Očigledno je da je i ministar shvatio da smo u pravu, samo predsedavajuća nije shvatila da zaista govorimo istinu i da tačno piše u Poslovniku. Reći ću vam koji je član, jer čitam Poslovnik, za razliku od vas koji ne čitate. Član je 88. i tačno se precizira koja su prava i mogućnosti predstavnika predlagača, a pod ostalim se podrazumevaju oni koji nisu predstavnici predlagača. Ja sam pravnik, gospođo Mićić, a  ne ne znam ni ja ko, koga ste već napadali za tako nešto i ovo ne možete nikome živom da objasnite.
Nemojte na sitnicama da pokazujete vaše dvostruke standarde, vaše dvojne aršine, kada je to potpuno nepotrebno. Nema nikoga iz DOS-a ko će ovo da pročita i ko će vam reći da ste u pravu. Neće vam to ni ministar reći, niko, osim ako ne kažete - stavljamo na glasanje, pa pritisnite šta god hoćete. Molim vas da zaista poštujete Poslovnik kao podzakonski pravni akt, da poštujete i narodne poslanike i da poštujete pravo, ono što je najvažnije, zato što može da nam se dopada ili da nam se ne dopada ovo o čemu govorimo ili ovo o čemu bi neki želeli da govore, ali pravo, ono što je iznad nas, svidelo nam se ili ne, moramo da poštujemo. Dura ledž sed ledž, molim vas da poštujete Poslovnik i da nas pustite da radimo najnormalnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ... hoćete li reći ljudima da isključe mobilne telefone?

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici... (Poslanik čeka da se ostali poslanici utišaju.)
Pozvao bih predsedavajućeg... Pozvao bih predsedavajućeg da umiri one koji nisu u stanju da se koliko toliko civilizovano ponašaju, a ako neko misli da je naročito zanimljiv tom zvonjavom, nije, osim što celom narodu, građanima Srbije pokazuje kakav mu je odnos prema Narodnoj skupštini.
Hoćete li mi uključiti mikrofon.

Znači, pozvao bih predsedavajućeg Narodne skupštine da se ponaša u skladu sa Poslovnikom, član 28, da se stara o poštovanju Poslovnika kao unutrašnjeg podzakonskog pravnog akta. Dakle, akta ove skupštine i bilo bi mnogo važnije i nema ništa  značajnije, a o tome sam vam već govorio u toku današnje sednice, od poštovanja prava i pravnih normi.
To je mnogo važnije od kaubojske atmosfere koju stvorite, pa onda svima zvone mobilni telefoni, počinju da viču, aplaudiraju, da ne znaju ni za šta aplaudirju. Na svaku vašu uvredu, da li su nečije primedbe smešne ili ozbiljne, to će da se ponovi i ja vas pozivam da to posebno ne činite kao neko ko je predsedavajući, jer bi trebalo da budete isti kao i narodni poslanici i neko ko ne bi trebalo da bude i da se koristi arbitrarnošću i nekakvim diskrecionim pravima kojih suštinski po Poslovniku nema.
Ali, ovo zaista nema smisla što radite sa mesta. Da bi građani Srbije znali - sa svih strana zvone mobilni telefoni ne zato što ih neko zove, nego zato što su namestili na zvonjavu tih telefona. Toliko o vašoj ozbiljnosti. Toliko o vašoj odgovornosti. Toliko o vašem odnosu prema Narodnoj skupštini.
I da vam kažem - ja sam jedan koji je sigurno više od svih vas iz vladajuće većine, ali jedan koji je možda najviše u poslednjih osam godina izlazio za ovu govornicu, teško me je zbuniti. Ali, kažem vam da je gotovo nemoguće i vrlo teško razumno i racionalno govoriti pod takvim pritiscima i sa takvim kriminalnim ponašanjem.
Molio bih vas da obratite pažnju. Drugo, ne zaboravite, danas je Tomislav Nikolić, a pozvao sam vas da mi kažete kada se to pojavio u Narodnoj skupštini narodni poslanik Bojan Pajtić, koji se pojavio na listingu da je glasao. Na koji način, kada već tri dana nije u ovoj skupštini. Nije ni sada ovde. Da neko izađe da to kaže, kao i poslanik Stefanović, koji takođe nije tri dana u Narodnoj skupštini. Uopšte nije ni dolazio. Nema ga ni u evidenciji. Ni jednog ni drugog. I, o čemu onda govorimo?
Govorite o jednom čoveku ... o čijem to džipu govorite? (Komentar iz sale se nije čuo.) O čijem džipu?

Vozim "Juga" i to službeni "Jugo". Da li govorite o vašim džipovima? Smirite se, upristojite se, uozbiljite se i ponašajate se neuporedivo odgovornije i primerenije ovom domu. Ili ćete da aplaudirate opet? Ako kaže predsedavajuća da je neko smešan ili bilo šta dobaci.
Bolje bi bilo da plačete. Doveli ste Srbiju dotle da isporučujete Srbe ...

... kao živu vagu ih merite, pa kilo srpskog mesa isporučujete Hagu, mislite da tako možete i svuda... da, da ...

Samo se vi smejte. (Poslanici SRS aplaudiraju.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da je mesto ovakvih amandmana pre svega bilo u članu 60, a ne u samim načelima, ali boljim pregledom načela, odnosno na čemu se zasniva ova privatizacija, mogli smo videti da tu postoje neka vanpravna i vanekonomska načela koja nisu bila potrebna da se nađu, posebno u stavu 2. ovog člana. I kada je reč o samom tekstu amandmana rekao bih nekoliko rečenica. Naime, kada se govori ili detaljnije precizira stvaranje socijalne stabilnosti za zaposlene koji u postupku privatizacije ostanu bez posla, moram da kažem da ono što je bila naša osnovna primedba jesu naravno socijalni programi, ali to nema veze sa samim zakonom o privatizaciji. To bi trebalo da budu prateći akti, ali naš ključni zahtev je bio da uopšte ne idemo i da se ne događa stvaranje nezaposlenosti, nešto što bi trebalo da bude suštinska odlika ovog zakona, već da pri prodaji, odnosno pri izvršenju procesa privatizacije jedan od uslova bude i taj da se za duži vremenski period ili na neodređeno vreme ostavi jedan broj zaposlenih.Sa svim ostalim uslovima o kojima smo govorili, dakle zaštita životne sredine itd. i čini mi se da bi to bilo neuporedivo prihvatljivije.
Ali, ovakva vrsta deklarativne norme koja bi na izvestan način moralno obavezala Vladu Republike Srbije da više i značajnije vodi računa o onome što bi trebalo da predstavlja socijalni standard radnika ili onih koji će u procesu privatizacije ostati bez posla može da se prihvati, ali bi bilo mnogo bolje da je Vlada želela da prihvati inicijative poslaničke grupe SRS, neke od onih primedbi koje smo imali.
Moram da ponovim da se mi nismo ponašali u ovoj raspravi po ovom zakonu ni malo demagoški i kritikovali sve što nam padne na pamet zato što znamo kakvi će rezultati i kakve će posledice biti u primeni ovog zakona, već smo pokušali da racionalno i razumno govorimo o svemu što je Vlada predložila i čini mi se da smo u tome i vas iznenadili, ali vas pozivam da, koliko je moguće, neke od ovih amandmana, koji vam suštinski neće smetati, i mnoge od amandmana koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, prihvatite.
Da ste prihvatili i neke od primedbi koje smo vam dali u načelnoj raspravi siguran sam da niko ne bi mogao sutra da vam kaže da je zakon protivustavan, da je u nesaglasju sa nekim drugim aktom u suprematiji pravnih akata višim od njega i mislim da bi bilo dobro da se a priori ne odbacuju takvi amandmani, već da sam ministar, odnosno predstavnik predlagača o tome povede računa i siguran sam da zakon može da bude još bolji. Ovako nije loš, ali da može i mora da bude mnogo bolji i verujem da ćemo tu naići na razumevanje predstavnika predlagača.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je danas bilo veliko zanimanje za ponašanje i politički stav srpskih radikala, ne samo u Narodnoj skupštini, već u celoj Srbiji, povodom donošenja zakona o privatizaciji.
Naime, SRS, između ostalog i kao stranka umerene desnice, zalaže se za privatizaciju, i oduvek smo smatrali da je privatizacija conditio sine ljua non (neizostavni uslov) ekonomske efikasnosti.
Ono što jeste dobro u ovom zakonu, mi bez obzira na to šta će reći marketinški stručnjaci, moramo da kažemo da jeste dobro, a to je obaveznost i oročenost postupka privatizacije. To je ono za šta smo se zalagali i kod donošenja prethodnih zakona, ali nismo imali dovoljnu većinu u Narodnoj skupštini da to bude prihvaćeno. Možda će neko od onih koji se bave političkim marketingom reći, ovakav načelni stav Srpske radikalne stranke možda nije politički produktivan, jer će biti mnogo problema sa radnicima već za mesec, dva ili tri, pa će i oni reći - a i radikali su bili za privatizaciju.
Možda će neko reći da je pogrešno bilo što smo onako žestoko kritikovali kriminalni zakon koji je bio pre ovoga na dnevnom redu, a za koji se nijedan profesor Pravnog fakulteta, koje sam prozivao sa ove govornice, nije javio da ga pohvali, kao što ste mogli da se uverite. Ali, mi mislimo da smo time pokazali nekoliko stvari: pre svega našu političku principijelnost, našu političku doslednost i činjenicu da ne želimo demagoškim istupima i u Narodnoj skupštini, i u političkoj javnosti da stičemo političke poene.
Mislimo da se politikom moramo baviti na ozbiljan način, jer onog trenutka kada dođemo na vlast pitaće nas ljudi šta je sa onim obećanjima o španskim selima, šta je sa onim što ćete nam sve napraviti i učiniti, a nije baš sve tako bilo. Naime, da se osvrnem na Ustav i na ono što smatram da bi bilo potrebno da se uradi, a vezano je za ovaj zakon, o čemu je profesor Šešelj pre podne dovoljno iscrpno govorio.
Naime, rekao je ministar Vlahović i pročitao, odnosno citirao član 59, koji tačno govori da se može govoriti o privatizaciji, odnosno o promeni svojinskih statusa, dakle svojinskih oblika društvene i državne svojine, ali je takođe tačno da se članom 56. Ustava Repulike Srbije jamči, između ostalih - naravno nama se to ne dopada, ali Ustav je nešto što je mnogo važnije od toga da li se nama nešto dopada ili ne - i društvena svojina, a u članu 121. Ustava Republike Srbije jasno stoji da nijedan član zakona, nijedan opšti pravni akt, nijedan propis ne sme i ne može biti u suprotnosti sa Ustavom. Zato bi bilo najbolje rešenje da se samo navede, pa makar tu i postojale određene razlike, da je to jedan podoblik državne svojine i onda nikakvih više problema ne bismo imali, ni vezano za raspravu pred Ustavnim sudom, kada se bude formirao ustavni sud, i rekao bih da bismo sve formalno-pravne prepreke ka usvajanju ovakvog zakona otklonili i mislim da bi to bilo najbolje moguće rešenje.
Što se tiče ovih priča o tome da li je to desničarski zakon ili levičarski, moram samo da kažem za one koji to ne znaju, da još 60-tih i 70-tih godina, još od naftnog šoka, da tzv. ideologija država blagostanja i kenzijanskih teorija intervencionizma trpe ogromne promene, da tzv. ideologija nove desnice doživljava svoju pravu renesansu, pa se čak vraća i u zapadnim zemljama, na koje se levičari u Skupštini pozivaju. Čak i ekonomska orijentacija lesefer u njenom brutalnom obliku doživljava pravu renesansu, ali mi smatramo da je trebalo nešto drugo uraditi. Ako ne ovim zakonom, onda nekim drugim zakonima u okviru socijalno - radnog zakonodavstva, a čak i ovim zakonom je to moglo da se predvidi, dakle da ne idemo na neku vrstu sporednog pravnog zakonodavstva. Mogli su da se predvide socijalni programi, jer to je nešto što kao država ipak imamo obavezu da uradimo.
Sada ću pokušati, konkretno govoreći o pojedinim članovima, da ukažem na primedbe Srpske radikalne stranke, šta je ono što bi moglo da bude bolje. O tome smo danas već govorili. Ukoliko bi se takve primedbe srpskih radikala prihvatile, mi smatramo da ovaj zakon ne bi bio loš i ne želimo dakle da izbegavamo bilo kakvu vrstu odgovornosti i da kažemo - ne, privatizacija ne valja zato što će biti nekih problema.
Naravno da će biti, ali ako već postoje ti problemi i najavljuju ih i ministar za privatizaciju i predsednik Vlade, i kažu da će biti otpušteno od 400.000 do 700.000 ljudi, mora da postoji jasan socijalni program ili u obrazloženju zakona morale su da stoje jasne pretpostavke kakve će sve konsekvence izazvati donošenje ovog zakona, koliko će ljudi i iz kojih oblasti industrijske proizvodnje, iz kojih oblasti privrede će biti otpuštanja, na koji način da se vrši prekvalifikacija, dokvalifikacija i kako ćemo tim ljudima pomoći, odnosno socijalno ih obezbediti. Zato što poslednja oblast i jedno od prava iz poslednje generacije ljudskih prava predstavljaju tzv. socijalna prava građana.
Rekao bih sada nešto o 28. članu - poziv za učešće na javnom tenderu treba da sadrži i rešavanje pitanja zaposlenih, obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i nešto što predstavlja poslednju generaciju ljudskih prava, a to je zaštita životne sredine i to je ono što se u ovom zakonu ne pominje
Dalje, postavlja se pitanje ovlašćenja ministra oko obrazovanja tenderske komisije. Voleli bismo da znamo, bez ikakve zle namere, ko su ti i po kom kriterijumu se obrazuju članovi te komisije. Drugo, nije dovoljno razgraničena uloga tenderske komisije ako agencija predlaže komisiji rezultate javnog tendera. To je ono što mislim da bi trebalo svima da bude jasnije.
Potom, što se tiče javne aukcije, postupak prodaje kapitala ili imovine putem javne aukcije takođe je dat prilično uopšteno, bez navođenja kriterijuma za utvrđivanje koja će se preduzeća privatizovati putem javne aukcije. Govorim o članu 36. Ne postoje kritrijumi na osnovu kojih agencija za privatizaciju bira članove komisije za aukciju. Takođe se nameće logično pitanje da li se formira jedna komisija za sve prodaje putem aukcije ili za svaku prodaju pojedinačno.
Sada bih rekao nekoliko reči na ono o čemu je govorio gospodin Jovanović, pominjući Češku. Što se tiče strateških partnera, baš u Čaškoj imate primere gde su dolazili partneri iz Nemačke, posebno iz nekadašnje Istočne Nemačke i dela najjačih privrednih subjekata i giganata iz teške industrije, koji su dolazili sa svojom tehnologijom, ali zastarelom tehnologijom. Svoju tehnologiju, koja je već završila posao u Nemačkoj, davali su Češkoj i time onemogućavali tehnički i tehnološki razvoj same češke privrede, a vršili bezmalo njeno uništavanje i mali su efekti tu bili.
Što se tiče vaučerske privatizacije,to su nam upravo ovde predlagale one stranke koje nam sada predlažu ono što je delimično bio koncept Srpske radikalne stranke, a protiv one privatizacije protiv koje su srpski radikali bili još 1994. godine, a posebno protiv zakona o revalorizaciji, da se retroaktivno poništava nešto što se srećom ovim zakonom ne donosi.
Dalje bih rekao samo da po članu 41. socijalni program, obezbeđenje kontinuiteta poslovanja, zaštita životne sredine, kao što smo govorili i u članu 28, trebalo bi da budu obavezni elementi ugovora o prodaji. To je nešto što, čini nam se, bi trebalo da bude jedan važan uslov i nešto što za one koji treba da investiraju, za one koji treba da ulažu živ novac, svoj kapital, svoju tehnologiju, ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, a predstavljalo bi značajne garancije za našu zemlju.
Rekao bih samo oko člana 54, po kome o prenosu akcija građanima bez naknade, donosi Vlada Republike Srbije. Postavlja se pitanje kada donosi odluku i na osnovu čega, ali tu ne treba izdvajati one radnike koji su već stekli to pravo na osnovu radnog staža i sve ostale građane naše zemlje. Tu se čak uključuju ne samo punoletna lica, moraju da budu maloletna lica, ima tu pravo princip Infans conceptus, dakle nerođenog deteta i oni moraju da budu u svemu tome potpuno ravnopravni, ali i ljudi koji su svojim stažom to stekli. Ne sme im se to reći kao da je to stečeno pravo, a da nemaju kao svi građani to pravo.

Završiću. Dalje, smatram, pošto ćemo se u pojedinostima baviti po amandmanima i detaljno članovima ovog zakona, da Zakon o privatizaciji nije loš, može da bude bolji, a ukoliko bi se primedbe srpskih radikala prihvatile, mogli bismo za njega i da glasamo, ali smatram da moramo da radimo na usvajanju jednog sveobuhvatnog socijalnog programa za rešavanje krupnih i nagomilanih problema.
Biće ljudi na ulicama ako to ne uradimo već u septembru ili oktorbru mesecu . Nije to nikakvo prizivanje, niti bilo šta, već je to potpuno izvesno, jer tako se nešto dešavalo u svim zemljama u kojima je tranzicija vršena. A ako se to ne dogodi, plašim se da onaj lek o kojem je govorio gospodin Đinđić jutros ovde, da nam ne bude kao kad date penilicin nekome ko je alergičan na penilicin, pa pacijent umre, pa makar to bilo iz najbolje namere.
Što se tiče onoga o čemu je govorio gospodin Jovanović, završavam u jednoj rečenici, da nigde nije izvršena privatizacija, a da članovi rukovodstva nisu stekli većinski paket akcija, ukazao bih na jedan mali, gotovo beznačajni primer...

 Završavam. Što se tiče sportskog, poslovnog i kulturnog centra "Pinki" u Zemunu, nisam bio direktor, ali sam bio predsednik Upravnog odbora "Pinkija" i dan-danas nemam ni jednu akciju u "Pinkiju", iako je izvršena takva privatizacija. Ako ste našli  jedan, dva ili pet primera, ne znači da svuda gde je sprovedena insajderska privatizacija,  nije fabrika, ali ne znači ako je to sporovođeno da su svi kriminalci, nego oni koji su kriminalci neka idu u zatvor. Kao što ne mislim da će kriminalci biti oni koji će sprovoditi ovaj zakon, i neće. I nije ključni problem ovog zakona to što je ministar sada predstavnik firme "Diloji Tuš", koja je zadužena za finansijski salting ili nije, zato što će dela i  ono što će se pokazati, na koji način će se sprovoditi privatizacija, biti pravi primer i pokazatelj šta i kakav odnos naš treba da bude prema svemu tome.
Što se tiče srpskih radikala, čini mi se da smo pokazali na najbolji način danas kako se treba ponašati i kako treba govoriti Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, molio bih vas da ne dobacujete i molim predsedavajuću da opomene poslanike Demokratske stranke. Nikad ne dobacujem, slušam sve poslanike, osim kada predsedniku Narodne skupštine moram da kažem da on psuje majku svima.

Slušali smo juče i danas od ljudi koji ne znaju ama baš ništa ni o pravu, ni o pravdi, ni o pravičnosti. Nisu nikada o tome pročitali nijednu knjigu, a kamoli udžbenik. Jedino što znaju, to je šta će im reći njihovi šefovi kako bi mogli da iskoriste određeni zakon za sopstvenu političku promociju, odnosno za napad na političke protivnike, ozbiljne, i da podrže...
Hoćete li da ćutite?! Neverovatno je takvo ponašanje. Takvu nekulturu i takvo necivilizovano ponašanje u životu nisam doživeo.
Dakle, oni koji ne znaju ništa o svemu što se nalazi na dnevnom redu, govorili su o ovom zakonu da je istorijski i pravni. Ovaj zakon uopšte nije pravni. Ovo je divljaštvo nad pravom. Kad smo, unutar poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, razgovarali o tome na koji ćemo način govoriti, bilo je rečeno da treba naći neku sredinu, pa lavirati između onoga što deo naroda misli i onoga što zaista jeste suprotno pravnim normama, suprotno elementarnim pravnim načelima.
Moram da kažem da ću odstupiti od toga i da ću reći da su najveći licemeri oni koji kažu da ima bilo čega dobrog u ovom zakonu. Najgori licemeri i najgori prevaranti su oni koji kažu da bi to trebalo za još neko vreme produžiti, kako je to dobro, kako na ovakav način treba da odgovaraju jedni ili drugi.
U sali je profesor Lilić. Ja sam na Pravnom fakultetu najnižu ocenu (osmicu) dobio od njega. To je jedina osmica koju sam dobio. Molim ga da izađe za govornicu i kaže - pošto je on profesor Pravnog fakulteta, sa njim može da se razgovara o tome, a sa onima koji nemaju pojma o tome, a izlaze da govore svakojake gluposti, ne vredi polemisati. Molim ga da izađe za ovu govornicu i kaže da li nas je sve pogrešno učio, da li smo sve što smo učili potpuno pogrešno naučili, da li je princip pravne sigurnosti elementarno načelo prava, pravne nauke, pravne prakse, pravne teorije, koje se brutalno gazi, nešto što nije trebalo ni da naučimo.
Da li je retroaktivna primena određenih zakona koja se nikada ne koristi, ili samo izuzetno, a kod vas to nije izuzetno, nego koristite od 1994. godine, bezmalo u svakom predlogu zakona, da li je i to pogrešno naučeno? Da nam kaže profesor, kako je mogućno da postoji institut, pravni institut, koji nije tako nazvan, ali jeste institut revolucionarnog komesara, koji će odlučivati i procenjivati kome će, kako i koliko, odokativno naplatiti nešto za šta on misli da treba da naplati, s tim što mu se, naravno, daje pravo i ovlašćenje da istovremeno, u dogovoru sa nekim, postigne da taj plati manje ili više, onako kako revolucionarni komesar odluči.
Ovo nema veze sa pravom. Ima najmanje veze sa pravom. To samo ljudi neznalice koji su Pravni fakultet videli samo na fotografijama ili sedmicom dva puta prošli pored njega, mogu da govore o ovom zakonu bilo šta ozbiljno. Ovakav zakon se nikada nigde nije pojavio u uporednoj teoriji i praksi. Nigde u svetu ne postoji sličan zakon. Nikada nije postojao takav zakon. Postojalo je nešto što je mnogo drukčije. Radilo se o ilegalnoj, protivzakonitoj, krivičnim delima stvorenoj imovini, a vi ovde govorite i o onome što je stečeno legalnim putem. To je nešto što nikad i nigde u svetu nije postojalo. To je nešto što ste vi uveli, i što mislite da može da ostane i opstane u pravnom prometu.
To što će revolucionarni komesari moći donositi odluku o tome da li će neko da bude živ ili neće, koliko će kome da otcepe kaznu, ko će kome, koliko i kako da plati. Moram da vam kažem da imate u vidu da, kada dođe do promene vlasti, razmislite samo kako bi neko nepametan, nadam se da to niko neće uraditi, ali kako bi neko nepametan, neko ko bi želeo da se ponaša kao vi, kako bi postupao. Streljanje bi bila mala kazna. Ako bi neko, rekao sam, želeo da se ponaša na isti način kako se vi ponašate. Ovo nema nikakve veze ni sa pravom, ni sa pravdom. Sve o čemu možete da govorite i kako možete da govorite, morate da čitate akte, a ovde imamo ministre, koji bi trebalo da predstavljaju Vladu i da govore o ovom zakonu, a koji ne znaju šta znači pravni akt, a kamoli da mogu ozbiljnije o svemu tome da raspravljaju. Ovde smo slušali... (džabe ti je...) Mislim da znanje nije nikada džabe, možete da dobacujete koliko hoćete. Nadam se da će vas i nečije znanje posle vašeg neznanja i svega što činite, jednog dana spasiti. U to sam siguran.
Što se tiče onih koji kažu da su za ovo odgovorni svi oni koji su uveli zemlju u rat i u obrazloženju nemuštom politikom, oni koji su uveli zemlju u rat sa građanima Bosne, oni koji pokazuju elementarno nepoznavanje političkih prilika, koji ne znaju da se srpski narod borio za svoju slobodu zapadno od Drine i Dunava i ništa više od toga, koji bi želeli da danas srpskom narodu prebace sve, a nemaju pojma ni šta više da mu prebace, nego će sve i svašta da govore, samo da bi naškodili srpskom rodu, da bi govorili o navodnim srpskim zločinima, zato što misle da tada postaju veće demokrate i veći kosmopoliti. E, sada, onaj koji je nešto dobio, e njega skloniti. I njemu kažite ne znam ni ja šta. Tako ne može.
Ovde vas ima, svi ste bogatiji od poslanika opozicije, a bili ste opozicija u prethodnom periodu (negodovanje), 90% vas, kako su sticali toliko bogatstvo? Kako su ga stekli? Milošević im nije dao. A kako je mogao toliki novac da završi u Mađarskoj? A nije ga dao Milošević. (Glasovi: Koji novac?) Ogroman novac, koji ste nosili tamo po bankama. Govorite nekom o poštenju. Vaši šefovi i vaši poslanici stanuju u Geneksovim apartmanima, u "Hajatu", po pet automobila ih dovozi i odvozi, vozi ih po dvadeset telohranitelja. Vi ćete da govorite o tome! I to Zorana Đinđića, Čedu Jovanovića, Vojislava Koštunicu, to valjda o njima govorite, ako već pričate toliko o tome. Neka se pojave negde bez 20 telohranitelja. Ne mogu hleb da odu da kupe bez 15 njih. Jedan mu drži kesu, drugi mu drži hleb, treći mu naplaćuje tamo umesto kasirke. I vi ćete da govorite o tome ko je šta, kako i gde uzimao ili bilo kome drugome.
Što se tiče zakona, on ne može da ostane i opstane u pravnom prometu. Da li ćete naći one u opoziciji koji će vas podržavati u ludosti i gluposti? Ja to ne mogu da shvatim, ali to je njihova stvar i to me ne interesuje. Ali, ovaj zakon ne može da ostane i opstane u pravnom prometu. Pozovite profesora Lilića, neka izađe pa neka vam to kaže. On je čovek koji nešto zna o pravu. Ali, neće izaći za ovu govornicu, zato što zna da sam u pravu. Kažem vam, neće izaći da ovo brani zato što zna da sam u pravu i zato što zna da ovo ne može da ostane i opstane u pravnom prometu.
Krše se svi ključni principi prava. Sve se ruši, sve nestaje pod nama. Neće izaći, garantujem vam i ne možete da ga nagovorite. Zato što čovek zna, tu je u Beogradu, u Skupštini je. Neće izaći zato što čovek zna, sramota ga je, neće sutra da ga presreću studenti i da mu kažu - kakav ti je ono zakon, kako nas ovde učite jedno, a onda nam govorite o nečem drugom. Zato neće. Mogu da izlaze oni koji o tome ne znaju ništa, pa će da drže političke tirade, da se obračunavaju sa svojim političkim protivnicima, to je legitimno, svako ima pravo na to. Ali, kada treba nešto znati i govoriti o tome, to je onda druga priča. A takvih ovde neće biti iz redova vlasti, a ima ih koji znaju, a koji će izaći i govoriti pohvalno o ovom zakonu.
Ja vas samo pozivam da zbog svega što je ovde rečeno, i zbog ozbiljnih argumenata koji ovde postoje, dobro razmislite. Nije ovde reč o političkom revanšizmu, osveti, jer to vama niko nije radio. Ovde je reč o inicijalnoj kapisli političkog terora, prave diktature, koja će, budite sigurni, proizvesti katastrofalne posledice u budućnosti. Kao što socijalisti nisu vladali duže od 10-12 godina, jednom je morao da dođe kraj, mi smo bili manjinski partner dve godine. Da li ćete za godinu, tri meseca, dve godine ili pet godina sići sa vlasti, mislite o tome, mislite, jer ako se ovakvi zakoni....

Evo završavam, još samo jednu rečenicu. Mislite o tome, jer ako se ovakvi zakoni budu donosili po principu pravde i pravičnosti, a nepravni, antizakonski, antiustavni, plašim se da će malo ko posle svega i preživeti.

Dame i gospodo narodni poslanici,  u obrazloženju Vlade je rečeno da su samo usklađivani koeficijenti, odnosno najčešće udvostručavani, ali da nije bilo značajnijih izmena u odnosu na Zakon o radnim odnosima u državnim organima.

Samo bih ukazao na jednu drastičnu nelogičnost, odnosno netačnost u takvoj izreci, iz prostog razloga što su svojevremeno po tom zakonu sudije okružnog suda i zamenici okružnog javnog tužioca imali isti koeficijent, kao i predsednik Privrednog suda. Po ovom tekstu zakona, to više ne proizilazi kao zaključak i iz nama nejasnih razloga je to promenjeno.

Ja sam ovde, u ovom članu zakona, samo pokušao da ukažem na jednu nelogičnost, na nešto sa čime će se, čini mi se, složiti i DOS-ovska većina, i pretpostavljam da to neće biti sporno.

Naime, zašto bi za predsednika Privrednog suda bio određen viši koeficijent u odnosu na predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, a posebno kada imate u vidu da su vašim izmenama, vašim amandmanima, nešto što je postalo sastavni deo ovog zakona, data još šira ovlašćenja, još veći prerogativi vlasti u ruke stalnih radnih tela Narodne skupštine, nego što inače postoje, pa je potuno nelogično da taj koeficijent bude viši.

Naravno, za one koji nisu shvatili, koji ne znaju ili koji ne razumeju, razume se da je predsednik Republike najviši u izvršnoj vlasti. U našoj zemlji je on najviši ne samo po principu legaliteta, za one koji nikada sa pravom nisu imali veze, iako postoji bicefalna izvršna vlast u našoj zemlji, već i po principu legitimiteta, jer je izabran neposrednim izborima, ali zbog prirode posla i zbog samih ustavnih odredbi, zbog svega, on ne bi smeo da ima više od pola indeksnog poena veća primanja od ostalih, o kojima smo ovde govorili.

To tek toliko da se razjasni ono o čemu je malopre bilo reči, a što neki poslanici vladajuće većine nisu razumeli.

Dakle, postavlja se pitanje - zašto bi predsednik Privrednog suda (u redu za republičkog javnog tužioca, zbog specifičnosti prirode, zbog njegove neophodnosti samostalnog obavljanja tako značajne državne funkcije, specifičnih odnosa u društvu), imao viši koeficijent, ne samo od narodnih poslanika, zamenika predsednika poslaničkih grupa, već i od predsednika poslaničke grupe, sudije Vrhovnog suda, predsednika stalnog radnog tela u Narodnoj skupštini?

Čini mi se da nikakvim logičkim principom do ispravke konfuzije u ovakvom primeru ne možemo doći. Mislim da je Vlada ovde pogrešila i mislim da bi trebalo da se prihvati ovaj amandman, koji ne predstavlja nikakvu značajnu, suštinsku izmenu, osim što, čini mi se, donekle ispravlja nelogičnosti u vladinom predlogu, i uveren sam, i verujem da će poslanička DOS-ova većina ovaj amandman prihvatiti, ukoliko je neko zaista želeo da čuje ono o čemu sam govorio od predstavnika vlasti. Hvala.