Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam govoreći o Predlogu zakona morao najpre da konstatujem da nema nikoga ovde od predstavnika predlagača. Zanimljivo je da i danas, gospodine predsedniče, oni imaju pametnija posla od razgovora sa narodnim poslanicima u Narodnoj skupšini Republike Srbije. Bilo bi dobro da nam kažete koja su to pametnija posla ili šta je to važnije od donošenja zakona iz njihove nadležnosti i zastupanja i odbrane tih zakona pred narodnim poslanicima, a posebno pred predstavnicima opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, što se tiče zakona, a juče sam govorio i pokušao da upozorim pre svega one iz Vlade Republike Srbije koji su želeli da čuju mišljenje opozicionih poslanika, želeo sam da ih upozorim i da kažem da se ovim krši Ustav, a pre svega član 82. Ustava Republike Srbije. Ne može Vlada Republike Srbije, kao jedan od dva organa izvršne vlasti, na sebe da preuzima ingerencije i prerogative vlasti Narodne skupštine Republike Srbije, kao vrhovnog legislativnog tela.
Ono što smo danas videli i to iz izveštaja sa sednice Zakonodavnog odbora, dakle, dobili smo papir i izveštaj sa sednice Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, predstavlja ovaj dodatni razlog zbog kojeg sam se javio. Naime, iz nama nepoznatih razloga i voleo bih da predstavnici obora, pre svega gospodin Đurašković, ako se ne varam, izađe za ovu govornicu i kaže šta je to što je navelo predstavnike Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja da unesu amandman na član 5, kojim se daju šira prava i nisu to prava, već oni prerogativi vlasti koji ni u kom slučaju ne bi trebalo da pripadaju teritorijalnoj autonomiji. Ovde se pre svega, razume se, zbog faktičke vlasti misli na Vojvodinu i čini mi se na ovakav način neko želi da Vojvođanskoj skupštini, da Vojvođanskom izvršnom veću prebaci one ingerencije koje čak ne bi smela da ima ni Vlada Republike Srbije, već Narodna skupština Republike Srbije kao najviši zakonodavni organ ove zemlje.
Dakle, tim prebacivanjem da nas polako i faktički približava onome što smo imali, onim zakonskim rešenjima, odnosno onim pravnim rešenjima koje smo imali u Ustavu iz 1974. godine, za koji znate da je okarakterisan kao konfederalni, kao onaj pravni akt koji je usledio, odnosno stvorio uslove za razbijanje Republike Srbije, ako hoćete koji danas održava uslove, odnosno takve ideje za razbijanje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.
Mi samtramo da posebno zbog činjenice da se Zakonodavni odbor po ovom pitanju nije izjasnio ili mi nismo dobili materijal, a rekao bih da se nije izjasnio Zakonodavni odbor, da bi bilo dobro da se narodni poslanici upoznaju sa tim, da nam se objasni šta su to bili pravi razlozi koji su naveli pojedine poslanike da glasaju za ovo, da li je to želja da se Nenadu Čanku izađe u susret ili nekom drugom u Vojvodini na takav način.
Nije to pitanje više da li će on imati platu 20, 30 ili 50 hiljada dinara, a ovde u Narodnoj skupštini biti 10, niti je to bitno. Mnogo bitnije od svega toga jeste pitanje zašto se krši Ustav i šta se sve to priprema, šta se to iza brda valja donošenjem ovakvih zakonskih projekata, posebno minut do 12, amandmanima koje sam odbor predlaže, koje Vlada prihvata i koji postaju sastavni deo teksta zakona. To je ono što nas u SRS brine, to je ono što nas politički muči i siguran sam da bi bilo dobro i značajno za sve poslanike u Narodnoj skupštini, dakle na samo za nas poslanike opozicije, već i za poslanike vlasti, da izađe neko od članova odbora, posebno predstavnik koji bi mogao da objasni svima, ali i građanima Srbije, šta ih je navelo da ovakav amandman prihvate.
Na još nekoliko stvari bih ukazao. Naime, Zakonom o Vladi Republike Srbije, članom 30, odnosno pre svega članom 29, predviđeno je da Vlada donosi uredbe, odluke, rešenja i zaključke. Sada se dalje kaže, u članu 30, da se uredbama bliže uređuju odnosi od značaja za izvršavanje zakona, utvrđuje načelo unutrašnje organizacije ministarstava itd. Ova problematika, koja je danas na dnevnom redu, određivanje osnovica, koeficijenata plata, određivanje platnih razreda ne može biti nadležnost Vlade Republike Srbije i ne može se određivati uredbama niti bilo kojim drugim aktima Vlade Republike Srbije.
Na Ustavnom sudu, da imamo Ustavni sud, kao što nažalost nemamo, ovaj zakon bi morao da padne. Ne brinite, nismo ga imali ni ranije, kao što ga nemamo ni danas, nikakve tu razlike nema. Samo su se zamenile uloge. Dakle, čini mi se da bi trebalo neko u Vladi da shvati, ali ne znam kako da shvati kada nikoga iz Vlade nema, kada niko to mišljenje ne želi ni da čuje, verovatno pripremaju opet nekoga da osude, pošto rade posao sudova, a novinama će da jave ko će koga da hapsi, pošto rade posao Vlade i nekih drugih nadležnih organa, ali ni to ne bi bilo čudo.
Zato ukazujem i apelujem na narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvate našu inicijativu, pre svega da se ovaj zakon ne usvoji, jer se na radi o dobrom zakonu. Ne radi se o dobrom zakonu, jer jednu materiju umesto Narodne skupštine Republike Srbije obrađuje Vlada, odnosno daju se prerogativi vlasti i ingerencije vlasti Vladi Republike Srbije ili bilo kom drugom izvršnom organu. Mi u našoj zemlji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle mogli ste to da date i predsedniku Republike i takođe bi bilo neustavno, kao što je i ovo neustavno.
Dakle, smatram i pozivam narodne poslanike u Narodnoj skupštini da ovo ne prihvate, a što se tiče govora prethodnika, samo ću dve rečenice da mu kažem, da slučajno, iako sam bio u Vladi, nemam nikakav auto, vozim službenog "juga" SRS, a voleo bih i ponudio bih, pošto se priča stalno o nekom ogromnom bogatstvu, da nas dvojica, bez obzira na različit broj godina, ali i ja imam desetak godina staža, ne može da bude odnos 10 prema jedan, sigurno je, nudim razmenu imovine u odnosu jedan prema 10, sve nepokretne i pokretne imovine u odnosu jedan prema 10. Mislim da je to fer i poštena ponuda, pa da vidimo ko na tu ponudu pristaje, a ko na tu ponudu ne pristaje.
Mnogo važnije od svega toga, mnogo važnije od sve te priče jeste pitanje ovog zakona, jeste pitanje, jer nemam ništa protiv ako ste vi sve što ste stekli, stekli pošteno, a ovde je pitanje da li će Vlada Republike Srbije i narodni poslanici saučestvovati sa Vladom Republike Srbije u kršenju, gaženju Ustava kao najvišeg pravnog akta ove zemlje, da li će prihvatati nešto što ne sme da se prihvati i nešto što ne sme da se dozvoli.
Čini mi se i plašim se da prihvatanjem ovakvih amandmana, da time što se ide na ruku vojvođanskim separatistima, nisu to više ni autonomaši, već separatisti, otvoreno o tome govore, ne kriju svoje političke ideje, ne kriju to za šta se oni zalažu, da ako sve to prihvatimo da ćemo se polako približavati onim rešenjima koja se danas nude Crnoj Gori, a to je minimalna federacija, redukovanje federalnih organa, redukovanje federalnih nadležnosti kao što je to danas slučaj. Mislim i čini mi se da je to nešto što ova Narodna skupština ne sme da prihvati i zato pozivam narodne poslanike da ovaj zakonski projekat u potpunosti odbace.