Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, možda će ova tema u okviru ovog amandmana malo iskočiti iz dnevnog reda, odnosno onoga što jeste tema amandmana, ali životna pitanja su takva da mi poslanici moramo u pojedinim trenucima baš tako i da reagujemo.
Pre nego što pređem na ono zbog čega sam se javio, u potpunosti bih podržao diskusiju Dragana Jovanovića, kolege iz poslaničke grupe SPS. Sve ono što je rekao za Obrenovac u manjem obimu važi i za Kostolac, grad koji je i te kako jak po energetskom potencijalu i koji tek treba da dobije pravo mesto u Elektroprivredi Srbije; ne mislim slučajno pravo mesto u EPS-u, već da bude tretiran s obzirom na sve ono što pruža EPS-u.
Kažem, životna pitanja nas teraju da i mi poslanici moramo da reagujemo. Meni je bilo mnogo žao što sam u četvrtak bio u Boru, to je bio 6. april, a načelna rasprava o Zakonu o rudarstvu je bila u sredu ili četvrtak, gde sam učestvovao na tribini gde je nekoliko stotina građana iz Bora i okolnih naselja, pre svega iz sela Zlot, izuzetno zabrinuto za to što se radi u okolini Bora.
Nisu postavljali pitanja u kakvoj situaciji se nalazi Bor, s obzirom da se nekoliko poslednjih godina tamo mnogo teško živi, pitanje je i šta će biti i sa kombinatom. Ono što je nateralo te građane da krenu i sa potpisivanjem određenih peticija sigurno je nemar države prema aktuelnoj situaciji šta se to tamo nalazi.
Pokušaću u najkraćem da vam objasnim, odnosno da čitava javnost čuje da se na području na kome se nalazi preko 4.000 stanovnika – selo Zlot, najveće seosko naselje u borskoj opštini, sprovode geološki i drugi radovi i za koje se tvrdi, po studiji izvodljivosti, da je nenaseljeno. Takođe, 1.800 stambenih objekata u blizini Borskog jezera se ne tretira u studiji izvodljivosti.
Sigurno da sve ono što se dešava, a to je da se pomoću helikoptera sprovodi istraživanje, a nigde lokalnoj samoupravi nije prezentirana činjenica da to istraživanje ima sve potrebne dozvole, i uznemiravanje javnosti i tog stanovništva, ne ide na ruku ni Vladi Republike Srbije kao izvršnom organu ove zakonodavne skupštine.
Područje na kome je rudno telo koje se naziva Tilva njagra smatra se značajnim privredno-turističkim potencijalom opštine Bor i Srbije. Iz tih razloga otpočela je izgradnja velikog turističkog objekta, kompleksa koji se zove "Jelen ridžensi", koji treba da predstavlja buduću alternativu i za Bor i za sva okolna naselja. Čak je i Mašinsko-rudarska škola u Boru pre nekoliko godina transformisana u Ugostiteljsko-turističku školu, gde se obučavaju deca koja, i pored toga što je Bor u poslednjih nekoliko godina napustilo tri-četiri hiljade ljudi, ipak imaju određene uslove, odnosno određenu perspektivu.
Za sve ovo što su prirodna bogatstva, a bilo je ideja da se formira i nacionalni park koji bi se pre svega oslanjao na Žagubicu, Crni vrh, Bor, Borsko jezero, ova istraživanja će predstavljati veliki problem, odnosno ta istraživanja će doprineti da istočna Srbija, sa određenim turističkim potencijalom, bude još siromašnija nego što jeste.
Sadašnji i budući radovi ugroziće vodotoke čija su izvorišta na ovom području. Reč je pre svega o Brestovačkoj banji, Gamzigradskoj banji, Borskom jezeru, kao i Beljavinskoj reci koja je glavni snabdevač borske opštine pijaćom vodom. Stručnjaci upozoravaju na drastično umanjenje kvaliteta, pa čak i nestanak tih termalnih voda. Zagađenje pijaće vode bilo bi potpuno izvesno i bez mogućnosti za alternativna rešenja.
Ono što je vrlo bitno da se kaže u ovom daljem delu, to je da investitor tih radova uopšte nije legitimisan, odnosno lokalna samouprava u Boru, koja se nalazi pred novim izborima za gradonačelnika, koji će biti ako se dobro sećam 22. maja, nije uopšte u situaciji da zna koji je investitor; investitor je nelegalan, nelegitimisan, odnosno nikada nije prezentirana odluka na koji i kakav način je dobio da to radi. Prema saznanjima, tender, koji je u pripremi, a možda i raspisan, urađen je od nekompetentnih lica, odnosno može se sumnjati da interesi građana u okviru tendera za određenu opravdanost uopšte nisu sprovedeni.
Zamolio bih predstavnike Ministarstva, a bićemo u prilici i da komuniciramo, a pre svega dolaskom peticije tih građana Bora, da preko inspekcijskih organa Elektroprivrede Srbije i svih državnih organa preispitaju sve to što se trenutno dešava u Boru i okolini.
Verujem da ćemo dobiti pozitivan odgovor, ali suština je da jedno područje koje je i te kako bitno, koje je nekada izdržavalo Srbiju, mislim pre svega na Bor i Majdanpek, dolazi u situaciju da i ono malo komparativnih prednosti koje ima bude uništeno.
Moram da kažem da sam poslanik iz Požarevca, ali da vrlo dobro poznajem istočnu Srbiju, jer sam do 12. godine živeo u Žagubici. Ne znam što ste vi povređeni na bazi moje diskusije, ako sam ja došao ovde i zastupao 300 građana Bora i okolnih naselja, vaših sugrađana, koji su mi evo ovo napisali, poslali faksom i biću sigurno promoter peticije koja će biti dostavljena na moju adresu. Nažalost, na vašu adresu, eto iako ste iz Bora, ne znam odakle ste, da tvrdite da je nešto tačno, znači pričate protiv 300 građana Zlota i Bora.
Što se tiče vođe koji je nešto pravio, ne vidim razloga da se vi bunite ako je potrošeno nekoliko miliona evra. Imao sam prilike da vidim naselje, odnosno hotelski kompleks "Jelen ridžensi", to bi bila dika ne samo za Srbiju nego i Evropu. Znači, ako ste vi protiv toga da se turistički razvija Bor, odnosno Crni vrh, sa takvim kompleksom koji bi bio možda jači od Kopaonika, onda me stvarno čudi da vi ne zastupate vašu teritoriju.
Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, u okviru načelne rasprave sam govorio, u stvari napravio jedan uvod na amandman koji sam podneo i karakteristično je da je ovaj zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešća opština vrlo značajan za nas poslanike, s obzirom da zastupamo i teritoriju sa koje dolazimo.
Svestan činjenice da je Vlada Republike Srbije, kako sam informisan, odbila sve amandmane, zalažem se u dva pravca, ako se govori o ovom mom amandmanu, a to je da prilikom utvrđivanja kriterijuma u sledećoj godini, za budžet 2007, posebno se treba voditi računa o kategoriji lica koja žive i rade u inostranstvu, a imaju dodirnih tačaka sa svojim domaćinstvima, odnosno sa naseljima u kojima provede najmanje dva meseca godišnje ili svojim ukućanima odnosno svojim porodicama dostavljaju određena finansijska sredstva.
U Braničevskom okrugu preko 40.000 stanovnika nalazi se u inostranstvu. Postoji baza podataka koja je najpreciznije urađena u Petrovcu, gde ima 11.542.000, Žabari 5.200.000, Gradište 5.200.000, Malo Crniće oko 5.000.000. Svi ti građani, koji žive u inostranstvu, ili godišnje ili mesečno pošalju sredstva svojim porodicama, ili kad dođu na zaslužen godišnji odmor oni troše ta sredstva.
Automatski postaju učesnici u PDV-u i automatski bonitet te opštine, koji ide prema Republici, mnogo je veći nego što je to situacija ovako. Zato se zalažem da te opštine, koje imaju veliki broj ljudi u inostranstvu, da bi mogli da izgrade infrastrukturu, pošto ne postoje određeni mehanizmi, davno je zaboravljena kategorija samodoprinosa i svega ostaloga, vrlo je teško naplativo od tog stanovništva, da kroz transferna sredstva, na bazi kriterijuma, a ja ću predložiti kriterijum, da se dostave, odnosno da se izvrši povraćaj opštinama.
Kriterijum bi bio, ono što predlažem u dogovoru sa predsednicima opština Petrovca, Žabara, Gradišta i Malog Crnića, da se na 1000 stanovnika daju transferna sredstva od milion dinara. Zašto baš od milion dinara? Svesni činjenice da ti ljudi kada dođu ili njihovi ukućani deo sredstava troše u većim centrima, u većim gradovima, to bi bio određeni minimum. Ono što bih zamolio Ministarstvo finansija, s obzirom da postoji tekuća rezerva, a to je da ovim opštinama u 2006. godini iz tekuće rezerve uveća sredstva, i to Petrovcu 11 miliona, Žabarima, Gradištu i Malom Crniću po 5 miliona, koja će oni isključivo i namenski koristiti za infrastrukturu, odnosno za izgradnju puteva, vodovoda, kanalizacija i svega ostalog.
Mislim da će ovaj kriterijum podržati svi ostali poslanici i kod utvrđivanja zakona o transfernim sredstvima, ali siguran sam da će Ministarstvo finansija izaći u susret ovim opštinama, kako bi na bazi tih prihoda koje one ostvaruju i dolaze iz Republike one mogle u svojoj lokalnoj samoupravi malo brže da se razvijaju, s obzirom da je većina tih opština, čiji se ljudi nalaze u inostranstvu, nedovoljno razvijena.