mesto na kome će generacije učiti o toleranciji.
Posle usvajanja zakona sledi nimalo lak posao koji će potrajati nekoliko godina. Prostor Starog sajmišta u prošlosti je bio prepušten nebrizi i upotrebi u najčudnije svrhe koje se ponekad graniče čak i sa skrnavljenjem. Na taj prostor se nikada nije gledalo kao na jedinstven lokalitet koji zaslužuje da bude očuvan kao prostor koncentracionog logora, podignutog usred srpske prestonice, te danas predstavlja devastiranu kulturnu celinu, pa je nesporno da privođenje nameni u Memorijalni centar zahteva dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona.
Srbiji to danas, posle uspešno sprovedenih ekonomskih reformi, sa stalnim suficitom u budžetu, ne predstavlja poseban problem, posebno ako su sredstva potrebna u realizaciji ideje da Memorijalni centar "Staro sajmište" bude mesto koje će imati obrazovni karakter za ljude iz čitavog regiona koji bi učili šta je holokaust, genocid, ko je zapravo zločinac, a ko stradalnik, na kojem bi se branili od revizije istorije.
Za proteklih 30 godina nije bilo boljeg vremena nego u poslednjih pet godina, što je pokazatelj sve jače ekonomije i budžeta Republike Srbije, a sve za zahvaljujući reformama koje je 2014. godine pokrenula Vlada Republike Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Rezultat tih reformi je da danas imamo novac koji možemo da ulažemo i da vodimo politiku dela, a ne politiku reči i lažnih obećanja, politiku na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić i SNS koja iza sebe ostavlja rezultate, koja gradi i pomera Srbiju napred u svakom smislu, a rezultati su više nego očigledni.
Pre 2012. godine Jeremić, Obradović, Tadić, Marinika, Pajtić, a posebno tajkun Đilas bili su u prilici da podignu Memorijalni centar "Staro sajmište", da nisu mislili samo na sebe, na svoje račune i svoje džepove. Zato jedne reči od njih nismo čuli o Predlogu ovog zakona. Briga ih je za žrtve, za holokaust, za stradanje Srba i Roma na Starom sajmištu, briga njih za svu našu prošlost, a još manje za budućnost Srbije.
Na sreću, građani nisu zaboravili prošlost koji su sa njima živeli i nikada neće dozvoliti istu budućnost, što će i pokazati na predstojećim izborima, a što je njima odavno jasno.
Poštovani narodni poslanici, možda su reči zatočenice Hilde Dojč iz jednog njenog pisma iz logora „Staro Sajmište“ zapravo upućene nama da u Danu za glasanje usvojimo ovaj Predlog zakona: „Ti ne znaš, kao što ja nisam znala šta to znači biti ovde. Želim ti da nikada ne saznaš“. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, zasnovan ne realnim izvorima, mogućnostima i potrebama naše zemlje i naših građana, koji označava završetak procesa konsolidacije javnih finansija, a kojim se, što je od posebne važnosti, utvrđuje početak razvoja naše zemlje.
Ključna karakteristika budžetske politike za 2020. godinu je raspodela fiskalnog prostora, na povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija, podsticaj rasta kroz povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje privrede.
Predloženi budžet je razvojnog karaktera. Njime se podstiče realni rast privrede od 4%, što jeste ostvarljivo, imajući u vidu da u trećem kvartalu ove godine privredni rast iznosi 4,7% i da će na kraju godine biti iznad projektovanih 3,5.
Budžetom su predviđene nikad veće javne investicije u iznosu od 198,9 milijardi dinara, koje pomeraju stopu napred, a tu su i olakšice kao podrška za privredu, što će svakako uticati na stvaranje bolje poslovne klime, dolazak novih investitora, na smanjenje stope nezaposlenosti, koja je danas već na istorijskom minimumu.
Ekonomske reforme i rezultati koje je naša zemlja postigla u periodu od 2012. godine do danas, pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, su više nego vidljivi građanima Srbije, izuzev samozvanih lidera u liku tajkuna Đilasa, Obradovića, Jeremića, Marinike, Trifunovića, koji umesto da budu korektivni faktor, izmišljaju afere, ruše sve pred sobom, čak ubistvom prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, njegovim saradnicima, pa i svima onima koji sagledavaju stvarnost očima istine, koja govori da Srbija danas postaje pristojna i uređena zemlja u kojoj se od svog rada može normalno živeti.
O zakonu, naravno, da ne govore ni reči. Interesuje ih samo kako da nasiljem i ulicom sruše Vučića i preuzmu državnu kasu kao plen za svoja lična bogaćenja, a tada ne bi prezali od mafijaškog načina delovanja poput Marka Bastaća, nažalost ne i jedinog iz njihovih redova.
Nismo bili u prilici da čujemo mišljenje lidera za ponovnu pljačku Srbije, da li je dobro za građane što se Predlogom ovog budžeta označava početak realizacije novog nacionalnog investicionog plana, kojim se opredeljuju sredstva za projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju autoputa Surčin–Obrenovac, Preljina–Požega, Pojate–Preljina, Beograd–Sarajevo, Novi Beograd–Surčin, brzih saobraćajnica, Novi Pazar–Tutin, Ruma–Šabac–Loznica, obilaznice Ostružnica–Bubanj Potok, kao i za projekat rehabilitacije 5.000 kilometara regionalnih državnih i lokalnih puteva u sledeće tri godine.
Naravno da ih nećemo ni čuti, briga njih za Srbiju i za njene puteve. To su u osnovi pokazali od 5. oktobra 2000. godine, pa sve do 2012. godine, kada su zemlju izbrisali sa mape Evrope.
U Novom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, građani se raduju početku realizacije nacionalnog investicionog plana i veruju da će se u njemu naći mesto za izgradnju puta Novi Kneževac–Crna Bara, kao veza graničnog prelaza Đala na srpsko-mađarskoj granici sa Kikindom, čime se uspostavlja najkraća relacija na ruti Segedin–Kikinda–Zrenjanin. Radi se o delu ovog putnog pravca u dužini od 15,4 kilometra, koji je započet 2006. godine kada je izvedeno jedva 10% od ukupno projektovanih radova, baš kao i sve drugo što su radili do 2012. u Srbiji, a u Vojvodini do 2016. godine.
Setimo se samo Koridora 10. Srbija je u prethodne četiri godine izgradila 320 kilometara autoputeva, po najvišim evropskim i svetskim standardima, a završetkom Koridora 10 vratili smo Srbiju na tranzitnu mapu Evrope, jer mi jesmo, najkraća ruta između istoka i zapada, a završetkom ovih radova obezbedili smo i značajno veća sredstva za nova ulaganja u putnu infrastrukturu.
Po ideji predsednika Aleksandra Vučića 2013. godine, organizovana je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja rukovodi poslovima u obnovi objekata javne namene u javnoj svojini. Za ove namene u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, opredeljen je iznos od 13 milijardi i 24 miliona, što je za 4% više nego 2019. godine, na čemu su posebno zahvalni roditelji učenika Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Kneževca, jer će u ovu školu 2020. godine iz ovih sredstava biti uloženo 267 miliona dinara, s tim da je ove godine realizovano za obnovu u Banatskom Aranđelovu oko 55 miliona dinara. Novi Kneževac, sam to nikada ne bi mogao.
Ne mogu, a da ne osporim tvrdnju da se za poljoprivredu ne izdvaja dovoljno, odnosno manje, kako kažu, od 5% od poreskih prihoda, a da se namerno ćuti o ulaganjima u poljoprivredu iz budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, direktnih investicija iz Abu Dabi kredita, za sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje IPARD programa, pa i sredstava iz Kabineta ministra bez portfelja, gospodina Krkobabića, kada je reč o zadrugama i zadrugarstvu.
Uz sve to zaboravljaju se sredstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koji se raspodeljuju lokalnim samoupravama budžeta AP i Republike Srbije, koja se direktno po zakonu vraćaju u poljoprivredu.
Odgovornost ove Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića prema poljoprivrednicima, uostalom kao i prema svim građanima Srbije, upravo se ogleda kroz pristup u Razdelu 24 za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Da se ova Vlada rukovodila činjenicom da je 2020. godina izborna godina i da je želeo da se bavi obećanjima i kupovinom glasova, uvećala bi podsticaje i subvencija za poljoprivredna gazdinstva čime ovaj budžet ne bismo mogli zvati apsolutno razvojnim, nego delimično izbornim. Na sreću, on to nije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je 2009. godine sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalne delatnosti.
Zakonom se obezbeđuje da proizvodi stavljeni na tržište budu apsolutno bezbedni, ali i da se na istom tom tržištu ne mogu plasirati opasni ili obmanjujući proizvodi.
Precizno su definisane obaveze proizvođača i distributera, uslovi i načini informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje predstavlja proizvod po zdravlje i bezbednost potrošača, kao i mere nadzora tržišta, sa ciljem da se dostigne opšta bezbednost potrošača, odnosno korisnika.
U procesu dalje harmonizacije, uz isticanje, između ostalog, zaštitu potrošača, standardizaciju i opštu usaglašenost, urađen je i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kojem danas raspravljamo i koji u danu za glasanje bezrezervno treba podržati.
Očekivani efekat jeste dalji korak u unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno trgovanje i jasnija pravila ponašanja u zaštiti potrošača, a od posebne je važnosti sprečavanje nelojalne konkurencije, što sve zajedno doprinosi razvoju naše ekonomije i izgradnji moderne strukture trgovine i brže uključivanje Republike Srbije na jedinstvenom EU i zahtevnom svetskom tržištu.
Nema važnijeg zadatka od razvoja naše ekonomije i sveukupnog razvoja naše zemlje i ništa nije važnije od opšte bezbednosti svakog građana Srbije, o kojem oni koji su do 2012. godine, u Vojvodini do 2016. godine, upravljali našom zemljom, naravno da nisu ni razmišljali.
Put razvoja i napretka, prosperiteta za njih je bio nevažan. Za njih je jedino bilo važno kako da se bogate, da pljačkaju, upropaste i unište sve što bi Srbiju učinilo zemljom u kojoj se može pristojno živeti.
Odavno je jasno da je 5. oktobar te 2000. godine, ta njihova, kako je zovu, revolucija, bila obmana naroda, a za njih vođe te revolucije, može se u duhu ovog zakona reći bili su obmanjujući i opasan proizvod za Srbiju i njene građane.
Bili su u tom nesrećnom vremenu zaista obmanjujući proizvod koji su samo svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, oznakom i količinom pod definicijom obmanjujućih proizvoda samo podsećali na ljude, a da to suštinski nisu bili. Da su bili opasan proizvod, dokazalo se kakvu su, posle 12 godina njihove vladine, Srbiju ostavili SNS i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću. Ostavili su je poniženu, pokradenu i prezaduženu, ljude bez posla, siromašne, bez nade da će ikada više ići na posao da rade i da od svog rada obezbede bolji život za sebe i svoju porodicu. Tih 12 godina ne želim da se sećam, ali ne i da ih zaboravim zato i postavljam pitanje - kako je tajkun Đilas u tom periodu vlasti DS u kojem je i sam učestvovao, pod znacima navoda, zaradio više od 600 miliona evra, a da se nije bavio rasturanjem obmanjujućih proizvoda?
Odgovor je više nego jasan. Zajedno sa liderima DOS-a, bio je opasan proizvod po bezbednost i zdravlje potrošača za sve građane Srbije. Građani su ih 2012. godine prepoznali i poklonili poverenje SNS i danas predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Ponovili su to od tada više puta, jer vide rezultate, jer opet idu na posao da rade i stvaraju svesti da Srbija napreduje, da je postala ponosna, samostalna i širom sveta priznata zemlja. Zahvaljujem.
(Srpski Krstur, 27.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 123500.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Skupština opštine Novi Kneževac (Odbornik) | Opština | Mesečno | 8000.00 | RSD | 08.11.2012 - |