Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, skoro da nema oblasti, kad je u pitanju zaštita životne sredine, a da je nismo pomenuli na ovom zasedanju. Mislim da su sve diskusije bile dobronamerne i vama na korist.

Ono što, čini mi se, nismo na dovoljan način pominjali, ne kažem tretirali, već spominjali, to je aero-zagađenje, ono što je vaša omiljena tema. Znači, kako smanjiti broj automobila, pre svega dizel automobila, koji su veliki zagađivači. Da ne zaboravimo, zagađivači koji su pojedinačni jesu i ova nova oruđa koja se sad koriste, a to su trimeri, motorne testere. To neposredno truje onoga ko sa njim radi, jer se koriste tzv. mešavine kao sagorevanje.

Moramo da se borimo protiv toga na način kako mi to možemo jer reći ću, verovatno vi to znate, a reći ću onima koji za to još nisu saznali. Znate, da su na zapadu vrlo raspoloženi i agresivno pokušavaju to da reše, da elektro automobili uđu u centar grada. Kako ne mogu to da postignu, Nemci prave velike parkinge na periferiji grada kako bi što veći broj stanovnika vozovima uveli u sam grad i time smanjili zagađenje i rasteretili sredinu.

Mnogo poslova je pred vama. Odredite prioritete, imate našu podršku i svakako biće neko prolazno vreme da pitamo i da vidimo šta smo to uradili i mi kao članovi Odbora i vi kao ministar i svi koji su u toj oblasti…(Isključen mikrofon)

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, već dugo traje rasprava o jednoj vrlo važnoj temi. To smo sada videli. Svako daje doprinos na svoj način u diskusijama, shodno znanju koje ima iz te oblasti. Mislim da su svi dobronamerni, različiti su uglovi gledanja, ali svi koji se nalaze u ovoj sali imaju jedan cilj, a to je da rešimo ovaj problem zaštite životne sredine.

Oni koji ovde nisu, čijih predstavnika nema, partija koje su nekada bile u vlasti nikada nisu bili zainteresovani za rešavanje ovog problema, ni danas nisu zainteresovani.

Moram da podsetim vas, ministre, a i ostale, kažete – sad počinjemo, pa nije baš tako. Znači, postoje opštine, jedna je opština Smederevska Palanka koja u ovom sazivu nije po dobrom pominjana, koja ima više od 50 hiljada stanovnika, koja je 2006. godine imala taj problem apsolutno rešen. Pričao sam sa primarnom selekcijom u domaćinstvu, sa pravilnim odlaganjem, sa očišćenim svim deponijama, edukacijom stanovništva,sa svim onim što je potrebno da se uradi za zaštitu životne sredine.

Došli su neki drugi. Šta je sad ostalo? Ostale su i dalje posude u svakom seoskom domaćinstvu, POR dalje devastira tu uslugu i kaže da su mu sad skupe, pošto je prošlo 10 godina, posude su oštećene, da sad hoće da ih menja kontejnerima. To nije ista usluga, znači, to će da pokvari način odlaganja.

Ono što ja vas molim jeste da krenemo hitno u edukaciju. Molim vas, od ministarstva preko Ministarstva prosvete, preko vas poslanika i nas poslanika koji razgovaramo sa mnogim ljudima različitim povodima da, eto, kažemo da mi budemo edukatori kako treba da se odlaže smeće i štiti životna sredina. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, kolege poslanici, voda je resurs koji će u narednim decenijama stvarati ogroman profit. Moramo da budemo svesni te činjenice. Mi se prema vodi ne odnosimo na pravi način u ovom momentu zbog toga što je otpadnim vodama zagađujemo, sve naše resurse i bogatstvo koje nam je Bog dao, deponijama koje nisu sanitarne, koje su smetlišta, i zbog toga vidim volju vašu, gospodine ministre, da rešavate ovaj problem.

Za pohvalu je ovo što smo sad čuli, da na primer grad Niš ima rešen sistem otpadnih voda. Skoro je na prste moguće nabrojati gradove koje to imaju rešeno. Beograd ima veliki problem. Dunav ima veliki problem zbog Beograda. Sliv Morave čitav i svi gradovi u slivu Morave nemaju rešeno ovo pitanje. Nemamo rešeno pitanje deponija, sanitarnih deponija. Ne želim da kritikujem one koji su bili, želim da pohvalim one koji su ma šta dobro uradili u ovoj oblasti.

Vas molim kao čovek koga ovo interesuje, ne kao poslanik, kao čovek koga ovo interesuje apsolutno jer sami sebe trujemo, nama NATO ne baca đubrivo, nama NATO ne ispušta fekalne vode u naše reke. To moramo mi da rešimo. Moramo u okviru sredstava koje imamo.

Molim vas, napravite prioritete, obavestite Odbor, čiji sam ja član, evidentirajte svaki grad dokle je šta urađeno, dokle se odmaklo, da bodrimo te ljude da i sami više urade po pitanju zaštite životne sredine.

Sada smo u ovoj raspravi videli koliko je ovo kompleksan i ozbiljan problem, i više nikada ne smemo da ga tretiramo na način da ova oblast bude pripojena nekom ministarstvu, već da ozbiljno i vrlo agresivno krenemo da rešavamo ova pitanja. Znači, čuli smo mnogo priče, uopštenih podataka, ali molim vas, hajdemo na konkretno, neka ministarstvo, vaše kolege zajedno sa opštinama prvo naprave evidenciju šta imamo, da snimimo stanje koje imamo u ovoj zemlji, pa da onda vidimo šta su prioriteti u okviru sredstava koja imamo i da krenemo prema EU, koja bi možda uložila i u ovu oblast u Srbiji. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, podržavam Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti životne sredine jer je on evropski, jer on znači lakši pristup naš evropskim fondovima, jer je on koristan za naše građane.

Ono što bih hteo da kažem, kao član Odbora za zaštitu životne sredine, to su neka moja iskustva iz prethodnog perioda koja imam kada je u pitanju i sakupljanje komunalnog otpada, problemi sa kojima sam se ja suočavao, a vidim da se u nekim stvarima, jer ste malopre pomenuli nešto što sam ja hteo da kažem i ponoviću, slažem sa vama, a to je – da bismo pristupili rešenju, mi moramo apsolutno da edukujemo stanovništvo. Malopre ste to pomenuli. Znači, od najmanjih kategorija imamo vaspitne ustanove, to su deca od četiri, pet godina, već tada se pristupa edukaciji, jer ne postoji broj ljudi koji može da očisti ono što mi bacimo, ne postoje kese koje ne možemo da odložimo na propisna mesta i da ona ne zagađuju sredinu, da one ne lete po drveću i po zelenim površinama.

Molim vas, ova zemlja je lepa, kao što je lepa Nemačka, kao što je lepa Švajcarska, kao što je lepa Slovenija, samo treba da po njoj počistimo korove i da otpad uklonimo sa terena gde smo ga mi bacili. Mi imamo neadekvatna mesta, vi ste to sada u prilici da rešavate, jer drugi nisu to uradili. Ovde smo čuli kritike, pa čak zvuči kao da je na vaš račun, zato što u nekom mestu jeste deponija neuređena, nalazi se pored reke koja treba da bude biser ove zemlje, ne samo tog kraja. Nisu je tamo postavili ministri, nego su je postavili tamo oni ljudi koji su se trenutno bavili, koji su imali odgovornost u toj lokalnoj samoupravi, u jednoj i u više.

Zato ono juče što ste pomenuli, slušao sam vas pažljivo, mi ne radimo ovaj posao, mi živimo ovo. To uliva poverenje, ministre, da ćete stvarno da rešavate problem. Pomenuli ste 21 deponiju. Mi imamo 29 okruga, 24 u užoj Srbiji, sa Kosovom 29. Hajde da rešimo u svakom okrugu po jednu deponiju, da u drugim mestima napravimo transfer stanice, kako to postoji u Evropi, koje izgledaju kao jedan manji parkić, kao pola ove Skupštine, uređene, pravi parkovi. Tu se iz kamiona prvo vrši merenje, a onda odlaganje u veće kontejnere i prevozi na regionalne deponije. Na taj način, sticajem okolnosti, ja sam i dobio, omogućio da moja opština dobije sredstva za tako nešto. Nažalost, oni koji su došli posle mene nisu sredstva iskoristili, a dala ih je Kraljevina Norveška, 500.000 evra da napravimo transfer stanicu, to nije iskorišćeno, jer je došlo do promene rukovodstva.

Molim vas, znači, šta je još jako bitno, pored edukacije, ono što sam ja doživeo i što sam gledao kako funkcioniše dobro. Znači, u opštini u koju sam došao negde u ovo vreme 2004. godine zatekao sam katastrofalnu situaciju u svim oblastima. I onda krenete da rešavate jedan po jedan problem. Prvo vam je, na primer, da rešite grejanje škole, jer grejna sezona počne, a vi nemate ni kilogram sredstava za grejanje. Dok vi to rešavate, dok vi rešavate probleme, oni koji su izgubili izbore, oni rešavaju kako da vas dalje opstruiraju. I ja gledam kroz prozor kancelarije kako rastu kontejneri. Pokušam da razgovaram sa ljudima, uglavnom su tu u međuvremenu i zaposlili svoje ljude koji to rade i onda se odlučim da to poverimo nekome ko bi na adekvatan način, smirim situaciju i krenemo da rešavamo problem.

Došla je srpsko-nemačka firma posle legalne procedure, doneli su kompletnu svoju mehanizaciju, očistili preko sto deponija o svom trošku, doneli sredstva, kantu u svako seosko domaćinstvo, vreće za primarnu selekciju u seoskom domaćinstvu, kontejnere za odlaganje u gradu. I šta vi imate u toj situaciji? Imate da odlažete u kantu samo komunalni otpad, ovo je čista sirovina. Znači, nemamo reciklažu, nemamo ljude koje ćemo dodatno da plaćamo i da oni brljaju po onom smeću kako bi izdvojili ono što je neko bacao. To su stvari koje možemo da uradimo. Znači, svako ko sad u nekom gradu odlaže smeće, može da pripremi vreće da se odvaja papir, staklo i plastika. To su tri stvari koje mogu. Metal ima ko sakuplja, ljudi to kupuju i to se čisti. Možemo da uradimo, da rešimo pitanje životne sredine. Kad edukujemo ljude, oni su to radili, i neke generacije su dale fantastične rezultate. Dan-danas nose otpad, ako nema kante, oni nose u svojim tašnama, znaju da flašu od plastike zgužvaju kako bi joj smanjili volumen i odmah odložili na adekvatan način.

Šta se desilo? Da bi zaštitio opštinu, tražio sam, insistirao sam da se u ugovor stavi klauzula da ukoliko mi nismo zadovoljni iznošenjem smeća i čišćenjem grada ugovor raskinemo u roku od mesec dana, a ukoliko oni koji su izvodili radove nisu zadovoljni, da ugovor raskinemo za šest meseci, kako bi mogli mi da nađemo. Oni koji su došli posle mene, iskoristili su to, baš to. Prvo je išla medijska kampanja na ljude. Nisu im plaćali čišćenje grada, a bile su iste cene kao i kada je komunalno preduzeće naše radilo i onda rekli kako to oni dobro ne rade. Tada je bio ministar Dulić, doveli su „Por“, sada imamo situaciju da je cena onda bila tri evra, a sada je duplo veća, da se sve odlaže u jednu kantu, nosi u Jagodinu. Ali, šta je ostalo kao tekovina? Da su kante u svakom seoskom domaćinstvu tu. Čuj, ljudi imaju gde da odlože. Nema divljih deponija ili ih ima jako malo. Bilo je otpora prve godine, veoma teško da ljudi vrše selekciju u domaćinstvu, pa kažu – neću da radim za Nemca. Pa kad i to uradi, on ponese u kola i baci pored puta, ali onda kad se seti da ima kantu tu, više to ne radi.

Tu su neke stvari koje sam hteo da signaliziram, da vam predložim i da dam vama poverenje potpuno da se ove stvari rešavaju, ali da i kroz Odbor za zaštitu životne sredine i kroz ovu Skupštinu mi periodično kažemo – sad radimo deponiju u Smederevu, u Požarevcu, ne znam kojem gradu, završili smo je, počeli smo, završili smo je, postoje teškoće, postoje opstrukcije, postoji sve i svašta da se ne uradi, ali treba velika rešenost da se uradi.

Ono što je predsednik Vučić pokazao kao primer, isto je bilo sa ovim investitorima koji dolaze, brojnim investitorima. Isto se pojave imovinsko-pravni odnosi koji su nerešivi na lokalu. Kada se umeša Vlada, sve se brzo reši, zato vi morate da koordinirate, kako bismo shvatili koji su nam prioriteti. To su deponije po svim gradovima, to su kante po svim domaćinstvima, to je edukacija stanovništva. Hvala veliko.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, kojim se vrši izmena u članu 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, dodaje se stav 4. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na budžetsku stabilizaciju“.

Rekli smo, i to je svima poznato, da taj novac koji penzioneri dobiju kao povećanje će ponovo da se slije u sistem Republike Srbije i delom će opet da se vrati u budžet, kako bi uticao na njegovu stabilizaciju.

Da bi došli do ovog povećanja, moralo je mnogo da se učini na smanjenju nezaposlenosti, koja je bila velika, na dovođenju investitora, što uopšte nije lako kad nemate ni infrastrukturu koja je odgovarajuća i koja njih motiviše da oni dođu i ovde ulažu.

Zahvaljujući Vladi koju je vodio sadašnji predsednik Vučić, a i sadašnjoj Vladi, a i ministrima koji dobro rade svoj posao, maksimalno se zalažu da bismo došli do još boljih rezultata, mi možemo sada da povećamo penzije.

Nadam se, u narednom periodu, kako se zemlja bude razvijala i bude dolazilo još više investitora, jer kao što je i predsednik rekao, još mnoga mesta čekaju i na infrastrukturu i na investitore koji bi došli i uposlili, pre svega, mlade ljude kako nam ne bi iz zemlje odlazili. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, u članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se vrši izmena u članu 20. Zakona o PIO, dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na budžetsku stabilizaciju“.

Stekli smo uslove da povećamo penzije, jer se u prethodnom periodu mukotrpno radilo. Otvarale su se fabrike, smanjivao broj nezaposlenih i, ono što je danas za sve nas radosna vest jeste otvaranje jedne nove fabrike, sutra još jedne nove. Nadamo se sledećih dana sve više fabrika, jer to je način da prvo zaradimo, pa onda da u svim oblastima povećavamo zarade, jer ima tendencija različitih, da treba povećati sad javnom sektoru, a treba da dobro sagledamo situaciju u ovoj zemlji, da vidimo koliko jedan šumadijski seljak, koji na tradicionalni način privređuje, treba da uradi da bi zaradio, šta treba da proda i da proizvede da bi dobio platu jednog činovnika.

Kada sam to svojevremeno preračunao službenicima opštine, nikad me više nisu pitali za povećanje. Mnogo se teško radi tamo gde se novac stvara i mora da se radi i više i u javnom sektoru, apsolutno. Onda tek možemo da razmišljamo o povećanjima, a prvo moramo da zaradimo. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo kolege poslanici, postoje ljudi koji znaju samo da troše iako je to potpuno nerealno, postoje političke partije i pojedinci koji uopšte ne znaju kako se dolazi do sredstava i kako se budžet puni, a spremni su da potroše ono što ne postoji, ono čega nema.

Mi smo takve upravo zamenili sa vlasti, da bismo popravili stanje u ovoj zemlji koje je bilo posle njih katastrofalno. Da se ne vraćam ponovo na Smederevsku Palanku, odakle sam ja, i da vam pominjem probleme koje smo tamo zatekli, potpunu pustoš, a od tih ljudi čujemo kako penzije treba povećati. Odakle povećati penzije? Iz kojih to izvora povećati penzije?

Penzioneri su podneli teret. Ni jedan protest od strane penzionera nismo čuli. Danas kada imamo daleko bolju uposlenost ljudi, kada imamo realne osnove da povećamo penzije, mi to i činimo u mogućnosti kako nam to Fond dozvoljava i budžet koji u ovom trenutku dotira penzioni Fond sa 30%, a znate da je učešće budžeta bilo 60%.

Mnogo od infrastrukture je urađeno zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Infrastruktura je potrebna da dovedemo investitore. Dovođenjem investitora, tamo gde još nisu došli, uposlićemo i one građane koji ne rade i smanjiti učešće budžeta u isplati penzija. To je način na koji se radi, kako treba da se radi i da se troši samo ono realno što je zarađeno.

Ja očekujem da u narednom periodu, kažem, pored mnogo investitora koji su došli u velike gradove i u neke manje, i tamo gde još uvek nemamo investicija, dođu investitori. Imamo i ravnomerni razvoj ove zemlje i, kažem, realno možemo da isplaćujemo veće penzije. Kakve to veze ima sa budžetom i stabilizacijom budžeta? Normalno, penzioneri će taj novac da potroše u ovoj zemlji i on će makar delom da se vrati u budžet Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici, u raspravi, a i oko amandmana mogli smo da čujemo veliki broj lekara i njihove stručne komentare ovog zakona i uglavnom svi podržavaju zakon, pa čak sam primetio da i lekari iz opozicije podržavaju ovaj predlog što je jako ohrabrujuće ne samo za ovaj posao koji imamo sada, nego i za druge poslove jer mnogo teških zadataka čekaju ovu zemlju i predsednika Vučića.

Ne bih govorio kao čovek iz struke jer nisam, ali kao korisnik zdravstvenih usluga i nažalost iz određenih razloga, imam potrebu da veoma često se nalazim u zdravstvenim centrima, mesečno obavezno kod specijaliste na šest meseci i mogu da vam kažem, imam zapažanje unazad 20 godina kako je bilo u zdravstvu.

Mi pamtimo situacije kad je pacijent morao da kupi sve lekove, kad je na operacije morao da sve ponese da bi bio operisan, a imamo nekoliko godina unazad, kad je potpuno drugačija situacija, kad se obnavljaju objekti, kad se obnavlja kadar. Neko je malopre rekao, odlaze nam lekari, šta ćemo sa tim, pa, odlaze i fudbaleri, odlaze svi drugi. Da li je ova vlast kriva zato što je negde u EU plata lekara 10 puta veća? Nije normalno, neki koji su te uslove stvorili ranije su krivi za to.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, razgovaramo o setu zakona iz oblasti zdravstva i o drugim zakonima. Ovi su od velikog značaja za Republike Srbiju i o njihovom usklađivanju sa zakonima EU mi smo juče imali raznorazna osporavanja, ali mene uvek raduje kada razgovaramo i usklađujemo zakone sa zakonima EU, jer na taj način idemo što brže ka EU.

Da me ne bi pitali posle zašto to tako misli, to je zato što je to od presudnog značaja da bi imali standarde i u medicini i u drugim oblastima i da bismo ulaskom u EU rešili i mnoge probleme u Srbiji, a i naš odnos u regionu, da bismo olakšali život našim građanima, uz poštovanje politike koju vodi gospodin Aleksandar Vučić i odnosima sa drugim i velikim silama i stavljanjem Republike Srbije na pravo mesto.

Vi ste juče doživljavali mnoge kritike za potpuno beznačajne stvari, da li se neko sa nekim slikao. Pa, molim vas, izvolite vaše albume, pa vidite ko se kada i sa kim slikao i zbog čega i kakav to značaj ima.

Vi zaslužujete čestitke za ono što ste uradili u oblasti zdravstva i medicine, jer je samo pre nekoliko godina od vašeg dolaska bio potpuni haos i potpuno jedna devastirana oblast.

Uradili ste mnogo po pitanju infrastrukture u medicine, po pitanju kadrova, po pitanju opreme. Ja dolazim iz Smederevske Palanke, ali sam dugo radio u Smederevu, pa ću da navedem kratko jedan primer. Ovde je prof. Vekić, kome se posebno zahvaljujem, jer je uvek imao vremena da pomogne kada smo kod njega dolazili oko pitanja bolnice „Sveti Luka“ u Smederevu. Danas je to jedan uređeni regionalni centar zahvaljujući vama, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući gradonačelnici grada Smedereva i dvojici direktora koji su odlični menadžeri i koji dobro rade.

Rekao sam, ja dolazim iz Smederevske Palanke, gde je situacija nešto drugačija, znamo to svi. Tamo je bilo možda i boljih kadrovskih rešenja i boljih doktora. Nažalost, ono što ću sada da kažem, istina je, mnogi od njih žele da budu direktori, pa onda odatle nastanu problemi koji su sada prevaziđeni nadam se.

Znam da imate želju da i od bolnice „Stefan Visoki“ u Smederevskoj Palanci napravite, takođe, regionalni centar, jer pruža usluge za više od 100.000 stanovnika opštine Smederevska Palanka i Velika Plana i okoline, jer je nekom iz Topole bliža Smederevska Palanka nego Kragujevac. Teritorijalno.

Znam da pravite projekte da uredite tu bolnicu, da je opremite na adekvatan način i, kažem, da imamo drugi regionalni centar u Podunavskom okrugu, ali neću samo da hvalim, ukazaću na neke stvari na koje vas molim da obratite pažnju.

U velikim centrima kao što je Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, mislim da se kadrovsko pitanje rešava na adekvatan način kada su specijalizanti u pitanju. To kada je u pitanju opština Smederevska Palanka čini mi se da nije slučaj, jer je veliki broj lekara, kvalitetnih lekara, otišao u penziju. Još jedna grupa lekara odlazi u penziju. Vi znate koliko je teško pripremiti novi kadar, koliko posla treba da se uloži, koliko rada i njega samoga i države i ministarstva.

Zato vas molim da neko iz ministarstva to prati, jer, kažem, ja kao čovek koji tamo živi, i 100.000 drugih ljudi koji tamo sa mnom zajedno žive, želimo da taj regionalni centar ostane, da funkcioniše na što bolji način i da imamo mogućnost da ove zakone koje danas donosimo primenjujemo koristeći i taj regionalni centar zdravstveni. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, već nekoliko dana razmatramo zakon o ratnim memorijalima koji je, kao što znamo, važio 40 godina, još iz vremena bivše Jugoslavije. Iz tog perioda mnogo se promenio i bilo je potrebno da i zakon promenimo. Ratne memorijale važno je održavati na pravi način iz svih ratova koji su bili oslobodilački, a da bismo to mogli da uradimo potrebno je da napunimo i budžet, da bismo druge poslove uradili koje želimo da uradimo potrebno je napuniti budžet. Da bismo napunili budžet, potrebno je otvoriti što više radnih mesta koja automatski prouzrokuju i da naša deca ne idu u inostranstvo nego ostanu ovde. Što imamo više zaposlenih imaćemo veće zarade i biće teško da nađemo radnika, a ne da ih zaposlimo.

Da bismo ispravili razlike koje postoje u našem društvu potrebno je da saveti koje imenujemo popišu i one koji su bili junaci u Prvom svetskom ratu i koji su u Prvom svetskom ratu odlikovani, a posle Drugog svetskog rata proglašavani za izdajnike. NJihova imena treba popisati kako bi znali. Ne tražim da im se podižu spomenici, ali da se bar zna, da li će se naći neki kamen na koji će se staviti njihova imena, ako mi to ne uradimo, uradiće neke generacije koje dolaze posle nas.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, nema čoveka koji ne bi osudio pretnju koju je dobio naš kolega Vlado Babić i neke druge ličnosti iz Vlade. Ne sumnjam da će MUP brzo pronaći počinioca, a da dotle na pravi način zaštiti kolegu kome je prećeno, kao i druge ljude koji se nalaze na ovom spisku jednog čoveka ili organizacije.

Ovde sam u prilici, a i vi da stalno slušamo neke loše vesti iz opštine Smederevska Palanka, mislim da treba polako sa tim da prestajemo. Promenilo se što šta, došlo je novo rukovodstvo posle ovog ubedljivog rezultata, pa možemo da ne govorimo više o krađama i lopovlucima, tome je kraj, već možemo da kažemo da novo rukovodstvo aktivno radi i ovaj reč proaktivnost koju danas koristimo je prava za novo rukovodstvo opštine Smederevska Palanka, jer je posle izbora urađeno nekoliko putnih pravaca. Jedan je put koji spaja dva velika sela Kusadak i Azanju, a samim tim i dva regionalna puta Smederevska Palanka-Smederevo, kao i Smederevska Palanka-Mladenovac, kao Smederevska Palanka-Topola, na indirektan način.

Još jedan pravac se radi, to je u Palanci Mukerova ulica koja svojim završetkom ima za cilj da poveže jednim sporednim pravcem i opštinu Velika Plana, zapravo regionalni put Velika Plana-Smederevo i Velika Plana-Smederevska Palanka. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, da je moj kolega koji je izazvao ovu polemiku od sat vremena, čuo ono što sam želeo da kažem, možda bismo uštedeli vreme i već razmatrali druge amandmane.

Naime, možda nije znao, možda je to rekao tendenciozno, dobro svi znamo da je nevreme zahvatilo Srbiju, da je eto Smederevsku Palanku 13. juna, jako nevreme zahvatilo, da je četiri sela uništeno, pre svega poljoprivreda i ne samo u Smederevskoj Palanci, najviše selo Golobok, to je voćarski kraj, ne samo u Smederevskoj Palanci, nego i u Velikoj Plani, kao što znate u Petrovcu na Mlavi, Aranđelovcu i mnogim drugim mestima.

Na sreću, mi imamo novo rukovodstvo SNS u Smederevskoj Palanci i ti momci su od vremena kad se desila nepogoda, svaki čas proveli na terenu sa ljudima koji su oštećeni i kojima je sve uništeno.

Ana Brnabić više puta dnevno kontaktira sa predsednikom opštine, procenjuju se štete i razmatra način kako da se pomogne opštini Smederevska Palanka i otklone nepogode koje su, da kažem, u selu Goluboku stvarno stravične. Kuće izgledaju kao da je bombardovano, fasade potpuno uništene, vinogradi i voćnjaci sravnjeni sa zemljom, ratarski usevi ne postoje. Znači, nema ko drugi da pomogne, nego Vlada Srbije i upravo ono što želim da kažem i što jeste tema mog amandmana to je da je važna saradnja između lokalne samouprave i državne uprave sa posebnim osvrtom kako to na budžet utiče.

Upravo smo imali ovde jednu priču, praznu priču mog kolege koji se non-stop svađao i stvarao konflikte sa Vladom Republike Srbije i normalno Smederevska Palanka je išla u dubiozu i u zaduženje i u haos kakav sad SNS pokušava da reši. I nije ovo najveća nepogoda koja je zadesila Smederevsku Palanku, imali smo poplavu i 2009. godine i 2014. godine. Najveće štete Smederevskoj Palanci nanela je vladavina Demokratske stranke sa ljudima koji su bili njihovi saučesnici. U vremenu od 2008. do 2016. godine i u vremenu DOS i to mora da se zna, i jednom da stanemo sa praznim pričama i populizmom i ovde borbom za glasove birača. Nemate više glasova birača.

Ja vidim tamo ljude časne koji su pojedinci i njima svaka čast, ovo se ne odnosi na sve, ali na ovoga koji nam stalno drži predavanje i priča kako treba nešto da se rešava i koji je prvi otrčao u područje gde je pao grad da on tobože sad nešto pomaže i koji je isteran iz tog naselja jer znaju ljudi da je opustošio i kad je bio na vlasti, a kako sada da pomaže kada nema mehanizme uopšte nikakve.

Drugi primer koji je vezan apsolutno za amandman i koji se tiče, saradnje između lokalne vlasti i organa državne uprave i kako to utiče na budžet Srbije i na budžet gradova jeste grad Smederevo. U grad Smederevo kao i u druge gradove dugo dolaze investitori, normalno ispituju, gledaju gde bi mogli da razviju svoj biznis.

Od 2014. godine grad Smederevo intenzivno razgovara sa investitorima i ne bi dovelo nijednoga da nije bilo pomoći Aleksandra Vučića, ne kažem to da bi mu se dodvoravao ili iz bilo kog drugog razloga, nego je to istina. Znači, mi uvek da bi nešto rešili imamo one koji opstruiraju, koji pokušavaju da nas spreče u tome, da li su u pitanju imovinsko-pravni odnosi ili nešto drugo, uglavnom je važno da projekat ne uspe. Bio sam prisutan kao načelnik okruga, premijer tada Aleksandar Vučić sedam, osam, možda i deset puta je posetio Smederevo, uvek pomogao da se reše svi problemi sa investitorima i sada je Smederevo potpuno drugačiji grad, pun domaćih i stranih investitora.

Kruna na ekonomski razvoj tog grada kako treba, ja želim da bude i u mojoj Smederevskoj Palanci i u drugim gradovima, jeste dovođenje investitora u Smederevsku železaru pa da je samo to uradio zaslužuje da mu se poklonimo i da mu svi kažemo – hvala, jer je to ogroman posao koji je uradio.

Efekti ovoga što se dogodilo u Smederevu prethodne dve godine i te neposredne saradnje između grada i Vlade jeste veći budžet grada Smedereva za trećinu, to znači veći budžet i Republike Srbije znači njegovu stabilizaciju i znači koliko moramo da budemo oprezni kada izgovaramo svaku reč, jer posle reči dolaze dela i komplikujemo te odnose koji treba da budu sasvim drugačiji da bismo napredovali.

I dozvolite mi samo ne znam da li smo se toga setili, ali da uputim čestitke našoj reprezentaciji koja je juče obradovala celu Srbiju dobrim rezultatom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, teško da možemo da izađemo iz opštine Smederevska Palanka. Četiri milijarde obaveze, koje pominjemo ovde dve godine, nastale su u periodu od 2008. godine, juna meseca, do juna 2016. godine kada je SNS preuzela odgovornost u Smederevskoj Palanci.

Dve velike stavke u strukturi toga duga su preko milijardu dinara obaveza prema PIO fondu za 19 preduzeća, a bilo je tri 2008. godine koja su osnivana kako se koje blokiralo, oni osnuju novo preduzeće sa sličnom ili istom delatnošću, kako bi radili.

Gospodin Martinović pomenuo je malopre jedan način kako su se isplaćivale plate. Ja ću sada da kažem jedan drugi. U vodovodu palanačkom gde ima oko 160 zaposlenih dve godine su se isplaćivale nadoknade u visini od 36 hiljada linearno kao sindikalna pomoć. To su svi znali u ovoj državi.

Shvatio sam da nam je cilj i ovo prvi korak da ovaj zakon modernizujemo i unapredimo i sada vas pitam, gospodine Ružiću, pošto sam tražio odgovor na to pitanje, ali nisam ga našao. Vi znate kako se menja predsednik opštine. Stvori se neka nova većina i zamenimo ga jednostavno. Ako to nije moguće, ako se stvori grupa ljudi koja po svaku cenu drži tu većinu, kao što imamo situaciju sada u Paraćinu, a nemamo izvršavanje funkcija u tom gradu, nemamo obavljanje poslova, koji je mehanizam, jednostavno ljudi zasedaju na dva i po meseca? Nemate mehanizam da ih raspustite. Oni tu bitišu i kradu.

Dame i gospodo, poštovane kolege i koleginice, danas razgovaramo o više zakona od kojih je jedan od jako bitnih zakona, a to je Zakon o lokalnoj samoupravi. Mislim da bi bilo nekorektno da ja o tome ne kažem neku reč obzirom da sam dosta godina proveo u lokalnoj samoupravi, zapravo, obavljao sam poslove predsednika izvršnog odbora opštine, biran sam za predsednika opštine većinskim putem kao što je to gospođa Maja Gojković, Dragan Jovanović, Dragan Marković Palma. Pre ove funkcije, pre ovog posla koji sada radim, bio sam načelnik Podunavskog okruga. Mislim da treba da kažem koju reč i biću veoma kratak obzirom na iskustvo koje u toj oblasti imam a da bi druge kolege mogle da kažu koju reč.

Mislim da su ovo prvi koraci usklađivanja ovog zakona sa našim ciljem da uđemo u EU i da ovu oblast uskladimo sa tom našom namerom. Vidim da predlagač teži racionalizaciji što je jako bitno, što je u stvari najbitnije da lokalne samouprave budu servisi građana, da onaj ko dođe ne bude u podređenom položaju da obavi neki posao u opštinama već da bude uvažena na odgovarajući način.

Smanjili ste broj članova veća što je jako dobro, odnosno dimenzionisali ste ga prema broju stanovnika, za nešto moramo da se vežemo, broj pomoćnika takođe.

Jedino kad je u pitanju zakazivanje sednica, ja bih vam evo sugerisao da o tome razmislite, dobro je zakazivati sednice u kraćem roku da bi se obavljali raznorazni poslovi, brzo i efikasno kada je u pitanju dolazak investitora, pre svega stranih investitora, ali mislim da izbor predsednika opštine i predsednika skupštine treba da bude iz ovoga izuzet, odnosno da bude zakazivanje u te svrhe, zakazivanje sednica onako kako je bilo sada.

Kako bi, moja namera jeste jedina da izbegnemo kombinatorike raznorazne u ovom periodu, kada SNS ima ubedljivu većinu. U mnogim opštinama to neće da se događa, međutim, kažem to treba uzeti sa rezervama u tome svakako razmisliti.

Mi smo pominjali okruge kratko je, kažem, vreme i kroz pojedinosti malo ću i o tome da govorim o njihovim nadležnostima, a sada bih samo još da iskoristim priliku da pohvalim inicijativu predstavnika Bora i Prokuplja, da ovi gradovi dobiju status grada, vrlo su dobro obrazloženja, ja to podržavam, svesrdno iz razloga zato što eto, predlažem Vladi da i o tome razmisli. Znači ovo gradovima koji dobiju taj status, znači ljudima koji tu žive. Oni su stimulisani da tu ostanu, da žive i dalje.

Znači, za dolazak investitora znači kad se pregovara sa bilo kim i prema tome treba razmisliti da i drugi gradovi koji imaju iznad 40 hiljada stanovnika, imaju neka obeležja grada, dobiju taj status, jer kažem, tu ništa ne gubimo, samo od svih dobijamo.

Ono što još danas hoću da kažem, jeste da apsolutno podržavam izbor gospođe Jorgovanke Tabaković za guvernera. Ja nju lično ne poznajem, poznajem samo njen rad i ovo što je radila kao guverner jeste za svako poštovanje, jeste stabilnost dinara koji imamo.

Drugo obrazloženje mislim da nije potrebno. Hvala vam veliko.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, kolege poslanici, u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi: „Investicija u stanogradnju obezbeđuje sveukupnu razvoj Republike Srbije, sa posebnom osvrtom na budžetsku stabilizaciju“.

Investiranjem u stanogradnju za stanove službi bezbednosti rešavamo taj bitan problem njihovog stambenog pitanja i dodatno stabilizujemo budžet sredstvima koja iz tog postupka dolaze i slivaju se u budžet.

Čini mi se da mi sa ove strane razmišljamo o toj prihodnoj strani budžeta, dok kolege koje sede prekoputa, čast izuzecima, često razmišljaju samo o rashodu budžeta, kako nešto povećati, kako povećati davanja, a odakle? Iako po neki od njih znaju kako se puni budžet, o tome ne razmišljaju.

Poštovana potpredsednice Mihajlović, ja dolazim iz Smederevske Palanke i molio bih vas da me čujete. Smederevska Palanka, kao što znate, nalazi se u vrlo lošem ekonomskom stanju. Jedan od naših velikih problema jeste i putna infrastruktura, kada su u pitanju regionalni putevi, kada su u pitanju izlazi na auto-put. Zašto to govorim? Zato što je to važno pitanje, putevi su stvar investiranja u jednu sredinu, a samim tim i poboljšanje uslova u toj sredini i poboljšanje budžeta.

Zato bih vas ja molio, Smederevska Palanka razmišlja već oko dve decenije o jednom novom izlazu na auto-put, jer je sadašnji na Koridoru 10 udaljen 30 km. Petlja kod Lozovičke česme, koja je već dugo u planu, obezbedila bi brži izlazak Smederevske Palanke, razvoj opštine i gradnju infrastrukture i investicija pored tog puta.

Ako je to velika investicija za Vladu, ja vas molim da se pod hitno obnovi jedan od regionalnih pravaca, jer se mi nalazimo na granici grada Beograda i put Palanka-Mladenovac, koji nas povezuje sa Beogradom, koji je prvog prioriteta, vrlo je loš. NJegovom rehabilitacijom znatno bi se popravili uslovi i privukli investitori, jer, verujte, jedna od bitnih stavki kad se razgovara sa investitorima jeste putna infrastruktura. Zato vas molim da pomognete u ovom delu opštini Smederevska Palanka. Hvala.