Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, možda će ova tema u okviru ovog amandmana malo iskočiti iz dnevnog reda, odnosno onoga što jeste tema amandmana, ali životna pitanja su takva da mi poslanici moramo u pojedinim trenucima baš tako i da reagujemo.
Pre nego što pređem na ono zbog čega sam se javio, u potpunosti bih podržao diskusiju Dragana Jovanovića, kolege iz poslaničke grupe SPS. Sve ono što je rekao za Obrenovac u manjem obimu važi i za Kostolac, grad koji je i te kako jak po energetskom potencijalu i koji tek treba da dobije pravo mesto u Elektroprivredi Srbije; ne mislim slučajno pravo mesto u EPS-u, već da bude tretiran s obzirom na sve ono što pruža EPS-u.
Kažem, životna pitanja nas teraju da i mi poslanici moramo da reagujemo. Meni je bilo mnogo žao što sam u četvrtak bio u Boru, to je bio 6. april, a načelna rasprava o Zakonu o rudarstvu je bila u sredu ili četvrtak, gde sam učestvovao na tribini gde je nekoliko stotina građana iz Bora i okolnih naselja, pre svega iz sela Zlot, izuzetno zabrinuto za to što se radi u okolini Bora.
Nisu postavljali pitanja u kakvoj situaciji se nalazi Bor, s obzirom da se nekoliko poslednjih godina tamo mnogo teško živi, pitanje je i šta će biti i sa kombinatom. Ono što je nateralo te građane da krenu i sa potpisivanjem određenih peticija sigurno je nemar države prema aktuelnoj situaciji šta se to tamo nalazi.
Pokušaću u najkraćem da vam objasnim, odnosno da čitava javnost čuje da se na području na kome se nalazi preko 4.000 stanovnika – selo Zlot, najveće seosko naselje u borskoj opštini, sprovode geološki i drugi radovi i za koje se tvrdi, po studiji izvodljivosti, da je nenaseljeno. Takođe, 1.800 stambenih objekata u blizini Borskog jezera se ne tretira u studiji izvodljivosti.
Sigurno da sve ono što se dešava, a to je da se pomoću helikoptera sprovodi istraživanje, a nigde lokalnoj samoupravi nije prezentirana činjenica da to istraživanje ima sve potrebne dozvole, i uznemiravanje javnosti i tog stanovništva, ne ide na ruku ni Vladi Republike Srbije kao izvršnom organu ove zakonodavne skupštine.
Područje na kome je rudno telo koje se naziva Tilva njagra smatra se značajnim privredno-turističkim potencijalom opštine Bor i Srbije. Iz tih razloga otpočela je izgradnja velikog turističkog objekta, kompleksa koji se zove "Jelen ridžensi", koji treba da predstavlja buduću alternativu i za Bor i za sva okolna naselja. Čak je i Mašinsko-rudarska škola u Boru pre nekoliko godina transformisana u Ugostiteljsko-turističku školu, gde se obučavaju deca koja, i pored toga što je Bor u poslednjih nekoliko godina napustilo tri-četiri hiljade ljudi, ipak imaju određene uslove, odnosno određenu perspektivu.
Za sve ovo što su prirodna bogatstva, a bilo je ideja da se formira i nacionalni park koji bi se pre svega oslanjao na Žagubicu, Crni vrh, Bor, Borsko jezero, ova istraživanja će predstavljati veliki problem, odnosno ta istraživanja će doprineti da istočna Srbija, sa određenim turističkim potencijalom, bude još siromašnija nego što jeste.
Sadašnji i budući radovi ugroziće vodotoke čija su izvorišta na ovom području. Reč je pre svega o Brestovačkoj banji, Gamzigradskoj banji, Borskom jezeru, kao i Beljavinskoj reci koja je glavni snabdevač borske opštine pijaćom vodom. Stručnjaci upozoravaju na drastično umanjenje kvaliteta, pa čak i nestanak tih termalnih voda. Zagađenje pijaće vode bilo bi potpuno izvesno i bez mogućnosti za alternativna rešenja.
Ono što je vrlo bitno da se kaže u ovom daljem delu, to je da investitor tih radova uopšte nije legitimisan, odnosno lokalna samouprava u Boru, koja se nalazi pred novim izborima za gradonačelnika, koji će biti ako se dobro sećam 22. maja, nije uopšte u situaciji da zna koji je investitor; investitor je nelegalan, nelegitimisan, odnosno nikada nije prezentirana odluka na koji i kakav način je dobio da to radi. Prema saznanjima, tender, koji je u pripremi, a možda i raspisan, urađen je od nekompetentnih lica, odnosno može se sumnjati da interesi građana u okviru tendera za određenu opravdanost uopšte nisu sprovedeni.
Zamolio bih predstavnike Ministarstva, a bićemo u prilici i da komuniciramo, a pre svega dolaskom peticije tih građana Bora, da preko inspekcijskih organa Elektroprivrede Srbije i svih državnih organa preispitaju sve to što se trenutno dešava u Boru i okolini.
Verujem da ćemo dobiti pozitivan odgovor, ali suština je da jedno područje koje je i te kako bitno, koje je nekada izdržavalo Srbiju, mislim pre svega na Bor i Majdanpek, dolazi u situaciju da i ono malo komparativnih prednosti koje ima bude uništeno.

Moram da kažem da sam poslanik iz Požarevca, ali da vrlo dobro poznajem istočnu Srbiju, jer sam do 12. godine živeo u Žagubici. Ne znam što ste vi povređeni na bazi moje diskusije, ako sam ja došao ovde i zastupao 300 građana Bora i okolnih naselja, vaših sugrađana, koji su mi evo ovo napisali, poslali faksom i biću sigurno promoter peticije koja će biti dostavljena na moju adresu. Nažalost, na vašu adresu, eto iako ste iz Bora, ne znam odakle ste, da tvrdite da je nešto tačno, znači pričate protiv 300 građana Zlota i Bora.
Što se tiče vođe koji je nešto pravio, ne vidim razloga da se vi bunite ako je potrošeno nekoliko miliona evra. Imao sam prilike da vidim naselje, odnosno hotelski kompleks "Jelen ridžensi", to bi bila dika ne samo za Srbiju nego i Evropu. Znači, ako ste vi protiv toga da se turistički razvija Bor, odnosno Crni vrh, sa takvim kompleksom koji bi bio možda jači od Kopaonika, onda me stvarno čudi da vi ne zastupate vašu teritoriju.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, u okviru načelne rasprave sam govorio, u stvari napravio jedan uvod na amandman koji sam podneo i karakteristično je da je ovaj zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešća opština vrlo značajan za nas poslanike, s obzirom da zastupamo i teritoriju sa koje dolazimo.
Svestan činjenice da je Vlada Republike Srbije, kako sam informisan, odbila sve amandmane, zalažem se u dva pravca, ako se govori o ovom mom amandmanu, a to je da prilikom utvrđivanja kriterijuma u sledećoj godini, za budžet 2007, posebno se treba voditi računa o kategoriji lica koja žive i rade u inostranstvu, a imaju dodirnih tačaka sa svojim domaćinstvima, odnosno sa naseljima u kojima provede najmanje dva meseca godišnje ili svojim ukućanima odnosno svojim porodicama dostavljaju određena finansijska sredstva.
U Braničevskom okrugu preko 40.000 stanovnika nalazi se u inostranstvu. Postoji baza podataka koja je najpreciznije urađena u Petrovcu, gde ima 11.542.000, Žabari 5.200.000, Gradište 5.200.000, Malo Crniće oko 5.000.000. Svi ti građani, koji žive u inostranstvu, ili godišnje ili mesečno pošalju sredstva svojim porodicama, ili kad dođu na zaslužen godišnji odmor oni troše ta sredstva.
Automatski postaju učesnici u PDV-u i automatski bonitet te opštine, koji ide prema Republici, mnogo je veći nego što je to situacija ovako. Zato se zalažem da te opštine, koje imaju veliki broj ljudi u inostranstvu, da bi mogli da izgrade infrastrukturu, pošto ne postoje određeni mehanizmi, davno je zaboravljena kategorija samodoprinosa i svega ostaloga, vrlo je teško naplativo od tog stanovništva, da kroz transferna sredstva, na bazi kriterijuma, a ja ću predložiti kriterijum, da se dostave, odnosno da se izvrši povraćaj opštinama.
Kriterijum bi bio, ono što predlažem u dogovoru sa predsednicima opština Petrovca, Žabara, Gradišta i Malog Crnića, da se na 1000 stanovnika daju transferna sredstva od milion dinara. Zašto baš od milion dinara? Svesni činjenice da ti ljudi kada dođu ili njihovi ukućani deo sredstava troše u većim centrima, u većim gradovima, to bi bio određeni minimum. Ono što bih zamolio Ministarstvo finansija, s obzirom da postoji tekuća rezerva, a to je da ovim opštinama u 2006. godini iz tekuće rezerve uveća sredstva, i to Petrovcu 11 miliona, Žabarima, Gradištu i Malom Crniću po 5 miliona, koja će oni isključivo i namenski koristiti za infrastrukturu, odnosno za izgradnju puteva, vodovoda, kanalizacija i svega ostalog.
Mislim da će ovaj kriterijum podržati svi ostali poslanici i kod utvrđivanja zakona o transfernim sredstvima, ali siguran sam da će Ministarstvo finansija izaći u susret ovim opštinama, kako bi na bazi tih prihoda koje one ostvaruju i dolaze iz Republike one mogle u svojoj lokalnoj samoupravi malo brže da se razvijaju, s obzirom da je većina tih opština, čiji se ljudi nalaze u inostranstvu, nedovoljno razvijena.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, predloženi zakon koji je danas na dnevnom redu i te kako izaziva pažnju nas poslanika, s obzirom da imamo funkciju i teritorijalno da zastupamo svoje lokalne sredine, ali takođe i predstavnika lokalne samouprave koji su odgovorni za ispunjenje, odnosno nalogodavci su lokalnih budžeta.
Sam ministar je u svojoj diskusiji rekao da kriterijume po kojima je sve utvrđeno nisu adekvatni, a dodao bih da nisu ni dovoljni. Na konkretnom primeru je usmerena moja diskusija i govoriću o jednom kriterijumu koji bi morao da se uvede, pokušaću da ga obrazložim, iako sam podneo amandman, a to je da npr. na teritoriji Braničevskog okruga negde oko 40.000 ljudi konstantno radi u inostranstvu.
Najbrojniji je sigurno Petrovac na Mlavi sa 11.000 stanovnika, Žabari sa 5.200, Gradište sa 5.200, Malo Crniće sa 5.000. Svi ti ljudi, u 90% slučajeva, žive u domaćinstvu na teritoriji Republike Srbije, odnosno jedna ili dve generacije se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Na taj način oni novčanim sredstvima, koja su zaradili u inostranstvu, ili u vreme kada dođu, a provedu sigurno dva meseca godišnje, ili pošalju svojim ukućanima određena novčana sredstva, povećavaju na toj teritoriji trošenje, odnosno povećavaju PDV.
Iz tog razloga, zalažem se da u kriterijume za transferna sredstva treba da uđe koliko ljudi u inostranstvu radi sa teritorije jedne opštine. Siguran sam u podatak da je to u Petrovcu 11.214 građana, s obzirom da lokalna samouprava tamo ima bazu podataka, a jedna od određenih činjenica je da lokalna samouprava nema zakonsku mogućnost da uzme od takvih ljudi, koji su zaslužili da imaju razvijeniju lokalnu strukturu nego što je sada, koja je mnogo manja nego što je u nekim većim gradovima, da na taj način se izvrši transfer sredstava, da se vrati lokalnim samoupravama, a oni da ulože u infrastrukturu.
Razmišljao sam koji bi to kriterijum mogao da bude i jedan od kriterijuma koji bi relativno zadovoljio lokalne sredine sa takvom pojavom, a to je da na 1.000 stanovnika transferna sredstva budu uvećana za milion dinara.
Zašto baš za milion dinara? Iz razloga što smo svesni činjenice da se ta sredstva troše i u većim centrima, da se kupovina vrši i u većim centrima, iz kog razloga bi to bilo oko 5%.
Ali, činjenica i uvažavajući vreme svojih kolega iz SPS-a, gde i oni treba da kažu nešto, podneo sam amandman na predloženi član zakona, pa ću u okviru amandmana pokušati da objasnim matematiku. A ono što je najbitnije, svestan činjenice da će vrlo teško da se primeni ovaj način, moglo bi da se iz tekuće rezerve nadomesti tim opštinama u 2006. godini, a da za 2007. godinu ovo uđe kao obavezan kriterijum. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, suština amandmana koji je podnela grupa poslanika SPS, pre svega, odnosno se na kategorizaciju puteva koji postoje u Srbiji. Do sada smo imali magistralne, regionalne i lokalne puteve.
Novim zakonom, članom 5. definišemo državne puteve prvog reda, državne puteve drugog reda, opštinske puteve i ulice. Nesporna je kalsifikacija po važnosti puteva.
Međutim, moj amandman se pre svega odnosi na činjenicu ko je taj koji donosi akt o kategorizaciji državnih puteva. U zakonu je predviđeno da to bude Vlada Republike Srbije, znači, donosi i pravila o kategorizaciji i akt o izvršenoj kategorizaciji, a ja smatram da Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, na predlog Vlade, baš zbog toga što smo mi poslanici iz različitih teritorija, treba da donese akt o kategorizaciji puteva, s obzirom na to da je u poslednje vreme došlo do dosta izmena, odnosno pojedini putevi su postajali sa lokalnog nivoa i regionalni, a sve to zarad održavanja puteva, s obzirom na to da se iz budžeta Republike Srbije ili kako je to zakonom predviđeno, da će JP Republička direkcija za puteve održavati, odnosno učestvovati u izgradnji samo ranije magistralnih i regionalnih puteva, a sada puteva prvog i drugog državnog reda.

Suština ovog amandmana je, pre svega, da zakon jasno definiše kako se vrši zaštita javnog puta.
Naš amandman se odnosi, pre svega, na prekomerno korišćenje javnog puta, gde tražimo da ministar bude ovlašćen za utvrđivanje visina naknada za prekomerno korišćenje.
Suština je da pojedini magistralni, lokalni putevi, odnosno putevi prvog i drugog reda, da se koriste mnogo više nego što je to planirano i precizirano, a sve u slučaju da se obave pojedine delatnosti.
Konkretno u mom Požarevcu, odnosno put Požarevac – Kostolac godinama je regionalni put, a koristi se za prevoz uglja i dolazi do uništenja puteva, zato što se, koristi ne samo za onu svrhu za koju je predviđen, već to njegovo opterećenje zahteva da mora da bude više održavanja, odnosno češće.
Amandman se takođe odnosi na sve cementare koje vrše prevoz, odnosno proizvodnju i prevoz cementa, zatim šumske uprave, korišćenje puteva za NIS.
Ovo su samo primeri, a suština je da ministar može svojim rešenjima, odnosno svojim aktom privredno društvo, odnosno lice koje obavlja privrednu delatnost, na bazi prekomernog korišćenja, da propiše kolika je ta šteta i koliko je ubrzano održavanje, odnosno koliko treba da se izvrši održavanje tog puta, odnosno da on bude u svojoj normalnoj funkciji.
Takođe, u okviru svega ovoga samo bi podsetio da bi Agencija za privatizaciju mogla određenim svojim aktima, da li je to upravni odbor ili na predlog Vlade, na predlog ministra, da ona preduzeća koja koriste javni put za ostvarivanje svoje privredne funkcije, da sredstva koja su bila, da budu apsolutno preneta republičkom javnom preduzeću, znači koje održava javne puteve, da ta sredstva iz privatizacije budu inicijalna sredstva, odnosno sredstva koja će ovu mrežu, putnu mrežu u Republici Srbiji i te kako obnoviti.
To su ona preduzeća koja su formirana za održavanje javnih puteva, ali i preduzeća koja stiču prihod, odnosno njihova privredna delatnost, kao što su autotransportna preduzeća ili autobuska preduzeća, znači ona, koja će koristiti te puteve, pa da od njihove privatizacije sve, jednim određenim aktom, a i na predlog ministra za kapitalne investicije, da se usmere u održavanje puteva. Sigurno da ćemo tim sredstvima imati mnogo bolju i razvijeniju mrežu.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, kolege poslanici, posebno mi je zadovoljstvo, kada se govori o putevima i putnoj privredi, što sam ovlašćen predstavnik SPS iz razloga što sam u svojoj karijeri imao prilike da se pune tri godine družim sa putarima, s obzirom na funkcije na kojima sam bio, da učestvujem u izgradnji magistralnog puta M-24 kroz Požarevac, odnosno zaobilaznicu oko Požarevca i da shvatim kakva je to privredna grana, koliko je bitna i šta je to što je najbitnije za putare i privredu uopšte.
Tada sam shvatio da su putari ljudi i privredna delatnost gde se vidi sve što uradiš, a vidi se i ono što ne uradiš. Apelujem na stručnu diskusiju koja će se voditi u okviru zakona o putevima, smatrajući, pre svega, da i zimsko održavanje puteva koje je na teretu putara, a i prevaziđenost sadašnjeg zakona koji je donet 1991. godine, daje nam za pravo da odmah i na početku govorimo o vrlo sistematskom i vrlo dobrom zakonu koji je shvatio sve aktuelnosti putara i nas kao korisnika puteva.
Istakao bih, pre svega, upravljanje i formiranje novog javnog preduzeća, nazvao bih to gazdovanjem javnog preduzeća, s obzirom da će imati veliku odgovornost kod održavanja puteva. Takođe, osnovna i najveća problematika kod putara sigurno je finansiranje.
Podneo sam amandman na član 16. zakona samo iz razloga kako bi Republička direkcija, odnosno buduće javno preduzeće, putari mogli da dobiju određena finansijska sredstva uvećana za neki procenat da ispune tu svoju osnovnu delatnost.
Žao mi je što nije održan Odbor za saobraćaj i veze, s obzirom da je kolega, koji sedi u prvom redu do ministra Ilića, nama u onom delu, pre sednice Odbora za saobraćaj, objasnio kolika se šteta nanosi, koliko se udesa dešava i koliko ima poginulih lica, koliko se pretrpi šteta zato što nemamo dovoljno finansijskih sredstava da bi puteve, odnosno magistralne, regionalne i sve ostale doveli u ono funkcionalno stanje kako bi se bezbedno rukovodilo. To su podaci koji su bili frapantni.
Zamolio bih da u nekoj od budućih diskusija čujemo te podatke, onda ćete shvatiti koliko je bitan ovaj moj amandman, da se poveća ovaj određeni iznos.
Takođe, rekao bih, pošto je tu ministar, da bi na Vladi, odnosno Agenciji za privatizaciju sva preduzeća koja se bave putnom privredom iz privatizacije automatski ta sredstva, koja se dobiju privatizacijom, vrate javnom preduzeću za gazdovanje putevima. Na taj način bi došli do inicijalnih, prvih i osnovnih sredstava koja bi bila van ovih budžetskih, odnosno van celokupne skale koja govori o finansiranju puteva. Sigurno da bi ta urgentna sredstva mnogo doprinela.
Nije mi daleko ni misao da sva ona preduzeća koja privrednu delatnost ostvaruju kroz i preko puteva, pre svega mislim na autotransportna, autobuska preduzeća, da isto i ona svoja sredstva, koja budu ubrala privatizacijom, vrate putarima. Sigurno da ne mogu da izvučem koja je to kalkulacija, s obzirom da nisam u Odboru za privatizaciju i ne znam kakvi bi finansijski efekti bili, ali sam ubeđen i siguran da to nisu mala sredstva.
S obzirom da nam je Poslovnik dozvolio da u načelnoj raspravi i posle načelne rasprave pričamo o amandmanima, sugerisao bih samo nekoliko osnovnih amandmana koje sam podneo. U ovih prvih deset minuta pričaću o tim amandmanima iz razloga da bi diskusija trebalo da pokaže da li povući te amandmane ili ih ostaviti.
Podneo sam amandmane na članove 5, 16. i na član 51. U članu 5. se kaže da Vlada Republike Srbije treba da donese akt o kategorizaciji puteva. U dosadašnjim zakonskim rešenjima imali smo postojanje magistralnih puteva, regionalnih puteva, i to su putevi za koje je bila zadužena Republička direkcija za puteve i lokalne puteve, za čije održavanje je bila zadužena lokalna samouprava.
Zakon sada predviđa tzv. četiri kategorije i to: državne puteve prvog reda, državne puteve drugog reda, opštinske puteve i ulice. S obzirom na nas poslanike, na celokupnu javnost, mnogo je bitno da Vlada propiše kriterijume, a da ipak Skupština Republike Srbije usvoji akt o kategorizaciji puteva.
Vremenom su se izgrađivali putevi koji su povezivali pojedine regione, da ne kažem države, ali pojedine opštine, juče na poslaničkoj grupi sa ministrom Ilićem smo se dogovarali i da li je ovaj moj amandman opterećenje Skupštini, s obzirom da će biti ko zna koliko zahteva, tako da mnogo znači ta kategorizacija oko finansiranja. Bila mi je obaveza, s obzirom da sam podneo amandman, da iniciram pravo na diskusiju.
Kada se govori o članu 16. koji predviđa 10% od akcize, u drugoj ili trećoj alineji, da pređe finansiranje puteva, moj amandman se odnosi na 5% od maloprodajne cene naftnih derivata, što bi bila čista situacija i buduće javno preduzeće bi imalo nesmetan, a ono što je najbitnije, što je rekao ministar, kontinuirani prihod.
Podvlačim, mnogo je bitno da se iz sredstava od privatizacije, da se sredstva koja se uberu od preduzeća, koja se bave i osnovano je da se bave putnom delatnošću, i autotransportna preduzeća, koja obavljaju svoju delatnost, baš zahvaljujući putevima, a i njima je u interesu da to budu – da budu određena sredstva i da budu preinačena sredstva iz Agencije za privatizaciju u ovo novo javno preduzeće.
Ispada da mnogo hvalim zakon, ali jeste studiozan i sistematski.
Mnogo mi je značilo kada sam pročitao odeljak – zaštita javnog puta. U dosadašnjem zakonu i u pravilima imali smo da su putevi zaštićeni, odnosno da se vodi računa kako se koriste, pa iz tog određenog razloga sam podneo amandman za prekomerno korišćenje javnog puta. Taj institut – prekomerno korišćenje javnog puta lepo je objašnjen u članu 51. On govori, pre svega, da težak teret, odnosno kamioni koji kontinuirano prolaze jednom saobraćajnicom, a za koju će biti nadležna država, odnosno javno preduzeće, da će morati pojedina preduzeća, koja na taj način ostvaruju prihod, da nadoknade te puteve.
Situacija puta Požarevac-Kostolac, gde godinama ide komadni ugalj na teškim kamionima, ili situacija gde određene cementare prevoze velikim kamionima tovar, sigurno da uništava i da to nije normalno korišćenje tog puta. Isto tako, pojedine šumske uprave, ne samo pojedine, nego sve šumske uprave koriste magistralne i regionalne puteve za prevoz i ostvarivanje svoje delatnosti.
Znači, ono što je u mom amandmanu osnovno i karakteristično, to je da će ministar preko svojih stručnih službi određenim aktom biti dužan i obavezan da donese rešenje da naplati korišćenje tog puta. Sigurno da će biti određenih napada možda na ovaj amandman ili neprihvatanja ovog amandmana.
Reći će pojedina javna preduzeća, kao što je EPS, kao što je NIS – plaćaju određenu rentu, ali oni plaćaju određenu rentu za korišćenje prirodnog bogatstva, za ugalj, naftu, ne plaćaju nikakvu rentu zato što koriste put prekomerno, odnosno zašto je on formiran, zašto je on urađen i ne plaćaju nikakvu rentu. Sigurno je da ministar neće pojedina javna preduzeća ili privredna preduzeća na taj način da isfinansiraju ceo taj put, ali ona šteta koja je nastala kontinuiranim definisanjem, kao i šteta koja nastane određenim specijalnim prevozom moći će da se naplati.
Koristiću drugih deset minuta kada čujem ostale diskusije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, član 3. zakona o agenciji za osiguranje depozita odnosi se, pre svega, na to da agencija obavlja poslove obaveznog osiguranja depozita fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Amandman koji sam podneo na član 3. odnosi se, pre svega, na stav 2. gde tražimo da se reči ″i društvima za osiguranje″, kao i reči ″sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala i postupak prodaje državnog kapitala u društvima za osiguranje″, brišu.
Suština ovog amandmana povezuje se sa Zakonom o privatizaciji, koji u članu 4. definiše subjekte nadležne za sprovođenje postupka privatizacije. Jedan od subjekata je i Agencija za privatizaciju. Članom 5. istog zakona propisano je da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom, s tim što je data mogućnost da se i drugim zakonom uredi položaj, prava i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
Iako iz navedene zakonske odredbe proizilazi da je Agencija za privatizaciju ovlašćena da sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, Predlogom zakona o agenciji za osiguranje depozita ova agencija se takođe ovlašćuje da sprovodi privatizaciju kapitala u društvima za osiguranje. Tako se obrazuju dva organa sa istim ovlašćenjima, što je suprotno osnovnim načelima položaja pravnih subjekata i što stvara pravnu nesigurnost po pitanju nadležnosti za sprovođenje postupka privatizacije.
Nedopustivo je da se ista vrsta poslova stavi u nadležnost i drugog subjekta, tako da rešenje predloženo u članu 3. stav 2. Predloga zakona o agenciji za osiguranje depozita znači istovremeno vršenje istih poslova koje vrše drugim zakonom za to ovlašćeni organi.
Praktična primena ovog amandmana i ovog zakona značila bi to da se osiguravajuća društva tretiraju kao finansijske organizacije, ili, kako je to Zakonom o privatizaciji i Zakonom o privrednim društvima definisano, da privatizaciju osiguravajućih društava treba da vrši Agencija za privatizaciju.
Još praktičnije bi bilo to ko je nadležan da u Republici Srbiji izvrši privatizaciju DDOR-a i ZOIL "Dunav". U razgovoru sa ministrom na poslaničkoj grupi SPS dobili smo čvrsto obećanje da ZOIL "Dunav", kao sigurno najveće osiguravajuće društvo u Republici Srbiji u društvenom i državnom kapitalu, neće biti privatizovano narednih nekoliko godina, a suština je da DDOR i dan-danas, kao osiguravajuće društvo ima dosta akcija koje su kupili strani partneri.
Automatsko privatizovanje osiguravajućih društava, kako ZOIL "Dunav", tako i DDOR-a, značilo bi apsolutnu privatizaciju celokupnog tržišta koje se odnosi na osiguravajuća društva. S obzirom da sam podneo amandmane i na zakona o osiguranju, preciznije ću o tome govoriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom zahtevam da se briše "i društvima  za osiguranje", a daću slično obrazloženje kao i prošli put, odnosno povodom člana 3. Znači, treba definisati da li osiguravajuća društva pripadaju finansijskim organizacijama i da li je ova agencija zadužena za to. Takođe se navodi da  funkciju stečajnog i likvidacionog upravnika ne mora da vrši Agencija za privatizaciju, odnosno Agencija za sanaciju, već je to i dalje regulisano.
Ono što je bitno, ako mogu da se nadovežem, a to je kod postupka stečaja i likvidacije banaka, dakle, s obzirom da će biti agencija formirana, bez obzira da li će imati ingerencije nad društvima za osiguranje, morala bi i te kako da povede računa o bankama koje se danas nalaze u stečaju.
″Požarevačka banka″, koja je bila razvojna banka Braničevskog okruga više od 40 godina, od takozvane komunalne banke od 1956. godine došla je u situaciju da se već treću godinu ne završava stečajni postupak, a da je imovina, mislim pre svega na materijalnu imovinu, na poslovni prostor i, ako mogu tako da kažem, osnovna sredstva i sitan inventar, prodata ″Komercijalnoj banci″ za 165 miliona dinara, iako se radi o poslovnom prostoru koji je veličine negde oko 4.000 kvadratnih metara. Dakle, 4.000 kvadrata, a od toga je 30 kvadrata u centru Požarevca već sada prodato za 3.000 evra; suština je da je, ako bi se uprosečila neka cena, ″Komercijalna banka″ to kupila za nekih 350 evra po kvadratu.

Član 10. predloženog zakona kaže da agencija organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala i postupak prodaje državnog kapitala u društvima za osiguranje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Ovaj član zakona direktno utvrđuje ovlašćenje agencije i ako se podsetimo amandmana koje smo podneli na članove 3. i 6. bespredmetno je da postoji ovaj član, u situaciji kada osiguravajuća društva ne tretiramo kao finansijsku organizaciju, već kao privredna društva.
U okviru amandmana koji se tiču zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju detaljno ću obrazložiti šta u okviru zakona o osiguranju, a odnosi se na agenciju za osiguranje depozita, ne stoji, ako postoji pretpostavka, znači, napominjem ponovo, da osiguravajuća društva nisu finansijske organizacije.

U članu 35. Predloga zakona, u postojećem članu 243. amandman se odnosi na brisanje stavova 2, 3, 4. i 5. U stavu 1. se ne osporava da osiguravajuća društva treba da se privatizuju. Naime, Zakonom o privatizaciji je predviđeno da Agencija za privatizaciju ima ovlašćenja da promoviše, inicira, sprovodi, kontroliše postupak privatizacije.
Takođe, članom 16. Zakona o privatizaciji predviđeno je da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa, subjekta privatizacije. Dalje, istim članom je propisano da se inicijativa za privatizaciju dostavlja organizacijama sindikata koji deluju u subjektu privatizacije, kao i da se zaposleni o tome obaveštavaju na način utvrđen ovim aktom. Inicijativa za privatizaciju se, shodno navedenom članu Zakona o privatizaciji, dostavlja Agenciji za privatizaciju.
Međutim, članom 243. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju predviđeno je da se postupak privatizacije u društvima za osiguranje pokreće rešenjem ministra, a postupak za sprovođenje privatizacije kapitala društva za osiguranje poverava se agenciji za osiguranje depozita. Ovakvim rešenjem povređuje se član 85. Ustava Republike Srbije, kojim je definisano da je svojina osnov upravljanja i učešća u odlučivanju.
Država bi prema ovom rešenju preuzela prava koja, sa jedne strane, imaju društva za osiguranje, a sa druge strane, prava koja pripadaju akcionarima, te bi na taj način dobila ovlašćenja koja joj ne pripadaju. Država može da prodaje samo svoje akcije, ali ne i tuđu imovinu.
Za koji trenutak će biti Zakonodavni odbor i sigurno će on utvrditi da li postoji suprotnost sa Ustavom i zakonom, ali napominjem, kao i prošli put kada sam govorio o agenciji za osiguranje depozita, osnovni postulat celokupne rasprave o izmenama Zakona o osiguranju jeste odgovor na pitanje da li osiguravajuća društva predstavljaju finansijsku organizaciju.
S obzirom na to da je agencija za osiguranje depozita predstavljena pre svega od ljudi koji se bave finansijama, mogu da kažem i strukom, sigurno da je na možda malo mudriji, odnosno više pravno-teorijski zasnovan način mogao i ovaj zakon da bude usaglašen sa Zakonom o bankama i svim ostalim pozitivno-pravnim propisima.

S obzirom da se dosta priča o ovom predloženom zakonu, moram reći da me malo čudi što nije saopštena strategija razvoja banaka i osiguravajućih društava, jer ako se strategijom razvoja osiguravajućih društava tvrdi da će "Dunav" kao najveće osiguravajuće društvo i jednim delom osiguravajuće društvo DDOR Novi Sad biti ta državna, odnosno društvena osiguravajuća društva, odnosno preduzeća, onda sigurno u predloženim rešenjima teksta zakona (a to se odnosi pre svega na akcije radnika) treba da dođe do određenih izmena.
Predloženo je, odnosno tako stoji, da zaposleni imaju pravo na naknadu iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala iz člana 243. stav 1. predloženog teksta. Ništa sporno.
Prema članu 42. Zakona o privatizaciji predviđeno je da se u subjektu privatizacije deo kapitala prenosi zaposlenima u akcijama, i to bez naknade, za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije, najviše do 35 godina radnog staža.
U predloženom tekstu predviđa se da zaposleni imaju pravo na naknadu koja iznosi 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije. Pojam naknade podrazumeva da radnici ne dobijaju akcije na koje su ovlašćeni radnici u drugim preduzećima. Samim tim, oni nemaju akcije koje mogu da prodaju po tržišnim uslovima ili koje mogu zadržati i učestvovati u dividendi preduzeća i time sticati i ostvarivati određena upravljačka prava.
Ono što je takođe bitno, dakle, ako se bude izvršila brza privatizacija osiguravajućih društava, pre svega mislim na ZOIL "Dunav" i na osiguravajuće društvo DDOR Novi Sad... Tu ću izneti nekoliko uporednih pokazatelja koji govore o bruto premijama u hiljadama evra. U 2003. godini u Srbiji i Crnoj Gori je bila 384 miliona dinara, a u isto to vreme u Hrvatskoj je bila 805 miliona dinara, u Sloveniji je bruto premija 1.279 miliona dinara.
Ako pogledamo broj stanovnika u milionima, ako računamo da je Srbija i Crna Gora 10,5 miliona, Hrvatska 4,39 miliona, a Slovenija 2 miliona, računajući apsolutno privatizaciju ako se ostvari kod ZOIL "Dunav" i osiguravajućih društava kao što je DDOR Novi Sad, dolazimo u situaciju da ćemo pre svega izvršiti privatizaciju tržišta, odnosno da ćemo ostaviti širok prostor za osiguravajuća društva koja će doći i izvršiti privatizaciju, pre svega tržišta u Republici Srbiji i Crnoj Gori.
Ako se na ovo doda da će "Vojvođanska banka" biti privatizovana, dolazimo u situaciju – jer je ta banka godinama bila razvojna banka Vojvodine, sa raznim kreditima koje je dala, a koji se odnose na hipoteke koje su date privrednim društvima – da će stranci doći u vlasništvo poljoprivrednog zemljišta.
Uz obećanje ministra finansija da će ovaj zakon, odnosno kroz uredbu Vlade Republike Srbije, ili kako je rečeno, da će sva ta dugovanja takvih preduzeća biti otkupljena od strane agencije za osiguranje depozita, smatram da uz određenu kontrolu, pre svega ove skupštine, možemo sprečiti da vojvođanska zemlja ode u privatne ruke, ali ne u privatne ruke naših građana, nego u privatne ruke stranih državljana.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, očekujemo dolazak ministra finansija sa njegovim saradnicima, s obzirom da, čini mi se, još uvek traje Odbor za finansije.
Danas na dnevnom redu imamo objedinjenu raspravu o nekoliko finansijskih zakona. Reč je o predlozima zakona ili o izmenama zakona koji se odnose, pre svega, na osiguranje depozita, agenciju, osiguranje, stečaj i likvidaciju.
Pre podne smo nabrojali sve te zakone i iz celishodnosti neću ih sve nabrajati, ali sigurno svi ovi predloženi zakoni predstavljaju grupu zakona čija se opravdanost nalazi u usaglašavanju i unificiranju propisa sa međunarodnom zajednicom, odnosno, kako se to u obrazloženju pojedinih zakona kaže, po nalogu, odnosno po direktivi Evropske unije za normalno funkcionisanje bankarskog sistema i finansijskih institucija u Republici Srbiji je neophodno donošenje ovih zakona.
O svakom zakonu reći ću nekoliko reči, ali ono što je praksa pokazala, a tiče se bankarskog sistema u prethodnih nekoliko godina, sigurno će izazvati još veću pažnju ne samo poslanika i javnosti, nego i ministra finansija.
Predlog zakona o osiguranju depozita, kao što je rečeno, jeste zakon koji omogućava i obezbeđuje osigurani iznos koji se utvrđuje u obaveznom iznosu do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po deponentu u banci na dan donošenja rešenja nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečajnog postupka, što predstavlja veliki pomak u odnosu na postojeći iznos od 5.000 dinara koji je bio od 1994. godine.
Napominjem da to jeste napredak u odnosu na 1994. godinu, ali odnos marke i dinara je tada bio takav da je iznos od 5.000 dinara predstavljao tačno 3.000 maraka. Prema tome, ne stoje činjenice da ondašnji ministar finansija o tome nije vodio računa.
Ono što je za nas posebno karakteristično i što je prepodnevna rasprava pokazala, to je da će se povodom zakona o agenciji za osiguranje depozita voditi velika polemika oko toga da li agencija za osiguranje depozita može da obavlja i svoje povremene poslove, odnosno da li ta agencija pored toga što obavlja funkcije stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika u bankama i u društvima za osiguranje to može da radi i prema određenim društvima za osiguranje.
Prepodnevna rasprava je pokazala da agencija organizuje i sprovodi postupak privatizacije društvenog kapitala i postupak prodaje državnog kapitala u društvima za osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.
Poslanička grupa SPS je podnela nekoliko amandmana koji se tiču, pre svega, zakonitosti i postojanja pravnog osnova da se u zakonu o agenciji za osiguranje depozita preuzimaju određene ingerencije koje se tiču Zakona o privatizaciji.
U članu 4. Zakona o privatizaciji predviđeno je koji su subjekti nadležni za sprovođenje postupka privatizacije, a jedan od subjekta u postupku privatizacije je Agencija za privatizaciju.
Članom 5. ovog zakona je propisano da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom, s tim što je data mogućnost da se drugim zakonom urede položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
Na zakonom zasnovanom položaju, prava i dužnosti agencije nesporno proizilazi da je agencija ovlašćena da sprovodi, kontroliše postupak privatizacije u odnosu na sve subjekte privatizacije, bez izuzetaka. Imajući u vidu da se predloženim zakonskim tekstom ovlašćuje agencija za osiguranje depozita i da sprovodi privatizaciju kapitala u društvima za osiguranje, obrazuju se dva organa sa istim ovlašćenjima, što je suprotno osnovnim načelima položaja pravnih subjekata i stvara se pravna nesigurnost po pitanju nadležnosti za sprovođenje postupka privatizacije.
Naime, prilikom utvrđivanja ovlašćenja pravnog subjekta krug poslova koje obavlja mora biti nedvosmisleno definisan; ista vrsta poslova ne može se stavljati u nadležnost drugog subjekta. Predloženo opredeljenje značilo bi da ponekad iste poslove obavlja MUP, a istovremeno i neki drugi organ.
Malopre sam u uvodu svog izlaganja napomenuo da se oseća klima sa prepodnevnog dela zasedanja, odnosno iz diskusija i rasprava da će Zakon o osiguranju sigurno izazvati najviše polemika, s obzirom na činjenicu da se baš u Zakonu o osiguranju član 243, koji se odnosi na privatizaciju osiguravajućih društava, odnosi i na agenciju za osiguranje depozita.
U članu 5. Zakona o privatizaciji je predviđeno da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije.
U članu 16. Zakona o privatizaciji predviđeno je da se postupak privatizacije pokreće inicijativom nadležnog organa, subjekta privatizacije, a inicijativa je akt subjekta privatizacije kojim se izražava namera za sprovođenje privatizacije.
U stavu 3. ovog člana je propisano da se inicijativa za privatizaciju dostavlja organizacijama sindikata koje deluju u subjektu privatizacije, a zaposleni se o tome obaveštavaju na način utvrđen opštim aktom subjekta privatizacije. U stavu 4. ovog člana je predviđeno da se inicijativa za privatizaciju dostavlja Agenciji za privatizaciju.
U predloženom rešenju je kao pravilo predviđeno da se postupak privatizacije u društvima za osiguranje pokreće rešenjem Ministarstva, a da Agencija za osiguranje depozita organizuje i sprovodi postupak privatizacije kapitala društava za osiguranje.
Dakle, predloženim rešenjem člana 243. stav 3. i 4. izrazito se povređuje član 58. Ustava Republike Srbije, kojim je definisano da su svojina i rad osnove upravljanja i učešća u odlučivanju. Država bi prema ovom rešenju preuzela prava koja, s jedne strane, imaju društva osiguranja, a s druge strane, prava koja pripadaju akcionarima i dobila bi ovlašćenja koja joj ne pripadaju. Naime, država može da prodaje samo svoje akcije, ali ne može da prodaje i tuđu imovinu.
Takođe, u članu 4. Zakona o privatizaciji predviđeno je koji su subjekti nadležni za sprovođenje postupka privatizacije, a jedan od subjekata u postupku privatizacije je i Agencija za privatizaciju.
Članom 5. ovog zakona je propisano da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom, s tim što je data mogućnost da se drugim zakonom uredi položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije. Na zakonom zasnovanom položaju prava i dužnosti Agencije nesporno proizilazi da je Agencija ovlašćena da sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u odnosu na sve subjekte privatizacije, bez izuzetaka.
Za sutra je zakazana sednica Zakonodavnog odbora i verujem da će članovi Zakonodavnog odbora i te kako imati na umu donošenje ovakvo pozitivno pravnih propisa, odnosno donošenje ovih zakona, a činjenica je da zakoni i novi Poslovnik omogućavaju da diskutujemo o pojedinim zakonima koji nisu prošli određenu proceduru.
Sledeća dva zakona su Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Njihova uloga je u usaglašavanju sa već postojećim zakonima, ali postoji jedna činjenica, a to je da se agencija za osiguranje depozita, koja na predlog Narodne banke o oduzimanju dozvole za rad pojedinim bankama obavezuje sud da u roku od jednog dana ili prvi naredni radni dan po prijemu ovog rešenja oduzme dozvolu određenoj banci. Pitam se da li je Narodna banka ta koja otvara stečaj ili oduzima dozvolu, dok sudovi vrše samo formalno-pravno otvaranje stečaja, odnosno likvidacije banaka?
Sigurno je da je jedan od važnijih zakona koji je danas na dnevnom redu, i koji će sigurno doprineti da će određene stvari u finansiranju, pre svega, izvoza Republike Srbije biti po jačim i čvršćim principima, zakon o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Ministar nas je upoznao sa Predlogom zakona i obećao da će agencija moći da finansira i priprema izvoz domaćih pravnih lica, da će kamate na te troškove biti od tri do četiri posto. To su kamate na godišnjem nivou. To su sigurno najmanje kamatne stope koje se mogu danas na tržištu novca u Republici Srbiji ostvariti.
Ono što sigurno buni, to je da li će biti jasno definisan odnos između Fonda za razvoj i novoformirane agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Podvlačim, to je vrlo bitan zakon koji daje pre svega ekonomsku i finansijsku sigurnost, a onda i pravnu sigurnost subjektima koji su izvoznici u Republici Srbiji.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Kekiću, koristićete i drugih 10 minuta?)
Da. Predlog zakona o izmenama Zakona o Garancijskom fondu nije nam dao odgovor na jedno pitanje. Ministar je objašnjavao da se garantni potencijal uvećava dosta u odnosu na kapital Fonda, za dva i po puta, i to je dosta dobro rešenje. Međutim, nismo dobili odgovor koje su to četiri banke koje su najviše povukle, odnosno tražile usluge ovog garancijskog fonda, pa se nadam da ćemo dobiti i to obrazloženje.
Činjenica je da kod Zakona o finansijskom lizingu, koji je poslednji zakon danas u predloženom dnevnom redu, može lako da se dođe u situaciju, s obzirom da nam je zadužena država, zaduženi su privredni subjekti, da ćemo preko lizinga zadužiti i te kako pojedinca, jer pojedina preduzeća već forsiraju kupovinu na lizing, s tim što omogućavaju da imovina ostane kod njih i onda vrlo lako povrate svoje stvari u slučaju da se ne isplati određena količina novca, koja je ugovorom predviđena, iz državine lako povrate svoje stvari.
U uvodu sam rekao da ću na bazi svojih iskustava i iskustava svojih prijatelja objasniti kako to funkcioniše bankarski sistem po onom principu šta je to što je urađeno poslednjih nekoliko godina. Imao sam prilike da i tokom prošle godine pričam o Požarevačkoj banci koja je u paketu od 2001. godine otišla u stečaj. Ni dan-danas taj stečajni postupak, evo posle tri i po godine, nije završen. Imovina je, ne mislim samo na prava i obaveze nego na pokretnu i nepokretnu imovinu, prodata Komercijalnoj banci za 160 miliona, a to je oko 4.000 metara kvadratnih na raznim lokacijama, s obzirom da je Požarevačka banka imala mrežu u svih osam opština Braničevskog okruga, a onda smo došli u situaciju da se poslovni prostor u centru grada proda od strane Komercijalne banke licitacijom za tri hiljade evra.
Depoziti koji su tada bili u Požarevačkoj banci isplaćivani su sukcesivno dve godine pojedinim komitentima. Odmah da napomenem da su "Investbanka" i ostale banke u Beogradu, verovatno zbog socijalnog mira, bile isplaćene u narednih nekoliko dana.
Pravna posledica svega toga, finansijska posledica, finansijski tokovi pokazali su da je nakon toga u Požarevcu i Braničevskom okrugu, ako je bilo tri ili četiri banke, brzo je u prvih godinu ili dve dana došlo 18 banaka, a sada ukupno postoji 21 banka, sa raznoraznim ponudama što se tiče finansijskog i bankarskog menadžmenta.
Najnovija banka koja je došla je "Meridijan banka", koja već na sav glas obećava da će privrednim društvima omogućiti dozvoljen minus, ne znam koliko je to u skladu sa zakonom, isto kao što je omogućavano fizičkim licima, do milion dinara. Bilo bi sve to dobro kada bi efektivna kamatna stopa bila ispod 5 ili 6%, onda bi se sigurno privrednim društvima to i pokazalo.
Žao mi je što zamenik ministra – Vesna, tada Arsić, sada Đidić, nije prisutna, jer 1996. godine "Delta banka" je sa šest miliona maraka finansirala daljinski toplovod Požarevac-Kostolac. Bili smo grad, pored Beograda i Smedereva, koji je dovukao toplotnu energiju iz Kostolca, ali celokupna tadašnja privreda je za tu uslugu "Delta banci" koja je bila tada zdrava i jaka, sa jakim investicionim potencijalom, držala određene depozite.
Pre tri meseca toplifikacija je krenula u razvoj sekundarne mreže i za 80 miliona kredita, koliko je bilo potrebno da se startuje sa nekim ambicioznijim planovima, "Delta banka" je ponudila 9% kamatnu stopu. Uspeli smo na tenderu koji je objavljen, a javile su se samo dve banke, iako je bila prisutna 21, tu kamatu da smanjimo na 7,5%. To nije ona efektivna kamatna stopa, već kamatna stopa na koju se nadovezuju i troškovi kredita i svega ostalog.
Govorim u prilog činjenici, ako Ministarstvo finansija već obećava niže kamatne stope, a to se zbog ponude i tražnje tržišta i dešava, Ministarstvo finansija mora da povede računa kako se drže lokalni depoziti, s obzirom na činjenicu da su formirani i trezori u lokalnim sredinama, ko plaća kamatu po viđenju, jer celokupan depozit u "Delta banci", od strane Skupštine opštine odnosno lokalne zajednice pojedinih preduzeća, koja su javna preduzeća, iznosi oko 90 miliona. Znači, ″Delta banka″ vrši samo replasman tih postojećih sredstava.
Što se tiče stambenih kredita, ministar reče da sadašnja kamatna stopa 8,92 – 8,90% na nivou Republike Srbije može da se nađe u pojedinim bankama, ali je činjenica da mora da se obezbedi hipoteka, da se plati ta hipoteka, da se osigura stan ili nepokretnost na koju se stavlja hipoteka, i dolazimo u situaciju da su efektivni troškovi mnogo veći. Činjenica je da su to dugoročni krediti i kamata na kamatu. Daću vam primer: za 35 hiljada evra, koliko košta kredit, za 20 godina se vraća 72 hiljade evra. Tu sigurno nije kamata 8,92 ili 8,90 procenata, koliko je rečeno.
Ono što bih napomenuo, žao mi je što ministar nije tu, malopre je govorio o tome da će Komercijalna banka ostati u državnoj svojini, odnosno u svojini Republike Srbije, a Vojvođanska banka, koja je godinama, moram da kažem, pre svega bila orijentisana prema području Vojvodine, godinama je pratila tu privredu, došla je u situaciju, izgleda, da bude prodata.
Ne pitajte koliko zemlje ima pod hipotekom određenih privrednih društava i preduzeća. Ako bude kupio neko Vojvođansku banku, a verovatno će to biti Mađari, doći ćemo u situaciju da nam Mađari budu vlasnici te zemlje.
Isti je slučaj sa DDOR-om. Ne spominjem namerno, s obzirom da ćemo govoriti o amandmanima, "Dunav osiguranje″, ali u poslaničkoj grupi SPS pripremamo zakon kojim ćemo tražiti da se društvena svojina pojedinih privrednih subjekata prebaci na državnu svojinu i da na taj način imamo maksimalnu kontrolu koja će nam omogućiti da u tome učestvujemo.
Ono što je, takođe, bitno, ako tako mogu da kažem, iz poslovne politike pojedinih banaka, to je da je vrlo mali broj banaka došao i kupio svoj sopstveni prostor. Uspeli su to da odrade na pojedine načine zakupa, što je legalno, ali nemaju svoju imovinu, nemaju imovinu kojom bi sutradan garantovali pojedinom području da će se tu zadržati, kao što, recimo, i Braničevski okrug ima 40 hiljada ljudi u inostranstvu, izuzetno jak i atraktivan finansijski potencijal, sa nekim lakšim programima sigurno bi omogućio tim bankama da mogu da dođu i do svojih nepokretnosti. Mislim da će se njihov uložen dinar, kao banke, ako dođe u Braničevski okrug, sigurno višestruko isplatiti.
Da ne dužim, podneli smo amandmane, što se tiče Zakona o osiguranju. Žao mi je što nisu ovde ministar i njegovi saradnici da čuju neke konkretne stvari o onome što se dešava u finansijskom delu, ali, Bože moj, biće prilike da se o tome razgovara. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, govoreći o ovom zakonu, za koji možemo da kažemo da je sistemski zakon kada se govori o turizmu, iskoristiću priliku, pre svega, da dam određen komentar, s obzirom na to iz kog kraja dolazim, a to je Braničevski okrug, koji ima niz komparativnih prednosti koje se tiču pre svega turizma i svega ostalog.
Moje obraćanje ministru će se pre svega odnositi na strategiju razvoja turizma, koju je on juče pohvalio, a koja je doneta 1997. godine, rečima da nije loša, ali možda je vremenska distanca učinila da to bude malo drugačije.
Da spomenem da je Privredna komora Braničevskog i Pomoravskog okruga potrošila sigurno šest-sedam meseci radeći na dokumentu koji se zove strategija razvoja turizma ova dva okruga.
Da ne bih ulazio u komentarisanje zakona, s obzirom da će SPS sigurno podržati ovaj zakon, opredeliću se, pre svega, za onu oblast koja se odnosi na nautičku delatnost, s obzirom da kroz Braničevski okrug prolazi i reka Dunav, da su tri opštine - Požarevac, Golubac i Gradište čvrsto vezane za Dunav, da su u okviru nautičke delatnosti u Zakonu o turizmu definisani osnovni postulati, ako tako mogu da kažem, pozitivno-pravnih propisa, a da ono što se na terenu dešava, odnosno što se nije dešavalo svih ovih godina, sigurno da nije definisano.
Verujući u ministra saobraćaja, a i u ministra turizma, nadam se da će vrlo brzo doći do donošenja pozitivnih pravnih propisa, odnosno do određenih pravila da bi se to definisalo. Ovo je posebno bitno, s obzirom na sve uslove koji sada postoje na Dunavu, a to je situacija da pojedine marine, koje su radili sami stanovnici (meni su poznate prilike u opštini Golubac), stanovnici Vinaca i Usija, u okviru te nautičke delatnosti kod prihvatnih objekata niko ne održava.
Da li je to trebalo da održava ″Đerdap″ u okviru Elektroprivrede Srbije, ili lokalne samouprave, opštine, ili je, ako to vežemo za nautičku delatnost, to stvar i lokalnih turističkih organizacija, a samim tim i Ministarstva za turizam? Verujem da bi, izdvajanjem iz ovih subvencija koje su budžetom Republike Srbije predviđene za finansiranje preduzeća u okviru turizma, to možda mogao da bude i pionirski poduhvat Ministarstva za turizam, da makar te dve marine dovede u prvobitno stanje u kome su bile, da ih osvetli i sigurno bi oko 4.000 ljudi, koji borave u tim naseljima kao vikendaši, imalo uslova da razvijaju nautički turizam.
Znajući u kakvoj situaciji je privreda, a lično sam se uverio da su mnogi ljudi iz tog kraja otišli u ribolov, postavio bih pitanje ministru – da li bi se mogao sa Ministarstvom poljoprivrede, jer nismo imali prilike da čujemo ministra poljoprivrede, naći način da se smanje tzv. industrijske dozvole za ribolov, jer običan stanovnik koji se prehranjuje plaća 40.000 godišnje za postavljanje mreža (to je u Vincima, a malo niže je to 70.000), tako da ne verujem da ćemo moći taj sportski ili ribolovni turizam, kao i bilo šta drugo, da utvrdimo.
Kada budemo prešli na amandmane, javiću se da postavim nekoliko pitanja; ubeđen sam da ministar to zna, pa bih voleo, ako može, da nam odgovori na pitanje – šta je sa objektom na Crnom vrhu, koji se ne radi od 2000. godine, a sigurno bi predstavljao, samo da se ne naljute moji ljudi iz Žagubice, kao i iz Bora, u najbrže vreme, Kopaonik u malom.
Ono što je takođe karakteristično za razvoj turizma jeste da pogranične opštine imaju i te kako dobru saradnju sa opštinama iz zemalja koje se graniče sa nama, jer sama pomisao da, u okviru sportskog i bilo kog turizma, nisu definisani pozitivni pravni propisi dovešće do toga da postoje određene smetnje.
Napomenuo sam da ne postoji nijedna benzinska pumpa na toku Dunava, gde bi nautička delatnost mogla da zadovolji svoje osnovne potrebe, pa mislim da Ministarstvo turizma i Ministarstvo saobraćaja treba da raspišu neki tender za lokacije, s obzirom da veliki deo zemljišta pripada Ministarstvu saobraćaja, ili da se na drugi način to definiše.
Kada se govori o Braničevskom okrugu takođe je karakteristično da preko lokalnih turističkih organizacija, koje jesu formirane, ipak određena usmerenja treba da idu direktno iz Ministarstva za turizam. Nisam video jasnu regulaciju da će i ona taksa koja treba da se plaća biti vraćena za ona područja na kojima se ubira. Na taj način bi sigurno, kroz kontrolu tog fonda, mogla i te kako dobra sredstva da se uberu, i da područja koja i daju za turizam u svojoj sredini ulože određena sredstva. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, s obzirom da sam se u nekoliko diskusija uverio da odgovarate na pitanja poslanika koji su zainteresovani za određeni deo, promenio sam koncepciju svog izlaganja. Govoriću malo o restrukturiranju javnih preduzeća, s obzirom da dolazim iz Požarevca, a to je vrlo interesantno mesto, pre svega što se tiče Kostolca.
Postaviću nekoliko pitanja, govoriću o Savetu agencije za energetiku. Ako možete i ako ste u prilici, molim vas da mi pojasnite malo to oko distributivnih centara, koji se već uvekiko formiraju ili su formirani, odnosno donete su načelne odluke, s obzirom da je Požarevac jedan distributivni centar, jer ″Elektro Morava″ pokriva dva okruga – Braničevski i Podunavski.
Racionalizacija i restrukturiranje javnih državnih preduzeća sprovodi se po zahtevima i pod pritiskom mnogih evropskih institucija, a pre svega po uslovima MMF-a. Stručne službe javnih državnih preduzeća i konsultantske kuće izradile su studiju o restrukturiranju stavljanjem akcenta na odvajanje sporednih od osnovnih delatnosti u javnim državnim preduzećima.
Podaci govore da je 31.12.2004. godine u javnim preduzećima, kao što su EPS, NIS, ŽTP, PTT i ostali, radilo oko 137.000 radnika. Mi danas govorimo o nekih 60.000 radnika koje će sigurno zadesiti i usvajanje ove strategije. Mislim da to uopšte nije sporno, što se tiče nas iz SPS-a. Osnovno pitanje koje se može postaviti Vladi i resornim ministrima je da li se uopšte zna koliko radnika treba da napusti javna državna preduzeća, odnosno da li je utvrđen ukupan broj radnika koji su višak u ovim preduzećima, da li su utvrđeni jedinstveni kriterijumi reorganizacije i racionalizacije, da li su reprezentativni sindikati javnih preduzeća, kao predstavnici uposlenih radnika, dali saglasnost na ponuđena rešenja ili se ovaj proces odvija selektivno od preduzeća do preduzeća, od ministarstva do ministarstva.
Dakle, pod kojim uslovima i po kojim kriterijuma se utvrđuju viškovi radnika u javnim državnim preduzećima i da li postoji socijali program za ljude koji će ostati bez posla kao tehnološki višak?
Prema onome što smo čuli od predstavnika sindikata radnika EPS-a, cilj restrukturiranja i reorganizacije je da se oslabi i u potpunosti obezvredi EPS, nakon čega bi usledila ubrzana privatizacija.
Prema procenama sindikata EPS-a, u ovoj godini, kako su navodno mediji preneli (podvlačim ovo da su mediji preneli), od ukupno 47.958 radnika EPS će kroz formiranje novih preduzeća svesti brojno stanje na nekih 40.000 zaposlenih, što znači da po ovom osnovu iz EPS-a izlazi više od 7.000 radnika.
Juče sam na Zakonodavnom odboru postavio pitanje ministru, baratalo se sa podatkom da bi EPS trebalo u narednim godinama da ostane sa 28.000 zaposlenih; podatak je bio poznat ministru, a on ne zna odakle taj podatak, a ja sam proverio, to je direktan podatak od predsednika Sindikata EPS-a koji je dao izjavu, gospodina Kovačevića.
Proces reorganizacije vrši se bez utvrđenog socijalnog programa i potpisanih kolektivnih ugovora, drugim rečima, ova faza racionalizacije odvija se po sistemu uzmi ili ostavi. Ako radnik ne želi da pređe u novoosnovano preduzeće, nudi mu se alternativno rešenje u okviru postojeće sistematizacije radnih mesta, koje je uglavnom ispod kvalifikacije zaposlenog, koji će verovatno u drugom krugu biti proglašen za tehnološki višak.
Kaže se da formiranjem novih preduzeća u EPS-u treba da se obezbedi efikasniji rad u osnovnoj delatnosti, sa jedne strane, a sa druge strane, novoformirana preduzeća čiji su osnivači EPS, javna preduzeća treba osposobiti da samostalno tržišno privređuju. Neko od diskutanata je rekao da je na taj način jeftiniji proces proizvodnje, a ja pitam onda šta je sa PDV-om ako to posebno preduzeće vrši uslugu za EPS.
Napravljeni su ugovori o obavezama EPS-a prema novoformiranim preduzećima za period od dve do četiri godine, ali se postavlja pitanje da li je to dovoljna garancija za radnike koji prelaze u novoformirana preduzeća, gde većinu u upravnim odborima imaju osnivači preduzeća, odnosno delovi EPS-a i sigurno će sprovoditi politiku koja njima najviše odgovara.
Činjenica je da će u jednom trenutku ova preduzeća biti predmet privatizacije, odnosno prodaje. Šta će onda biti sa zaposlenima i njihovim pravima, kada iz EPS-a su izašli onako kako su izašli, odnosno bez određenih prava. Vi znate da su prethodnih dana u Kostolcu 52 radnika Javnog preduzeća površinskog kopa Kostolac (oni su geološke struke) započela štrajk glađu, jer nisu želeli da izađu iz EPS-a, smatrajući da geologija priprada osnovnoj rudarskoj delatnosti. I, kada se tehnološki pogleda kako se razvija Kostolac, nikada ni ne bi mogao da se razvija bez uloge geodeta.
Zaposleni geološke struke nisu protiv reorganizacije, ali smatraju da prelaskom u novoformirano preduzeće nemaju nikakve garancije za budućnost. Pre nekoliko dana je potpisan ugovor, odnosno sporazum, tako da je i ovaj problem razrešen.
Socijalistička partija Srbije stoji na stanovištu da se samo putem podele akcija može obezbediti sigurnost zaposlenih po više osnova i to je garancija da se buduće privatizacije ne mogu sprovesti sa malo novca, odnosno bez saglasnosti radnika akcionara, zaposlenih u javnim preduzećima ili u njihovim novoosnovanim firmama. Uostalom, iskustva dosadašnjeg toka privatizacije u Srbiji pokazuju da su uspešne privatizacije sprovedene samo tamo gde su radnici imali svoje akcije.
U suprotnom, lako se može desiti da za neko vreme, pored radnika koji će biti proglašeni za tehnološki višak, u sličnu situaciju dođu i radnici u novoosnovanim EPS-ovim firmama kada započne proces privatizacije.
Pravi je primer kostolačko preduzeće "Standard", sa oko 35 zaposlenih radnika. Nekada je ovo preduzeće bilo u sastavu EPS-a, zatim je izdvojeno u preduzeće trećeg kruga; danas zaposleni u tom preduzeću ne primaju zarade na vreme ili ih ne primaju uopšte, a firma se nalazi pred postupkom privatizacije bez ikakvih garancija socijalnog programa.
Plaši me da i ostala preduzeća, kao što su "Prim", "Transport", "Kostolac", "Georad", o čemu sam malopre govorio, ne dođu u istu situaciju kao i "Standard". Znači, suština je da ti radnici, posle toliko godina, dobiju određeni broj akcija od države i da na taj način kontrolišu i svoju privatizaciju.
S obzirom na to da je ministar vrlo konkretno odgovarao na pitanja, imao bih nekoliko pitanja. Šta je sa "Kostolcem", da li će se nastaviti istraživanja u odnosu na "Ćirikovac", "Klenovnik", s obzirom da će 1.600 radnika za godinu ili dve dana biti bez posla?
Šta je u oblasti gasifikacije, odnosno znamo da ″Energogas″ ima određena prava u gasifikaciji, ali mnoge ekipe i mnoge stručne službe obilaze Srbiju, pogotovo opštine, nudeći svoju celokupnu pomoć u okviru gasifikacije. Da li će energetski bilansi Kosova ući u Republiku Srbiju?
Izvinjavam se što mi kolege nisu ostavile vreme, ali moram samo da prokomentarišem Savet Agencije za energetiku Republike Srbije; tu je i poslanik Matić koji je učestvovao zajedno sa mnom u formiranju opštinske vlasti u Požarevcu. Jedno principijelno pitanje, znajući rudare mislim da će svi rudari da se naljute zašto je predsednik Saveta Agencije mašinac, a nije rudar.
Treća stvar, ministre, moram konkretno da vas pitam – zar ne vidite da pojedina ministarstva na čijem su čelu predstavnici G17, konkretno mislim na Ministarstvo finansija, urušavaju naša javna preduzeća, konkretno EPS?
A što se tiče kandidata Predraga Makara koji je odbornik u SO Požarevac, nije želeo da kao odbornik da podršku vašem koalicionom partneru, odnosno DSS-u, našao se na ovoj listi i mi iz SPS-a morali smo da formiramo vlast kako smo formirali. Demokratska stranka je posle četiri godine prvi put van vlasti u opštini Požarevac, tako da smatram da bi vaš odnos sa DSS-om i sa G17 trebalo da preispitate i prevaspitate.