Pošto se radi o vrlo srodnim amandmanima, samo bih vas na još jednu stvar upozorio, pre nego što donesete odluku da li da glasate, ili ne, za ovaj amandman poslanika Srpske radikalne stranke, a to je da se ovim tekstom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima briše onaj deo koji se do sada odnosio isključivo na svojstvo pravnog lica. Znači, sada se u potpunosti daju sva prava nadležnim inspektorima, koji mogu to da izriču, i onima koji više nemaju svojstvo pravnog lica, kao što je to bilo po prethodnom zakonu, kao što je to bilo u ranijim slučajevima, i time se obaveze svih onih koji imaju svoje samostalne zanatske radnje, trgovinske radnje, na strahovit način pojačavaju, a pružaju se neuporedivo veća prava i daju se u ruke neuporedivo veći prerogativi vlastima i čini mi se da se ponovo stvara jedna vrsta arbitražnosti o kojoj smo do sada govorili.
Zaista, sada kada je govorio gospodin Plužarević, neverovatno je gospodine predsedniče da je danas ponovo izrečena opomena narodnom poslaniku Srpske radikalne stranke, a ostalim poslanicima nije izrečena, iako je samo govorio, ili čak odgovarao na ono što su drugi izricali ovde o srpskim radikalima, ali i to, čini mi se, na najbolji način govori o želji nekih da uspostave neravnopravne odnose u Narodnoj skupštini, da neki imaju određena prava, da neki mogu da govore o određenim temama, a da nekima određene teme moraju da budu tabu, jer čim počnu da govore, odmah ih treba opominjati, oduzimati pravo na reč, ili isključivati iz daljeg rada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko od predstavnika vladajuće većine, koji je izlazio za govornicu, rekao je kako je nemoguće istovremeno napadati ovaj zakon, zbog onoga što se daje kao pravo ili obaveza poslodavcu, a istovremeno ga kritikovati zbog smanjenja prava radnicima. Upravo je to vrlo jednostavno i potpuno moguće ovim zakonom, uopšte nije inkopatibilno, pre svega zato što se u ovom zakonu govori o osnovicama na koje se obračunavaju i plaćaju doprinosi, ono što pre svega pogađa poslodavca, ali istovremeno se govori o značajno smanjenom ostvarivanju prava nezaposlenih lica, odnosno o značajno nižem iznosu novčanih naknada, o kojima se ovde govori, tako da je to nešto što je, čini mi se, potpuno jasno.
Uzgred samo da primetim, da ona reč - pozicija, ne predstavlja ništa suprotno od opozicije. Suprotno od opozicije je vlast, a ne pozicija. Ali, dobro, to piše u nekim malo ozbiljnijim knjigama. Što se tiče samog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, on bi po svojoj suštini trebalo da predstavlja jedan od zakona unutar takozvanog socijalnog zakonodavstva. Ovde se to zove Predlog zakona o izmenama i dopunama, to se uopšte ne može reći. Ovo je nastavak, ne reformskih, već antireformskih poreskih zakona, koje smo do sada usvajali. On je, u stvari, još jedna karika u lancu koja bi trebalo da upotpuni budžet, koji je Vlada Republike Srbije predložila, a poslanička većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojila, i čini nam se da je ono što predlaže ovaj zakon na jasan način to očitava.
Pročitaću, naime pošto smo uspeli ovde da izračunamo, u poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, pa ću vam samo pročitati, neću vam čitati sve detalje, ali samo nekoliko, da vidite koliko se za poslodavca povećavaju obaveze, odnosno, koliko mu raste osnovica za obračun doprinosa.
Dakle, za svih ovih osam kategorija (govoriću po kategorijama, da ne bih čitao svaku kategoriju pojedinačno) - dakle, za prvu kategoriju (to su oni poslovi za koje se ne zahteva stručnost), sa 470 dinara, na 3.033 dinara, za poslove za koje se zahteva stručnost, dakle, do treće godine srednjeg obrazovanja, to je sa 800 dinara, na 4.427 dinara. Zatim, u trećoj kategoriji, sa 950, na 5.262 dinara. U četvrtoj kategoriji, sa 1.200 dinara, na 6.635 dinara. U petoj kategoriji, sa 1.300, na 7.145 dinara. U šestoj, sa 1.700, na 9.409 dinara. U sedmoj, sa 1.900, na 10.510 dinara, i u osmoj kategoriji (to je stručnost stečena doktoratom, dakle, osmi stepen), sa 2.300, kolika je bila do sada osnovica za plaćanje doprinosa, to raste na 12.724 dinara.
Postavlja se pitanje - ko će to moći da plati i šta mi ovakvim zakonskim predlogom stimulišemo? Ovakvim zakonskim predlogom, ukoliko on bude usvojen, a mi poslanici Srpske radikalne stranke se nadamo da to poslanička većina ipak neće prihvatiti, stimuliše se povećanje broja nezaposlenih, umesto da činimo sve što je moguće da zapošljavamo nove ljude, da se stimuliše posebno zapošljavanje mlađih ljudi. Mi na ovakav način zahtevamo i tražimo bukvalno od svih poslodavaca da otpuste sve one bez kojih mogu da obezbede prostu reprodukciju, i apsolutno ništa više, da bi se upotpunile sve potrebe za onakav budžet o kome smo već govorili, od 140 milijardi.
Kome ovo može da smeta? Neće nekima, većini hoće. Neće smetati nekom tamo šefu kriminalne družine, mafijaške družine Dragoljuba Markovića koji će pištolj da stavlja u usta onima koji se sa njim ne slažu iz Surčina, ili braći Burgija ili ovome što je skoro sklonjen iz Srpske radikalne stranke Petru Paniću koji na ovakav način zloupotrebljavate. Smetaće to običnim poslodavcima, smetaće to običnim ljudima, ljudima kojima bi trebalo činimi se mnogo više da učine na zapošljavanju novih ljudi, koje bismo trebali da podstrekujemo da tako nešto naprave. Moram da ukažem na činjenicu da se novčane naknade za nezaposlene značajno smanjuju. Mi smo imali primer i ovde se posebno govorilo o onim nezaposlenim licima koji imaju preko 30 ili preko 25 godina radnog staža. To je nešto što predstavlja najznačajniju rigidnost, ristriktivnost i krutost u ovom predlogu zakona, a već smo o tome govorili gospodine ministre i oko Zakona o radnim odnosima, a tada sam već govorio o onome što sledi u ovom predlogu zakona. Tada je bilo reči i rečeno je činimi se na najbolji mogući način, da ćemo imati veliki problem sa ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža, jer zašto bi neko primio na posao nekoga koji ima 30 ili 31 godinu radnog staža, ako on pre toga može da zaposli nekoga ko ima 18, 19 ili 20 godina. Mi nikakvu nadoknadu nismo obezbedili ljudima koji imaju preko 25 godina radnog staža ili ako hoćete, obezbeđena je znatno manja u odnosu na ono što je raniji zakon predviđao.
Izbrisana je čitava norma iz prethodnog zakona, a koja kaže, nezaposlenom licu koje je bilo osigurano 30 i više godine, novčana naknada isplaćuje se do zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Sada toga uopšte nema. Znači, ukoliko je neko nezaposlen i ima preko 25 godina staža, on dobija samo 24 meseca tu novčanu nadoknadu, u kojoj opet postoji jedan čudesan vremenski interegnum. Kaže se da će se novčana nadoknada isplaćivati počev od 1. 09. ove godine, a šta će biti u maju, junu, julu i avgustu mesecu, o tome niko ni reči ne govori. U to vreme će se samo prikupljati doprinosi, uzimaće se ono što je neophodno za budžet, a za radnike koji treba da ostvare svoja prava neće biti ništa.
Kada dođe vreme da ostvaruju svoja prava, očigledno je da će ta prava biti neuporedivo manja i neuporedivo u nižem iznosu, jer će biti te materijalne nadoknade, nego što je to bio slučaj do sada. Pročitaću ono što se menja u zakonu, da bi poslanici koji to nisu pročitali, a nadam se da takvih nema mnogo, ali građani su to saznali, da se većina novčane nadoknade koja je ranije utvrđivana u iznosu od 70%, prosečne zarade nezaposlenog lica, sada je 60%. Tu osim jednog malog obezbeđenja postoji značajno ograničenje u sledećem stavu. Naime, ako neko od vas ima platu 20.000 dinara, možete li izračunati koliko je 60%. Dakle, to je 12.000 dinara. Ne možete imati 12.000 dinara, jer vam sledeći stav govori da je maksimalno između od 40%, a što je minimalno do 80%, što je maksimalno prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike Srbije.
Znači, ono gde biste mogli da imate da ostvarite određene prihode, da kažete da ipak nešto obezbeđujete sebi materijalnu nadoknadu, a vi niste u stanju za to što ćete na ovakav način biti destimulisani, uništavani. Činimi se da ovaj zakon osim što ga je verovatno tražio da se usvoji neko iz Evropske unije, da bi oni mogli lakše da dođu do svojih bogatstava, da bi oni mogli lakše da učestvuju u uništavanju naše zemlje, u uzimanju naše privrede u svoje ruke i to za male pare, bud zašto, jer sve je ovo neka vrsta prethodnice, neka vrsta uslova bez koga se ne može doneti dakle, conditio sine ljua non, bez koga ne može postojati zakon o privatizaciji, koji toliko najavljujete. Činimi se da ćemo umesto jednog radno - socijalnog zakonodavastva imati sve vreme poreske antireforme, koje će biti reforme samo utoliko što će se plaćati sve neuporedivo više, nego što je to bio slučaj ranije i što će građani to morati da plaćaju. Da vam kažem nešto, građani još ne znaju, oni misle da ovo što im je sada stiglo za poreze na imovinu, da im je to u skladu sa novim poreskim obavezama. Nije. To je samo usklađeno sa prethodnim, sa nivoom inflacije. Građani će tek videti šta ih čeka i kakve ih muke očekuju, tek u junu i julu mesecu, kada dođu na naplatu treći i četvrti kvartal. Dakle, tek tada će ljudi videti koliko su zaista poreske obaveze povećane. Mi ovim zakonom plašim se, naravno, da stvaramo uslove u jednom delu, a neko će reći možda za neke zdravije osnove, ali u svakom slučaju stvaramo uslove za još siromašniju državu, za još siromašnije ljude za stvaranje ogromnog broja nezaposlenih lica, sa kojima plašim se, ukoliko ovaj zakonski predlog prihvatimo nećemo znati šta da činimo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite amandman koji je podneo narodni poslanik Srpske radikalne stranke, Petar Jojić, zato što smatramo da se time zaista obezbeđuju elementarna prava onim ljudima koji imaju preko 30 godina staža, onim ljudima koji su već pri kraju svog radnog veka, ali kojima je potrebno obezbediti elementarnu socijalnu sigurnost i sigurnu starost.
Ovo govorim zbog toga što vi znate, u ovakvim uslovima, u zemljama u tranziciji, u Srbiji u kakvoj se mi danas nalazimo, predstoji teško vreme upravo za te ljude, za sve ove kategorije, koje su pominjane u članovima 2, 3. i 4. jer niko ne može, odnosno teško da bilo ko može da izdrži konkurenciju - ljudi koji imaju preko 30 godina staža, sa onima koji su neuporedivo mlađi, ukoliko to onaj koji je učestvovao u privatizaciji bilo kog preduzeća baš nešto posebno ne želi. Teško da mogu ja da se merim sa onim ko je mlađi deset godina, a ne onaj koji ima 30 godina staža.
U tom smislu, smatramo da bi bilo veoma važno da se udvostruči visina ove otpremnine, smatramo da bi bilo značajno zato što to ne može na poseban način da ugrozi poslodavca, a time bi njemu stvorili obavezu da se težim putem i na teži način oslobađa ljudi, koji su vekom stariji i životom stariji, i čini nam se da se ovde ostavlja jedna neuporedivo veća sloboda poslodavcu da, bezmalo, čini šta hoće prema ljudima za koje smatra da su pri kraju svog radnog veka.
Isplata ovoga, kako je predviđeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, znači, da će se isplatiti otpremnina najmanje u visini od petostrukog iznosa zarade, je nedovoljna, zato što se postavlja pitanje - šta sada taj čovek može da radi? Hoće li on ići u zavod za zapošljavanje, hoće li on tamo očekivati da nešto dobije posle svega i ko će ga posle toga u ovakvim uslovima, kada se zemlja nalazi u tranziciji, ko će ga posle toga zaposliti?
Ni ovo što smo mi predložili ovim amandmanom ne može do kraja da obezbedi njegovu socijalnu sigurnost i materijalnu egzistenciju, do sticanja svih prava iz starosne penzije, ali je to nešto što bi moglo da omogući nešto više i nešto sigurniju budućnost, od onoga kako je to bio slučaj do sada.
Ja vam ovo posebno govorim zbog sledećeg predloga zakona, koji će biti na dnevnom redu, zbog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, u kome nema više norme u kojoj je propisano da se nezaposlenom licu, koje je bilo osigurano 30 i više godina, novčana naknada isplaćuje do njegovog zaposlenja, odnosno, do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, već se sada govori samo o 24 meseca, ako je bilo osigurano 25 i više godina.
Dakle, to su još neke restriktivne izmene, koje su veoma značajne, koje su veoma blisko povezane sa ovim o čemu smo mi danas govorili i čini mi se da bi bilo logično da prihvatite ovaj naš amandman, ovaj amandman narodnog poslanika Petra Jojića, jer mislim da ovim niko neće izgubiti.
Poslodavcu će biti nešto teže, ali će mu teže biti da se oslobađa onih radnika koji su ceo svoj vek pošteno obavljali svoj posao. Naravno da će mu biti nešto teže, ali ovako će se na jednostavan, a mogu se čak, ako hoćete, i na potpuno neprimeren i besprizoran način oslobađati ljudi koji su krivi samo zato što su po godištu nešto stariji nego svi ostali. Hvala vam.

Mislim da bi bilo dobro da se prihvati amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke, Božidara Vujića. Ovo, o čemu je rečeno u obrazloženju, mislim da na najbolji način govori o neophodnosti prihvatanja tog amandmana, Iznos od 35%, koji se isplaćuje kao minimalna zarada od prosečne zarade od  privrede Republike, i suviše je nizak da obezbedi materijalnu i socijalnu sigurnost zaposlenog, pre svega, imajući u vidu enormni porast cena na malo, nešto što niko nije očekivao i nešto što će se teško predviđati u budućnosti, posebno što će očigledno mnogo više i mnogo brže, čak i geometrijskom progresijom, rasti u odnosu na zarade zaposlenih.
Zato smatramo da bi trebalo prihvatiti njegovu ideju da se umesto 35% to poveća na 50%, čime bi se zaštitila prava zaposlenih, a istovremeno, smatramo da, takođe, obaveze koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa ne mogu se smatrati u ono što predstavlja zaradu zaposlenog.
Znate, to vam je kao sada kada su hapsili pripadnike obezbeđenja Srpske radikalne stranke, pa su uhapsili zelenu ručnu testeru. To im je valjda bilo najveće, najžešće i najjače oružje. To je jedna zelena mala ručna testera i to su uhapsili, priveli su u stanicu policije. Dakle, to je bilo najžešće moguće oruđe, najjače oružje. Naravno, pustili su ih sve. Tako vam je kada radniku uračunate ovo kao zaradu. Računate mu kao zaradu nešto što nema veze sa njim, nešto što nije ni video, ni dobio, niti to ima bilo kakve veze sa onim što bi on mogao da koristi za eventualno sticanje materijalnih dobara ili bilo čega drugog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću ovo reći o ovom amandmanu pošto se delimično odnosi na ono što ste odbili, što je malopre poslanička većina odbila i što smo delimično objašnjavali, moram samo da ukažem na jednu razliku, odnosno na nepreciznost i netačnost u onome što je govorio gospodin Jovanović.
Tačno je da je trebalo da budu penzijski, zdravstveni fondovi puni, da je tu trebalo da bude novca, da je tu trebalo da postoji kapital koji može da se obrće, ali toga nije bilo ni 1998, a ne znam da li ga je bilo 1997, 1996. ili 1995. godine, ništa nije bilo, ama baš ni jednog jedinog dinara nije bilo ni 1998. godine, a kao što ga nema ni 2001. godine. Da li ga je bilo 1990. ili 1988. ili 1985., to je već drugo pitanje. Godine 1998. ga nije bilo.
Zašto nam to govorite, kada ste u svom predlogu zakona o privatizaciji rekli da radnici mogu da imaju svega do 30% učešća u deonicama, u fabrikama u kojima su radili preko 30 godina, u kojima su čitav svoj rad, svoj trud, sve svoje znanje, sve svoje umeće napravili. U čemu je onda razlika? Onda gotovo da nema nikakve razlike. Mi smo ovde govorili o nečem drugom.
Govorili smo ovde o činjenici, o minimalnoj zaradi, odnosno nekada kako se to nazivalo garantovana zarada. Ukoliko je 35%, a ne 50% ono što je malopre odbijeno i još mu se uračuna u zaradu i obaveza po pitanju poreza i doprinosa, a onda smo govorili koliko će teže biti za radnika i nije slučano da sam zato spominjao i one testere koje su hapšene i privođene i tako dalje. Zato mi se čini da bi bilo dobro da se makar ovaj amandman prihvati, jer bi on značajno ublažio štetne posledice ovog čitavog člana, razume se a posebno stava o kome je reč. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da nije bilo i da je postojao problem u sprovođenju procesa privatizacije, pošto nije bilo živog novca. To je tačno. Zaboravlja se činjenica da kada se valorizuje trud i učešće radnika u stvaranju i osnovnog i obrtnog kapitala, da kada se izvrši privatizacija, da se stvara osnov za buduće ekonomsko efikasnije delovanje.
Nateraćete me da kažem nešto što će možda neki i zloupotrebiti posle, pa makar i ne do kraja pravična i poštena privatizacija, bolja i uspešnija je bilo kakva nego nikakva, zato što će barem u budućnosti biti neuporedivo efikasniji rad te firme, te fabrike, tog proizvodnog pogona. Zato je to bilo suštinski važno da se provodi u prethodnom periodu, kada nije bilo dovoljno živog novca spolja. Kada je reč o živom novcu, a imamo ga, bila su nam zamrznuta značajna finansijska sredstva, dve milijarde su nam bile zamrznute sa kamata, a to dođe preko tri milijarde dolara, ako se ne varam.
To nije mnogo i sa svim onim što će ući, videli smo šta se predviđa da će ući u našu zemlju, dakle govorim sada o pomoći državi u budžetske rezerve i na federalnom i na republičkom nivou, a to je vrlo malo novca.
Što se tiče ulaza privatnog kapitala spolja, neka uđe i do 5%, a neće, opet nam ostaje do 95% gde neće biti živog novca za otkup naših društvenih i državnih preduzeća i firmi, najmanje toliko. Mi smo računali ranije da je moguće negde jedva 1% u odnosu prema 99%. Neka bude i 5% prema 95%, ali više ne može, ali šta ćemo da radimo sa ovih 95% firmi, preduzeća, fabrika i tako dalje. Zašto se tamo ne daju radnicima veća prava u skladu sa postojećim zakonom, gde mislimo da su bila neuporedivo bolja rešenja i tada bismo obezbedili neuporedivo efikasnije ekonomsko delovanje u predstojećem periodu.
To nam se čini nešto veoma logično, a da ne govorim o drugim političkim zahtevima kako može da se dođe do još više novca da se naplati ratna šteta od NATO zemalja, a ne da Džordž Robertson komanduje kada će da bude puštena đakovička grupa, da li će da nam da dinar ili dva da ponizimo još malo zemlju i tako dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je po ko zna koji put brutalno prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine, a sebi dao za pravo ono što nema pravo da radi i čini, ali u skladu sa tim, (glasovi iz sale: koji član?) vi koji ste nepismeni ili koji niste naučili da govorite, izađite za ovu govornicu, pa kažite neku reč, nemojte da mučete i bučete sa svojih mesta. Nego, dođite ovde, pa kažite šta mislite, a ne da se pravite pametni, u svojoj kući i u komšiluku, a da ovde ne smete ni slučajno da izađete za govornicu. Dakle, vi ste gospodine predsedniče govorili ovde o uništavanju države i time povredili član 99. stav 1., a sada ću vam reći, vi ste ti, ne time što psujete majku narodnim poslanicima, a to činite gospodine predsedniče, niste time uništili (glasovi iz sale: tema), državu. Uništili ste državu time što je vaš predsednik Koštunica pustio đakovičku grupu na slobodu, uništili ste državu što ste pustili sve šiptarske...

Ali me nećete prekinuti pre nego što završim. Vi ste ti, koji ste u svakom smislu uništili i upropastili državu. Povlačite vojsku sa juga Srbije, kažete narodu da je to pomeranje NATO snaga.

Vi ste ti gospodine predsedniče, koji zemlju uništavate u ekonomskom i u socijalnom pogledu. Vi ste ti, koji je na svaki način uništavate.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine nam je prvo psovao majku, a sada nas vređa time što govori da svi treba, kako ste rekli predsedniče, da se izduvamo? Pa  ne znam o čemu to govorite, ne znam ni šta vam to znači, da vam iskreno kažem, ali ću vam pročitati nešto drugo što piše u Poslovniku, jer ne možete ostaviti poslaničku grupu bez njenog predsednika, ili bez njenog predstavnika.
Pročitaću vam, za vas nepismene, tačno da možete da uzmete knjigu, da otvorite i da nađete gde se to nalazi - u članu 134. stav 2. kaže se: "rasprava u pojedinostima" (posebno što je ovo deo koji je specifičan i odnosi se baš na ovaj deo rasprave, i zato je i pravno jači, ukoliko biste pravili supremaciju pravnog značaja bilo kojeg dela ovog akta) "obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, a u raspravi mogu da učestvuju": između ostalih, (dakle, navodi se) "predsednik", odnosno predstavnik poslaničke grupe." Je li to tačno?
Hoćete li da kažete uopšte ko će biti predstavnik poslaničke grupe? Ako nama ne date pravo, da mi odredimo ko je predstavnik poslaničke grupe u raspravi u pojedinostima, onda nam vi recite ko je taj, pa recite da je bilo ko od nas 23, koliko nas ima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i da taj predstavnik može da izađe i da se obrati narodnim poslanicima, kad su u pitanju amandmani. To je suštinska razlika i molim vas da pokušate da se izražavate na takav način, da nas ne vređate.
Meni se čini da nisam rekao, osim onima koji nepristojno i mnogo nepristojnije dobacuju, nikada vam ništa, ni vama, niti bilo kome drugom, neprilično ili uvredljivo, ili ne znam kako izjavio, ili izgovorio, ali vas molim da takođe to vi ne činite sa poslanicima Srpske radikalne stranke, posebno i da nam dozvolite samo da budemo jednaki, kao i svi drugi i ništa više. Hvala vam.

Samo bih vam ukazao na činjenicu da kada o tome govorite, gospodine predsedniče, niste naveli nijednu uvredu, jer ja vama nisam psovao majku, niti smo bilo šta slično govorili što ste vi govorili narodnim poslanicima. Nikada me nećete pronaći u takvom stanju da mi tako nešto izađe iz usta ili da tako nešto budem u stanju da izgovorim.
Što se tiče ovog drugog dela, Vi ste gospodine predsedniče, kršeći Poslovnik, kršeći taj podzakonski pravni akt, isključili Vojislava Šešelja, oduzeli pravo na reč Tomislavu Nikoliću i sada kažete - to je njihovom krivicom i zato Vama više ne dajem reč, nikome iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. To ste mogli odmah da uradite. Onda više ne bismo imali pravo ni na amandmane, nemamo pravo ni da govorimo u načelnoj raspravi tri puta, jer vi ne možete da shvatite da mi imamo i trećeg i četvrtog i petnaestog člana naše poslaničke grupe koji može da bude naš predstavnik. To je naša interna stvar, a ne vaša stvar da o tome odlučujete. Ako mi budemo odlučili da to bude Zlatan Jovanović, biće Zlatan Jovanović. Ako bude Aleksandar Vučić, biće Aleksandar Vučić, a ne vi o tome da odlučujete i da o tome govorite.

Javio sam se po amandmanu da govorim.

Mogu po Poslovniku. Pročitajte Poslovnik, pa ćete videti da mogu po Poslovniku. Zaista ne znam zašto su ove dame toliko krvoločne kao što same kažu. To nikada ne bih rekao. Nisu mi tako izgledale, ali zaista je neverovatno kako se ponašaju i šta sve dobacuju. Neverovatno je da njima niste u stanju da kažete.
Moram da vam kažem gospodine predsedniče da razumem vaš gnev i muku zbog onoga što ste psovali majku poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Znam da vi sada morate svima ostalima da kažete da psuju i kada to ne rade, ali to neka ostane na vama da objašnjavate, narodu i građanima i svim poslanicima zašto ste to činili. Moram vam ukazati na nešto drugo.
Ovde nema vašeg tumačenja Poslovnika, niti bilo čijeg tumačenja Poslovnika. Imao sam dovoljno vremena posle našeg poslednjeg razgovora da sednem i pročitam sve norme poslovničke koje se odnose na zastupanje poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi nemate pravo i nikakvu mogućnost da oduzmete pravo poslaničkoj grupu da ima svog predstavnika. Nikako ne možete imati pravo. I da isključite trojicu, četvoricu, postoji peti ili postoji šesti koji će se na to pozvati.
Reč je o članu 134. stavu 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Još nešto gospodine predsedniče, vaš prethodnik na mestu predsedavajućeg je poštujući Poslovnik to pravo dozvolila i omogućila predstavniku Srpske radikalne stranke. Ja sam po tom pravu, po stečenom pravu, koji je dakle prihvatila i shvatila i vaš prethodnik, predsedavajući sa ove govornice, govorio već u Narodnoj skuštini Reublike Srbije na prepodnevnom delu sednice kada vi niste bili prisutni. Ne možete vi posle toga da se setite i da kažete - sada me je upozorio neko iz poslaničke grupe i više vam ne dajem pravo da govorite. Ne možete zato što ni taj koji vas je na to upozorio nije imao nikakvo pravo, jer ne možete da uskratite mogućnost našoj poslaničkoj grupi da ima svog predstavnika, ma kako se on zvao. Ne možete da nas izbrišete, ne možete da kažete da nas nema. Mogu možda neki na ulici da nas pobiju, da nas postreljaju, možete sve da nas pohapsite, ali dok smo u ovoj skupštini ne možete da kažete da naša poslanička grupa ne postoji i da ne može da ima svog predstavnika. Inače, niti ima sednice, niti ima bilo čega drugog, niti ima bilo kakve ravnopravnosti, niti ima poslaničkih grupa, niti ima parlamenta i skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Narodnoj skupštini Republike Srbije dogodilo nešto što nije smelo da se dogodi. Dogodilo se nešto što se nije dešavalo u prethodnih 11 godina višepartijskog sistema ili pluralizma u Srbiji i SRJ. Naime, na brutalan način, kršeći Poslovnik, većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno DOS-ov režim uklonio je svog najvećeg političkog protivnika iz Narodne skupštine Republike Srbije, na jedan brutalan, neprimeren način, način koji je pre karakterističan za zemlje diktarutra i najgorih autokratija. Molio bih službenike da me ne ometaju dok govorim.

Upravo, pročitaću vam, pokušaću da vam prevedem po znanju prava, a neću komentarisati čak ni vaše psovke juče ujutru, u 10 časova i 10 minuta, kada ste psovali majku poslanicima, čak i to neću komentarisati, ali ću vam tačno ukazati, gospodine predsedniče, na kršenje poslovničkih normi, poslovničkih odredbi, član po član i pročitati vam ono što ste vi zaboravili da se dogodilo juče.
Naime, za ovu govornicu je, suprotno članu 100. stav 3, izašao Vlastimir Budimović, nadam se da nisam pogrešio u prezimenu kao neki drugi juče, i rekao sledeću stvar, između ostalog - predlažem Skupštini..... (Predsednik: Gospodine Vučiću, po drugi put vas opominjem da ovde ne otvaramo raspravu o onome što je bilo juče. Jučerašnja sednica je završena.) Nemojte da me opominjete, imam poslovničku primedbu. (Predsednik: Vi možete izneti primedbu na kršenje Poslovnika sa današnjeg zasedanja.) Govorim vam gde ste vi prekršili Poslovnik. (Predsednik: Juče.) Zato što ste vi posle toga protivposlovnički i protivzakonito prekinuli sednicu Narodne skupštine Republike Srbije. (Predsednik: Ne, nego sam dao pauzu.) Reći ću samo čime ste vi to povredili Poslovnik, i ništa drugo. Što vas toliko plaši činjenica da ste povredili Poslovnik na brutalan način. (Predsednik: Zato što, gospodine Vučiću, ne govorite o onome što je na dnevnom redu, već vraćate na jučerašnji dan, a to nemate pravo.) Zato što nećete da čujete istinu. Malopre ste saslušali, gospodine Maršićanin, budite malo strpljivi, to je dva minuta, neće duže trajati. (Predsednik: Obećavate?)
Dakle, V. Budimirović: "Predlažem Skupštini i predsedniku da donesemo odluku o udaljenju gospodina Šešelja sa sednice". Gospodin Maršićanin iza toga kaže: "Prvo ću morati da stavim na glasanje vaš predlog". A zatim, kaže: "Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika". Ne može na predlog narodnog poslanika doktor Vojislav Šešelj da bude udaljen iz skupštinske sale. Ne može da bude i to ne može ni na koji način.
Što se druge stvari tiče, materijalnog kršenja, juče ste na najgori način vređali poslanike Srpske radikalne stranke. Najgore ste stvari izgovarali. Juče je jedan, koji je odavde mahao rukama i pretio, govorio da su neke druge nacionalnosti od one koje jesu. To vam nije bilo izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. Meho Omerović je sa ove govornice govorio kako smo klali zarđalim kašikama negde, ne znam ni ja koga, zbog naših snova o velikoj Srbiji. Gde su ti koji su klali i kako su klali? Šta su psovali? Šta ste, gospodine Omeroviću, juče rekli gospodinu Šešelju kad ste sišli sa govornice? Šta ste govorili?
Tako strašne stvari nikada niko nije izgovorio nikome. Nikada niko. Izađite pa kažite šta ste rekli. Izađite i kažite svima drugima. Šta je to bilo na nacionalnoj osnovi i zbog čega je materijalna povreda? Da li je to na nacionalnoj osnovi povreda što je vama rekao? Na nacionalnoj osnovi, to što je hteo da smiri situaciju, a vi ste režirali sve? To što je hteo da vam kaže da u našoj stranci ima mnogo onih koji nisu Srbi? Da li je to na nacionalnoj osnovi bilo, gospodine Omeroviću?
Da li ima, ako ćete ono što je dobacio sa mesta, što je rekao, a vi dobacujete svaki put, pa i sada, pa i psujete, i najgore reči moguće govorite, pa nikome ništa, da li je to karakteristična reč, to pušenje, da li je to karakteristična reč za neke nacije, pa zato možete da radite to? Da li za to izbacujete ljude, zato što drugačije misle? Nemojte da dobacujete i nemojte da vičete. (Aplauz poslanika Srpske radikalne stranke.)
To što vi mislite da možete da vičete, da možete da pretite i da hapsite.... (Predsednik: Gospodine Vučiću, pet minuta govorite, a Poslovnikom je utvrđeno tri minuta i ne govorite o onome što je na dnevnom redu.) Završavam. Dakle, i u formalnom i u materijalnom smislu Poslovnik je povređen na najgori mogući način. Postoji nešto što je problem. Neverovatna je stvar da se samo radujete nečijim hapšenjima, da se radujete na pomen nečijih likvidacija, da se radujete na pomen nečije muke i nečije nesreće. Neverovatno je šta ste uradili juče, ali vam kažem, ni ta vam radost, makar trajala i tri meseca i pola godine i godinu dana, neće doveka trajati. Hvala vam.