Ne, ja sam se javio na repliku zbog SRS koja je pomenuta.

Izjasnio sam se odmah i rekao sam kada sam dolazio da je za repliku.
Gospodin Šešelj je bio u dobrim političkim odnosima sa Vukom Draškovićem krajem osamdesetih godina, kada je Vuk Drašković bio istaknuti srpski nacionalista. Kada je govorio da su srpske zemlje tamo gde su srpski grobovi, a pre svega, misleći, molim vas za samo malo pažnje, dobro je videti, biće prelaza od komunista ka četnicima, nije strašno. Što se tiče gospodina Ćirkovića, rekao bih mu samo da u to vreme svaki Srbin je mogao da podrži ono što je govorio gospodin Drašković. To je bilo krajem osamdesetih do devedesete godine, ali sve što je posle toga radio, ne govorim o ovom poslednjem periodu, bilo je isto i zalagao se za isto ono za šta se zalaže DOS.
Razlog vašeg rastanka je bio lične prirode ili nečeg tome sličnog, ali nema nikakve ideološke razlike, niti smo je primetili i to je suštinska stvar, osim što je očigledno on neuporedivo manje zlo od onoga kako predstavlja DOS i to je, čini mi se, danas i svim građanima Srbije potpuno jasno. Ali, nemojte da govorite o Srpskoj radikalnoj stranci, da govorite o ljudima o kojima malo znate i ljudima kojima niste do kolena, a ima tu ljudi koje pominjete često, a poznajem i vas, a poznajem i njih. Da li sam objektivan ili ne o tome će prosuditi građani Srbije, to je najbolje, ali da uopšte pomislite da sebe poredite sa profesorom Šešeljem, pa to je smešno. Da pomislite da se poredite, a kamoli da nekoga na takav način vređate i to zaista jeste smešno.
Ja vas pozivam samo, gospodine predsedniče, da ovu raspravu ne biste pretvarali u nešto što nema veze ni sa raspravom, ni sa onim što je na dnevnom redu, da slušate ono što izgovaraju poslanici vladajuće većine. Dobro je da to izgovaraju ako gledamo naš globalni politički ili partijski, uskostranački interes, ali nije dobro jer narod Srbije vidi kakve sve neistine, kakve sve političke nebuloze su u stanju da izgovore, ali nije dobro zbog ugleda Narodne skupštine Republike Srbije, jer ovakvi govori, ono što je izrečeno, ne priliče ni Narodnoj skupštini, ne priliče ni narodnom poslaniku.
Ja sam siguran da čim se održe vanredni parlamentarni izbori, nadam se da će to biti do kraja ove godine, biće potpuno drugačiji sastav ove Narodne skupštine, neće to biti većina, pa ćete moći da vidite mnoge druge u ovoj Narodnoj skupštini, koji će neuporedivo smislenije i pametnije govoriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle, rekao bih, sveobuhvatne rasprave po ovoj tački dnevnog reda, čini mi se, ja sam za razliku od nekih vaših poslanika, odavno i sa najviše uspeha završio pravopis i stilistiku. Meni "čak štaviše" i slične stvari nećete naći. To neki drugi govore, ja to nikada ne govorim. Hoćete da umirite ovog predsednika beogradske vlade koji je uvek najnepristojniji, najbahatiji i najosioniji? Je l( vi mislite da neko treba da vas se plaši? Šta vičete?

Samo bi onda bilo dobro da ne bežite sa stepenica.

Što se tiče rasprave, ona je pokazala da su srpski radikali i drugi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije izneli niz elemenata, koji su pokazali koji su sve razlozi za smenu ministra Batića. Čini mi se da i dobar deo poslanika većine bi pokazao svoje opredeljenje na drugačiji način od onoga kako će verovatno biti, ukoliko ne prihvatite moj sledeći predlog. Naime, moj predlog je da u skladu sa članom 118. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije prihvatimo tajno glasanje. Dakle, u stavu 1. Poslovnika o radu se kaže da "Narodna skupština odlučuje tajnim glasanjem, kada je to predviđeno zakonom, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Narodne skupštine Republike Srbije."
Smatramo da bi rezultati dobijeni tajnim glasanjem bili neuporedivo drugačiji i da bi predlog srpskih radikala najverovatnije bio prihvaćen. To je očigledno iz činjenice da predstavnici mnogih političkih stranaka nisu želeli da kažu ni jednu jedinu reč u odbranu ministra pravde. Ni jednu jedinu reč koja bi se suprotstavila argumentima srpskih radikala, pre svega, nije želeo da kaže, nijedan drugi predstavnik Vlade Republike Srbije. Mislimo da bi to kao jedno demokratsko načelo bilo korisno poštovati. Čini mi se i mislim da poslanička većina ne bi trebalo da ima ništa protiv.
Ja bih pokušao da u nekoliko rečenica rezimiram sve ono o čemu smo govorili i da vas još jedanput pred glasanje pokušam da ubedim da prihvatite predlog za izglasavanje nepoverenja, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Naime, od 5. oktobra od kada je DOS stupio na vlast, Vladan Batić i njegovo delovanje postali su prava emanacija rada i delovanja DOS-ovog režima. Naime, od nasilničkog upada u zgradu Skupštine Savezne Republike Jugoslavije, pa do nemuštih opravdanja po kojima je tu u pitanju mala šteta od dve zavese i nekoliko štokova koja će se odmah i u najhitnijem roku rešiti, pa do toga da smo čuli da je ta šteta preko nekoliko desetina miliona, što je mnogo različito, i to desetina miliona maraka, a ne dinara, što je suštinska razlika u odnosu na ono o čemu je govorio gospodin Batić.
Da ne govorim o upadu u "Galeniku", sam se time hvalio, govorio je kako ga je u tome sprečavao predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, koji je drugačije govorio, drugačije izlagao i zalagao se da fabrika pripada našoj državi, našim radnicima, onima čija fabrika i jeste. Batić je želeo da to pripadne nekome drugom.
Rekao bih nešto oko prinudnih mera, jer, jedan od poslanika ovde, izuzev činjenice da su govorili o tome kako treba pohapsiti sve opozicione poslanike, reče kako treba zabraniti sve opozicione stranke izuzev onih koje će da im podilaze, pa da napuštaju i ove rasprave, nalazeći neke druge razloge da se ne bi zamerali vlastima ili pojedinim ministrima za koje smatraju da su opasni. Dakle, i takvih predloga je danas bilo.
I pored svega toga, najgori predlog je bio onaj koji je govorio da svuda gde nije DOS pobedio treba da se ukine lokalna samouprava i da DOS počne da upravlja tim opštinama, jer je izvršeno tzv. delegitimisanje lokalnih samouprava.
Moram da kažem, ako je to tačno, onda bi DOS trebalo da siđe sa vlasti u mnogim u opštinama u Republici Srbiji. Nije gospodin Ivković dao tačnu informaciju o svim rezultatima izbora. Naime, preskočio je neke u kojima su radikali neuporedivo uspešniji od socijalista, posebno u Vojvodini, posebno u Staroj Pazovi, ali, recimo, u Odžacima nije to još rešena situacija. Imate tri za DOS, dva za SPS, jedan za radikale, u Staparu je 4:2 za DOS, protiv radikala itd. Ali, sve u svemu, hoću da vam kažem da DOS-ova većina i DOS-ova popularnost pada.
Ako ćete to da imate u vidu, pitanje je da li biste držali Republičku vladu, a kamoli sve lokalne samouprave, ali postoji ono što se zove legalitet, i to ne sme ni u jednom trenutku da se smetne s uma, ni u jednom trenutku da se zaboravi. Ja bih podsetio na jednu izjavu ministra pravde, Vladana Batića, koji je rekao u "Glasu javnosti", 30.1.2001. godine: "Presude čelnicima NATO-a predstavljaju pravne farse i lakrdije, one će biti revidirane".
Po kom to pravnom aktu, može li mi neko reći, po kom to zakonskom osnovu ministar pravde ima pravo da izgovori, a kamoli da se to posle toga uzima kao gotova činjenica, kao svršena stvar u nekom pravnom postupku, nepostojećem i svima nama neznanom, gde to i u kojoj to zemlji ima?
Neki su sa ove govornice pozivali ministra pravde da hapsi. Pa to je razlog zbog čega mi tražimo njegovu smenu, to je suštinski razlog, i za one neznalice koje ne umeju da čitaju Ustav, za one neznalice koje ne umeju da čitaju zakone, to je razlog za smenu. Nije to njegov posao, nije to posao ni medija, štampanih, ni elektronskih, ni vaš, niti bilo čiji drugi, to samo pokazuje vašu osionost, bahatost, neodgovornost i nesposobnost, i ništa više.
Moram samo da podsetim na nekoliko primera koji su drastični i u ovom slučaju vrlo srodni svemu ovome o čemu govorimo - kako je dvostruka pravda bila za različite ljude. Rekao je jedan čovek malopre, mogao sam da se složim sa njegovom diskusijom, mislim da je iz vladajuće većine - ne treba tako govoriti, na takav način se obračunavati sa našim ministrima. Izvinite, a ko je sa crnim čarapama na glavama hapsio bivšeg predsednika, ma šta god ja mislio o Slobodanu Miloševiću, sa crnim čarapama na glavama, na koje sve načine?
A kažite mi šta je sa onim kriminalcem Bogoljubom Arsenijevićem-Makijem, sa onim koji je javno priznao da je spalio zgradu Savezne skupštine, sa onim kod koga je pronađeno naoružanje, uhvaćen u vršenju krivičnog dela, ali je odmah posle toga pušten? Odmah posle toga je pušten, na intervenciju ovog Koštuničinog savetnika Nalića i ljudi iz Ministarstva pravde. Pa gde to ima, u kojoj to zemlji ima?
Što se tiče tih heklera koje pominjete, oni su posebna tema. Posebna su tema zato što su novine objavile da su pronađeni u automobilu Vladana Batića. Dobro bi bilo da Vladan Batić kaže da su te novine lagale i da nisu u njegovom, nego u nekom drugom automobilu.
I ono što predstavlja (zato sam to ostavio za kraj, da vas još jedanput podsetim), to je sudbina Milomira Stakića i sudbina Blagoja Simića. Svi mi možemo jedni drugima da kažemo šta god hoćemo, vratićemo se kući svojim porodicama, a posle onoga što je učinjeno ovoj dvojici, pitanje je, i nije to smešno ni malo, pitanje je da li će ova dvojica, i Milomir Stakić, i Blagoje Simić ikada više videti svoje porodice.
I ta hladnjača o kojoj govorite je posebna prevara, koja služi za satanizaciju celog srpskog naroda, a da i ne znate šta se desilo, a vi hoćete celokupan srpski narod da optužite za zločine i da svi Srbi moraju zbog toga da odgovaraju.
Samo bih rekao još nekoliko rečenica. Kada kaže gospodin Batić da je pravda prema svima ista - bivši, nekadašnji ministar Ratko Marčetić, zbog izjava Vladana Batića tužio ga je sudu. Četiri puta su bila zakazivana ročišta, nijedanput se nije pojavio. Toliko o istini koju neko zastupa, toliko o istini koju neko brani i toliko o istini koju neko napada.
Ja bih samo rekao na kraju i da su demohrišćanske stranke, naravno, vezane pre svega za katoličke zemlje, za one zemlje u kojima je potpisan konkordat, za one koji to ne znaju, a tek kasnije su počele da se pojavljuju u nekim drugim zemljama. Što se tiče Rumunije, baš ta stranka koju ste pomenuli nema veze ni sa Rumunijom, ni sa pravoslavljem. E, tako je i prošla. Isto su je Amerikanci doveli, kao što su doveli i stranku kojoj pripada Vladan Batić, sa istim imenom i na isti način.
Ja bih još na kraju rekao, pozivajući vas da prihvatite predlog SRS, i za tajno glasanje i za izglasavanje nepoverenja ministru Batiću, pošto je neko ovde, poput nove ere, pokušao da proslavi i peti oktobar i vikao "živeo 5. oktobar", nekada su neki vikali "živeo 29. novembar". Danas neki viču "živeo 5. oktobar". Ja moram da kažem da se nadam da će oba ta datuma što pre da umru u srpskom narodu, jer tek tada Srbiji i srpskom narodu može da bude bolje. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da se često događa da nemamo kvorum, kao što je i sada očigledno da nemamo više od 125 poslanika u sali. To je evidentan slučaj i sada.
Pozvao bih vas na šire tumačenje norme i na činjenicu da niko do sada nije ukazao na to, pa da na taj način završimo ovu sednicu redovnog zasedanja. Čini mi se da to predstavlja najpametniji način. Mislim da bi se sa tim saglasili svi ostali poslanici. Mislim da bi to bilo i u vašem interesu i u interesu Skupštine Srbije. Ne vidim šta bi neko dobio time ako bismo sada prekinuli sednicu, pa to ostavili za sutra ili neki drugi dan. Ovo je jedan običan, ali vrlo racionalan predlog koji bi trebalo da prihvate svi poslanici koji su sada u sali, kao i predsednik.
Posebno mislim da bi bilo važno pitanja na ovakav način uputiti, i posredstvom javnosti, jer je pitanje da li će neki od gorućih problema trenutno u Srbiji biti rešeni i da li će biti shvaćeni sa svim onim što se danas dešava, ako se ne nastavi sa današnjom sednicom, pri čemu posebno mislim na pitanje kao što je pitanje restrikcija električne energije.

Gde su poslanici DOS-a?

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SRS-a podnela je predlog za izglasavanje nepoverenja ministru Vlade Republike Srbije Vladanu Batiću. Nije tačna informacija koju dajete, koju je dao predsednik Narodne skupštine i šef poslaničke grupe vladajuće većine, a u kojoj je rečeno da je ovo prvi put da se razgovara o smeni bilo kojeg ministra ili bilo koje Vlade. Više je primera bilo u ranijem periodu, pa tako nemojte sebi da uzimate takvu vrstu ekskluzivnog prava. Podsetiću vas na 1993. godinu i raspravu o vladi Nikole Šainovića, koji je inicirala SRS. Ta rasprava je trajala 20 dana i Vlada je tada pala. To je bilo 1993. godine, kada smo to kao opoziciona stranka podneli.
Podneli smo inicijativu za smenu ministra Vlajka Stoiljkovića i to je trebalo da bude i stavljeno na dnevni red, ali je ministar Vlajko Stojiljković zbog argumenata i zbog svega što smo izneli ovde, sa ove skupštinske govornice, podneo ostavku. Ranije, a to je bilo u periodu kada je SPS podržavala Nova demokratija, tada predlozi radikala za izglasavanje nepoverenja Vladi i pojedinim ministrima nisu stavljani na dnevni red. To je istina. To je ono što je zaista tačno i ništa više. Nije ovo prvi put da se govori o nekome, kako bi neko želeo time i na takav način da pokaže svu svoju demokratičnost i da kaže kako se to prvi put u Srbiji dešava. Ništa se u Srbiji ne dešava prvi put, pa čak ni ovo. Mnoge loše stvari smo mislili da su završene jednom zasvagda, ali evo vidimo da se ponavljaju i postaju mnogo gore.
Ministar Batić je, govoreći sa ove govornice, odgovarajući na ono što je u svom ekspozeu kao predlagač odnosno predstavnik predlagača izneo Tomislav Nikolić, pokazao upravo ono o čemu je govorio gospodin Nikolić. Pokazao je da govori sa mržnjom o političkim protivnicima, o onima koji misle drugačije. Pokazao je, nije mogao da je sakrije.
Ja sam završio Pravni fakultet u Beogradu, sa najvišim ocenama, sa najvišim uspehom. Ja kažem, Tomislav Nikolić je obrazovaniji od mene i mnogo više zna. Vi niste smeli i niste mogli na onakav način da se ponašate prema svojim političkim protivnicima kako ste se ponašali. Nije tačno da je Tomislav Nikolić bilo kada bio član bilo koje druge političke partije, izuzev SRS-a i pre toga Narodne radikalne stranke, kada je došlo do ujedinjenja, a nikada Saveza komunista Jugoslavije. Prema našim podacima, tačno je, kako kaže gospodin Batić, da ga nisu primili u partiju, ali on je dva puta podnosio taj zahtev 1982. i 1983. godine. Zbog toga što je bio neažuran u rešavanju upravnih predmeta nije bio primljen u organima skupštine opštine.
Ima nešto što je mnogo važnije, o čemu ovde gospodin Batić nije govorio i o čemu nije govorio ni gospodin Jovanović, niti bilo ko drugi. To je sudbina ljudi koji su isporučeni Haškom tribunalu. O tome ću nešto govoriti. Po kom zakonu? Po kom Ustavu, Srbije, SRJ, koje to zemlje je Milomir Stakić na prepad uhapšen kada je išao u posetu, odnosno kada je išao kako se to kaže na otvorena vrata svom sinu u školu. Ko je to doneo odluku i na koji način i ko je tu odluku sproveo u delo? Milomir Stakić se danas nalazi u zatvoru van ove zemlje. Kako kaže ministar Batić, mi se moramo pomiriti sa činjenicom da postoje neki naši ljudi koji su činili zločine. Kako to zna gospodin Batić da je Milomir Stakić te zločine počinio? Kako mu unapred izriče presudu? Nije ni istražni postupak niti postoji optužnica tačna, niti bilo šta, ali se zna da je čovek kriv. Zna se da je činio zločine. Šta će njegova deca raditi? Šta će da radi njegova porodica? Šta će porodica Blagoja Simića koji je po gospodinu Batiću učinio patriotski čin? Nije ga učinio zato što on hoće, jer nije gospodin Batić bio vidovita Zorka, pa da kaže - neki će se sami predati, kao što ste izmišljali u izbornoj kampanji za Kremansko proročanstvo, videli su tamo nekog Koštunicu ili ne znam šta, što uopšte ne piše u Kremanskom proročanstvu.
Tako je ministar Batić znao da će se neki predati i tačno tri dana posle toga u društvu i u pratnji ministra Batića na aerodromu, taj čovek se predaje Haškom tribunalu. Sa očiglednom nelagodom, sa očiglednim strahom zbog svega što se dešava, zbog svega što mu preti. Danas se taj čovek nalazi u haškom kazamatu, a reč je o Blagoju Simiću. Nije se dobrovoljno predao, već su ga kriminalci i naoružani ljudi direktno odveli u avion, tek kada je ušao u avion, onda su svi bili sklonjeni.
To su ključna pitanja, to su suštinska pitanja. Nije ovde niko govorio o nekom Svilenom, u našem predlogu se govorilo o Limunu, Petru Paniću i Staklenom, ako je i Svileni bio neki sa čarapom, od onih koji su negde nekoga hapsili, možda je. Ja za tog Svilenog nisam čuo i nije napisan u predlogu SRS-a.
Dalje, kaže ministar Batić da nikada nije video hekler. Sve novine su objavile. Mi to ne bismo znali. Vaše DOS-ovske novine, sve od reda su objavile da je u vašem automobilu pronađen hekler. U vašem automobilu. Pa posle toga je nastala potera koga je jurio, da li ga je neko ukrao, da li je pronađen ili nije pronađen itd. Gde su krili taj hekler, ako ga vi ne vidite. Kako je moguće da u jednom automobilu bude sakriven, a da ga vi uopšte ne vidite i da ne znate o čemu se radi. To je ono što predstavlja neverovatne stvari i nešto sa čime se ne možemo složiti.
Ja bih sada rekao nešto povodom onoga o čemu je govorio gospodin Batić, oko Kosova, NATO-a i svega što se zbiva sa njegovim odlukama. Rekao je gospodin Batić, između ostalog, "Glas", 30.1.2001. godine - "Samo nam dajte odrešene ruke", to je naslov - "Presude čelnicima NATO predstavljaju pravne farse i lakrdije. One će biti revidirane." To je uvreda za kompletno pravosuđe i za sve one ljude koji su radili u tom postupku, za sve one ljude koji su doneli tu presudu. Dakle, pravosnažna sudska presuda, to je problem, a iako nema nikakvog postupka, nikakvog zahteva za reviziju postupka.
Problem je samo zato što su osuđeni NATO lideri, samo zato što su osuđeni njihovi ljudi, zato što su osuđeni oni koji su doveli DOS na vlast. Zato ne mogu oni da budu pravosnažno osuđeni, već treba njihovi nalozi da se ispunjavaju, a ti nalozi su da se vodi u Haški tribunal. To je nešto što ne može da se prihvati i nešto što, čini mi se, niko u Srbiji, a ne samo srpski radikali o kojima je ovde već dosta govoreno, sa time ne mogu da se slože.
Rekao bih još nekoliko stvari. Ministar Batić je od kada je na vlasti svojevremeno rekao za Saveznu skupštinu da su tamo zapaljene dve zavese ili nekoliko zavesa i razvaljeno nekoliko štokova, a onda upoznaje nas predsednik Veća građana da je potrebno više od 40 miliona maraka za štetu koja treba da se plati za te dve zavese i za nekoliko štokova. Je li to shvatanje demokratije i štete o kojoj se ovde govori? Kakvo je to pitanje, kakva je tu odgovornost? Postavlja se pitanje gde su 262 automatske puške, 239 pištolja, 23 snajpera, mitraljeza i puškomitraljeza preko 20, i tri heklera? Jesu li to ti o kojima je ovde već bilo reči?
Moram da kažem što se tiče Kosova i Metohije, NATO pakta, svega o čemu je bilo reči, da smo mi izdajnici, a da su oni patrioti - nije Srpska radikalna stranka prihvatala plan Ahtisari - Černomirdin, već su ga prihvatale stranke opozicije, kao i neke stranke unutar vlasti i to sve odreda, bez razlike i prihvatale su Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mi to nismo činili i sada govorite kako će da procveta mir na jugu Srbije. Neće. Kažite narodu da će od 400 multietničkih policajaca 330 biti Šiptari. Što to ne kažete ljudima, da se vraćamo u ona ranija Titova vremena, na mnogo gori način, a na Kosovu i Metohiji od onoga što ste govorili da je demografsko pitanje vidi se da više nije demokratsko pitanje, već je pitanje Šiptara i njihovih mentora, kako i na koji način će odlučiti. Zato što u vaše vreme se donosi dardan, centralna banka Kosova i Metohije, njihova zastava, njihov ustav, njihova himna, njihov grb itd.
Rekao je gospodin Batić da su radikali pisali - smrt Batiću. Nisu radikali to pisali, to nije istina. Nije istina zato što radikali nikada nikoga nisu pozivali na ubijanje. Naša je parola - DOS je najgori, a ne - smrt Batiću. I, nikada niko nije poginuo ili stradao ni u jednim demonstracijama, mitinzima ili bilo čemu što je organizovala Srpska radikalna stranka i to je laž, to je notorna neistina.
Ja ću vam reći nešto, a nisam imao nameru da vam govorim. Nisam to čak nikome ni rekao, iako to neki ljudi iz DOS-a ovde znaju. Kada ste preuzeli vlast, sa svojim sinom trogodišnjim Danilom izašao sam napolje, i sa prijateljem. Napala su me dva čoveka i jedan od njih se pozivao na vašu stranku, a jedan na jednu drugu stranku. Ja ni vama to nisam prebacivao, ali govorite o - smrt Batiću, pa ću da vam kažem šta su uradili. Fizički su me napali. Slučajno sam bio u stanju da se fizički odbranim, ali mi je dete tri dana posle toga vikalo - tata, tata i plakalo. Ali vam sada kažem, to je teror koji ste vi zaveli u Srbiji, gospodine Batiću. To je hajka koju ste vi zaveli u Srbiji, protiv političkih protivnika, ali moje dete nije problem. Problem je dete Milomira Stakića, problem su deca Blagoja Simića i onih koji se neće vratiti uskoro.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petrović je izmislio mnoge stvari, bukvalno slagao. Naime, evo sada mi kažete kako je to istina. Kada je to 1997. godine Srpska radikalna stranka bila u koaliciji sa SPS-om? To je netačno. Netačno je sve što ste govorili o Srpskoj radikalnoj stranci i nacionalnim interesima. Tačno je da želimo da se predstavimo kao alternativa režimu, jer to je posao opozicije. Nećete nam valjda to zabraniti? Nećete nam valjda zabraniti da budemo oni koji će da budu vaši politički protivnici ili biste voleli da uopšte ne postoje politički protivnici, da budete oni koji će da vladaju do veka i koji nikada neće da imaju opoziciju ili da biraju opoziciju.
Govorite o tome da li je neko ušao sa Miloševićem u koaliciju ili nije, da li je ušao u crkvu ili ne. Pa vaš počasni predsednik je član Munove sekte, a vi govorite o crkvi. Ja sam venčan u crkvi, kršten u crkvi još na rođenju, sina sam krstio u crkvi, a gde je to Milan Panić, vaš počasni predsednik kršten, gde je Zoran Đinđić kršten kao predsednik Vlade, kada već govorite o crkvi, kada već govorite o manastiru Tvrdoš, a za razliku od vas koji o tome ne znate ništa.
Što se tiče nacionalnih interesa i Haškog tribunala, nije Srpska radikalna stranka nikada ništa prihvatila o Haškom tribunalu, nikada, nigde i ništa. U Dejtonskom mirovnom sporazumu piše jedna rečenica u kojoj se govori o saradnji sa Haškim tribunalom, ne izručivanju naših državljana, ali protiv Dejtonskog sporazuma je bila Srpska radikalna stranka, a ne za Dejtonski sporazum i vi nama govorite da mi nemamo pravo da govorimo ko će kako i na koji način da sarađuje sa Haškim tribunalom, zato što govorimo o isporučivanju Milomira Stakića, Blagoja Simića i nekih drugih. To je pitanje.
Kažete da treba Savezna vlada tim pitanjem da se bavi. Tačno je, ali ministar Batić u "Blicu" od 13. februara 2001. godine kaže - Zoran Žižić nije ovlašćen da odlučuje ko će biti izručen Haškom tribunalu a ko neće, izjavio je juče u Skupštini Srbije Vladan Batić, republički ministar pravde. Ko je onda nadležan, ako nije savezna administracija ta koja će da predloži saveznom parlamentu predlog zakona o Haškom tribunalu? Hoće li neko drugi? Hoćete li vi to, gospodine Petroviću, ili neko treći opet da izlazi i da predlaže to?
(Predsednik: Vreme.)
Naravno i uvek ćemo se truditi i pokušavati da govorimo ono što mislimo, ono što je najvažnije, ono što je najbolje, što mi mislimo da je najbolje za našu političku stranku. Da li se to vama dopada ili vam se ne dopada to je jedna druga stvar, ali nemojte da nam negirate to pravo, nemojte da nam oduzimate pravo na političku borbu, nemojte da nam oduzimate pravo na drugačiji politički stav. Mržnja koju pokazujete i netrpeljivost.....

Završavam, ali nemojte da sekretar maše rukama. Ovo je već deseti put da vidim sekretara kako maše rukama i kako nekome preti.

Tikovi su mu to? Stvarno nema smisla. Završavam u jednoj rečenici, ali zaista moram da ukažem na neverovatno ponašanje sekretara Skupštine i nije mu ovo prvi put, ali slučajno sam se okrenuo, pa sam video kako maše rukama.
Ja bih samo rekao još jednu rečenicu. Tačno je da smo krivi i nismo u tom trenutku mogli drugo, pa smo bili u koaliciji sa socijalistima i krivi smo, narod nas je kaznio, ali naša najveća krivica je u tome što smo dozvolili da vi pobedite, što smo dozvolili da vi dobijete poverenje naroda. Za to smo krivi do neba i to nam narod nikada neće oprostiti.

 Što se mene tiče, hoću samo da ukažem na činjenicu da niko od nas ne beži ni od duela ni od razgovora ni od rasprave, ali ministar Batić može da dobije repliku. Nema više prava da dobija reč od po 7, 10 i 15 minuta ili onoliko koliko vi odredite. Morate se držati Poslovnika.
Replika za njega može, posle svakog da izađe. Posle svakog poslanika DOS-a i SPS-a i SRS i svakog drugog, ali ne možete vi da određujete da se izađe i da se govori onoliko koliko neko hoće, ako po Poslovniku nema pravo. Može i ima pravo da izađe na repliku svakome, ako je pomenut ili ako je u diskusiji o njemu govoreno. Ali ne može da koristi vreme od 7, 8 i 10 minuta. Jer nas svaki put opomenete i za tri sekunde, u zavisnosti od toga šta je po Poslovniku određeno.
To je nešto u čemu je problem. Nemojte da izvrćete stvari i da govorite da je u nečemu drugom problem, da poslanici povuku svoje prijave. Poslanici hoće da govore ali vi morate da se ponašate u skladu sa Poslovnikom.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da kažem gospodinu Ivkoviću da se nismo svi borili za Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Naprotiv, bili smo protiv te rezolucije i bili smo protiv svega onoga što je donosilo tu rezoluciju i svega onoga što je ta rezolucija donosila.
Ovde smo imali zatvorenu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, dr Vojislav Šešelj je sa ove govornice tada sve rekao gospodinu Ivkoviću, šta će se događati po tom planu i po Rezoluciji koja je u tom trenutku bila prihvatana u UN.
Na žalost, sve crne slutnje, sve ono što smo predviđali, to se tada i u tom trenutku, odnosno posle tog vremena, dogodilo. Nisu se srpski radikali za to borili i nikada o tome nismo govorili i nikada nismo želeli takvu rezoluciju i nikada nismo želeli njihove trupe, i nikada nismo želeli nikakvu njihovu pomoć, tako da nije tačno da smo se svi za to zalagali. Bože sačuvaj. Ne daj nam Bože, i daj Bože da što pre odu odavde, da odu sa naših prostora, niti smo ih zvali, niti su nam potrebni, i oni i oni koje štite.
S druge strane, rekao bih samo, pošto niste dozvolili u tom trenutku repliku, oko nečega o čemu je govorio gospodin Jovanović. Mislim da je važno da o tome kažem nekoliko reči. Izrečeno je da je SRS tražila nešto što nije mogla da dobije ili zato ne postoji njeno peto potpredsedničko mesto, nije popunjeno, itd. - SRS, javnosti i istine radi, nije tražila ništa što joj ne pripada. Mi smo tražili ono što nam pripada po izbornim rezultatima, kojima mi nismo ni bili zadovoljni. Samo smo to, u skladu sa voljom naroda, tražili.
Zato smo tražili, nije trebalo po Poslovniku da se smišlja i izmišlja novo peto potpredsedničko mesto, već nam je, računajući prednost mesta predsednika Narodne skupštine i mesta potpredsednika, u svakom slučaju pripadalo jedno od četiri potpredsednička mesta.
I na kraju, da kažem oko ovog Erdemovića, o kome je bilo reči, koji je isporučivan u prethodnom periodu - naime, radi se o čoveku, Draženu Erdemoviću, koji je hrvatske nacionalnosti, čoveku koji je sam otišao u Hag, inače je veoma sporna njegova uloga u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno u delovanju na prostoru nekadašnje BiH, zato što je taj čovek, radeći za određene obaveštajne službe, obavljao prljave poslove da bi se određeni zločini pripisivali srpskom narodu, a nije to uradio, svidelo se to meni ili ne, to je bilo pre trenutka od kada smo mi participirali u vlasti kao manjinski partner, ali to ni tadašnja, dakle, prethodna socijalistička vlast ipak nije uradila i za ovo nije bila odgovorna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre se čudim, gospodine predsedniče, da niste izrekli meru udaljenja sa sednice posle dve opomene i oduzimanja reči prethodnom govorniku, koji je u samo dve rečenice govorio o temi koja je danas na dnevnom redu, ali vam to ili nije padalo na pamet ili imate ono što vam mi sve vreme govorimo - dvostruki aršin prema poslanicima vlasti i poslanicima opozicije, a posebno poslanicima SRS.
Ovo posebno zato što je čovek koji je pre mene odavde govorio izrekao toliko laži, toliko najtežih, najgnusnijih i najpokvarenijih optužbi, koje, čini mi se, niko, od trenutka kada je ovaj parlament počeo da funkcioniše, nije izrekao. Na stranu to što on ne zna razliku između sudova i organa za prekršaje, nije ni čudo, mnogi ne znaju, između onoga što bi trebalo da budu krivično-pravni, a drugo prekršajni predmeti, na stranu što ne razume ni šta je pravosuđe, ali je trebalo da ga upozorite da to nije na dnevnom redu.
Što se tiče kazni, te kazne su bile mnogo manje i nemojte narodu da pričate prazne priče, jer ću vam ja sada reći pošto ste lagali narod da su nekome oduzimani kreveci iz kuće, kažem vam - lažete, kao što ste lagali tada, lažete zato što nikome nije iznošen krevetac, a izmišljali ste te priče sve vreme.
Izmišljali ste priče kako se otima narodu, kako neće moći da prežive milioni i milijarde. Proverite sada koliko je tačno uzeto i na koji način. Da li je velika kazna 5 ili 10.000 maraka, ako nekoga optužite za ubistvo? Da li je velika kazna 10.000 maraka to što je neko optužio Gordanu Milošević, izvesnu gospođu, nevažno je ko je, nema veze sa porodicom Milošević, ženu koja je samo zato što je bila nečija komšinica optužena za ubistvo?
Ne zaboravite, po drugim zakonima, o kojima takođe malo znate, ili nimalo, po drugim zakonima su neki optuženi i osuđeni pravosnažnim presudama na petomesečnu i višemesečnu kaznu zatvora u krivičnom postupku, a da ne govorim o postupcima za naknadu štete i građansko-pravnim parnicama.
Što se tiče onoga ko je vitlao oružjem, ...

Što se tiče vitlanja oružjem, o kome je govorio gospodin Popović, ja vam danas drugi put govorim - niko nije nikada poginuo, niti je ranjen, niti teže povređen na mitinzima, na skupovima SRS ili u bilo kakvoj političkoj manifestaciji u kojoj je učestvovala SRS. Jeste u Skupštini.