Dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo da kažem da je značajna tema o kojoj u ovom trenutku razgovaramo, ali da smatram da bi bilo značajnije da u ovom trenutku razgovaramo o Kosovu i Metohiji, posle usvajanja pravnih okvira Hansa Hekerupa, ili, kako oni sebe vole da zovu tzv. međunarodne zajednice. Mi smo ovde usvojili jednu rezoluciju kojom smo to pokušali da sprečimo. Kao što svi vidimo, nismo uspeli da sprečimo katastrofalna rešenja protiv interesa srpskog naroda i srpske države. Mislim da je vreme da pre svega, Vlada i mi kao narodni poslanici, učinimo nešto da pomognemo narodu na Kosovu i Metohiji.
(Glas iz sale: Tema.)
Gospodine Rističeviću, molim vas da ne dobacujete i da ne vičete "tema", jer ovo bi trebalo da bude tema i za vas, kao i za mene, kao i za svakog drugog u Srbiji. Ja sam o tome imao samo ovoliko da vam kažem. Izvinjavam se što vas to uopšte ne interesuje, ali šta da radim, čini mi se da građane Srbije interesuje.
Dakle, čini mi se da bi najpre trebalo da govorimo o sveukupnom pravnom makroekonomskom miljeu, kompletnom ekonomskom ambijentu, kada se govori o donošenju i primeni jednog ovakvog zakonskog akta. Naime, ima stvari u ovom zakonu koje bih kao narodni poslanik mogao da podržim, ima i nekih stvari koje, možda mi to moje kontemplativne sposobnosti ne dozvoljavaju, nisam u stanju do kraja da shvatim. Ne razumem zašto svaki put čeznemo za nekim posebnim pravnim licima izvan Vlade Republike Srbije, kao da će to njima doneti nešto bolje ili nešto više i kao da će agencije nešto značajnije predstavljati, a ne sama Vlada Republike Srbije. Postoji sama namera koja bi, čini mi se, trebalo da zainteresuje Vladu Republike Srbije koja bi trebalo da se bavi tim poslom mnogo više nego što se danas bavi.
Naime, mi iz SRS-a moramo najpre da ukažemo na činjenicu da u globalnom ekonomskom miljeu, na makroekonomskom planu postoje veoma loši uslovi za razvoj daljeg privatnog preduzetništva, pre svega, razume se, za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ako njih danas u Srbiji ima 180.000 i 190.000 radnji sa preko 520.000 radnika, zaista se pokazuje koliki je njihov značaj, koliki je njihov uticaj. Ali, istovremeno, posle svega što je Vlada Republike Srbije predložila, a Narodna skupština Republike Srbije usvojila (dakle, govorim o paketu poreskih zakona, o svemu što se ticalo ekonomskog stanja u našoj zemlji, i sa onim što nam tek dolazi, a to je najavljeni Zakon o privatizaciji, čiji smo predlog mogli da čitamo pre u štampi nego što smo materijal dobili), teško da se može i govoriti o bilo kakvim podsticajnim merama za razvoj naših preduzeća, za razvoj naše privrede u celini, a posebno za razvoj malih i srednjih preduzeća i za njihovo narastanje, odnosno, za izbegavanje opasnosti da ona ostanu sa malom ekonomskom snagom, da ostanu sa niskim tehnološkim nivoom i usmerenošću na lokalna tržišta. Posebno kada se ima u vidu činjenica da se predviđaju masovna otpuštanja radnika, kada se ima u vidu činjenica da ministar za privatizaciju, gospodin Vlahović kaže da će morati da bude otpušteno najmanje 400.000 radnika, i to kaže - ne zbog Zakona o privatizaciji, već zbog neefikasnosti našeg ekonomskog sistema. Tačno je, kao da to niko od nas nije znao, kao da su svi pre njega bili glupi, a on je Kolumbo, otkrio je Ameriku, mnogo je pametan i zna da nam je privreda neefikasna, a niko drugi to nije znao do njega. Svi smo to znali. Zato smo se i zalagali za privatizaciju, ali drugačiju privatizaciju od one koju danas vi želite da sprovedete. Ne privatizaciju u kojoj ćemo sve ono što strateški treba da pripadne i ostane ovoj zemlji da damo onima kojima to ne bi trebalo da pripadne. Mi smo priznali i onu privatizaciju koja je činila povećanje ekonomske efikasnosti, a gde nije bilo onoliko živog novca za koji mislite da država može da se prodaje.
To je suštinska razlika. O 400.000 nezaposlenih nismo smeli ni da pomislimo da govorimo, kao što to danas mrtvi hladni i potpuno ozbiljno govore predstavnici DOS-ove vlade, i baš ih briga gde će sa tih 400.000 ljudi, baš ih briga što nema ni malih ni srednjih preduzeća, jer ona će otpuštati radnike, jer niko neće moći ovolike stope poreza, doprinosa i ostalih fiskalnih dažbina da uplaćuje u budžet Republike Srbije. Rekao bih da to nije ni malo čudno, posebno kada se ima u vidu od koga nas sve to očekuje i zašto se to sve dešava. Na čelu tog ministarstva nam se nalazi čovek iz firme koja se bavi finansijskim konsaltingom "Dilojt i Tuš". Drugi čovek, koji je savetnik predsednika Vlade, izvesni Dragaš ili tako nekako, firma mu se zove "Kondel", takođe se bavi procenom kapitala. Tu nisu u pitanju jedan, pet,10 ili 20 miliona dinara. Tu su u pitanju milijarde. Postavlja se pitanje na koji način onda mi da podstičemo mala i srednja preduzeća, njihov razvoj ili bilo kakav uspeh u privredi?
Ja ne bih odvajao iz tog globalnog ekonomskog miljea, ne samo da ne bih odvajao, nego bih posebno govorio o onome o čemu nije bilo reči u izbornoj kampanji svih političkih stranaka, posebno ne onih koje su na vlasti. Naime, govoreno je da će veliki privredni subjekti ili giganti naše privrede konačno moći da funkcionišu i rade kad se uspostavi nova vlada. Ja ću vam pročitati nešto, ovo je stiglo na našu poslaničku grupu SRS-a, može i da se vidi. Stiglo je iz Prahova. Dužan sam da to pročitam.
"Povodom izjave premijera Vlade Srbije, gospodina Đinđića, u emisiji od 9. maja 2001. godine, da Fabrika industrije hemijskih proizvoda - Prahovo radi punim kapacitetom, dajemo sledeći demanti, kao radnici IHP - Prahovo". Neću vam čitati sve, ali ću vam pročitati samo kraće detalje: "Nema ni pomena o radu fabrike. IHP - Prahovo ne radi od kako je DOS-ovski član na čelu fabrike, propala je mnogo više, a njima je jedini cilj kako i na koji način će da nas prodaju. Sklopljeni ugovor, koji je štetan po fabriku, sa austrijskom firmom, ovaj štetni ugovor je učinjen posredstvom ministra Veselinova. Gospodin Tabašević, to je valjda čovek koji je postavljen na čelo te fabrike, uz pomoć svojih malobrojnih saradnika potpisao je, odnosno prodao program TPP-a koji više vredi i koji je jedini radio za vreme sankcija i NATO bombardovanja i izdržavao 2.500 radnika i koji je jedini profitabilan. Kako oni kažu, taj ugovor je vredan 109 miliona dolara, a mi od toga nismo dobili ništa. Radnici IHP-a su ogorčeni na njega i uporno traže njegovu ostavku. Situacija je gora nego za vreme socijalista - i sada ima nešto kritike tu na njihov račun, a onda se kaže - ali su davali i radnicima platu, kakvu - takvu, sa zakašnjenjem, ali ne od pet meseci i radilo se, a sada je totalni raspad, kao i ostale privrede u Srbiji. Radi se samo na rasprodaji državne imovine i da radnici ostanu na ulici." Potpisali su radnici te fabrike u Negotinu 10.5.2001.godine.
Umnožiću vam taj papir da ga dobijete. Istovremeno, iz Majdanpeka, pošto smo mi narodni poslanici, pa kao narodni poslanici ....