Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o Memorijalnom centru "Staro sajmište", na koji se dugo čekalo, koji je potreba i potvrda da nismo zaboravili teška, nezamislivo užasna vremena kroz koja je naš narod prolazio i, uprkos svim tragedijama, preživeo.

Razlozi za donošenje ovog zakona su više nego jasni. Ne sme se dozvoliti da se zločin zaboravi, što su decenijama razni ljudi i sistemi pokušavali na razne načine, da zaborave i zataškaju činjenice o masovnosti i svireposti zločina nacističkih i ustaških vlasti.

Staro sajmište je jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi u kojem je stradalo blizu 20 hiljada ljudi. Bio je to najveći logor za vreme Drugog svetskog rata koji su stvorile okupatorske vlasti u Srbiji, namenjen za potrebe masovne internacije Jevreja. Nakon što je tu dovedeno i pobijeno sedam hiljada Jevreja, uključujući žene, decu i stare, Srbija je već u martu 1942. godine proglašena za očišćenu od Jevreja, u kojoj je pitanje Jevreja rešeno. Sajmište je tada pretvoreno u logor u kojem je do njegovog raspuštanja zatočeno oko 32 hiljade Srba, Roma, antifašista i protivnika sistema, gde je više od trećine pobijeno.

Naša je obaveza, ne samo dužnost, da radi trajnog pamćenja i spomena žrtvama Holokausta, genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina usvojimo u celosti ovaj Predlog zakona, koji će pre svega omogućiti da se ne zaborave istorijske činjenice o postojanju nacističkog logora na teritoriji grada Beograda, logora smrti za Jevreje, Srbe i Rome.

Osnivanje Memorijalnog centra "Staro sajmište", kao zaloga za budućnost, ne samo što ćemo sačuvati uspomenu na žrtve u prošlosti i stalno se podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti, nego ćemo i obeležiti našu antifašističku pripadnost i ulogu pravednika. Biće ovo mesto ne samo memorijalizacije, pamćenja, već i učenja o poštovanju nacionalnih, verskih, političkih i svih drugih različitosti, kao i mesto na kome će generacije učiti o toleranciji.

Posle usvajanja zakona sledi nimalo lak posao koji će potrajati nekoliko godina. Prostor Starog sajmišta u prošlosti je bio prepušten nebrizi i upotrebi u najčudnije svrhe koje se ponekad graniče čak i sa skrnavljenjem. Na taj prostor se nikada nije gledalo kao na jedinstven lokalitet koji zaslužuje da bude očuvan kao prostor koncentracionog logora, podignutog usred srpske prestonice, te danas predstavlja devastiranu kulturnu celinu, pa je nesporno da privođenje nameni u Memorijalni centar zahteva dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona.

Srbiji to danas, posle uspešno sprovedenih ekonomskih reformi, sa stalnim suficitom u budžetu, ne predstavlja poseban problem, posebno ako su sredstva potrebna u realizaciji ideje da Memorijalni centar "Staro sajmište" bude mesto koje će imati obrazovni karakter za ljude iz čitavog regiona koji bi učili šta je holokaust, genocid, ko je zapravo zločinac, a ko stradalnik, na kojem bi se branili od revizije istorije.

Za proteklih 30 godina nije bilo boljeg vremena nego u poslednjih pet godina, što je pokazatelj sve jače ekonomije i budžeta Republike Srbije, a sve za zahvaljujući reformama koje je 2014. godine pokrenula Vlada Republike Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Rezultat tih reformi je da danas imamo novac koji možemo da ulažemo i da vodimo politiku dela, a ne politiku reči i lažnih obećanja, politiku na kojoj insistira predsednik Aleksandar Vučić i SNS koja iza sebe ostavlja rezultate, koja gradi i pomera Srbiju napred u svakom smislu, a rezultati su više nego očigledni.

Pre 2012. godine Jeremić, Obradović, Tadić, Marinika, Pajtić, a posebno tajkun Đilas bili su u prilici da podignu Memorijalni centar "Staro sajmište", da nisu mislili samo na sebe, na svoje račune i svoje džepove. Zato jedne reči od njih nismo čuli o Predlogu ovog zakona. Briga ih je za žrtve, za holokaust, za stradanje Srba i Roma na Starom sajmištu, briga njih za svu našu prošlost, a još manje za budućnost Srbije.

Na sreću, građani nisu zaboravili prošlost koji su sa njima živeli i nikada neće dozvoliti istu budućnost, što će i pokazati na predstojećim izborima, a što je njima odavno jasno.

Poštovani narodni poslanici, možda su reči zatočenice Hilde Dojč iz jednog njenog pisma iz logora „Staro Sajmište“ zapravo upućene nama da u Danu za glasanje usvojimo ovaj Predlog zakona: „Ti ne znaš, kao što ja nisam znala šta to znači biti ovde. Želim ti da nikada ne saznaš“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, zasnovan ne realnim izvorima, mogućnostima i potrebama naše zemlje i naših građana, koji označava završetak procesa konsolidacije javnih finansija, a kojim se, što je od posebne važnosti, utvrđuje početak razvoja naše zemlje.

Ključna karakteristika budžetske politike za 2020. godinu je raspodela fiskalnog prostora, na povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija, podsticaj rasta kroz povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje privrede.

Predloženi budžet je razvojnog karaktera. Njime se podstiče realni rast privrede od 4%, što jeste ostvarljivo, imajući u vidu da u trećem kvartalu ove godine privredni rast iznosi 4,7% i da će na kraju godine biti iznad projektovanih 3,5.

Budžetom su predviđene nikad veće javne investicije u iznosu od 198,9 milijardi dinara, koje pomeraju stopu napred, a tu su i olakšice kao podrška za privredu, što će svakako uticati na stvaranje bolje poslovne klime, dolazak novih investitora, na smanjenje stope nezaposlenosti, koja je danas već na istorijskom minimumu.

Ekonomske reforme i rezultati koje je naša zemlja postigla u periodu od 2012. godine do danas, pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, su više nego vidljivi građanima Srbije, izuzev samozvanih lidera u liku tajkuna Đilasa, Obradovića, Jeremića, Marinike, Trifunovića, koji umesto da budu korektivni faktor, izmišljaju afere, ruše sve pred sobom, čak ubistvom prete Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, njegovim saradnicima, pa i svima onima koji sagledavaju stvarnost očima istine, koja govori da Srbija danas postaje pristojna i uređena zemlja u kojoj se od svog rada može normalno živeti.

O zakonu, naravno, da ne govore ni reči. Interesuje ih samo kako da nasiljem i ulicom sruše Vučića i preuzmu državnu kasu kao plen za svoja lična bogaćenja, a tada ne bi prezali od mafijaškog načina delovanja poput Marka Bastaća, nažalost ne i jedinog iz njihovih redova.

Nismo bili u prilici da čujemo mišljenje lidera za ponovnu pljačku Srbije, da li je dobro za građane što se Predlogom ovog budžeta označava početak realizacije novog nacionalnog investicionog plana, kojim se opredeljuju sredstva za projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju autoputa Surčin–Obrenovac, Preljina–Požega, Pojate–Preljina, Beograd–Sarajevo, Novi Beograd–Surčin, brzih saobraćajnica, Novi Pazar–Tutin, Ruma–Šabac–Loznica, obilaznice Ostružnica–Bubanj Potok, kao i za projekat rehabilitacije 5.000 kilometara regionalnih državnih i lokalnih puteva u sledeće tri godine.

Naravno da ih nećemo ni čuti, briga njih za Srbiju i za njene puteve. To su u osnovi pokazali od 5. oktobra 2000. godine, pa sve do 2012. godine, kada su zemlju izbrisali sa mape Evrope.

U Novom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, građani se raduju početku realizacije nacionalnog investicionog plana i veruju da će se u njemu naći mesto za izgradnju puta Novi Kneževac–Crna Bara, kao veza graničnog prelaza Đala na srpsko-mađarskoj granici sa Kikindom, čime se uspostavlja najkraća relacija na ruti Segedin–Kikinda–Zrenjanin. Radi se o delu ovog putnog pravca u dužini od 15,4 kilometra, koji je započet 2006. godine kada je izvedeno jedva 10% od ukupno projektovanih radova, baš kao i sve drugo što su radili do 2012. u Srbiji, a u Vojvodini do 2016. godine.

Setimo se samo Koridora 10. Srbija je u prethodne četiri godine izgradila 320 kilometara autoputeva, po najvišim evropskim i svetskim standardima, a završetkom Koridora 10 vratili smo Srbiju na tranzitnu mapu Evrope, jer mi jesmo, najkraća ruta između istoka i zapada, a završetkom ovih radova obezbedili smo i značajno veća sredstva za nova ulaganja u putnu infrastrukturu.

Po ideji predsednika Aleksandra Vučića 2013. godine, organizovana je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja rukovodi poslovima u obnovi objekata javne namene u javnoj svojini. Za ove namene u Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, opredeljen je iznos od 13 milijardi i 24 miliona, što je za 4% više nego 2019. godine, na čemu su posebno zahvalni roditelji učenika Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Kneževca, jer će u ovu školu 2020. godine iz ovih sredstava biti uloženo 267 miliona dinara, s tim da je ove godine realizovano za obnovu u Banatskom Aranđelovu oko 55 miliona dinara. Novi Kneževac, sam to nikada ne bi mogao.

Ne mogu, a da ne osporim tvrdnju da se za poljoprivredu ne izdvaja dovoljno, odnosno manje, kako kažu, od 5% od poreskih prihoda, a da se namerno ćuti o ulaganjima u poljoprivredu iz budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, direktnih investicija iz Abu Dabi kredita, za sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje IPARD programa, pa i sredstava iz Kabineta ministra bez portfelja, gospodina Krkobabića, kada je reč o zadrugama i zadrugarstvu.

Uz sve to zaboravljaju se sredstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koji se raspodeljuju lokalnim samoupravama budžeta AP i Republike Srbije, koja se direktno po zakonu vraćaju u poljoprivredu.

Odgovornost ove Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića prema poljoprivrednicima, uostalom kao i prema svim građanima Srbije, upravo se ogleda kroz pristup u Razdelu 24 za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Da se ova Vlada rukovodila činjenicom da je 2020. godina izborna godina i da je želeo da se bavi obećanjima i kupovinom glasova, uvećala bi podsticaje i subvencija za poljoprivredna gazdinstva čime ovaj budžet ne bismo mogli zvati apsolutno razvojnim, nego delimično izbornim. Na sreću, on to nije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je 2009. godine sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalne delatnosti.

Zakonom se obezbeđuje da proizvodi stavljeni na tržište budu apsolutno bezbedni, ali i da se na istom tom tržištu ne mogu plasirati opasni ili obmanjujući proizvodi.

Precizno su definisane obaveze proizvođača i distributera, uslovi i načini informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje predstavlja proizvod po zdravlje i bezbednost potrošača, kao i mere nadzora tržišta, sa ciljem da se dostigne opšta bezbednost potrošača, odnosno korisnika.

U procesu dalje harmonizacije, uz isticanje, između ostalog, zaštitu potrošača, standardizaciju i opštu usaglašenost, urađen je i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kojem danas raspravljamo i koji u danu za glasanje bezrezervno treba podržati.

Očekivani efekat jeste dalji korak u unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno trgovanje i jasnija pravila ponašanja u zaštiti potrošača, a od posebne je važnosti sprečavanje nelojalne konkurencije, što sve zajedno doprinosi razvoju naše ekonomije i izgradnji moderne strukture trgovine i brže uključivanje Republike Srbije na jedinstvenom EU i zahtevnom svetskom tržištu.

Nema važnijeg zadatka od razvoja naše ekonomije i sveukupnog razvoja naše zemlje i ništa nije važnije od opšte bezbednosti svakog građana Srbije, o kojem oni koji su do 2012. godine, u Vojvodini do 2016. godine, upravljali našom zemljom, naravno da nisu ni razmišljali.

Put razvoja i napretka, prosperiteta za njih je bio nevažan. Za njih je jedino bilo važno kako da se bogate, da pljačkaju, upropaste i unište sve što bi Srbiju učinilo zemljom u kojoj se može pristojno živeti.

Odavno je jasno da je 5. oktobar te 2000. godine, ta njihova, kako je zovu, revolucija, bila obmana naroda, a za njih vođe te revolucije, može se u duhu ovog zakona reći bili su obmanjujući i opasan proizvod za Srbiju i njene građane.

Bili su u tom nesrećnom vremenu zaista obmanjujući proizvod koji su samo svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, oznakom i količinom pod definicijom obmanjujućih proizvoda samo podsećali na ljude, a da to suštinski nisu bili. Da su bili opasan proizvod, dokazalo se kakvu su, posle 12 godina njihove vladine, Srbiju ostavili SNS i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću. Ostavili su je poniženu, pokradenu i prezaduženu, ljude bez posla, siromašne, bez nade da će ikada više ići na posao da rade i da od svog rada obezbede bolji život za sebe i svoju porodicu. Tih 12 godina ne želim da se sećam, ali ne i da ih zaboravim zato i postavljam pitanje - kako je tajkun Đilas u tom periodu vlasti DS u kojem je i sam učestvovao, pod znacima navoda, zaradio više od 600 miliona evra, a da se nije bavio rasturanjem obmanjujućih proizvoda?

Odgovor je više nego jasan. Zajedno sa liderima DOS-a, bio je opasan proizvod po bezbednost i zdravlje potrošača za sve građane Srbije. Građani su ih 2012. godine prepoznali i poklonili poverenje SNS i danas predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Ponovili su to od tada više puta, jer vide rezultate, jer opet idu na posao da rade i stvaraju svesti da Srbija napreduje, da je postala ponosna, samostalna i širom sveta priznata zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se uslovi za studente koji do kraja školske 2018/2019. godine, nisu uspeli da završe studije po započetom nastavnom planu i programu u uslovima i pravilima studija to učine u narednom periodu od dve školske godine.

Donošenjem ovog zakona ovi studentima se daje još jedna šansa, ali se i jasno poručuje da čuvamo institut stečenog prava.

Brojni su ljudski i životni razlozi doveli do toga da ovi studenti ne završe studije, iako je rok za završetak više puta pomeran. Mi o tim razlozima možemo da se informišemo na osnovu iskustava nekih studenata, poznanika i na kraju krajeva, ličnih iskustava.

Među tim studentima su majke, žene na koje pada lepota, ali i teret roditeljstva, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, oni koji su morali da se zaposle, jer su spletom nesretnih okolnosti postali nosioci domaćinstva, ali među njima ima i ljudi kojima je to drugi fakultet, koji su na postdiplomskim studijama.

Zato nema potrebe za teškim rečima i lošim kvalifikacijama, svako od njih zaslužuje još jednu šansu. Srbija nema razloga da se odrekne velikog broja ljudi koji su na pragu da postanu intelektualci, da budu vodeća snaga u našem društvu, konstatuje cenjeni profesor Marko Atlagić i dodaje – mnogi od njih završili su studije prethodnim pomeranjem rokova. Takvu šansu i drugi zaslužuju.

Srbija je danas ekonomski snažnija nego ikada. Ima privredni rast posle višegodišnjeg suficita, spušta javni dug, smanjuje nezaposlenost koja je na istorijskom minimumu sa rekordnim investicijama i visinom stranih ulaganja.

Svako ko govori o izvanrednim rezultatima predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, ove Vlade, SNS, o uspesima i ubrzanom napretku Republike Srbije, protiv njega se vodi najprljavija kapanja u pojedinim medijama u čemu prednjači televizija „N1“ pod komandom Dragana Đilasa. Najavljen je bojkot izbora dela opozicije koju predvodi tajkun Đilas, je bežanje od istine i suda većinske Srbije.

U Novom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, cenzus od 5% je za njih apsolutno nedostižan. Jedan od razloga za ovu tvrdnju su i ulaganje u objekte obrazovnih ustanova u Novom Kneževcu, posebno od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije sa iznosom od preko 300 miliona dinara. Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 13. novembra 2015. godine, rekao je – Naš zadatak je da u narednim godinama rekonstruišemo i obnovimo sve osnovne i srednje škole, predškolske ustanove, bolnice, domove zdravlja i gerontološke centre.

Zajedno sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije i vašim Ministarstvom, Novi Kneževac je pristupio rešavanju ovog zadatka, pa koristim priliku da vas lično i u ime predsednika opštine Novi Kneževac, dr Radovana Uverića, gospodine ministre, pozovem da prisustvujete svečanom otvaranju rekonstruisanog objekta osnovne škole u Banatskom Aranđelovu, koje je planirano za 1. oktobar ove godine i predat učenicima OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Banatskom Aranđelovu na dalje korišćenje, kao i da vam se lično zahvalim za odobreni projekat celodnevne nastave u OŠ u Srpskom Krsturu, školski nameštaj, pametne table, elektronske udžbenike i pomoći predškolskoj ustanovi, čime ste pokazali da deca iz Novog Kneževca nisu zaboravljena, ali i na istrajnosti u sprovođenju reformi našeg obrazovnog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji smo usvojili 25. maja 2018. godine, usvajajući tog dana inicijativu predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Aleksandra Vučića, da se svi pripadnici bezbednosnih struktura u našoj zemlji stambeno zbrinu, brže i pod izuzetno povoljnim uslovima reše životno pitanje krova nad glavom, za sebe i svoje porodice.

Ovo je zaista najbolji put, put kojim dugo nismo išli, put koji pokazuje da smo postali organizovana država koja ceni svoje pripadnike bezbednosti, koja vodi računa o njima i njihovim životnim i radnim uslovima, o njihovim porodicama, a koji obavljaju posao od suštinskog značaja za našu zemlju.

Da li je uopšte od 30.000 pripadnika snaga bezbednosti bez krova nad glavom i njihovim porodicama pre 2012. godine brinula država i njeno rukovodstvo? Naravno da nije. Njihov cilj na čelu sa DS, sa dotadašnjim predsednikom i vrhovnim komandatom Tadićem, ministrom Šutanovcem, Đilasom, Pajtićem, Jeremićem, Živkovićem i mnogim drugim, bio je rasprodat u bescenje sve što se moglo prodati, a snage bezbednosti oslabiti do te mere kako ne bi slučajno mogle braniti zemlju, njen suverenitet, nezavisnost i teritorijalnu celovitost.

Njihov lični cilj svodio se na ličnom bogaćenju. Danas, sa kapitalom koji se meri desetinama, pa i stotinama miliona evra, većinskoj Srbiji je apsolutno jasno da se do kapitala koji poseduju predstavnici bivšeg režima moglo doći samo pljačkom države i njenih resursa, burazerskom privatizacijom, korupcijom uz sistematsko urušavanje države i njenih institucija i vrednosti srpskog naroda, negirajući čak i žrtve koje smo u prošlosti imali.

Ti isti, sem što su se izvinjavali širom sveta, a da im izvinjenje niko nije ni tražio, nisu se nikad setili svojih boraca, poginulih i njihovih porodica, ratnih vojnih i mirnodopskih invalida koji su stradali u ranijim ratnim periodima, u kojima je Srbija ne svojom krivicom učestvovala.

Ove izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova su najbolji način da se odužimo za svu žrtvu pripadnika snaga bezbednosti i ne samo njihovu, već i njihovih porodica. Otuda i predlog da se pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima proširi i na porodice palih boraca, ratne i mirnodopske vojne invalide, koji je više nego plemenit i koji bi bezrezervno trebalo prihvatiti.

Prilikom razmatranja Predloga zakona u maju prošle godine, bilo je skeptika da će se pristupiti realizaciji ovog projekta. Naravno do poslanika, dela opozicije koji danas nisu prisutni, kojih već mesecima nema, ali koji se uredno pojavljuju pred blagajnom Skupštine Republike Srbije, navodeći tada je projekat nemoguće realizovati po ceni manjoj od 500 evra po metru kvadratnom stambene površine, kako je to samo marketing, prazno obećanje gospođe Mihajlović, Aleksandra Vučića i Vlade. Što je najgore, govorili su da je naša građevinska operativa nesposobna da ovaj projekat iznese.

U njihovo vreme, istina, to jeste bio nemoguć projekat, pre svega iz razloga jer su građevinsku operativu uništili, a cena bi bila bar trostruko veća dok bi se svi ugradili i pronašli u njoj. Danas je Srbija opet jedno veliko gradilište, sa obnovljenom građevinskom industrijom, koja značajno doprinosi stalnom rastu BDP, smanjenju broja nezaposlenih, a od posebne je važnosti da je u realizaciji ovog projekta propisana obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata.

Poštovani narodni poslanici, trajno rešavanje stambenog pitanja u ovom slučaju za pripadnike snaga bezbednosti moguće je rešiti samo na ovaj način, sistemski, kako to radi ova Vlada. Raduje najava novog investicionog ciklusa s kojim se otpočelo u iznosu od osam do deset milijardi evra, zato sam i siguran da će se pred nama vrlo brzo načini projekti za izgradnju stanova za potrebe zaposlenih u naučnim centrima, obrazovnom i zdravstvenom sistemu, za sve one koji nemaju rešeno stambeno pitanje, a koji i bez uslova propisanih sličnim zakonskim predlozima ne mogu sami rešiti.

Raduje slika iz Vranja, Kragujevca, Niša i Kraljeva, Sremske Mitrovice, Novog Sada i Beograda iz koje vidimo da se sa realizacijom projekta izgradnje za pripadnike snaga bezbednosti otpočelo, što govori o odgovornosti ove Vlade i predsednika Vučića prema ljudima koji rade težak posao od vitalnog značaja za bezbednost građana Srbije.

Vest da se u ovim gradovima već otpočelo sa izgradnjom, kako je to i obećano, naravno da nisu preneli mediji koji kontroliše tajkun Dragan Đilas, jednostavno rečeno ne trpe uspeh Aleksandra Vučića, ove Vlade i SNS.

Na kraju veoma sam zahvalan Aleksandru Vučiću, vrhovnom komandantu, što je pokrenuo ovaj projekat, što insistira da se ovaj projekat do kraja sprovede i što na taj način pokazuje da se vraćaju vremena kada je država brinula o ljudima koji brinu o njoj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, osnovni razlog za donošenje novog Zakona o komunalnoj miliciji leži u potrebi da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama, pre svega, jer su potpuno tačno ocene da su dosadašnjim funkcionisanju opština prisutne znatne teškoće u održavanju komunalnog i drugog reda kao i o zaštiti životne sredine u celini.

Organizovanje ovakve službe i njeno funkcionisanje u opštinama doprineće uvođenju komunalnog reda, a građane ćemo zaštiti od bahatosti svake vrste, nezavisno od toga da li se radi o bahatom parkiranju, glasnoj muzici, bacanju i deponovanju smeća van mesta koja su za to određena, nelegalnoj gradnji ili nepoštovanju drugih pravila koja uređuju ovu oblast.

Obrazovanjem komunalne milicije u skladu sa ovim zakonom opštinama se obezbeđuje da u saradnji sa policijom i drugim subjektima preuzmu i realizuju sopstvenim deo odgovornosti i time stvore sve uslove za bezbedno i uređeno okruženje svojih stanovnika.

Ono što je od posebne važnosti jeste cilj kojim se teži da komunalna milicija svojim delovanje i izvršavanjem zadatih poslova, pre svega preventivnim radom, pomogne da se smanje i kontrolišu negativni uticaji i rizici u odnosu na životnu sredinu. Briga o životnoj sredini je sa gledišta nas iz SNS prioritet od visokog značaja. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan je faktor za nivo života stanovništva.

U ostvarenju prioriteta značajnu ulogu imaće upravo komunalna milicija koja mora uspostaviti tesnu vezu sa građanima, sa običnim ljudima i koja će dokazati da ona postoji da brine o tome da se život svakog čoveka odvija u uređenom komunalnom okruženju i zaštićenoj životnoj sredini.

Preduslovi za ostvarenje ovog cilja sadržani su u Predlogu ovog zakona rešenjima počev od obrazovanja komunalne milicije, sve do unutrašnje kontrole kao posebne organizacione jedinice.

Modifikovano rešenje sa bitnom dopunom zaustavljanja vozila po kojem je komunalni milicionar ovlašćenje da zaustavi vozilo zatečeno u kršenju propisa, da izvrši pregled vozila i lica i predmeta zatečenih u vozilu primenjivaće se najčešće kod neovlašćenog odvoženja ili istovara zemlje, šuta, otpada i drugog materijala i daće za rezultat da se smanji broj divljih deponija, ali i spreči nelegalan prevoz posebno opasnog otpada.

Isto tako, zaustavljanje i kontrola nelegalnih taksi vozila doprineće u borbi protiv sive ekonomije koja je takođe prioritet, nadam se, svih nas. Dok će kontrolisani rad u civili sprečiti bespravno zauzeće javne površine, nelegalne prodaje, kao i buke u ugostiteljskim objektima.

Mogućnost obrazovanja komunalne milicije na nivou opština je dobrodošlo rešenje za nas koji dolazimo iz manjih jedinica lokalnih samouprava, a kojima je stalo do komunalnog reda i zaštite životne sredine, ljudi i dobara.

Brojne su lokalne samouprave, koje na svojim teritorijama imaju u vlasništvu spomenike, pejzažne arhitekture, vrtne arhitekture, prelepe parkovske i javne, zelene i rekreacione površine, kod kojih usled nedostatka komunalne milicije, komunalni red nikada nije uspostavljen, a kamoli kontrolisan.

Briga o njima je neadekvatna i najčešće prepuštena lokalnim komunalcima, bez praćenja i kontrole, pa su tako značajni objekti, u većini slučajeva, zapušteni i zaboravljeni i često služe za odlaganje smeća i otpada.

Park u Novom Kneževcu, iz kojeg dolazim, zbog svoje vrednosti stavljen je pod zaštitu države još 1975. godine, kao spomenik vrtne arhitekture. Nakon izvršene revizije prirodnih vrednosti, proglašene još 1990. godine, kao spomenik pejzažne arhitekture, pod imenom „Stari park“ prostire se na površini, od skoro 10 hektara. NJegov nastanak vezan je za period od 1793. do 1804. godine, nesporna je vrednost „Starog parka“ u Novom Kneževcu, a na sreću svih nas ovakvi primeri postoje i u drugim lokalnim samoupravama širom Srbije.

Komunalni red na tim objektima mogu sačuvati samo pripadnici komunalne milicije, primenjujući upravo odredbe ovog Predloga zakona. Oni koji su u Vojvodini sve do 2016. godine pravili partijsku vojsku od članova DS fiktivnim zapošljavanjem eko-redara, a koja je služila za perfidnu pljačku lokalnih budžeta, danas nam govore kako nemamo pravo na jednog milicionera na pet hiljada stanovnika, zapravo osporavaju pravo manjim jedinicama lokalne samouprave na obrazovanje komunalne milicije koja je više nego potrebna.

Na kraju, svakako da ovaj Predlog zakona o komunalnoj miliciji u predloženom tekstu treba podržati, pri čemu zaista mislim da će se njegovom primenom u svim jedinicama lokalnih samouprava, gradova i opština obezbediti komunalni i drugi red, a time i uređeno životno okruženje, koje zaslužujemo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine čiji je rok za donošenje, po rečima predlagača, istekao još 31. decembra 2008. godine i kako predlagači u razlozima za donošenje zakona kažu – budući da nije donet budžet AP Vojvodine svih ovih godina nije imao i nema stabilne, sigurne, dovoljne i predvidive izvore finansiranja.

Od 2008. godine pa sve do 2016. godine na vlasti u Vojvodini su bili DS, LSV i SVM čiji lideri, pre svega, iskrene namere da se u Skupštini AP Vojvodine utvrdi Predlog zakona i uputi Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje zapravo i nisu imali, nego im je pitanje finansiranja pokrajine služilo za očuvanje sopstvenog rejtinga, očuvanje glasačkog tela, a sve uz slogane kao što su „tačku na pljačku“, „bolje dane za Vojvodinu“, sa brižnim pitanjem gde su ili di su naši novci.

To pitanje smo mi, baš građani Vojvodine, od 5. oktobra 2000. godine, pa sve do 2016. godine postavljali Bojanu Pajtiću i njegovim saradnicima i naravno da odgovor nismo dobili, a „tačku na pljačku“ stavili smo na izborima iz 2016. godine.

Vojvodina je u tom periodu svedena na nivo nedovoljno razvijenog regiona, svakako ne zbog obima pokrajinskog budžeta, nego zbog brojnih afera, zloupotreba, nenamenskog, nesavesnog, neodgovornog ponašanja u trošenju sredstava budžeta AP Vojvodine i svih lokalnih samouprava koje su bile u rukama čelnika DS i LSV, a isti su po pravilu sredstva građana koristili za lične privilegije, sopstveno bogaćenje, fiktivne ugovore, naduvane račune za plaćanje fiktivnih radnih mesta, što je najgore, na nepostojeće investicije. Tako je bilo i u Novom Kneževcu iz kojeg ja dolazim.

Poštovani narodni poslanici, možemo mi plaćati poreze u Beogradu, Vojvodini, Srbiji. Ako se nigde ne podnosi izveštaj gde se i za šta se troši taj novac, onda to nema nikakvog smisla, posebno ako ovaj zakon bude donesen, na osnovu procentualnog deljenja nekog plena, opet će doći do zloupotreba i zato je ovaj predlog neprihvatljiv činjenicom da se traže samo novci bez navođenja projekata, nadležnosti koje će Vojvodina da finansira.

Danas u 2019. godini planirani budžet AP Vojvodine je 74,4 milijardi dinara. Za 13 milijardi je veći nego u 2016. godini. To je rezultat odgovornog upravljanja finansija i sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, ekonomske stabilnosti Republike Srbije čiji budžet već tri godine uzastopno beleži suficit. Obaveza od 7% se ispunjava. Vojvodina taj novac dobija i dobijala ga je. Često slušamo da Republika Srbija navodno duguje neki novac Vojvodini, a niko ne govori koliko to budžet Republike Srbije direktno izdvaja za investicije na teritoriji Vojvodine od 2012. godine pa sve do danas. Danas građani i građanke Vojvodine svojim očima mogu da vide Žeželjev most, Kamenicu dva, opremljene i uređene bolnice i domove zdravlja, objekte obrazovnih ustanova, nove puteve i pruge. U poslednjih nekoliko godina Republika Srbija finansira brojne velike projekte i sa tim novcem Vojvodini je više nego sigurno obezbeđeno daleko više od famoznih 7%.

Ono što je najvažnije jeste da niko više ne ide po mišljenje u Beogradu, nego je pre svega zahvaljujući politici SNS, predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, kao i predsedniku Vlade Vojvodine gospodinu Igoru Miroviću, cilj jedinstven da Vojvodina kao deo Srbije bude razvijena, moderna i pristojna za život svih njenih građana. Sve što ide u državnu kasu doprinosi vojvođanskoj kasi. Kasa Beograda i kasa Novog Sada su iste kase i ne može Beogradu da bude dobro ako je Novom Sadu loše.

Ne mogu da se ne dotaknem pitanja – di su naši novci? Odgovor nam je ovih dana jasno isporučen od saveza za ponovnu pljačku Srbije i njihovih predvodnika – Đilasa, Jeremića, Obradovića, Borka, Marinike, Miroslava i mnogih drugih koji nasiljem, u želji da se opet domognu budžeta, nastave sa pljačkom Srbije. Tačku na pljačku su građani Srbije već jednom zauvek stavili na izborima iz 2012. godine, u Vojvodini 2016. godine, a učiniće to isto na svim budućim, opet će svoj glas poveriti SNS i njenom predsedniku Vučiću, pre svega, zbog do sada postignutih rezultata i bolje budućnosti koja je danas kao takva više nego izvesna. Zahvaljujem se.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, podneo sam amandman kako bih dodatno ukazao na potrebu uspostavljanja Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na značaj koji ima registar na sveukupni razvoj Republike Srbije i unapređenja rada lokalnih samouprava. Nivo rada i razvoja lokalnih samouprava značajno je od 2012. godine podignut, zahvaljujući pre svega politici ravnomernog regionalnog razvoja, na šta je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa Vladom Republike Srbije, dominantno insistira, sa zadatkom da razvojni ciljevi lokalnih samouprava budu podržani sredstvima budžeta Republike Srbije.

Bez konkretne podrške i mera Vlade, gotovo sve naše lokalne samouprave, doživele bi klasičan bankrot, a opštinski računi bi danas bili u blokadi, zbog ogromnih dugova koje su bahati lideri lokalnih rukovodstava prethodnog režima iza sebe ostavili.

Opštini Novi Kneževac, Vlada Republike Srbije je 2016. i 2017. godine, konkretno pomogla i to značajnim finansijskim sredstvima, sa čime je obezbedila njeno dalje funkcionisanje i ovu lokalnu samoupravu finansijski stabilizovala, a za očekivati je potpuno razrešenje finansijskih dubioza do kraja ove godine.Pored katastrofalnog zatečenog stanja, lokalne samouprave su se, zahvaljujući doslednoj primeni u programu SNS, našle na sigurnom putu daljeg napretka i razvoja, a garant na ovom putu je Predlog budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, koji je pre svega razvojnog karaktera, ali koji u potpunosti karakteriše i socijalni aspekt.

U realizaciji ciljeva socijalne politike i socijalne zaštite, značajno će doprineti Zakon o Centralnom registru, obaveznog socijalnog osiguranja i zato zaslužuje našu bezrezervnu podršku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni ministri sa saradnicima, razlozi za donošenje Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi organizovanja efikasnijeg funkcionisanja sistema socijalnog osiguranja, uspostavljanje i vođenje centralne baze podataka korisnika i osiguranika, sa krajnjim ciljem efikasne kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Socijalno osiguranje je oblik socijalne politike i socijalne zaštite kojim se zaposlenima i članovima njihovih porodica garantuje materijalno obezbeđenje i zdravstvena zaštita.

A da li su građani Republike Srbije posedovali ove garancije do 2012. godine? Naravno da nisu. Projektom pljačkaške privatizacije sprovedene u godinama vlasti prethodnog režima zaposleni su ostali bez posla, više od 400 hiljada njih bukvalno su oterani na ulicu, a da im godinama unazad nisu uredno uplaćivani doprinosi za socijalno osiguranje.

Srbija se zahvaljujući odgovornoj politici koju vode predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije nikada više neće vratiti u vreme nezaposlenosti i nebrige o svojim građanima. Dokaz tome su postignuti rezultati od 2012. godine do danas, ali i budžet Srbije za 2019. godinu, koji je koncipiran tako da plate i penzije i životni standard građana raste i da se u Srbiji svakodnevno sve bolje živi.

Sa investicijama od 220 milijardi i stalnom rastu stranih direktnih investicija, za očekivati je i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Sve ovo zajedno direktno podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, unaprediće rad lokalnih samouprava i, što je najvažnije, obezbediće sigurnost zaposlenima, njihovim porodicama i svim građanima naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, Republika Srbija je primer uspešno sprovedenih ekonomskih reformi posle najteže situacije u srpskoj ekonomskoj istoriji u koju su nas odveli neodgovorni lideri bivšeg režima.

Reforme su za rezultat dale privredni rast i intenzivni ekonomski napredak a koje su, što je najvažnije, podigle životni standard naših građana.

Nakon sprovedenih mera fiskalne konsolidacije i uspostavljanja ekonomske stabilnosti postavljeni su zdravi temelji za dalje unapređenje svih oblasti našeg društva, povećanje investicionih ciklusa, ubrzani razvoj i dalje smanjenje nezaposlenosti.

Predlog budžeta Republike Srbije za 2019. godinu koji je apsolutno uravnotežen, kojeg istovremeno karakteriše socijalni i razvojni aspekt, svakako da će zajedno značajno unaprediti rad svih lokalnih samouprava koje smo u Vojvodini 2016. godine preuzeli potpuno devastirane sa praznim, prezaduženim i opljačkanim opštinskim kasama.

Gotovo da nije bilo lokalne samouprave, bez dugova većih od jednogodišnjeg budžeta opština, što je bio slučaj i opštine Novi Kneževac iz koje ja dolazim, ne uzimajući u obzir nepovoljna kreditna zaduženja koja sada mi potplaćujemo.

Ako se takvoj slici doda stopa nezaposlenosti u mnogim lokalnim samoupravama i većoj od 25,2% slobodno se može reći da je pored kriminalnog delovanja bivšeg režima vladalo opšte beznađe i haos.

Danas kada je stopa nezaposlenosti više nego prepolovljena i svedena na istorijski minimum u svetu brojnih reformskih zakona Vlada je prepoznala neophodnost donošenja i zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u danu za glasanje bezrezervno treba podržati a posebno treba podržati zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, kao i set reformskih zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Kuburović, Predlog zakona koji obezbeđuje povećanje stepena bezbednosti naših građana, njihovih života i njihove imovine je svakako da u potpunosti treba prihvatiti, a ovaj Predlog baš na tome insistira.

Donošenjem ovog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama obezbediće se opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa u cilju smanjenja postojećih rizika, sprečavanja stvaranja rizika u budućem periodu i efikasnog odgovora na katastrofe.

Identifikacija, procena i praćenje rizika i planiranje odgovora na rizike u cilju odgovornog upravljanja životnom sredinom, zemljištem, vodama i drugim prirodnim resursima je naš nacionalni zadatak, a prevencija od posledica od katastrofa je od primarnog značaja. Srbija obiluje vodama, ali smo i pored te činjenice u godinama iza nas trpeli posledice suša, iako se ona može naslutiti, pa čak i predvideti.

Ministri prethodnog režima najavljivali su velike projekte, kada je reč o navodnjavanju, a jedan od njih govorio je o sistemu za čak dva miliona hektara. I, naravno da nisu napravili ništa, ali zato nisu zaboravili da se basnoslovno obogate. Tek dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade Republike Srbije otpočelo se sa izgradnjom velikih hidrosistema koji se finansiraju iz kredita vrednog 100 miliona dolara po kamatnoj stopi od svega, ili samo, 1%.

Direktno iz budžeta Republike Srbije, Vojvodine i lokalnih samouprava za nabavku sistema za navodnjavanje izdvajaju se danas sredstva 10 puta veća u odnosu na 2012. godinu. Značaj ovih investicija je nemerljiv u efikasnoj borbi protiv suša, a posebno su značajne što će našeg poljoprivrednika i poljoprivredna gazdinstva finansijski osnažiti i stvoriti sve pretpostavke za dalji razvoj poljoprivrede i time doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, cenjeni gospodine ministre, pred nama ja Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, kojim se stvaraju svi neophodni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti naših građana.

NJime se konačno uspostavlja sistem smanjenja rizika od katastrofa sa obavezom preventivnog delovanja na otklanjanju rizika od istih, a ne njihovih lečenja, što smo godinama unazad, nažalost, činili, čime Vlada Republike Srbije jasno iskazuje odgovornost prema građanima i njihovoj imovini.

Posledice suše u Srbiji u ranijem periodu direktno su uticale na rast BDP i razvoj naše poljoprivrede, a mogle su se sprečiti uz svest da se nedostatak vode ne može nadoknaditi, nego se postojeća voda mora rasporediti, s tim da za to mora postojati jasan plan, koji je na sreću donesen zahvaljujući predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Suša kao elementarna nepogoda ima definiciju u zavisnosti od uticaja koja uzrokuje hidrološke, meteorološke, poljoprivredne i ekonomske suše. Najteži oblik ekonomske suše doživeli smo pod rukovodstvom prethodnog režima i vladavine DS od 5. oktobra 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini sve do 2016. godine, kada je Srbija razorena i opljačkana, a građani dovedeni na ivicu siromaštva i gladi i ostavljeni bez posla i budućnosti.

Na sreću, to vreme je iza nas. Skupo smo ga platili. Vreme bede, vreme bez perspektive, razvoja i napretka građani su dobro razumeli, i kao što brojni izbori pokazuju, nisu ga zaboravili, jer se danas u Srbiji vidi da se sve bolje i bolje živi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani narodni poslanici, cenjena gospođo Kuburović, sa ciljem da se dodatno definiše predmet zakona o kojem raspravljamo, podneo sam amandman koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na prevenciju od posledica suše“.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama koji se ovim Predlogom zakona uspostavlja je od posebnog interesa za Republiku Srbiju i predstavlja deo nacionalne bezbednosti. Zato je od posebne važnosti donošenje ovog zakona, kojim se u prvi plan stavljaju principi, planski dokumenti, mere i aktivnosti koje treba da doprinesu uspešnoj prevenciji od katastrofa i podignu nivo spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarnih ili drugih vrsta nepogoda.

Ključno obeležje Predloga zakona predstavlja stavljanje preventive u prvi plan, kako bi se rizici od katastrofa smanjili i stvorili svi uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih nepogoda, što će, što je i najvažnije, doprineti povećanju stepena bezbednosti građana i njihove imovine.

Elementarna nepogoda je iznenadna velika nesreća koja prekida normalno odvijanje života, uzrokuje žrtve, štetu većeg obima na imovini ili njen potpuni gubitak. Jedna od elementarnih nepogoda jeste i suša, kada su zalihe vode u tlu smanjene zbog pomanjkanja padavina. Zbog suše mogu nastati ozbiljni poremećaji u poljoprivredi, kao osloncu u proizvodnji hrane, što u krajnjem može izazvati pojavu gladi i gubitke u ljudskoj i životinjskoj populaciji. Pojava suše postaje sve češća u celom svetu, gotovo da ju je nemoguće predvideti, ali se ona prateći i analizirajući brojne parametre ipak može naslutiti, pa čak i pravovremeno prognozirati. Preventivnim delovanjem i razvojnim projektima ove Vlade, Srbija će veoma brzo otkloniti rizik mogućih posledica ove elementarne nepogode o kojima sve do 2012. godine niko nije razmišljao. U Srbiji se pod sistemima za navodnjavanje do te 2012. godine nalazilo jedva 2% obradivog poljoprivrednog zemljišta, a cilj nas iz SNS je da bude bar 10%.

Otuda je danas u Vojvodini u toku izgradnja 11 kapitalnih regionalnih sistema, u centralnoj Srbiji tri hidrosistema, sa ciljem da se otklone svi rizici i omogući efikasna borba protiv suše. Pored toga, nema u Vojvodini lokalne samouprave koja nije pristupila uređenju dvonamenske kanalizacione mreže na poljoprivrednom zemljištu i izradi projektno-tehničkih dokumentacija za podizanje i izgradnju novih zalivnih sistema.

Odgovornim pristupom ove Vlade i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u rešavanju problema suše i rad na smanjenju rizika od ove elementarne nepogode iskazuje se visok stepen odgovornosti prema svojim građanima, sa ciljem da se pre svega obezbedi njihova bezbednost, ali i da se realizuju razvojni ciljevi u oblasti poljoprivrede i time doprinese sveukupnom razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljuje, gospodine predsedavajući. Poštovani narodni poslanici, cenjena gospođo Mihajlović, put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva pored mnogih drugih propisa pripremu za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. Ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu svih naših proizvoda i usluga, pa i građevinskih proizvoda, i eto razloga za donošenje ovog zakona.

Poseban razlog da se ovaj predlog zakona o građevinskim proizvodima u danu za glasanje, u celini podrži, leži u tome što se njime obezbeđuje dodatni podsticaji u razvoju građevinarstva, ali se njime omogućava i da objekti koji se grade budu bezbedniji i ekološki prihvatljiviji, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Svaki građevinski proizvod napravljen u Srbiji moraće da ima jasnu deklaraciju i znak da je proizveden u skladu sa Međunarodnim i domaćim standardima i samo takav se može ugraditi i staviti na tržište građevinskih materijala.

Novi zakon osim što će podići standarde u građevinarstvu, učiniće domaće proizvođače konkurentnije na evropskom tržištu, jer će se i u Srbiji primenjivati jednaki standardi, kao i u zemljama članicama EU.

Ovo znači da ćemo u budućnosti moći da računamo na znatan devizni priliv, koji će doneti da naša građevinska operativa, koja je danas ojačala, može potpuno ravnopravno učestvovati na vrlo zahtevnom evropskom tržištu.

Ekonomske reforme koje su Vlade Republike Srbije na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, od 2012. godine sprovodile, dovele su našu zemlju u red razvijenih i poželjnih partnera u svetu što nam daje za pravo da vidimo uspeh u daljem napretku naše zemlje. I ne vidimo samo mi iz SNS, uspešniju, moderniju i bogatiju Srbiju, vide to pre svega građani, što jasno pokazuju na brojnim izborima, održanim od 2012. godine do danas, a to čine jer su rezultati apsolutno vidljivi, merljivi i uporedivi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo Mihajlović, poštovani narodni poslanici, najvažniji razlog za donošenje ovog zakona je potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskim proizvodima i to onih građevinskih materijala koji u potpunosti zadovoljavaju uslove međunarodnih i domaćih standarda.

Proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori i laboratorije, svi oni osećaju efekte ovog zakona. Ovaj zakon, koji će istovremeno sprečiti da razne nestručne firme učestvuju u građevinskim poslovima, da materijal koji se ugrađuje bude neadekvatan, pa i opasan, zbog čega je u prošlosti dolazilo do ozbiljnih problema.

Posebno je važno da će odredbe ovog zakona doprineti da objekti koji se grade budu kvalitetniji i bezbedniji za život i zdravlje ljudi na čemu se u poslednjih nekoliko godina posebno insistira.

Razvoj naše države se prvenstveno oslanja u ulaganje u infrastrukturu. Predsednik, gospodin, Aleksandar Vučić i ova Vlada Republike Srbije su pokazali da se rukovode upravo ovim principom vodeći računa o ravnomernom regionalnom razvoju.

Ravnomerni razvoj za nas, koji dolazimo iz Vojvodine, dakle, severne srpske Pokrajine, je od ogromnog značaja. Siguran sam da delite moje mišljenje da je putna mreža u Banatu u veoma lošem stanju, ali sam isto tako siguran da će banatska magistrala ugledati svetlost dana što je strateški važan pravac i važno pitanje za dalji razvoj ovog dela naše zemlje, posebno severnog Banata iz kojeg ja dolazim. Zahvaljujem.