Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8076">Aleksandar Vučić</a>

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Objasniću vam, ne budite nestrpljivi, po kom osnovu govorim. Naime, molio sam jutros predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da ne dozvoli da predsedavajući, bio on ili neko drugi, ima različite aršine prema onima koji govore, u zavisnosti od toga da li su iz režima, ili su iz opozicije.
To se, naravno, nije dogodilo i čuli smo ovde, bez ikakvog upozorenja, ministra Vlade Republike Srbije, kako poslanike naziva neznalicama, kako ih naziva neukim, kako im govori da nisu mogli da idu u insotranstvo. Ja sam, gospodine ministre, na tom vašem predivnom i veličanstvenom Zapadu živeo, boravio sam dugo vremena tamo, sigurno više nego vi, i te stvari poznajem mnogo bolje od vas, a ja vas da pitam gospodine ministre, koju ste vi školu završili, kad nas učite i proglašavate neukima? Koju ste školu završili? Izađite, kažite ovom narodu, ovim građanima? Hoćete da vam ja kažem koju sam ja završio - završio sam od osnovne škole, gimnazije, Pravnog fakulteta, sve sa najvišim uspehom. Koju ste vi školu završili, izađite, kažite narodu koju ste školu završili, da vidimo ko je neuk, ko govori neistinu i tako dalje.
Govorite o sredstvima, juče ste govorili o tim parama. Pa vi za jedan put u Brisel potrošite tri puta više para, nego to što ste pominjali. Tri puta više para potrošite za jedan put bilo gde, ... nego što se tako nešto dogodi, i onda ste u stanju da to nama prebacujete. I svaki put kada vam neko kaže, vi ćete naći jedan primer, a onda ćete reći - a mogu da nastavim o uporedno-pravnoj političkoj praksi da vam pričam i dalje. Ali, ti se sindikati ne nazivaju nezavisnost, kao što ste se vi nazivali nezavisnost i kao što se vaš zamenik nazivao, i dalje se naziva, predstavnikom sindikata nezavisnost.
Kakav je to sindikat nezavisnost, koji predstavljaju članovi Vlade, koji predstavljaju članovi vladajuće većine u Narodnoj skupštini? Pa to je valjda elementarna kontradikcija, čini mi se da to predstavlja najgore moguće licemerje. Ako to nije tako, izađite pa nam objasnite kako nije. Hvala.
Izvinite, samo da kažem, pošto je Popović rekao da to nije tačno - u toku popodneva će dobiti papir ovde, pa će se uveriti svi u ispravnost tvrdnji koje sam izneo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli jedan neverovatan govor čoveka, nemojte da mašete rukama, dovoljno ste pretili sa ove govornice. Mene uplašiti, nećete, ni vašim zatvorima, niti bilo kojim drugim pretnjama. Sve što ste govorili, govorili ste najgore moguće laži. Mene čudi, gospodine predsedniče, da vi niste reagovali, ovde se radilo o najgorim mogućim uvredama. Ja sam gospodine, ni ime vam ne znam, znam da ste muvali po sindikatima, pa sada ušli u vlast, ja sam Aleksandar Vučić, oca Srbina i majke Srpkinje. I svi ostali ovde u Srpskoj radikalnoj stranci, a vi od srpstva ni videli niste jer vas je NATO pakt doveo na vlast, NATO pakt vam je dao pare da tada vodite te sindikate, kao što vam je sada dao pare da držite NATO vlast u Srbiji. To je suštinska razlika između nas i vas.
Ja bih još nešto želeo da kažem, pošto sam rekao da ću doneti dokument, ja ću doneti dokument i ne pokazujem vam ovaj dokument zato što mislim da će se Demokratska stranka Srbije izdržavati od 165.000 dinara. Ovo je faksimil dokumenta, od 165.000 dinara ne mislim da će se od toga izdržavati, da vam je to ono što je dobijeno od Galenike, pročitaću vam, ovako - podnosilac zahtev je Slavica Radović, izvesna, to je učinjeno 23.01.2001. godine, Galenika AD - prodaja lekova, uslovi plaćanja - odobrenje. Napomena - humanitarna pomoć za Demokratsku stranku Srbije po odobrenju gospodina Milana Panića. Dakle, to je što se toga tiče, to je što se tiče tih priča.
Nikada vam ni ovo ne bih rekao, već vam govorim da ne prljate ljude, da ne mislite da je to najjednostavnije i da je to najvažnije što može da se dogodi, već da vodite računa i o onome što ste sami govorili. Posebno bih vas molio da ovakve stvari, kakve je prethodnik iznosio, da više ne dozvoljavate, gospodine predsedniče, jer neće me on učiti šta sam po rođenju, niti šta je moje dete, niti bilo ko drugi. Vojislav Šešelj, taj o kome govorite, je Srbin. Taj mi je krstio sina u Crkvi Aleksandra Nevskog i vi ćete da mi kažete ko je i šta je, vi koji se nikada prekrstili niste, koji ne znate ni šta je Crkva, niti znate šta je srpstvo. E, tako kada se tako krstite, i pokazujete kakav ste vernik.
Hvala vam najlepše.
Samo hoću pre nego što nastane pauza da vam kažem da je dobro što pokazuju kako izlaze iz sale kada im ne odgovara priča i da se konačno vidi ko neće da drži kvorum i kome ne pada na pamet da radi u skupštinskoj sali, a inače što se tiče andketnog odbora možete ga praviti ali nismo to mi tražili nego vi.
Što se tiče kvoruma i discipline poslanika ovo vam je gospodine predsedniče poslanička većina. Nema ih ni 30 u sali od 170 a nas Srpskih radikala ima ovde najmanje pet šestina prisutnih. Hvala još jednom.
Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću vam na malo drugačiji način o vašem paketu poreskih zakona, od načina na koji su drugi to danas i prethodnih dana govorili. Pokušaću da se osvrnem i da govorim nekako iz vaše perspektive, na način na koji ste vi ranije govorili, na način na koji ste vi ranije saopštavali vaše političke stavove.
Srpska radikalna stranka je odgovorna za taksu na mobilni telefon, SRS je odgovorna za povećanje poreza pri registrovanju automobila i za neke druge takse. U vašim istupima, na vašim medijima, ništa drugo osim reči kritike, pogrde, psovki i političkog užasa povodom toga nije moglo da se čuje.
Svakodnevno se samo o tome govorilo, govorilo se kako će se to ukinuti istog trenutka kada DOS dođe na vlast, kada vi preuzmete kormilo države u ruke, govorili ste kao da te takse idu negde drugde, kao da ih nosi kući Vojislav Šešelj, ili Aleksandar Vučić, ili neko drugi, kao da to neko ne želi da da građanima Srbije, već nekima drugima.
Sve ću vam objasniti, doći ću do toga. Ali, nemojte da budete nimalo nervozni, pa ćete videti i čuti koliko lažete.
Što se tiče vašeg predloga poreskih zakona, pre svega ti predlozi ne podstiču posao, ne podstiču razvoj ni privatnog, niti bilo kog drugog preduzetništva u Srbiji. Navešću vam jedan primer. Jedno vreme sam radio u Londonu. Moj poslodavac, izvesni gospodin Sagar, posle godinu dana ili posle 10 - 11 meseci morao je da plati porez. Kad bi plaćao porez, uvek bi kupio jedan ili dva kombija ili jedan kamion, što mu se odbijalo od ukupne svote poreza, zbog toga što je time ulagao u materijalna sredstva i osnovni kapital, odnosno podsticao proizvodnju. U svakoj normalnoj zemlji se na takav način oporezuje da bi se podsticao dalji razvoj, i u proizvodnji, i u trgovini, i u svakoj drugoj vrsti društvene delatnosti.
Ono što se danas dešava po vašim predlozima poreskih zakona je nešto što je potpuno suprotno, nešto što je potpuno obrnuto. Destimuliše se gotovo sve. Čak se destimuliše i prirodna želja čoveka da zaradi, da nešto stekne, pa i da uloži taj novac u nešto, posebno onih koji se bave poslom. To je nešto što predstavlja ogromnu opasnost za našu zemlju ubuduće. Mislim da je to nešto o čemu vi ne želite da govorite ili ne želite da čujete.
Uvode se porezi na sve. Neko je u Novom Beogradu napisao grafit koji glasi: "Porez na mrtvu tetku". To vam je postalo bezmalo nešto najzanimljivije. (Žagor.) Ako ima nervoznih, molio bih gospodine predsedniče, da ih opomenete ili da izađu na ovu govornicu, pošto inače nemaju ni hrabrosti ni pameti da nešto rade ili odavde kažu. Jedino u čemu se snalaze, to je da pokušavaju da nešto s mesta kažu, dobace, da nekom, eventualno, pokvare tok razmišljanja ili koncentraciju.
Ukazao bih vam na one takse za koje ste obećali da ćete ukinuti. Ne samo da ih niste ukinuli, nego ste ih udvostručili, upetostručili, udesetostručili. Neke su čak za 1.000 procenata povećane. Plaćaju se porezi i takse na stvari na koje se nikad nisu plaćale. U ovoj zemlji se nisu plaćali. Plaća se taksa, odnosno porez, na čamce bez motora, do četiri metra, ili - kao što viče gore gospodin - na džipove predsednika poslaničke grupe DOS-a. Ovo kažem zato što ne znam nikog drugog da ima džip.
Suština je nešto drugo. Moraće o tome da govore i da objasne odakle. Dođe jedan, pa drugi, možda će doći i treći. Nisam video da iko od radikala ima džip.
Što se tiče svega drugog što ste predlagali i činili, sve je, blago govoreći, naopako i drukčije od onoga što ste obećavali. Reforme su vam se pretvorile u krivične prijave, demokratske promene su se pretvorile u hapšenja i ni u šta više. Apsolutno ni u šta više.
Želim da vam kažem jednu stvar. Znam da sam to govorio i nekima drugima. Neki su i meni govorili. Ali, to moram danas da vam kažem.Nemojte da mislite da ćete sve postići time ili da ćete sve uspeti da postignete time što ćete voditi hajku i time što ćete hapsiti političke protivnike. Nećete. Vratiće vam se to kao bumerang. Razmišljajte o činjenici da nećete biti 100 godina na vlasti, kao što niko nije bio. Niko nikad i neće biti.
Suština je u tome da bi o tome trebalo da vodite računa. Prljava kampanja koja se vodi da bi se prikrilo teško stanje, da bi se prikrilo sve ono što se donosi a protiv je interesa građana Republike Srbije, jeste vaša slika i prilika. Zbog toga je potrebno da se svakog dana govori o sto drugih stvari, o hiljadu drugih stvari, samo ne o onome što zaista predstavlja probleme naših ljudi.
Juče sam čuo, nisam bio prisutan, saznao sam, čuo sam da je rečeno greškom. Rekli su mi da nije bilo zlonamerno. Mnogo je dodate kvadrature oko nečijih stanova. Mnogo je dodato. Neko je za moj stan rekao da je to stan od 180 m2. Nije toliki, ni blizu. Nemojte da se sekirate, članovi Vlade iz DOS-a su od Vlade dobili mnogo veće vile i stanove. Recimo, Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade, pa Nebojša Čović od SPS-a, u elitnom naselju. Nema potrebe da na takav način govorite o tome i da se toliko sekirate.
Meni je samo krivo što neki koji su bili kod mene kući, a iz vaših su redova, koji su meni dragi poznanici ili čak i prijatelji, nisu takve upozorili i rekli da tako nešto nije istina. Nisu im rekli da tako nešto nije tačno.
Hoću da kažem još nekoliko rečenica. Sve ovo što se dešava, sva ova kampanja koju vodite svaki put kad vam neko kao politički protivnik kaže i nešto što vam se ne sviđa, onda na ovakav način zloupotrebljavate Petra Panića, pa zovete neke iz Loznice, kojima ćete reći da će oni da glume neku srpsku radikalnu stranku za koju niko nikada nije čuo, ni video.
Plašim se da će vam se sve to što radite vratiti na isti ili mnogo gori način. Pozivam vas da kažete narodu i ukažete na činjenicu koliko će ga koštati ovi porezi, koliko će problema imati, na koji način će ti ljudi plaćati, zašto će ljudi morati da izdvoje toliki novac za čamac od četiri metra bez motora, zašto će morati da izdvajaju toliko novca za mercedes 20 godina star, koji ima 3.000 kubika, pa će morati da izdvoje 30 hiljada dinara. To je suština priče. To je ono o čemu vi ne želite da govorite narodu i ne želite da se uopšte o tome govori u narodu.
Još ću nešto da vam kažem. Mnogi su na taj način vodili kampanju protiv Srpske radikalne stranke. Jednom je predsednik Vlade Zoran Đinđić dobro rekao, kada su nas hapsili predstavnici Socijalističke partije Srbije, da su radikali žilavi. Sad vas upozoravam na to.
(Glas iz sale: Kilavi.)
Upozoravam vas na to da smo mi zaista veoma žilava politička stranka. Pošto sam, za razliku od vas, koji ste prilično kilavi, na govornici, moram da vam kažem da ćemo sve vaše pritiske i sve vaše napade izdržati. Pošto boravim u Crnoj Gori već prilično vreme, možda ću vas i osloboditi svog prisustva na duže vreme. Moram da vam kažem nešto što se tiče radikala, a to je: tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomi.
Dame i gospodo narodni poslanici, prateći sve što ste rekli, gospodine predsedniče, a i ostali koji su izlazili za ovu govornicu, čini mi se da mnogo ne odgovara istini, pre svega u ponašanju pojedinih poslanika. Izašao je ovde jedan poslanik koji je rekao - narod željno očekuje ovaj budžet, a mi nećemo završiti do 19,30 i da je to smisao izlazaka za govornicu poslanika Srpske radikalne stranke.
Narod toliko željno čeka ovaj budžet da su demonstracije u svim gradovima Srbije, da ljudi ne znaju šta će sa sobom, već popisuju gde će i na šta će sve plaćati poreze. A, što se tiče toga da li ćemo stići ili nećemo stići, podsetiću vas, gospodine predsedniče, da smo bili u ovoj sali, ali nije bilo ni 60, ni 70 poslanika DOS-a, a DOS-ovih poslanika je 177, i da smo dva puta danas zbog toga odlagali početak sednice.
Ovo je bila samo primedba, da vidite ko je zaista odgovoran za ono što se dešava u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
A, sada ću vam reći da postoji jedna značajna krivica nas radikala zbog svega što se danas dešava u Skupštini. Posebno što se dešava sa predlogom budžeta i drugih zakonskih akata. Ogromna je naša krivica. Ogromna, jer smo mi krivi, između ostalog, što ste vi došli na vlast. Što ste u stanju i situaciji da predlažete ovakve zakonske akte. Što ste u stanju i situaciji da nas ubeđujete kako su ovo te reforme, kako je ovo ono što je pozitivno, kako je ovo ono što je narod čekao.
Da, kriv je Vojislav Šešelj za taksu od 100 dinara, jer je to bilo minimalno što je moglo od naroda da se uzme, ali vi ste tu taksu udvostručili. Rekli ste, podsetiću neke od ministara, a neću se prevariti, rekao je to gospodin Batić, imam to čak i tonski zabeleženo, odmah ćete ukinuti tu taksu kada dođete na vlast. Ne samo da je niste ukinuli, nego ste je i udvostručili. Šešeljeva je krivica i naša, moja je krivica, što narodu nismo objasnili koliko izmišljate, koliko falsifikujete, koliko lažete.
Pričali ste o trofejnom oružju, o lovcima, o problemima. Za 1000% ste povećali takse i poreze. Za 1000%. Ko je za to kriv? Krivi smo zato što narodu nismo objasnili da lažete kada govorite o 6 milijardi dolara. Krivi smo zato što nismo bili dovoljno ubedljivi. Krivi smo zato što im nismo rekli da nema ništa od toga i nismo to ponovili milion puta, koliko ste vi puta tu laž izgovorili.
Tačno je, možda nam neko ne bi poverovao, da odgovorim onima koji dobacuju. Ni milion puta, jer mi nismo mogli da ponovimo to milion puta, jer ste vi tada u opoziciji u jednom nedemokratskom, totalitarnom i autokratskom režimu kontrolisali preko 60% medija, a danas ne postoji ni jedna jedina opoziciona novina u Srbiji. Niti postoji mogućnost da neko negde na takav način saopšti narodu šta će se zbivati i kako će se zbivati.
Nemam ja tu vrstu problema sa tim što ćete da dobacujete. Sa pretnjama još manje. Voleo bih da pokušate da ostvarite te pretnje. Voleo bih da vidim kako će vam to poći za rukom. Čudi me da gospodin predsednik malo pre nije opominjao one koji su to činili, a opominje one koji izgovaraju notorne činjenice, one koje su svima očigledne, a on će da kaže - ne, to nije tako, nego se radi o primitivizmu, ili ne znam ni ja već čemu, poslanika SRS. Ono što je svima jasno u ovoj skupštini.
Krivi smo i zato, kada govorimo o budžetu i poreskim zakonima, što nismo rekli narodu - da, oni će nabaviti te pare tako što će hapsiti sve što je srpsko i predavati ih Haškom tribunalu, i to kad ode otac kod svoga sina u osnovnu školu na roditeljski sastanak da će tada zločinački da hapse čoveka i da ga šalju Haškom tribunalu. Da bi time ostvarili neke uslove i da bi dobili neku crkavicu. Koju takođe neće dobiti.
Zato smo krivi. Krivi smo što smo dozvolili da se to dešava u našoj Srbiji. To je naša odgovornost, između ostalog. Ali, ima jedna stvar koja je dobra u svemu tome, za koju smo i krivi i zaslužni. To je da naš narod nikada ne bi video i ne bi mogao da shvati kakva je i koliko loša ova vlast da niste došli na vlast.
Mogli biste još stotinu puta da govorite kako nikakvih taksi neće biti, kako nikakvih poreza neće biti, kako ćete sve da ukinete, a sada odjednom -hajde, pa da vidimo, ako se ukine neki porez, ne mogu plate da budu velike. A ranije to nije bio slučaj.
Moram da vam kažem jednu rečenicu - u petom minutu, na tačno 5 minuta ste me opomenuli, mnogi su govorili do 7 i 8 minuta, niste im reč rekli, mnogi poslanici, ali meni je to dobar znak, znači da vas je pogodilo ono što sam govorio, znači da vam smeta ono što sam govorio i da je istina ono što sam govorio. Vrlo ću kratko još nešto reći, neću vas zadržavati.
Mislim da sve ovo što se danas usvaja, narod, pošto ne može da čuje ni preko medija, nemamo vremena da objasnimo u 5 minuta, uskoro će osetiti na svojoj koži, osetiće kada bude morao da plaća električnu energiju, osetiće kada bude morao da plaća vodu, osetiće kada bude morao da plaća komunalije, kada bude morao registracije za vozila da plaća, čiji su porezi višestruko uvećani, osetiće kada bude plaćao telefon i sve ostalo. I tada će tek ljudima biti jasno šta ste u stvari radili i koliko su željno iščekivali ovaj budžet.
Čini mi se da jedino što možemo da uradimo u ovom trenutku, jeste da kažemo da našu krivicu, koja zaista postoji zbog svega o čemu sam danas govorio, možemo da ispravimo na jedan pravi način, na jedan dobar način, a to je da napravimo najbolji mogući politički menadžment, da narodu u najbržem roku objasnimo šta se u našoj Srbiji dešava, da mu objasnimo kakva je globalna prevara vladavina DOS-a, da krenemo po Srbiji, da krenemo od sela do sela, da krenemo od grada do grada, da razgovaramo sa narodom, da mu objasnimo i da vas što brže oborimo sa vlasti. To je ono što je najvažnije u ovom trenutku za Srbiju. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je mana što se vrlo retko pozivam na Poslovnik. Mislim da mi je ovo prvi put od kada smo u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije da sam izašao da se pozovem na Poslovnik. Povređen je član 98., ne znam da li će gospodin predsednik moći da me prati, pošto nije bio u sali, nekoliko puta sam tražio reč u njegovom odsustvu, nekoliko puta sam pokušao, iako pažljivo slušam svakog govornika, da sugerišem u tom trenutku predsedavajućem, odnosno potpredsedniku Narodne skupštine da je nemoguće da opominje samo poslanike SRS-a, a da ni jednom jedinom rečju neće da opomene sve ono što čine poslanici vladajuće većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Prosto je bilo neverovatno. Sada želim da vas ukažem na član 98. koji je brutalno pogažen. Radi se o najtežim i najgorim mogućim uvredama, a mnoge danas nismo ni komentarisali. Samo ću neke od njih ponoviti, citirati, a to je: kriminalci, izdajnici, a da ne govorim o tome da se pričalo i o fizičkim karakteristikama ljudi, a na sve to ste se ne samo osmehivali, već i glasno smejali i sve je to bilo normalno. Svaki put kada se na to odgovori, kada se tome suprotstavi, onda to nazivate bahatošću, osionošću, nazivate cirkusom itd. Molio bih vas da takve dvojne aršine, da takve dvostruke standarde u ponašanju predsedavajućih u Narodnoj skupštini ubuduće ne bude. Molio bih da obraćaju pažnju na svoj rečnik, oni koji ovde pokušavaju druge da opominju, jer to bi onda imalo nekog smisla. Ovako, to nema nikakvog smisla. Ne može neko ko će da izlazi za govornicu i da viče, i da misli time što viče da će postići nešto na argumentaciji: ti si izdajnik, ti si takav i takav. Odlično. Ako sam izdajnik, hoću da idem u zatvor. Neka mi neko to kaže, i neka mi to neko dokaže. Onome kome ja kažem da je izdajnik, spreman sam odmah da idem u zatvor ako nisam u stanju da dokažem da je izdajnik. To je razlika, to je suština. Molim vas, a to znači da ne postoji uvreda samo za jednu stranu, da ne koristite priliku da vređate samo poslanike SRS-a ili opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini. Ne odnosi se to samo na vas ad personam. Dakle, da se kaže, vi ste ti koji ćete da pravite cirkus, vi ste ti koji ćete da vršite opstrukciju, a najteže, a najgore moguće uvrede, ničim dokazane, dolaze upravo od poslanika vladajuće većine. Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, izvršene su već medijske pripreme i narodu je već rečeno kako će ovo biti jedan novi, demokratski poslovnik, poslovnik, kako to reče gospođa Čomić, koji će novom politikom, novim miljeom, rekao bi neko, neka čuda nova se donose, nešto se loše briše i ukida, a nešto novo i dobro za poslanike i narod se donosi danas u Skupštini.
Istine radi, i javnosti radi, ni jedna norma, koju sadrži vaš predlog poslovnika, odnosno izmena i dopuna, nije nikakva demokratska norma, nikakva demokratska odredba. Sve, od prve do poslednje, izuzev onih jezičkih redakcija, o kojima ću kasnije govoriti, su restriktivne, i to rigorozno restriktivne, i nema ni jedne koja daje šira ovlašćenja poslanicima ili nekakva prava poslanicima, ni jedne jedine norme.
Koga hoćete od pravnika, gospodina Šabića, hoće li gospodin Jočić, hoće li gospodin Jovanović da izađe, da mi pročita jednu jedinu normu, koju su napisali, kojom poslanici dobijaju nekakvo pravo, veće od onoga koje ste imali ranije? Nema ni jedne. Ona prava koja su imali poslanici, sada su rigoroznim restrikcijama umanjena do te mere da se ukida nešto što je predstavljalo suštinu demokratije u našoj zemlji, elementarne demokratije. Ne može se reći da je do krajnjih instanci, krajnjih granica bila razvijena, ali suštinu parlamentarne demokratije predstavljalo je sprovođenje načela "Audiatur et altera pars" da se čuje druga strana i mogućnosti replika, odgovora na repliku - tzv. duplika.
A vi ovim poslovnikom želite to da ukinete. Javnosti radi moram da kažem da nema više prava odgovora na repliku. Dakle, postoji samo replika i to ukoliko je neko direktno pomenut ili direktno njegova funkcija i to uvredljivim tonom pomenut.
Dakle, pokušava se na svaki način da zamre diskusija u ovom parlamentu. Nije ovo Vlada Republike Srbije, koja treba da se završi za petnaest minuta ili za sat vremena. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije, ovo je najviše zakonodavno telo, vrhovno legislativno telo ove zemlje i tu mora mnogo drugačije da se radi.
Postavlja li se pitanje šta je to što je dobro i jednom jedinom poslaniku ove skupštine, osim što ćete dobiti za rezultat mogućnost da vam radikali ne izlaze na replike, da manje odgovaraju i da imate manje problema. Dobro, shvatili smo da je to, ali to kažite narodu. Nemojte narodu pet dana pre sednice Narodne skupštine Republike Srbije da pričate bajke o veličanstvenom Poslovniku, o tome kako je to nekakva nova demokratska tekovina, tekovina nove politike, nećemo više staru politiku itd. Šta se to loše dogodilo na prethodne četiri sednice? Šta je to bilo loše? Da li to što smo kritikovali, to što vam se ne sviđa šta kažemo? Hoćete da ukinete ono što govorimo, da nam zabranite to? Možete to i bez Poslovnika, možete to nekim drugim aktom. Donosio je Gaša Knežević dekret, iako je on vanredni profesor, a Šešelj redovni, da ga skloni sa fakulteta, pa možete i vi, dekret donesete, ne postoji opozicija, šta će vam radikali i gotovo, i svi problemi su rešeni.
Što se tiče jezičkih izmena, o kojima su neki govorili, ta jezička redakcija je urađena katastrofalno. Molim sve poslanike, pogledajte član 27, na koji je napisan amandman, nasmejaćete se slatko, pretpostavljam. Ubačena je reč "svakoga" potpuno bespotrebno, besmisleno, čak predstavlja ne baš čistu vrstu pleonazma, ali onako bez ikakve potrebe stavljena i ne zna se uopšte o čemu se radi.
Imaćemo prilike i u priči o pojedinostima da govorimo jasno o svim tim detaljima, jer smo podneli amandmane. Pokazaću vam da te stručne službe, koje su konsultovane, nisu u stanju da pismeno napišu i ovu karticu od četiri reči, ne računajući ime i prezime. Ne znaju gde se pišu malo, a gde veliko slovo. To je, pogledajte ljudi, zaista neverovatno. I onda nam govorite o stručnim službama, čiji su zahtevi prihvatani na ovakav ili onakav način.
Mislim da je ovde u pitanju nešto drugo. Ovaj rigorozno restriktivan poslovnik donosi se zbog nečeg drugog, zbog činjenice da se u Srbiji živi sve teže. I zaista sve teže u svakom pogledu, u političkom smislu, nacionalnom smislu, preti nacionalna katastrofa i na jugu Srbije i na severu Srbije. Niko Narodnu skupštinu ne upoznaje sa takozvanim Čovićevim planovima, mi o tome ovde ne razgovaramo, mi ne znamo, ali je važno da se to sazna preko državne televizije i nekih drugih medija, to se prevodi na albanski jezik, pa će pre Albanci da saznaju od srpskih poslanika. I mnoge druge stvari, da ne pričam o tome da u Srbiji nema struje, o tome se ne raspravlja, da u Srbiji štrajkuju prosvetari, zdravstveni radnici i to zbog onih obećanja koja ste im vi davali. To je suština. (Jedan glas: Vreme je.) Ne morate da budete nestrpljivi zbog tog jednog minuta. To vam samo pokazuje i potvrđuje moje reči, zato što vas boli svaka izgovorena reč, koja se razlikuje od onoga što vi mislite. Mislite da je taj osmeh ili podsmeh nešto čime ćete rešiti probleme. Nećete. Suviše su ozbiljni, da bi se stvari na takav način rešavale.
A u Skupštini je neophodno da se raspravlja, da se razgovara. Evo, još jedanput, ko hoće da ga prozovem, da odmah izađe za govornicu da mi pročita tu jednu jedinu normu, koja osim jezičkih redakcija nije restriktivna. Ja kažem da nema ni jedne. (Predsedavajuća: Podsećam Vas na vreme.)
Dakle, suština je u jednoj globalnoj prevari. Dok narod živi teško, dok se narod muči, mi ćemo da ga zamajavamo da pričamo o novim tekovinama, novoj politici, novim poslovnicima itd. Nemojte da se Vlasi dosete, pa da pričaju o ključnim problemima u Srbiji i na to su naučeni svi mediji u zemlji. Svi će da pričaju, da sprovode hajku i o hapšenju jednoga. Šta će da rade neki, da postavim to pitanje, kada danas ili sutra puste Milanovića, čujem da će danas ili sutra da ga puste. Kome će to da objasne zašto je neko dvadeset dana bio u zatvoru. (Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, opominjem Vas za vreme i za temu na dnevnom redu.)
Upravo ću završiti. Ja vas pozivam da još jedanput pogledate Poslovnik. Oni koji nisu stigli da ga pogledaju, oprostiće mi predsedavajući što ću ovo reći, mi smo ovo sinoć dobili i nismo imali dovoljno vremena da se pripremimo. Onoliko, koliko smo videli na prvi pogled, toliko amandmana smo napisali. Ali, pošto znam da dobar deo skupštinske većine nije pogledao Poslovnik, molim vas da pogledate tačno šta se to dešava i kakve su to promene. Možda će utoliko svoja mišljenja promeniti, osim ako odluka o ukidanju opozicije već nije doneta. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da će na ovako nekorektan način da se ponaša gospodin Jočić, posebno zbog toga što smo bili istovremeno poslanici 1993. godine i sećam se šta je govorio. A posebno zato što sam mu pružio priliku da izađe za govornicu, očekujući da će da kaže ono što sam ga pitao, da mi pročita tu jednu jedinu normu koja je demokratska, da mi pročita jednu jedinu reč kojom neki poslanik dobija šira ovlašćenja. Niste je pročitali. Počeli ste da pričate o egzibicionizmu. To što vi radite, to je egzibicionizam. Najviše je posrnuo Vojislav Koštunica i na najgori način je posrnuo. Jedan dan neće da primi Karlu del Ponte, onda je primi. Sutradan prima Havijera Solanu, zločinca. Kaže pravo i pravda, pa prima zločinca osuđenog na 20 godina zatvora. Vi govorite o tome ko je posrnuo! Da li će neko da dobije manje ili više glasova, ali da najveće zločince na takav način prima, a da nevine ljude hapse i da to podržava i hoćete da kažete da je to demokratija! (Aplauz poslanika SRS.)

Sad ću nešto da pročitam gospodinu Jočiću, da ga podsetim na njegov egzibicionizam 1993. godine. Gospodine Jočiću, našli smo stenografske beleške, šta ste govorili 1993. godine, upravo o Poslovniku. Ne o nekom drugom aktu, nego o Poslovniku, što će javnosti biti prilično interesantno.

Gospodin Jočić se javio iza poslanika Steve Dragišića i predsednik Dragan Tomić mu daje reč. Jočić govori o Poslovniku, inače vrlo dugo govori, mogu celu knjigu da vam pokažem. Sve to govori Jočić, valjda je iskoristio ova četiri mikrofona kao egzibicionista. Kaže: "On se donosi u momentu kada vladajuća stranka misli da može da konstituiše demokratski režim bez konkurencije stranaka, a da se radi o prividnoj atmosferi demokratičnosti". To je, gospodine Jočiću, ono što sam vam danas rekao, s tim što je ovaj poslovnik mnogo gori od onoga, koji smo tada usvajali, kao što to znaju svi u ovoj skupštinskoj sali, pa i Vi. Kao i svi oni koji su pročitali, pa im je to potpuno jasno.

Kaže: "Poslovnik se donosi u momentu kada srpski aktuelni politički režim želi da stvori nešto što se zove demokratija, kao puka etiketa bez sadržaja. On se, takođe, donosi u momentu kada se sprečava ili onemogućava sve ono što prikazuje drugačije mišljenje, koje bi bilo opasno i dovelo u pitanje koncepciju sadašnje učmale vlasti".

Potpuno tačno, gospodine Jočiću. To su razlozi, zbog čega vi donosite još rigorozniji i restriktivniji Poslovnik od onoga kakav je donošen 1994. godine. To je suštinska razlika između nas. A ja Vas i dalje pitam, i deset puta ću izaći za govornicu i reći Vaše ime, ako Vam to znači za repliku, pročitajte mi tu normu koja daje bilo kakvo ovlašćenje ili bilo kakvo pravo nekom od narodnih poslanika.

Pročitajte mi tu normu koja daje bilo kakvo ovlašćenje ili bilo kakvo pravo nekom od narodnih poslanika, osim što mu se ukida ono pravo koje je već imao po ovom poslovniku, i pravo na repliku i pravo na izlazak da komentariše tuđe amandmane, jer to nije interes samo podnosioca amandmana i šefa poslaničke grupe, već cele Narodne skupštine i svakog poslanika, kao što je to nekada bilo. I to u vreme kada smo bili obojica opozicija, to je suština. Nemojte da dalje pričate ...

(Predsednik: Vreme.)

... o posrnućima i o Fjori Brovini, koju je pustio iz zatvora, da pričate i o Bogoljubu Arsenijeviću - Makiju, koji još nije u zatvoru, ni o onima koji su linčovali Milanovića, ali zato znate neke druge da stavljate u zatvor. Nemojte molim vas o posrnućima da govorimo.
Dame i gospodo narodni poslanici,   samo bih rekao za ono što je rekao gospodin Jočić, da je to naravno notorna neistina, koju znaju svi Srbi i građani Republike Srbije i oni koji nisu dakle Srbi, vezano za Karlu Del Ponte. Karlu Del Ponte je primio Vojislav Koštunica, a Vojislavu Šešelju nikada na pamet ne bi palo da prlja ruke, da sedne ili da se rukuje s Karlom Del Ponte, a posebno ne sa zločincem Havijerom Solanom, kome je Vojislav Koštunica postavio crveni tepih. U tome je razlika. Moram nešto da vam kažem. Kada govorite o pričaonici, čudi me da se tako ponašate i da to govorite, gospodine Jočiću. Predsednik ove skupštine, gledam ga pet dana pre ove skupštine, gledam ga i na Televiziji "Politika", da li je tako bilo, gospodine predsedniče, s još nekima ste govorili, da ne treba Skupština da traje dugo, pa to košta, pa to nema nigde, ni u jednom parlamentu u svetu. Pet dana priča na svim televizijama o tome, kako je ovo demokratski pomak, kako je ovo ogroman korak napred, pa kažite u čemu je taj demokratski pomak? Nije tačno to što ste rekli. Danas su pozvani predsednik Vlade i svi ministri Vlade. Da li je tako, gospodine predsedniče? Gde su vam ministri? Nijednog ministra  Vlade nema celog dana. Nijednog jedinog. (Glas iz sale: Rade).

Nijednog jedinog nema celog dana, ne poštuju Skupštinu uopšte, Skupština ih ne interesuje. Znamo, drže konferencije za novinare, da imaju novine šta da objavljuju. Kažite mi, zašto niste prihvatili interpelaciju? Imate u našim amandmanima, Tomislava Nikolića i mom, imate interpelaciju. Napravili smo predlog interpelacije da uđe u ovaj poslovnik. Zašto ne postoji interpelacija? Mi smo napravili predlog. Usvojićete ga? A, niste obavešteni? Vaši odbori su ga odbili. Jedan od mojih amandmana, koliko su stručni ti odbori o kojima smo malo pre govorili, jedan odbor je prihvatio, a drugi je valjda odbio, ne znajući da je jedan odbor prihvatio, Administrativni prihvatio, a Zakonodavni odbor je odbio. Da li je tako, gospodine Nikoliću?

Čak ni toliko nisu bili u stanju da se usaglase, da znaju šta treba da prihvate, a šta treba da odbiju, to je suštinski problem. Nije tačno, Skupština je za sve moguće rasprave, to nije nikakvo mučenje ljudi, nego je to - ko neće da gleda ima da okrene drugi kanal. Neko je rekao ovde, kaže ima problema sa ušima kada to čuje. Neko ima problema sa ušima kome smeta drugačije mišljenje, koji to ne može da sluša. Neka uzme daljinski upravljač, a ako nema daljinski upravljač, može da dođe do televizora, da okrene neki drugi kanal. Ima ovih pevača, pevačica, koliko god hoće. Nema ništa važnije i ništa ozbiljnije od Skupštine. Pogledajte kakva je ozbiljnost? Govorio je danas gospodin Maršićanin o odgovornosti i neodgovornosti poslanika. Mi smo jedina poslanička grupa, SRS gotovo u celini došla na vreme ovde u deset do četiri. Svi ostali su se čekali i mi smo ih čekali. Gde su ministri i predsednik Vlade? Nema ih. (Glas iz sale: Hapse).

Nije došao ni na deset minuta, niko, zato što nikoga Skupština ne zanima. O čemu onda govorimo? Kažete da nije važan Poslovnik. Tačno. Nije važan u smislu da može da se poredi sa Ustavom i sa nekim od najznačajnijih sistemskih zakona, ali je važan, veoma važan kao unutrašnji pravni akt kojim se pre svega utvrđuje tok sednice i sve ono što mi treba da činimo.

(Predsednik: Vreme.)

To ste vi govorili, gospodine Jočiću, i ja se sa tim slažem, to je činjenica. A sada ne mogu da shvatim da je moguće da se na takav način promeni mišljenje i da se promene politički stavovi. Ja vas i dalje molim da mi pokažete tu jednu demokratsku normu koja daje šira i veća prava i ovlašćenja poslanicima, od onih koje su imali po prethodnom Poslovniku, koji nije najbolji, ali je relativno dobar. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo ovakvu vrstu razgovora i stalnih pokušaja predsednika Narodne skupštine da od ostalih poslanika pravi "grešnike", a od sebe sveca, prekinuli, ja ću vam pročitati neke članove Poslovnika i zamoliti ga da to ubuduće ne čini, zato što je to neodgovorno prema poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, a podsetiću ga na njegove reči, koje je danas izgovorio sa ove govornice.
Naime u članu 103. stav 1. i stav 2. se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a istovremeno, da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Više puta sa ove govornice, kada izađete, možete da kažete, i nije to problem što ste vređali narodne poslanike koji ne misle kao Vi, gospodine Maršićanin, nemam ništa protiv toga, tu je naša mogućnost i naše pravo da Vam uvek na to odgovorimo. Da li ćemo biti sposobni da to dobro uradimo ili ne, to je već pitanje naših sposobnosti, ali sa mesta gde se sada nalazite, nekoliko puta ste danas, a i više puta ranije, pokušali - možda ću upotrebiti pretešku reč, mada ne bih rekao - da na jedan perfidan način stavite do znanja celoj javnosti kako ćete Vi, eto, na fini način da reagujete, kako ovde sede tobože neki kriminalci, ljudi koji ne znaju šta govore, na koji način govore itd.
Podsetiću Vas na komentar oko tužne činjenice, gospodine Maršićanin, kada nisam mogao zbog nemogućnosti da se za tako nešto javljam za repliku da izađem za govornicu, ali to je nešto što je nedopustivo predsedniku Narodne skupštine da izgovori sa mesta gde se Vi nalazite. Ja bih Vas molio da to pravo, koje kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije inače imate, ne zloupotrebljavate na takav način i molio bih Vas da pokušate da na neuporedivo korektniji način vodite sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Čini mi se da će to doprineti mnogo boljoj i mnogo zdravijoj atmosferi, a ne na jedan uvredljiv način, rekao bih najgori mogući način, pa čak i vređate poslanike jedne poslaničke grupe, koji su krivi samo zato što drugačije misle ili zato što Vam ponekad ukažu na povredu Poslovnika. Najčešće su u pravu. Skupština nekada kaže da nisu u pravu, zato što Skupština može da odluči šta hoće, ali Vas samo molim da to odatle i sa tog mesta ne zloupotrebljavate, jer pitanje je zaista na koji način, i dokle to, i kako to neko može da trpi i toleriše. Nemojte da zaboravite da smo mi potpuno isti.
Mi smo izabrani kao i vi, ni u čemu se ne razlikujemo, osim što Vam je Skupština dala pravo, dakle skupštinska većina Vam je dala pravo da predsedavate, da rukovodite sednicama Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da ćemo time učiniti jedan značajan korak napred. A čini mi se da ovakav način na koji to funkcioniše, pa svi krše, a posebno krše radikali, kada izađe neko iz DOS-a, dobace jednu jedinu reč, odmah opominjete radikale, a kada izađu radikali, dobacuje 50 članova DOS-a. Kada oni dobacuju, onda ćutite, nikome ne govorite ništa, onda su svi krivi, a samo ste vi dobri. Nije to baš tako i bilo bi dobro kada biste poveli računa i o dostojanstvu Narodne skupštine, kojom predsedavate, a i o dostojanstvu svih ostalih narodnih poslanika. Hvala Vam.
Ja Vam govorim o tome kako permanentno kršite Poslovnik i ne znam šta biste sada stavili na glasanje? To što sam rekao da permanentno kršite Poslovnik, a skupštinska većina će iovako ionako izglasati i reći da tu Poslovnik nije prekršen. Ja Vama ukazujem, pošto mi se čini da neki ne umeju da govore, ne umeju da izađu za ovu govornicu, ne umeju da se ponašaju pristojno.
Ako misle da će da me uplaše svojom vikom - neće. Ako mislite na bilo koji drugi način da rešavate te probleme, možete da pokušate. Ali, kažem Vam, nemojte ni da vičete, ni da pretite, jer ovo treba da bude Narodna skupština, a ne ono na šta ste vi naučili. Ako imate nešto protiv onoga što sam rekao, izađite za govornicu, pa to kažite. To je elementarni civilizacijski red.
Ja sam Vam samo rekao, gospodine Maršićanin, da smatram da bi bilo dobro, i uveren sam u to da se to čini većini građana Republike Srbije, da bi bilo dobro da se na drugačiji način ophodite prema opozicionim poslanicima, pre svega da ih na drugačiji način tretirate. Naveo sam Vam čak primere takvog Vašeg ponašanja, jer neću da kažem da je najtužnija činjenica to što ste Vi danas predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a ja bih to mogao da kažem i imao bih mnogo veće pravo, nego da Vi govorite ono što ste već govorili, tako da ja to od Vas uopšte nisam tražio da sada stavljate na glasanje, jer znam kako će se ponašati skupštinska većina, već je to bio moj apel Vama da učinite napor i da promenite svoje ponašanje i mislim da će biti potpuno drugačiji odnos u Narodnoj skupštini i da će tenzije biti mnogo niže i da će moći neuporedivo normalnije da se razgovara.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, pre svega bih rekao nešto oko ovih poziva da se završi i oko nestrpljenja koje vlada kod poslaničke većine. Čini mi se da je to zaista neprimereno i ne znam gde se kome žuri, da li mi imamo neku drugu tačku na dnevnom redu, gde treba da raspravimo o situaciji na jugu Srbije, a pošto se ne može menjati dnevni red u vanrednom zasedanju, to govorim zbog građana koji to, verovatno, ne znaju, a nemaju ni obavezu da znaju. Dakle, o tome nećemo raspravljati. Ne znam gde se kome žuri i zašto bismo završavali raspravu koja ne može da donese bolje rezultate. Nemojte da zaboravite da mi u raspravi o pojedinostima tek planiramo da pokušamo da ubedimo da prihvatite neke od naših amandmana, posebno amandman o interpelaciji.
Uzgred da kažem onima koji to ne znaju da nisu dobro primetili, interpelacija nema apsolutno nikakve veze sa izveštajem o radu Vlade, a koji su to ovde sa ove govornice izgovarali, i još nešto, da odgovorim gospodinu Ivkoviću na ovo što je rekao - tačno je, raspravljali smo o situaciji na Kosovu i Metohiji, moglo je to i mnogo češće da se čini, ali moram nešto da kažem, i to je razlika u odnosu na ovo što se danas dešava.
Danas se ne raspravlja gotovo ni o čemu osim o onome što je bilo i kako je bilo. Nema problema, sve vreme može da se raspravlja o tome, sve novine, sve televizijske stanice samo o tome raspravljaju, raspredaju, i to kako im padne napamet i šta im padne napamet, bar pola toga izmisle, dodaju kome stignu, šta stignu, falsifikuju pola toga, ali nije to naročito ni važno. O onome što će se zbivati, o budućnosti zemlje, o onome što su naši problemi, nigde, niko i ništa ne govori, ni o Kosovu i Metohiji. A podsetiću vas, na stranu zašta je sve ko i kako kriv, mi radikali smo bili protiv plana Ahtisari-Černomirdin, ali vi ste u izbornoj kampanji rekli da će se vratiti vojska i policija na Kosovo i Metohiju, je li tačno, i zbog toga ste dobili deo srpskih glasova u Republici Srbiji.
Vojska i policija nisu se vratile na Kosovo i Metohiju. Da vidimo zbog čega, kako ćemo to da rešimo? Valjda ima pametnih ljudi u ovoj Skupštini, koji tu mogu nešto da učine, ili da pomognu, ili da iskažu svoje mišljenje, ili makar protivljenje onome što se dešava u našoj zemlji. Da vidimo šta se dešava na jugu Srbije? Nije to bilo ranije ili bar nije imalo takve razmere. Znalo se da ih ima nešto u Dobrosinu, ali nisu zauzeli toliku teritoriju. To su zauzeli tek u novembru mesecu prošle godine, kada su pučisti već bili na vlasti, u tom trenutku.
Pa da vidimo šta se sada dešava, kakav je to plan, zašto se o tome uopšte ne raspravlja, zašto o tome ne želi niko da govori? To je i suština onoga o čemu sam danas govorio. Dakle, tu mora da se zamažu oči javnosti, da se "baci koska narodu", da razmišlja o tome da li je uhapšen Milanović zbog toga ili nije. Na kraju, kad ga puste, prećutaće sve to, ili neki drugi, ili neki treći, neki peti ili deseti.
Dakle, ne govorim o onima koji su optuženi, i eventualno da se dokaže za ubistvo, već govorim o onome što je očigledno, da su ljudi nevino uhapšeni. Dakle, to je suština - bavite se time, ali nemojte se baviti suštinom problema. To je ono što je zaista istina.
Iskoristio bih ovu priliku, pre nego što krenemo na raspravu u pojedinostima, da zaista apelujem na to da u narednom periodu razgovaramo o važnim stvarima, o ozbiljnim temama, o onome što muči građane Srbije i da se vidi kako tu, i šta možemo mi, kao najviši zakonodavni organ, da pomognemo i na koji način te probleme možemo da rešimo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je deo onoga na šta smo vam ukazivali danas, a samo malo pažnje, ovo sada vrlo kratko traje tako da nećete morati mnogo vremena da izgubite. Vidim da je nekima mnogo dosadno što su izabrani za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Verovatno će morati da se naviknu na to. Dakle, mi smo predložili da se brišu reči "na predlog predsednika". Prosto ne razumemo zašto bi uopšte pisalo "na predlog predsednika"? Zašto bi se takve prerogative, odnosno takve ingerencije stavljale u ruke predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znamo šta je to smetalo dosadašnjim odredbama Poslovnika? Zašto bi se broj potpredsednika određivao posebnom odlukom na predlog predsednika? Pa, zar nije mnogo logičnije da se to radi po dogovoru poslaničkih grupa ili da to bude posebno propisano Poslovnikom? Nego, onoliko koliko to padne i kako to padne na pamet predsedniku Narodne skupštine, tako će i da bude. Ne razumem da li se to danas pravi neka nova posebna funkcija. Kada je reč bila, a ne znam, neko je od DOS-ovih poslanika govorio o posebnim ovlašćenjima i ingerencijama predsednika Narodne skupštine, jeste, ali u posebnim i specifičnim okolnostima. A ne ovde, unutar Narodne skupštine Republike Srbije. Vi sada pokušavate da na određene načine, da na silu date mnogo šira i mnogo veća ovlašćenja i mnogo veće ingerencije predsedniku Narodne skupštine, koje uopšte nije imao po ranijem Poslovniku. Molim vas da prihvatite ovaj naš amandman.