Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8051">Radoslav Cokić</a>

Radoslav Cokić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani potpredsedniče Vlade, rešavanje stambenog pitanja značajno je za svakog čoveka, od izuzetnog je značaja za službe bezbednosti, od posebnog značaja, zato apsolutno podržavam nastojanje Vlade da se obezbede stambena pitanja i reši stambeno pitanje službi bezbednosti u potpunosti.

Nadam se da je ovo samo početak ovoga postupka, da se pod povoljnim uslovima, povoljnijim nego što su to tržišni, obezbedi stambeno pitanje i službe bezbednosti mogu nesmetano da obavljaju svoju delatnost, obezbeđuju sigurni rad i bezbedan rad stanovništva naše zemlje i spoljne granice.

Ono što je od posebnog značaja jeste da se na ovaj način pokreće građevinska operativa koja zapošljava mnoge službe i od izuzetnog značaja ovaj postupak i jeste za budžet Republike Srbije, jeste da se on na taj način povećava. Ja mislim da u narednom periodu ovaj postupak treba nastaviti i razmišljati o pomoći i drugim kategorijama našeg stanovništva kako da se pod povoljnijim uslovima obezbedi stambeno pitanje, kako bismo destimulisali, pre svega, mlade ljude da odlaze iz naše zemlje, već da ovde zasnivaju svoje porodice, ovde rade i ostaju u našoj zemlji.

Ono što mogu da primetim jeste da ste izabrali za ovu prvu fazu veće gradove i ta ušteda je značajna, jer npr. najniže cene su 700 evra po kvadratu. Ja dolazim iz Smederevske Palanke i nažalost nije takva situacija. Kod nas se novi stanovi kupuju za 500 evra, možda i jeftinije. Zbog toga treba razmisliti da u manjim gradovima, gde nam je takođe želja da stanovništvo ostane u što većem broju, još poboljšamo uslove pa i da tamo ovi zaposleni koji se nalaze u službama bezbednosti, obezbede svoja stambena pitanja i ostanu u tim sredinama, jer svakako je interes zemlje, ne samo da svi dođu u Beograd, već da i u unutrašnjost bude naseljena u odgovarajućoj meri kako bi mogli da dovodimo investitore, kako bi razvijali zemlju i kako bi mogli da upošljavamo naše stanovništvo. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, gospodo oficiri, Vojska je svakako, to sam rekao i prošli put, jedan od najuređenijih sistema našeg društva i sistem za primer kako treba da budu organizovane druge celine.

Izmenom ovog Zakona o vojnom obrazovanju mi ga popravljamo, a donosimo ga po hitnom postupku da bi generacije koje se od septembra upisuju mogle da sada idu po novom zakonu.

Ono što jeste važno jeste da se Vojska i starešine, poštujući naše okruženje koje imamo, i našu politiku koju vodimo, obrazuju na pravi način pre svega za odbrambena dejstva, za učešće u mirovnim misijama, a ono što mene posebno zanima i svakako je u interesu građana jeste dejstva u vanrednim situacijama, jer po prirodi posla imao sam priliku da se time bavim, vanrednim situacijama, i moram da vam kažem da je Vojska i policija na najbolji i najbrži način ukazivala pomoć građanstvu, rešavala probleme na terenu i otklanjala posledice.

Donošenjem ovog zakona očekujem da će to da ide još u boljem smeru. Hvala.
Poštovani predsedavajući, hvala.

Gospodine ministre, gospodo oficiri, apsolutno imate podršku za ovaj zakon. I Vlada ima podršku ove većine, jer je zakon napisan na najbolji mogući način. Pisali su ga najstručniji ljudi iz ove oblasti.

Mi pokušavamo svojim amandmanima da ga popravimo, koliko je to moguće, da damo svoj doprinos u okviru naših mogućnosti i znanja, za razliku od onih koji su predlagali amandmane a kojih sada ovde nema, u kojima je pisalo – briše se, a onda su koristili vreme koje je dozvoljeno za obrazlaganje, kako bi na najgori mogući način kritikovali Vladu, ministre, pa i samog predsednika gospodina Vučića.

Ono što želim da vas zamolim gospodine ministre, tiče se lokala, a ja dolazim iz opštine Smederevska Palanka, pored banje Palanački kiseljak nalazi se kasarna, jedan deo pre Drugog svetskog rata, a drugi kada je proširena kasarna, od 1974. kada je skupština opštine dodelila Vojsci zemljište na korišćenje. Danas, kada je mašinska industrija potpuno ili dosta ugušena u Smederevskoj Palanci, a to je bila okosnica našeg razvoja, mi perspektivu nalazimo u banji Palanački kiseljak. Molim vas da zemljište, pošto se nalazi do banje, budu iskorišćeno ili za potrebe Vojske ili za potrebe razvoja banje, ne u neke treće svrhe. Svakako, jer sada nema tamo nekih važnih objekata, do skoro su se nalazili tamo tenkovi i oružja i oruđa koja su transportovana u „Železaru“ Smederevo.

Još da kažem jednu rečenicu, zabluda je podmetanje ovde da ne mogu da se topi legirani čelici u „Železari“ Smederevo. U „Železari“ Smederevo se proizvode ugljenični čelici, a tope skoro svi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo oficiri, gospodina Panića želim da pozdravim posebno jer je on iz Smederevske Palanke i tamo je bio uspešan sportista i dugo radio, a da je tu gospodin Gašić, iskoristio bih priliku da se njemu posebno zahvalim zato što je mnogo pomogao opštini Smederevska Palanka. U vreme poplave 2014. godine je prvi došao sa jedinicom HBO da otklanja posledice poplave koja je bila stravična i koju smo imali. Kako je obavljao dužnost ministra dobro, verujem da će još bolje da obavlja dužnost direktora BIA.

Ono što svi znamo jeste da je Vojska i najbolji segment našeg društva, da je vojno obrazovanje na visokom nivou bilo i biće još bolje posle usvajanja ovih zakona i ostali delovi društva treba da se ugledaju kako radi Vojska. Tako treba da se radi i u privredi, tako treba da se radi i u državnom sektoru, svuda, jer tu je red, znanje i disciplina.

Ono što je potrebno i što se i te kako u drugim državama koje su uređenije primenjuje, pa i u privredi i svuda.

Ono što sam hteo da kažem ministru Vulinu, a mogu i vama gospodine Đorđeviću, jer ste i vi do nedavno bili ministar odbrane, a i u Vladi ste, jeste da je potrebno svako radno mesto, da u Smederevskoj Palanci smo imali veliki gigant „Gošu“, da smo imali u tom gigantu i jedan deo namenskog programa, da je „Goša“ dosta sarađivala sa Vojskom, a da je poseban deo namenskog programa bio taj gde su proizvođene laboratorije, operacione sale i druga oprema za poljske bolnice.

Znači, znam da u ovom vremenu kada se Smederevska Palanka nalazi u teškoj situaciji kao Vlada pomažete i činite velike napore da iznađete nove investitore i da nađete nova radna mesta. To je jedna od mogućnosti da se i namenski program tamo dovede jer ga imamo u Velikoj Plani. Za tu proizvodnju Smederevska Palanka nije blizu autoputa, pa je za ovu vrstu proizvodnje na dobrom mestu i molim vas da o tome razmislite jer sama pomoć ona znači u trenutku, ali ako nema održivog razvoja, jedne stabilnosti proizvodnje i stvaranja nove vrednosti, onda nećemo ići napred i nećemo da opstanemo. Zato vas molim da kao Vlada razmišljate o Smederevskoj Palanci. Imate i ovo u vidu. Hvala veliko.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, načelo efikasnosti od izuzetnog je značaja za Republiku Srbiju, za jedinice lokalne samouprave, a od posebnog značaja je za opštinu Smederevska Palanka, gde su sada održani izbori gde je SNS osvojila dvotrećinsku većinu čime su sam stvoreni brojni preduslovi za rešavanje brojnih problema koji datiraju iz prošlosti.

Ono što želim da kažem i da skrenem pažnju jeste da se Smederevska Palanka nalazi na samo 80 kilometara od Beograda. Nije tako blizu auto-puta ni Koridoru 10, ni Koridoru 11 i samim tim nije ni tako atraktivna za investitore kao što su to opštine koje se nalaze duž auto-puta.

Zbog toga da bi se privukli investitori, što je jedno od najbitnijih pitanja i na čemu radi predsednik Vučić najviše i idu nam neke okolnosti sada na ruku koje treba iskoristiti, treba obnoviti makar regionalne puteve u opštini Smederevska Palanka da oni budu na nivou kako izgledaju regionalni putevi na teritoriji opštine Topola koje je Vlada izgradila, a pre svega ne bi samo govorio, a da to bude bez predloga, predlažem da se brzo rehabilituje, dovede na najviši nivo regionalnog puta, put od Velike Plane – Smederevske Palanke do Malog Požarevca, preko Mladenovca, ili deonica Smederevska Palanka – Mladenovac gde postoji prostor da se mogu dovoditi investitori posle rešavanja normalno imovinsko-pravnih pitanja i da se upošljava stanovništvo jer to je ono što je najneophodnije u ovom trenutku. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, planska dokumentacija važna je za funkcionisanje da bi se bilo šta radilo.

Dolazim iz Smederevske Palanke. Moram da kažem da ono što je rađeno u nekom prethodnom periodu, u periodu do 2006, 2007. godine, i postoji kao planska dokumentacija, ali u svakom slučaju tu treba još mnogo uraditi. Smederevska Palanka zatečena je u vrlo teškoj situaciji, malopre je o tome govorio gospodin Orlić, četiri budžeta u ovom mandatu zaduženja i dva mandata dok je DOS bio u vreme od 2000. do 2004. godine.

Vlada svakoga dana pomaže i teško bi opstala Smederevska Palanka da nije te pomoći. Ono što jeste bitno i o čemu sam i malopre govorio jeste dovođenje investicija, da li su one strane ili domaće, ali svakako upošljavanje ljudi na tom terenu, za to postoji planska dokumentacija, pogotovo, rekao sam, pored regionalnog puta Palanka-Mladenovac postoje određene radne zone i tu lako može dalje da se vodi procedura i da se dovode investitori. Nadam se da će Vlada to da prepozna i da, ono što je najvažnije za Smederevsku Palanku, uradi, dovede nekog od investitora i uposli ljude koji su neuposleni i sada rade u drugim mestima u okruženju.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, amandman koji sam predložio glasi: „U članu 2. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 18) koja glasi: Efikasnost planiranja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa osvrtom na budžetsku stabilizaciju“.

Vrlo je važno da usvajamo ovaj zakon, jer je on od presudnog značaja za koordinaciju između opština i Republike kada je u pitanju planiranje. Međutim, nekada događaji i investitori mogu da iznenade, može da se pojavi investitor a da vi niste planirali na koji način ćete da ga prihvatite i dovedete u svoju sredinu.

Navešću vam jedan primer iz Podunavskog okruga, jer kao što znate, centar Podunavskog okruga je grad Smederevo i spada u razvijene gradove u Republici Srbiji, kakvi bi trebalo da izgledaju i ostali gradovi, zahvaljujući, pre svega, dovođenju kineskog partnera u Železaru Smederevo i rešavanjem tog velikog problema Republike Srbije, ne samo grada Smedereva, ali i dobrim vođenjem grada i dovođenjem brojnih investitora u grad Smederevo.

Navešću vam samo jedan primer, to je dovođenje PKC-a i stvaranje industrijske zone u gradu Smederevo od 2015. godine. Pregovori su se vodili. Nije bilo sredstava. Međutim, grad Smederevo odlučio se da podigne, da se zaduži kreditno, da u jednom veoma kratkom roku od četiri meseca od ledine napravi halu veliku 22.000 kvadratnih metara, savršenu, modernu, u koju su došli finski investitori i do sada zaposlili 1.800 mladih ljudi do 40 godina.

One priče koje sam juče slušao da kod ovih novih investitora ljudi rade u teškim uslovima, potpuno su netačne, jer se u toj hali koja takođe proizvodi kablove za kamione Volvo, Man i druge tipove kamiona, rade radnici u klimatizovanim uslovima, koji su od 20 do 24 stepena. NJihovo radno odelo su patike, pamučne pantalone i majice i ceo dan rade u tim uslovima. Imaju odmore dva puta po deset minuta i pauzu za ručak. I, normalno, plate nikad nisu dovoljne, ali je kad se ulazi u PKC, za jedno mesto uvek konkurisalo dvoje do troje ljudi i dosta ljudi je zaposleno iz Podunavskog okruga, i ne samo iz Podunavskog okruga, nego i iz opštine Kovin, koja je tu preko samog mosta blizu i zapošljava, eto, i iz te opštine veliki broj ljudi. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, amandman koji sam predložio u članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na budžetsku stabilizaciju.

Svakome je jasno da je planiranje veoma važno za svaki posao, a posebno na državnom nivou i na nivoima pokrajine i opština. Povezivanje i koordinacija između ovih planiranja može da obezbedi ravnomerni razvoj Republike Srbije i sagledavanje vlasti gde šta funkcioniše, gde šta ne funkcioniše.

Da je značajno planiranje znalo se i 2006. godine u opštini Smederevska Palanka i urađen je u jednom pilot projektu Strateški plan održivog razvoja opštine Smederevska Palanka do 2016. godine. Pet opština je bilo. Jedna od opština je, mislim i Koceljeva, kolega Matić je tu da to posvedoči, i da su samo oni koji su došli posle 2008. godine čitali taj plan i po njemu radili, ne bi izazvali ovakvu pustoš u Smederevskoj Palanci kako su prouzrokovali svojom vladavinom do 2016. godine. I posle kada je pobedila SNS njihov glavni zadatak bio je opstrukcija, pa je tako došlo do uvođenja privremenog organa.

Znate, da je SNS ubedljivo pobedila, ali hoću da vam kažem sledeće, za vreme funkcionisanja privremenog organa, više je urađeno nego u dva mandata vlasti DS i njihovih saučesnika koji su bili u Smederevskoj Palanci.

Još samo da se osvrnem na jutrašnju diskusiju i značaj dolaska „Simensa“ u Kragujevac. Neko je rekao – nije to doprinos Vučićev. Jeste Milanović glavni što je „Simens“ došao, ali svakako jedna opšta situacija u Srbiji dovodi investitore i ono što očekujem i što znam da će još nemačkih firmi doći u Srbiju baš zbog nedostatka radnika. Evo kažemo, idu nam deca u inostranstvo, ali budimo sigurni, baš zbog Vučićevih diplomatskih aktivnosti u svakom momentu, da će dolaziti firme ovde, pa ćemo decu zapošljavati u Srbiji.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika, rekao mi je …)
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, afirmacija stečenih kvalifikacija je potrebna da bismo to gledali kao resurs za dovođenje stranih investicija i upošljavanje što većeg broja ljudi iz čega proizilazi stabilizacija budžeta.

Ono što smo svi svakako već čuli i primetili i što je za mene jako radosna vest, a o tome je govorio i kolega Marijan, jeste da je indijski „Tafe“ došao u IMT, da će se opet proizvoditi sličan traktor onom čuvenom „533“ koji je na sebi mogao da nosi 80 priključaka i koji je najpopularniji kod naših poljoprivrednih proizvođača.

Govorimo često danas o poljoprivredi, o poljoprivrednim školama. Ja znam neke koje su vrlo kvalitetne i koje su na nivou određenih instituta gde može da se gotovo sve o poljoprivredi nauči, čuli smo i za neke druge, evo, danas sam čuo da postoji tako kvalitetna škola u Futogu, pomenuo bih ovu iz Svilajnca koju svi znamo, u Smederevu ima nešto manjeg kvaliteta, ali ono što bih vam rekao, gospodine ministre, i što bih vas zamolio da o tome razmislite jeste da Smederevska Palanka ima više od 50.000 stanovnika, 30.000 stanovnika živi u selu, mi nemamo ni jedno odeljenje poljoprivredne škole. Često se pominje samo grad iz koga poslanik dolazi, meni to nije cilj. Hajde da tretiramo sve gradove te veličine i da razmislimo da u njima postoje poljoprivredne škole. Zašto? Zato što ćemo te ljude da obrazujemo i da odmah možemo da ih uposlimo, na koji način? Tako što ćemo da ih na imanjima svojih dedova i očeva ostavimo i pomognemo, kao što sada pomažemo po radnom mestu stranog investitora koji dolazi u Srbiju. Apsolutno je to interesantno i to bi obradovalo ljude koji nemaju način da svoje najmlađe zaustave tu gde su oni rođeni i gde žive.

Ono što je pandan ovim kvalitetnim poljoprivrednim školama, a sami ste se uverili nedavno, jeste škola „Goša“ u Smederevskoj Palanci. To je škola koja je obrazovala kadrove metalske struke, zanate i mašinske tehničare za 7.500 holding korporaciju koja je nekada samo toliko zaposlenih ljudi imala u Palanci, 12.000 u bivšoj Jugoslaviji. Podsetiću vas u par rečenica samo. Do raspada Jugoslavije proizvodili smo vagone tipa „cet“, ja sam radio u železnici u toj fabrici 12 godina, za brzine od 220 km, dobro ste me čuli, ništa u ovoj zemlji nije napravljeno što ide brže. A gde se to vozilo? Nije moglo ovde, normalno, u Nemačkoj i Austriji su rađene probe, a izvoženo je u LJubljanu, Zagreb, Beograd, Irak, Iran, Sovjetski Savez.

Za Sovjetski savez napravili smo kompoziciju vagona koja je od nerđajućeg čelika za temperature eksploatacije minus 70, plus 60, nek gori ovo sve. To je bila „Goša“. To hoćemo opet da bude.

Inženjeri koji su vaše i moje generacije i koji još postoje u Palanci imaju projekat elektromotornog voza koji nije ustupljen ovom stranom investitoru koji je od vagona, koji ima 20 hiljada pozicija putničkog vagona počeo da proizvodi vagone sa tri hiljade pozicija, to su teretni i posle dve godine potpuno bankrotirao i sad imamo firmu u stečaju.

Znači, ono što nije u stečaju i još je u „Goši“, i to samo da vam kažem i skrenuće sigurno vašu pažnju, jeste da mi imamo firmu metalne opreme i konstrukcija.

Do 2000. godine sve čelične konstrukcije mostova su napravili ove što Beograđani ovde prelaze. I ono što još hoću da vam kažem, poslušajte me molim vas ministre.

Znači, u toj firmi se proizvode mašine tzv. izgurivači „Koksa“, oni se tu proizvode, sklapaju i ponovo rasklope i ponovo izvoze u Sovjetski savez, rade u ekstremnim uslovima visokih temperatura a samohodne su.

Kad se rasklopi mašina, transportuje se u 26 vagona jedna mašina. Jedna mašina se transportuje 26 vagona.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici ja sam predložio da se u članu 1. ovoga zakona doda stav 3. koji glasi – NOKS se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na budžetsku stabilizaciju.

Šta to znači na budžetsku stabilizaciju? Mi obrazovanjem kvalitetnih kadrova koje možemo brzo da uposlimo i da oni stvaraju dohodak, imamo i bolje punjenje budžeta i još bolje nego što je sada, iako je bilo zadovoljstvo čuti od Ane Brnabić juče da u odnosu na očekivano punjenje budžeta imamo 36 milijardi više. To je svakako uspeh Vlade i mi u narednom periodu očekujemo još bolje rezultate.

Gospodine ministre, vi ste unapredili za rad ministarstva znatno stabilizovali ga i u odnosu na neka prošla vremena, mi sada nemamo probleme koje smo u ministarstvu imali, a to su veoma česti štrajkovi, obustave rada, jedna anarhija, decu na ulicama. Danas svako radi svoj posao i vi predlažete zakone koji su evropski, koji nas vode tamo gde nam je cilj i gde smo naumili.

Ovde se danas često koristio pojam „znanje i zvanje“. Mi upravo ovim zakonom želimo da podvučemo znak jednakosti između znanja i zvanja, a dozvolite mi da vam samo iznesem jedan primer koji nije tako nov, ali je meni ostao u sećanju i mislim da je i na moj život uticao, pa nije loše da vam u par rečenica kratko iznesem.

Kada sam ja studirao, jedan od mojih profesora vratio se sa specijalističkih studija iz inostranstva, da ne pričam iz koje zemlje. Govorio je da je normalno išao na predavanja, radio vežbe, kao što je to i kod nas i kada je došlo vreme ispita ušao je profesor u amfiteatar koji je kao ova sala, podelio zadatke i izašao napolje. Svi su očekivali da on sa neke galerije gleda šta se dešava, međutim tri sata su ljudi radili ispit i niko nije ušao da proveri šta je u sali.

Kada je profesor ušao, završilo se sve, profesor je pitao kolegu do sebe – dobro, imali ste mogućnosti da koristite literaturu, da se konsultujete sa nekim. On se blago nasmejao i odgovorio mu – moj otac i ja imamo fabriku i ja sam ovde došao da naučim i prvenstveno mi je važno da steknem znanje, a ne zvanje.

Još samo mi dozvolite, predsedavajući, da kažem ovo što svakako nije u vezi sa amandmanom. Ja sam iz Smederevske Palanke. Tamo je SNS postigla impozantan rezultat. Zapravo, od kada se ja kandidujem, od 1992. godine, od prvih višestranačkih izbora, nikada tako ubedljiva pobeda nije bila, znači 37 mandata od 49, koliko skupština ima.

Očekujemo da ćemo sa ovakvim izbornim rezultatom i sa ovakvom polaznom osnovom da polako prevazilazimo teškoće koje imamo i mi kao deo Podunavskog okruga se približimo standardu i zaposlenosti koju sada npr. ima grad Smederevo.

Ovakav rezultat definitivno i pored čestitki koje ja upućujem ljudima koji su radili iz opštinskog odbora, iz izvršnog odbora, ne bi bio da na čelu liste, odnosno da se lista nije zvala imenom Aleksandra Vučića, u koga građani Šumadije imaju poverenja, vidi se i za koga su spremni da stanu i u rešavanju problema, koje on sada nosi na svojim leđima i sa kojima se bori i želi da reši pitanja koja decenijama nisu u ovoj zemlji rešena. Hvala.