Poštovane kolege poslanici, načelo podele vlasti jasno je definisano članom 9. Ustava Republike Srbije gde zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini, izvršna vlast Vladi Republike Srbije, a sudska vlast sudovima.
Celokupno uporište u izmenama i dopunama ovog zakona i svih zakona koji su danas na dnevnom redu, a to su Zakon o visokom savetu pravosuđa, o javnom tužilaštvu i o sudijama, ima pre svega uporište u Ustavu i to u članu 72. stav 1. i tačka 12, u čl. od 95. do 106. i oni imaju osnovni zadatak da obezbede veću samostalnost, nezavisnost sudova. Sigurno da ove izmene i dopune pospešuju ono čemu jeste težnja, a to je da sudska vlast pripadne sudovima.
Novina u ovom zakonu i ovim zakonima je pre svega uvođenje nadzornog odbora, tela za unutrašnju kontrolu sudova. Njega čine sudije i na taj način razrađivanje nadzornog odbora i njegovih ingerencija, a to je da se po pritužbi ili samoinicijativno, što je vrlo bitno, može izvršiti kontrola sudskih predmeta, ali u suštini da se može izreći disciplinska mera prema svojim kolegama, s obzirom na to da se radi o esnafskom nadzornom odboru, ako mogu tako da kažem, predstavlja pre svega i osnovni princip da se sudska vlast vrati sudovima.
Ono što smo mi razmatrati u SPS-u jeste rezultat podnetih amandmana na član 2. i na član 3. Zakona o Visokom savetu pravosuđa dovodi nas u situaciju da ipak rešenje koje je ponuđeno od strane Vlade Republike Srbije i od ministra, a odnosi se, pre svega, na pozivne članove, poštujući odnos sudija i tužioca, pre svega sudija kod zasedanja u stalnom sastavu, a kada se govori o pitanjima sudija, gde su pet lica unapred određena, a kada se govori o pozivnim članovima, a to su sudije koje je izabrao Vrhovni sud Republike Srbije i kada se govori o javnim tužiocima, a njih je dva, pokušali smo da amandmanom damo rešenje da postoje, kada se raspravlja o pitanjima koja se tiču tužilaštva, četiri člana koja su iz redova tužioca.
Znači, jedan član koga biraju zamenici Republičkog javnog tužioca, jedan član koga biraju okružni tužioci na svojim sednicama.
Ta dva druga člana, odnosno mislim na članove koje smo mi predvideli amandmanom, trebalo bi da budu izabrani na sednici opštinskih javnih tužioca.
Ovom prilikom, baš iz razloga što mislimo da je to rešenje možda i konkretnije, smatramo da je ipak celishodnije ja najavljujem povlačenje tih amandmana već za sutra, učinićemo to i pismeno, tako da, u suštini, to sigurno predstavlja jednu opštu koncepciju za koju se zalaže i minsitar i Vlada Republike Srbije.
Nagoveštavam povlačenje amandmana. Uradićemo to i pismeno. Smatram da je paket zakona, pre svega, poštovanje ustanovsti, odnosno poštovanje podela i načela podela vlasti, da se sudovi konačno vrate sudijama, a suštinska stvar da sudije budu nezavisni u svojoj funkciji. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, moja diskusija će pre svega biti usmerena na izmene i dopune Zakona o garancijskom fondu, koje se odnose na efekte ovog zakona.
Pravi efekat ovog zakona videće se iz razloga što je Vlada Republike Srbije u budžetu za 2004. godinu odvojila milijardu i 500 miliona dinara za podsticanje bankarskih kredita i celokupne kreditne politike.
Za nas je bitno da su ti efekti vidljivi. Po članu 1. zakona krug privrednih subjekata, usmeren pre svega na mala i srednja preduzeća, proširuje se kategorijom poljoprivrednika. Svedoci smo da su poljoprivrednici vrlo teško ostvarivali svoja prava na kredit, baš iz razloga što poslovne banke nisu bile u prilici da poljoprivrednicima dodele kredite zato što ti krediti nisu obezbeđeni garancijom ili supergarancijom.
U članu 6. Predloga zakona, koji je vezan za član 9, predviđena su određena ograničenja koja se odnose na Garancijski fond, to su pre svega ograničenja prema pojedinim poslovnim bankama, a što će doprineti da ne može preko jedne banke da se iskoristi celokupan potencijal Garancijskog fonda i da se poveća razuđenost poslovnih banaka koje postoje u Republici Srbiji.
Drugi deo se odnosi na 5% prema pojedinom privrednom subjektu. Podneo sam amandman koji bi trebalo da ograniči do 3%, baš iz razloga da bi što više korisnika privrednih subjekata i poljoprivrednika bilo obuhvaćeno Garancijskim fondom. Ništa neće smetati ako se pojavi neki program koji će zahtevati da pojedini privredni subjekt ostvari više od 3% Garancijskog fonda, jer je predviđeno u članu 6, stav poslednji, da Vlada Republike Srbije na zahtev Fonda može da ostvari i takva prava, odnosno da isfinansira određene projekte koji idu i preko 3%.
Žao mi je što ministar finansije nije ovde, ali sam dobro slušao njegovo izlaganje, gde je on poseban akcenat dao na nerazvijena područja i da će se Garancijski fond odnositi na nerazvijena područja. U amandmanu koji sam podneo zahteva se da 40% ukupnog Garancijskog fonda bude usmeren prema nerazvijenim područjima.
Gašenjem pojedinih banaka, kao što je slučaj u Braničevskom okrugu, kada je ugašena Beogradska banka, Požarevačka banka, koja je od 1956. godine bila razvojna banka, došlo je do ekspanzije bankarstva, a pre svega u Požarevcu, kao centru Braničevskog okruga.
Tamo je sada prisutno ukupno 17 banaka, a od toga tri inostrane banke. Celokupna ponuda bankarstva je izuzetno jaka, ali samo u centru, odnosno u Požarevcu. Ostale opštine, a pre svega Žagubica, Golubac, Kučevo zadovoljavaju se time da pojedine poslovne banke imaju samo određene šaltere, a u manjem broju ekspoziture, bave se poslovima sa stanovništvom, a to je isplata zarada i otvaranje tekućih računa.
Iz tih razloga, ako se usvoji ovaj amandman prema nerazvijenim područjima, došli bismo u situaciju da privredni subjekti, razvijajući pre svega svoj kraj, mogu mnogo lakše da ostvare pravo na kredite. Ta struktura i mreža poslovnih banaka, a možda bi ministar finansija mogao, pošto je bio i guverner, na neki način nekom pravnom normom ili određenim regulisanjem bankarstva da obaveže pojedine poslovne banke da na pojedinim teritorijama moraju, pored svojih filijala, da imaju određeni broj ekspozitura ili određeni broj šaltera, pa da na taj način zadovolje sve privredne subjekte shodno njihovim težnjama.
Sigurno da će Garancijski fond olakšati dobijanje i ostvarivanje prava na kredit, a ono što je bitno, ipak mislim da ovaj zakon i potpada, ako mogu tako da kažem, pod nadležnost Ministarstva finansija, jer izdavanje garancije i supergarancija nije složen bankarski posao, pa prema tome i smanjenje upravnog odbora sa osam članova na četiri u izmenama i dopunama Zakona, ako se bude dobro rasporedio broj članova upravnog odbora i po teritorijalnom principu, omogućiti da zakon ostvari svoju svrhu.
S obzirom da je ovde i predstavnik Vlade, zamolio bih da se kroz pravnu normu i kroz izmene i dopune člana 6. Zakona definiše da se plasira do 40% sredstava za nerazvijena područja iz Garancijskog fonda. Na taj način bi se ostvarila i svrha donošenja ovog zakona, a to je osiguranje bankarskih kredita, što je u interesu poslovnih banaka, a s druge strane predstavlja podsticanje nedovoljno nerazvijenih područja i ostvarivanje mnogo sveobuhvatnije kreditne politike prema privrednim subjektima, koji su do sada bili možda i u drugom redu privređivanja. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, raspravljajući o zakonu u načelu, naglasio sam šta znači donošenje izmena i dopuna Zakona o garancijskom fondu, a da se to odnosi za područja koja su nerazvijena. Suština amandmana jeste da što više privrednih subjekata, računajući pre svega poljoprivrednike koji su do sada vrlo teško ostvarivali kredite, preko garancijskog fonda ostvare i lakše i brže kredite, a da poslovne banke budu na taj način osigurane.
Izmenom procenta, gde se za pojedinačnog privrednog subjekta amandmanom umesto do 5% opredeljuje do 3%, sigurno se stiču uslovi da više privrednih subjekata bude zastupljeno kod kapitala garancijskog fonda, a to ništa ne znači ako se radi i naiđu neki veći projekti, gde bi trebalo da bude i preko 3%, jer u sledećem stavu ovog člana Vlada Republike Srbije može na obrazložen zahtev fonda povećati obim izdavanja garancije i supergarancija iz stava 2, odnosno i preko 3%.
Ono što je najbitnije, a to je uz objašnjenje i ministar finansija potencirao danas, a i juče u svom uvodnom izlaganju posebno je naglasio nerazvijena područja.
Ako bi se usvojio ovaj amandman, znači da kapital garancijskog fonda pređe preko 40% za nerazvijena područja, to bi automatski značilo da bi privredni subjekti i poljoprivrednici među njima mogli da razviju taj svoj kraj. Ako ne bude iskorišćeno do 40% ili preko 40%, sigurno da će upravni odbor, odnosno direktor fonda preko Vlade Republike Srbije moći da raspodeli ta sredstva koja su ostala.
Zato molim poslanike da glasaju za ovaj amandman, podsećam i ministra da je u svom uvodnom izlaganju juče posebno naglasio nerazvijena područja, a to je i maločas učinio obrazlažući na kraju Zakon o garancijskom fondu.

Kolege narodni poslanici, amandman na član 2. zakona odnosi se pre svega na lica koja imaju status člana porodice. To ništa neće značiti ako se usvoji amandman.
U suštini se povećava samo krug lica koja imaju status člana porodice, i to u članu 2. stav 1. posle – bračna, vanbračna i usvojena deca - treba da se doda rečenica "njihovi bračni drugovi i njihovi potomci u pravoj liniji do prvog stepena srodstva". I u naslednom i porodičnom pravu su definisane takve stvari.
Član 8. zakona definiše koliko puta mogu određena lica i da budu, a to je dva puta po četiri dana u toku meseca. Ovim amandmanom se samo proširuje i učvršćuje tradicija u srpskom narodu da unuk može da vidi dedu i ostale stvari. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, u skladu sa politikom javne potrošnje u 1999. godini, koja predstavlja kontinuitet politike iz ove godine, a između ostalog ima za osnov usklađivanje ukupne javne potrošnje sa konsolidovanim bilansom na nivou zemlje, odnosno ograničavanje ukupnog obima javne potrošnje i smanjenje učešća u ukupnom društvenom proizvodu, Predlog zakona o budžetu, kao najviši zakon koji parlament donosi, predstavlja kontinuitet ekonomske politike naše vlade, zasnovane pre svega na realnim izvorima, ali i na čvrstini koju je Vlada narodnog jedinstva pokazala u poštovanju budžetske discipline.
Dobro je to što se u budžetu povoljnije tretira pozicija tekuće budžetske rezerve i stalne budžetske rezerve iz razloga što su dešavanja u prolećnim i letnjim mesecima pokazala, pre svega izuzetnu operativnost, elastičnost i odgovornost naše vlade. Nikakvih razloga nemamo da sumnjamo u našu vladu, s obzirom na sve ono što je učinila u proteklom periodu.
Kada govorimo o Predlogu zakona o učešću opština, što su kolege poslanici pre mene govorili, a treba napomenuti da je to samo jedna vrsta prihoda, na nju mi, kao opštinski funkcioneri, ne možemo da utičemo, s obzirom da učešće u procentima ne znači toliko mnogo koliko i godišnji obim sredstava, jer je tačno izračunato kolika su sredstva potrebna po određenim parametrima.
Ovo što se dešavalo sa izbeglicama, pojedini gradovi koji su imali snage i koji su uspeli da organizuju kolektivni smeštaj, za to su dobili i određenu naknadu, odnosno određeno povećanje. Kod ostalih prihoda treba reći da je Vlada nama dozvolila porez na lične dohotke 5%, zatim porez na imovinu, porez na nasleđe i poklone, a sada nam definiše da sva imovina koja je u nadležnosti Republičke direkcije za imovinu treba da se plati. Na taj način će nas naterati da plaćamo i deo zakupnine Republici i da ćemo kod pojedinih naših preduzeća, a to su pre svega trgovinska i ugostiteljska preduzeća, naplaćivati zakupninu.
Treba reći da u opštinskim budžetima, kada se već o njima govori, ostali lokalni prihodi treba da se naplaćuju u delu koji se pre svega odnosi na boravišnu taksu, na opštinske administrativne takse i na ostale lokalne prihode.
Pažnjom dobrog domaćina, ili kako je to rečeno u Predlogu zakona o akcijskom fondu, pažnjom dobrog stručnjaka, sigurno bi se i u Kraljevu ili bilo gde drugde ostvarivali opštinski budžeti.
Agrarni budžet je tako uređen da kao deo budžeta Republike direktno utiče na dobru osnovu za razvoj primarne poljoprivrede i razvoj sela. Ministar finansija, u okviru uvoda, objašnjavajući kome ide doprinos i obavezujući se da će skoro svim opštinama dozvoliti, što je u skladu sa pozitivno pravnim propisima, stopu od 3%. Kombinacijom tih sredstava sa sredstvima koja se nalaze u pozicijama budžeta, sigurno i sa onim pozitivno pravnim propisima koje smo doneli na prošloj sednici, a to je da se komunalni doprinos sada uplaćuje prema prebivalištu, u poziciji oživljavanja sela i zemljoradničkih gazdinstava, sigurno nastaviti kontinuirana težnja nas socijalista da oživimo i naša sela i naša zemljoradnička domaćinstva.
U okviru Predloga zakona o obezbeđivanju sredstava i sprovođenju socijalnog programa samo bih se osvrnuo na dve stvari, a to je da se predlagač zakona pre svega rukovodio činjenicom da onaj ko ima, taj treba i da plati i mobilni telefon i oružje i u pitanju je praktičnost kod naplate tih prihoda.
U suštini, naplata tog prihoda se ostvaruje, s obzirom da se to vrši registrovanim sredstvima, i oko oružja i oko mobilnih telefona. Hvala.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, dobro je poznato ko je inicirao 1991. godine donošenje ovog zakona i ja sam isprovociran diskusijom mojih prethodnika, s obzirom na činjenicu da niko od njih do sada nije rekao u kom stepenu je zakon sproveden. Preko 90% ljudi koji su imali pravo po ovom zakonu su ga ostvarili.
Ove dopune i izmene Zakona u stvari predstavljaju vrlo realnu osnovu da i oni kojima se to duguje, da se na najrealniji način namiri, a ujedno vodeći računa da pojedine privredne organizacije i preduzeća, a samim tim i budžeti opština, normalno funkcionišu.
Predlagač zakona je vodio računa da se i vrednost zemljišta koje je sada procenjeno i kroz izvršne presude, računa na rast cena na malo. To jeste institut koji revalorizuje vrednost jedne stvari.