Kratko ću. Zahvaliću vam se na kraju. Na kraju ću nešto i za gospodina Stojanovića oko vojne imovine da odgovorim.
Želim da vam dam jednu informaciju. I ja sam bio prijatno iznenađen i onda smo krenuli u dodatno povećavanje pripadnika žena u Vojsci Srbije.
Inače, na Kipru sam upoznao i video sam da i Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tu praksu da šalje žene. Želim da kažem svim ljudima u Srbiji da mi danas imamo jednog pukovnika koji je žena. Mislim da će uskoro biti sa najvišim činom. Imamo pet potpukovnika koje su dame. Dakle, ukupno imamo 104 oficira koji su dame i nadam se da će se taj broj povećavati.
Moram da kažem da smo mi u malo čemu lideri u regionu, ali u ovome jesmo lider u regionu i tu vrstu reforme na najbrži način pravimo. Verujem da ćemo u narednim godinama i procentualno imati najveći broj pripadnika žena koje će biti u komandnom kadru. Hvala vam.

Pre svega bih želeo da u nekoliko rečenica komentarišem ono što su govorili narodni poslanici.
Što se tiče povećanja budžeta u Ministarstvu odbrane, za koji su se izjasnili više predstavnika različitih poslaničkih grupa, to je želja svakoga od nas, čini mi se, svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji. To bi značilo povećanje budžeta i ostalih ministarstava i to bi značilo da imamo veće prihode ili da smo bili u stanju da značajno smanjimo rashode. Nažalost, u ovako teškoj ekonomskoj krizi budžet Ministarstva odbrane je usklađen sa ekonomskim prilikama. Nadam se da će ekonomski razvoj i sve ono što ćemo da učinimo u narednom periodu doprineti da budžet Ministarstva odbrane bude realno, a ne samo nominalno veći ili da ne budemo zadovoljni kao što smo danas zadovoljni činjenicom da realno nije manji u odnosu na prošlu godinu.
Kada o tome govorimo, pošto je ranije postojalo i zahvalan sam i gospodinu Mileniću i mnogima koji su danas o tome govorili, kod nas je u nekom prethodnom periodu postojao, možda krivicom svih nas ili nekih od nas, neka vrsta potcenjivačkog odnosa prema našoj vojsci. Ne želim da, kao što su to neki pre mene radili, se utrkujem u tome ko je lider u regionu, ko je najjači, ko je najslabiji, ko je ovakav ili onakav. Mislim da to nije ni za ozbiljne ljude, ni za ozbiljne vlade. Ono što pokazuju brojke, ono što pokazuje profesionalnost, opremljenost savremene tehnologije, oruđe, oružje, sve što nam stoji na raspolaganju, želim građanima Srbije i vama, poštovani narodni poslanici, da kažem da Vojska Srbije ima respektabilnu ulogu u celom regionu i da mi se čini da niko drugi ni na koji način, sem nas ponekad samih, ne pokušava da potcenjuje značaj i snagu Vojske Republike Srbije.
Želim da ukažem vama, pošto ste pominjali Višegradsku grupu, to je grupa četiri zemlje – Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske, mi sa zemljama Višegradske grupe imamo veoma dobru saradnju i ne bih … Dakle, mi ne učestvujemo u njihovoj borbenoj grupi, niti je moguće to bez posebnog sporazuma koji bi odobrila Narodna skupština Republike Srbije, ali mi želimo dobru saradnju sa njima i želimo da iskoristimo, ne samo sa tom borbenom grupom, već i sa mnogim drugim borbenim grupama koje postoje ne tako daleko od nas, nije najneposrednije okruženje, ali ne tako daleko od nas i na drugi način, pre svega u smislu ekonomske koristi dodatne za Srbiju, mi želimo bazu Jug, i o tome smo razgovarali na više destinacija u svetu, da iskoristimo kao mesto gde će se obučavati pripadnici različitih zemalja za multinacionalne operacije.
To je za nas ogromna politička i ekonomska korist. U ovom trenutku imamo kapacitete za oko 1000 ljudi ako se ne varam, gospodine Jovanoviću. U bazi Jug naš plan i namera je da te kapacitete u narednom periodu povećamo, da napravimo najsavremenije i najbolja mesta za obuku vojnika koji idu ili će da učestvuju u multinacionalnim operacijama, ne samo srpskih, već koji će doći iz drugih evropskih i svetskih zemalja. Mislimo da je to jedna od veliki stvari koja bi i za jug Srbije, ali i za celu Srbiju mnogo toga značili.
Ne moramo i to je moja jedina rečenica na to, oprez razumem, ali ne moramo svemu da pristupamo sa tim apriornim ne, već da imamo neku vrstu blagonaklonijeg pristupa. Ako postoje problemi, onda će nam se problemi pokazati na koje ćemo moći da reagujemo.
Povodom master plana, gospodinu Stojanići da odgovorim, da će se uskoro završiti. Danas su radile nadležne komisije Ministarstva odbrane i uskoro će se završiti realni master plan. Imamo mnogo problema i sa vojnom imovinom i sa nekadašnjom vojnom imovinom. Danas imamo značajno manju armiju nego što smo imali u prethodnoj Jugoslaviji. Kada bih ulazio i objašnjavao kakve sve probleme imamo, deo skladišta smo ustupili MUP, a i dalje čuvari i obezbeđenje plaća vojska Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Imamo mnogo takvih problema. Da ne ulazim i u odnose sa pojedinim lokalnim samoupravama, gde se neki ponašaju veoma odgovorno, negde neki ne, ali to je težak problem i verujem da će, nažalost i naredne godine u ovom istom periodu postojati taj problem ali se nadam u manjoj meri nego što je danas slučaj.
Što se tiče zavejanih puteva i naših aktivnosti, hoću da kažem da je to posao svih državnih organa. Kada dođe najteža situacija kao što je to bilo u prethodnim danima, onda na ulice izlazi vojska Republike Srbije, to je ta treća dimenzija, treći zadatak koji ima vojska Republike Srbije. Moram da kažem da sam zahvalan građanima koji su razumeli i trud vojnika i njihovu želju da pomognu građanima Srbije. Ne mogu da razumem komentare u javnosti, da imamo tenkove samo za to da izvlače kamione i ništa drugo sem zaleđenih puteva. Ne mogu da razumem zato što su to neodgovorni komentari, uzgred, ne bih da govorim, ali i tih tenkova imamo respektabilan broj, tako da još jednom govorim da ako već ne znamo dovoljno stanje u našoj vojsci, u onome što smo se svi danas složili, da predstavlja zajedničko dobro i nešto čime bi trebalo svi da se ponosimo, vojska Srbije ima sasvim dovoljan i veoma značaj broj tenkova i, da nije otvorena sednica ne bih imao problem pred narodnim poslanicima da kažem da vidite kolike su naše prednosti u odnosu na brojne zemlje u regionu.
Što se tiče namenske industrije, to je jedan od naših prioriteta. Tu imamo mnogo problema i to neću da krijem pred narodnim poslanicima. Nije naša namenska industrija danas ono što je bila u Brozovo vreme. Imamo i brojne probleme zato što je ta industrija bila na prostoru bivše Jugoslavije rascepkana, tako da su sve fabrike u stvari bile komplementarne i kompatibilne, onda vam jedan deo proizvodnje ostane u "Slavku Rodiću" u Bugojnu, jedan deo u "Đuri Đakoviću", jedan deo na nekom drugom mestu, ali da danas uspevamo da pravimo i da podešavamo sve ono što je ostalo na teritoriji Republike Srbije i da bude moguće da te proizvode izvezemo na strano tržište.
Ponekad imamo probleme sa činjenicom da neki ljudi u pojedinim fabrikama namenske industrije i ne žele dodatni posao da prime, nemamo dovoljno kapaciteta, negde imamo strahovito odgovorne ljude. Mislim da ćemo imati više posla i tog posla ima sve više i imaćemo za naplate u 2014. godini značajno veća sredstva, gospodine Mihajloviću. Dakle, ono što ste poredili za 2008. godinu, u 2014. godini ćemo imati mnogo više novca koji će se slivati na račune naših fabrika, naših kompanija. To nisu ugovori koje ćemo postizati sledeće godine. To su ugovori koji su već napravljeni, dolaze na realizaciju za naplatu 2014. godine i mislim da ćemo to dodatno uspeti da povećavamo. Očekujem 2015. godine mnogo više.
Što se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom, imamo s jedne strane zamerke, a sa druge strane prenaglašenih pohvala. Naša rasprava ovde nije da li smo mi za Ruse ili smo za NATO. Naš posao je da vodimo politiku Republike Srbije za građane Srbije. Takvu politiku smo vodili i takvu politiku ćemo da vodimo. Hoćemo najbolje moguće odnose sa Rusima, hoćemo najbolje moguće odnose sa Amerikancima, hoćemo najbolje moguće odnose sa EU. To je politika koja je vodila, to je politika koju će da vodi ova zemlja. To je politika koja je u najboljem interesu građana ove zemlje.
Istovremeno, želim da vam kažem da po tom pitanju, koliko sutra ću putovati u Berlin, a za nekoliko dana imaću dug razgovor sa gospodinom Šojguom, prvo telefonski, a kasnije očekujem i njegov dolazak kao ministra odbrane, posle svega o čemu smo razgovarali sa gospodinom Rogozinom. To je politika za koju mislimo da donosi Srbiji, a svakako najmanje odnosi.
Ono gde imamo problem i gde moramo da obratimo pažnju, o čemu mnogi sa potcenjivanjem govore, a ja ne bih o tome sad sa potcenjivanjem, to su tzv. Kosovske oružane snage, ali o tome ne bih govorio pred ovolikim auditorijumom, iz nekoliko razloga. Pri svemu tome želeo sam da kažem da je i to bio jedan od razloga zbog čega sam u ime Vlade Republike Srbije, a ne u lično ime, tražio od gospodina Panete da vojnici KFOR ostanu na KiM da bi se garantovala puna bezbednost srpskom stanovništvu. Mislim da je to još jedanput ponavljam, odgovoran i ozbiljan potez.
Što se tiče bavljenja politikom 20 godina, mišljenja o promenama, o tome neću da odgovorim zato što je život taj koji nekada ne zavisi od nas, a donosi novine. Neko je mogao da misli jedno, ali padom Berlinskog zida se sve promenilo, pa da je neko bio pametan da je tog istog dana to razumeo, promenio bi mnogo toga. Onda biste mu rekli da je nedosledan i neprincipijelan. Prosto, kada život donese nešto na šta ne možemo da utičemo, normalno je da pratite realnost i da se u skladu sa tim menjate. Sa druge strane, da li ljudi to razumeju ili ne, želim da ukažem na tu činjenicu i to je moja jedina rečenica odgovora na ono o čemu je pričano o promenama mišljenja.
Dakle, da uz sve te promene mišljenja za neke od njih sami priznamo i kažemo, pošto niste mogli da mi nađete izjavu, jer nisam bio u ovom parlamentu, već sam sam rekao da sam promenio lični odnos i stav po pitanju učešća ili generalno odnosa prema učešću u multinacionalnim operacijama. Niko drugi taj moj stav nije mogao da primeti ili da čuje na bilo kojem drugom mestu. Dakle, i kada menjate mišljenje na takav način, ljudi to ne samo da razumeju, već pozdravljaju zato što to rade civilizovani, razumni i racionalni ljudi, a da je to tako, pokazuje podrška onima koji tobože nikada ne menjaju stavove, koji danas pet, šest ili sedam puta manji od nas, koji nismo ni upola tako dobri kao što su oni.
S druge strane, što se tiče starešinskog i vojničkog kadra, mi smo upravo tražili da se ide na parcijalnu popunu u Vojsci Srbije. nisam želeo da juče da reagujem na nekakve senzacionalističke vesti kao da neko iz ne znam kog razloga pravi dodatnu popunu u Vojsci Srbije. Uobičajena procedura. Tražimo 400 vojnika i u skladu sa tim ćemo popravljati tu strukturu, odnosno odnos starešinskog i vojničkog kadra.
Ono što želim da znate, takođe, i na tu činjenicu sam takođe ponosan, a to je da mi nemamo problem sa tim, a taj ste oglas mogli da vidite u listu "Odbrana", možete da vidite i na sajtu MOD, Ministarstvo odbrane. Prijavi nam se uvek pet do 10 puta više ljudi od onoga koliko nam je potrebno. To govori i o popularnosti Vojske Republike Srbije, to govori i o našem odnosu i to govori, ako hoćete, i o ljubavi našeg naroda prema vojsci, ali i o odgovornosti vojske prema našem narodu.
Još na kraju, izvinjavam se, gospodine Kariću, kod stručnih snaga na polju telekomunikacija, to je za neka druga ministarstva, ali hvala vam na toj informaciji, pa ćemo angažovati ljude.
Što se Kazahstana tiče, voleo bih da to ostane udaljenost avionska negde između četiri i pet sati odavde, da ne razmišljamo o raketama. Našalio sam se naravno na ono što ste vi rekli, razumeo sam, protivgradna. U svakom slučaju, ono što je važno, Kazahstan predstavlja jednu od itekako značajnih zemalja, kao i Azerbejdžan i mnoge druge zemlje sa kojima treba da sarađujemo.
To potcenjivanje mnogih zemalja, posebno afričkih i azijskih, u prethodnih 12 godina skupo je koštalo ovu zemlju, skupo da skuplje ne može da nas košta. Izgubili smo ogromne poslove koje smo mogli da imamo i na severu Afrike i na Bliskom Istoku i na Srednjem Istoku samo zato što smo imali takvu vrstu potcenjivačkog odnosa zato što su mnogi pojedinci, uopšte ne bih govorio o političkim strankama, mislili da je važno samo koliku će političku podršku da dobiju od pojedinih velikih zapadnih zemalja i ništa drugo. Ovde smo uvek imali širom otvorena vrata za ekonomsku saradnju.
Još jednom, čestitajući svima vama koji slavite slavu Sveti Nikola i svim građanima Srbije, hoću da vam kažem ono što sam juče dobio kao novogodišnji poklon od naših prijatelja iz Alžira, a to je da ćemo mi moći da angažujemo naše kompanije, naše firme da učestvuju u izgradnji čak 15.000 stanova za alžirsku vojsku. To je jedna od stvari koju ćemo tek da realizujemo u narednom periodu.
U svakom slučaju, vama mnogo hvala. Želim da kažem da sam, iako to verovatno nikom ne znači, veoma zadovoljan nivoom na kojem smo razgovarali kao politički protivnici. Inače, mislim da to u parlamentu možemo još da unapredimo, iako to neuporedivo bolje i civilizovanije izgleda nego u neko vreme i kad sam ja provodio u parlamentu i mnogi drugih. Hvala.

Što se drugog pitanja tiče, kada će predlog zakona o poreklu imovine, naša je obaveza prema građanima Srbije, u okviru antikorupcijske mape koju smo napravili da donesemo i antikorupcijsku strategiju, prvi predlozi antikorupcijske strategije su završeni. Što se tiče predloga zakona o poreklu imovine, očekujem da do kraja januara, nemojte me držati za reč, u sedam ili 10 dana, ali do kraja januara, najkasnije početkom februara, da to bude pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini.
Što se tiče prvog pitanja, razume se nemamo mi kontrolnu ulogu nad parlamentom, već je to obrnuto. Parlament ima nekoliko svojih inicijativa, poslaničkih i očekujem da se to nađe na dnevnom redu Narodne skupštine.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, mi smo preduzeli sve što smo mogli u lošim i teškim trenucima za zemlju, za nešto što se dešava uveren sam da svi razumeju, ne našom krivicom, iako ćemo mi, nekada kao narod, i kada se davimo, da se svađamo oko toga da li da plivamo kraul ili prsno ili leđno, sve što smo mogli preduzeli na svakom međunarodnom forumu. Čini mi se da smo po prvi put dobili i opravdanje kod svih predstavnika međunarodne zajednice da ovo što se Srbiji danas dešava je nešto što je u najmanju ruku teško, zamislivo i da Srbija ima pravo i na svoj gnev, bes, ljutnju. Ima pravo na ljutnju prema stravičnoj nepravdi, jer se pokazuje da je bogougodno ubijati Srbe, a mi smo prihvatili kao zemlja da oni koji su činili zločine, ja mislim uvek u svoje ime, ali nekada se, pozivajući na sve nas, našu državu, na naš narod, prihvatili obavezu da ti zločinci odgovaraju i oni odgovaraju pred našim sudovima i bezbroj je takvih postupaka.
Plašim se da poruka u kojoj se svima stavlja do znanja da srpske žrtve ili nisu postojale ili nisu važne, jer svi oni koji su bili najodgovorniji za najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u akcijama "Bljesak", "Oluja", svi oni koji su imali direktna i jasna ubistva koja su im stavljana, dakle, pojedinačna ubistva koja su im stavljana na teret, 32 ubistva, od toga 19 svedoka vam nestane, a pri tome neki stradaju u saobraćajnoj nesreći.
Posle svega doživeti i to da oni svih sedam dana pre toga vam pripremaju u Prištini slavlje, da svi naši mediji znaju koja će presuda da bude, onda je jasno da je reč o politici, a ne o pravu, ne o pravdi, i postavlja se pitanje – šta je to što naša država može da preduzme?
Neću da lažem naš narod i da pokušavamo da dobijemo političke poene na emocijama ljudi, niti mislim da treba da ih gubimo niti mislim bilo šta u bilo kom smislu da razdvajam nekog od nas. Zahvalan sam vam na korektnom istupu i na tome što najveći broj građana Srbije, najveći broj ljudi u Srbiji se ponaša odgovorno i što ljudi žele da budu jedinstveni u ovom teškom trenutku. Ne zaboravite, mi smo čini mi se jedina nacija koja osim sporta ne može da pronađe ni jedan razlog koji bi nas okupio da negde nešto proslavimo. Kažite mi koja je to vest iz sveta, iz zemlje, bilo koja, koja će da nas okupi sve da negde nešto proslavimo? Nemamo je.
Dobro je da smo bar u ovako lošim i teškim vestima koje dolaze do nas, prilično ujedinjeni, i zato neću reagovati na politikantske komentare nekih političkih stranaka koje su mnogo odgovornije za ovo stanje danas i probleme koje imamo, nego što su to odgovorne partije koje čine vladajuću koaliciju danas.
U svakom slučaju, mi imamo nekoliko predloga koje ćemo tražiti u razgovorima sa EU, a koji se tiču prava izbeglih Srba sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine i iz Hrvatske, dakle, pre svega za poštovanje njihovih imovinskih prava i mislim da ćemo našim većim angažmanom, i u Evropi i u SAD i svuda u svetu, bar za nijansu uspeti da im poboljšamo položaj, bar za nijansu uspeti da popravimo taj položaj.
Pred nama je svakako težak period i u tom teškom periodu biće potrebno da sa glavom iznad vode gledamo kako i na koji način da stignemo do kopna, kako i na koji način da spašavamo sve građane ove zemlje i celu zemlju. U tom smislu, biće nam potrebna vaša pomoć, biće nam potrebno da zajednički radimo, biće nam potrebno da pokušamo da napravimo što veće jedinstvo i da što više ujedinjeni izlazimo i pred svet i pred one koji nam jesu susedi, i pred one koji bi da nam budu susedi.
U tom smislu, Vlada Srbije će učiniti ono što je razumno, racionalno, ono što je, rekao bih, ako hoćete da upotrebim taj izraz koji se možda nekome neće dopasti, normalno. Jedino što je moguće, a da pri tome, i time završavam, da ne postanemo neko ko će da nariče nad svojom sudbinom, da napravimo razliku između tuge i naricanja, jer nariče se na grobu, a ovo nije grob. Ova zemlja ima svoju budućnost, da vidimo kako zemlju da izvučemo iz ponora, bunara, iz čega god hoćete, kako god hoćete to da nazovete i kako i na koji način da krenemo i da napravimo drugačiju budućnost za našu decu. Hvala vam najlepše.

Oprostićete mi što nisam potpuno upućen u finansijski aspekt ovoga o čemu ste govorili i nadam se da će gospodin Dinkić, pošto će stići nešto kasnije, ali da budem korektan on je najčešći u Narodnoj skupštini od svih članova Vlade i doći će ponovo tako da možda je nekome drugome moguće tako nešto prigovoriti, njemu ne ali on će vam odgovoriti na finansijski deo.
U jednu stvar sam siguran. Ni on ni bilo ko drugi u Vladi nije imao nameru da na bilo koji način urušava proklamovani princip što šire decentralizacije za koju se svi zalažemo. Sve ovo što ste vi postavili kao pitanje bih zamolio da on odgovori. Ako ne onda ću vam ja odgovoriti u toku dana, u toku večeri. Mislim će vam on odgovoriti, ako ne onda nešto pre sedam sati ću biti slobodan u okviru odgovora na neko drugo pitanje, da vam pružim kompletnu informaciju, jer ću zatražiti od nadležnih organa da mi proslede informacije, tako da nećete ostati bez odgovora. Hvala vam.
Inače, da je sve tako kako ste predstavili i ja bih, i svako drugi u zemlji bi bio zabrinut. Hvala još jednom.

Odgovoriću na drugi deo pošto ništa ne znam o onome što ste prvo pitali i neću da se mešam u ono što je nadležnost drugih ministara.
Međutim pošto sam temeljno upućen u razgovore koji su vođeni sa Al Dahrom, inače ne nekim kupcima sa Bliskog Istoka, to je jedna od najmoćnijih firmi na svetu, ali u našoj zemlji valjda postoji običaj da unapred nekoga ocrnimo i da kažemo sve najgore. Sada bi otprilike ispalo da je neko hteo to da otme od radnika, građana ili bilo koga, ali onda se pojavljuje veliki Robin Hud koji će to da štiti od negde nekoga. Hajde da se ne lažemo. Ako neće gospoda iz PKB, rukovodstvo PKB i njihov šef Dragan Đilas to da prodaju, to neće biti prodato.
Nemojte da nam pričate bajke, ni vi ni bilo ko drugi o tome kako neko ko će nešto da otme, pošto mi kombinacije oko prodaje i privatizacije ne pravimo. Niti su nama potrebni novci, niti neko od nas hoće da ukrade bilo šta. Daću vam informaciju, pošto sam prošli put pre tačno mesec dana jednom od izvanrednih poslanika SVM ostao dužan jedan odgovor.
Bili smo optuženi za to da izdajemo hektar zemlje za 250 evra, a naši paori bi to mogli da kupe baš tu zemlju, odnosno da zakupe po mnogo višim cenama i imaju interes za to. Mi smo uzeli i izračunali od tih 25.000 hektara koji su ponuđeni. Osam hiljada hektara je već izdato u zakup. Tih osam hiljada je izdato po prosečnoj ceni od 68 evra. Tek toliko da građani Srbije znaju ko laže, a ko se zaista bori za ovu zemlju. Pri tome ne mislim da je taj čovek izmišljao. Ne, on je mislio sve najbolje, ali vam govorim činjenice, nešto veoma precizno. To mi govori nešto drugo o svemu onome sa čime se mi suočavamo danas.
Mi nikad ništa, draga gospođo i nemam problem nikakav da to kažem sebi, vama bili kome, ništa nikada nećemo moći da preduzmemo u ovoj zemlji i ništa nikada nećemo moći da uradimo zato što i kad imate najbolju nameru i kada vam neko dolazi kao prijatelj da nešto kupi ili zakupi po višoj ceni, zato što je malo zemalja koje imaju višak novca u ovom trenutku, ne, mi smo geniji. Zato što mnogi polaze od sebe. Autoprojekcija je čudo. Mnogi znaju šta se dešavalo u prethodnih 10 ili 15 godina pa kažu – vidi ovo je dobra prilika da neko negde nešto mulja i neko bi negde nešto da ukrade.
Hoću samo da vam kažem da niko nije planirao ništa da ukrade i da niko ne misli da ukrade bilo šta. Pokušali smo da vidimo da li možemo nešto da napravimo da bude dobro za našu zemlju, ako može – može, ako ne može – ne može. Nećete, nema problema niko nikoga neće da tera da mu bude bolje ako on to sam ne želi. Dakle, nikoga u PKB, niti Mlađan Dinkić niti bilo ko iz Vlade Srbije, neće da tera i primorava na bilo šta kao što nikoga nećemo da teramo oko "Razvojne banke" pa je došlo do toga da smo bili u pravu za sve što smo govorili o "Razvojnoj banci" i došlo se do toga da se prihvati ono što je prihvatila Vlada Republike Srbije, odnosno "Narodna banka". Hoćete-hoćete, nećete-nećete, niko neće da vas tera. Samo nemojte da neko izigrava Robin Huda i nemojte da neko izigrava mnogo važnog zaštitnika interesa radnika zato što to što smo pokušali je bilo u interesu radnika i u interesu građana ove zemlje.
To je sve što mogu da vam kažem, a mi da učestvujemo u pljački narodne imovine, u svemu onome što su neki drugi radili i učestvovali, samo hoću da vam kažem da nikada neću prihvatiti tezu – svi su oni isti, koju slušam već 10 ili 15 godina od običnih ljudi koji nisu krivi što tako misle zato što su se menjali političari, samo je princip pljačke i otimanje od naroda bio isti. Ovde to nije slučaj i to nije tamo neki sa Bliskog Istoka, već verovali ili ne jedna od deset najboljih firmi u celom svetu, pa je onda to tako trebalo reći našim građanima da to znaju, pa nek onda ljudi vide hoćemo li da ulažemo ili nećemo. Ako nećemo, nema problema neće biti ulaganja. Hvala vam najlepše.

Potpuno vas razumem. Izvinite, i sve što sam rekao nije se na vas odnosilo, nego na sve nas, zato što sve što sam rekao čujete svaki dan na ulici i vi. Razumem te ljude. Koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Nema tu velike filozofije.
Samo sam hteo da vam kažem da mi imamo taj problem da šta god da krenete da radite, uvek je isti pristup – znamo kako je bilo, znači sada su se samo promenila imena, pa će to sad sve isto da bude. Ali, zaista to nije ničija ideja. Bio sam prisutan na tim razgovorima u Abu Dabiju. Ljudi su nas pitali – što ste rekli tako visoku cenu? Onda smo mi rekli – u Španiji plaćate više, u Americi plaćate više. Oni su rekli – mi tamo imamo i bolje uslove, još nismo uzeli uzorke vaše zemlje, još nismo uradili to i to, imamo bolju infrastrukturu itd, i kod vas je to niža cena prosečno. Mi smo rekli – dobro, ovo je naš predlog, ovo je tek početak. Imamo tek memorandum, nemamo ništa više od toga, nema nikakvih predugovora, ugovora, niti bilo kakvih stvorenih obaveza i da nam pomognete kao prijateljima.
Onda su oni rekli, pošto zaista imaju višak novca, oni nemaju klasičan budžet kao što imamo mi, oni raspolažu novcem po nešto drugačijim metodama nego što se to radi kod nas i u drugim zemljama, onda su rekli – ako je to na prijateljskoj bazi, ako je to da vam učinimo, onda smo mi spremni u to da uđemo. Srećni ste što nešto uspete, što vam se čini da ste možda nešto napravili za zemlju, a onda se vratite i neko vas dočeka na nož, kao da ste rešili da to opljačkate. Ne pada nam na pamet. Ako su radnici protiv, sindikati protiv, ako svi misle da to nije dobro, nema problema, nećemo u to da ulazimo.
Dakle, onaj ko misli da je dobro ili za bilo koji deo, u to ćemo da uđemo. Ako ljudi misle da to nije dobro, da nije dobro da nam neko plati 250 evra po hektaru zakup, a da istovremeno kompletno navodnjavanje obezbedi u najkraćem mogućem roku po najsavremenijim metodama. To što sam video tamo, nisam video nigde u svetu, a ceo svet sam obišao. Oni žive u pustinji, a imaju više cveća nego mi, više trava, cveća, drveća, svega. Imaju tehnologiju najbolju na svetu. Imaju ceo grad koji je zasnovan na solarnoj energiji. Nemate trafo stanicu, ali nama ni to nije dovoljno. Dobro, ako nije i onaj ko ne želi, mi nikoga na to nećemo da teramo, zato što od toga niko od nas nema nikakve lične koristi. To je naš pokušaj da uradimo nešto za našu zemlju i ništa više. Hvala.

Ne slažem se sa onim što ste govorili, što, čini mi se da je i prirodno. Pokušaću detaljno da odgovorim na svaku vašu primedbu.
Rekli ste da je problematična svaka vlast koja se bori protiv korupcije i koja to naglašava. Naprotiv, mislim da je problematična svaka vlast koja ne naglašava nultu tolerancije prema korupciji i da je to bio ozbiljan problem.
Neću se pozivati na to šta misle građani Srbije, koja je percepcija građana veoma važna i na osnovu te percepcije se izračunavaju indeksi i na osnovu toga, između ostalog, donose zaključke i međunarodni organi i institucije, ali ću se pozvati na zvaničan izveštaj, recimo, EU, kojoj valjda verujemo, bar kad je o ovom pitanju reč, a to je da je od 2007. godine pa nadalje gotovo zamrla borba protiv korupcije u državi Srbiji da smo sve vreme imali negativan trend, a da je percepcija građana po tom pitanju bila sve lošija i da je ta borba u stvari bila gotovo nepostojeća, možda je bolji izraz da je zamirala, od toga da je bila apsolutno nepostojeća.
Što se tiče institucija potpuno sam saglasan sa vama. Ono što je naš posao je da donesemo zakone, da donesemo zakone posle kojih neće biti važno da li je na tom mestu Vučić, Jovanović ili neko treći, da donesemo strategiju u borbi protiv korupcije i ta strategija će biti doneta. Pošto svi hvale hrvatsku strategiju, mislim da će naša biti jednako uspešna, a nadam se i bolja, ne samo na papiru već i na delu, u sprovođenju.
Očekujem da teške reforme kroz koje ćemo morati da prođemo početkom godine, od 15. januara, ne samo u organizovanom kriminalu i u specijalnom tužilaštvu ćemo imati vođenje istraga. Imaćemo vođenje istraga od strane tužilaca na svim nivoima. Nisam siguran i ne mogu da kažem da smo do kraja osposobljeni za to, u svakom smislu, i finansijskom i funkcionalnom, ali sam uveren da ćemo to uspeti da u narednom periodu to obezbedimo.
Što se sudova tiče, na žalost, imali smo nekoliko, da ne kažem, loših ili veoma loših, bolje da kažem nesavršenih reformi. To će nas koštati i to ćemo u narednim godinama pokušati da, ne stoprocentnim izmenama, već određenim ozbiljnim reformama, u toku su i razgovori, i preksinoć smo imali razgovor u Briselu tim povodom, i svakoga dana da pokušamo da napravimo sistem koji bi konačno rešio najveći deo problema koje imamo u pravosuđu i time uspostavimo taj institucionalni okvir za borbu protiv korupcije.
Što se tiče lične posvećenosti nekom poslu, mislim da je ona uvek dobro došla, ali se možda u tome razlikujemo, posebno ukoliko je neko u stanju da stvari posmatra kroz institucije, kroz nadležne organe vlasti, a ne u skladu sa svojim ličnim ili političkim težnjama.
Takođe, želim da vam kažem da se ne slažem sa vama oko, ne tumačenja, već stava po pitanju vrednosti Zakona o javnim preduzećima. Naprotiv, mislim da smo doneli nekoliko veoma značajnih normi koje menjaju suštinski odnos i suštinski reformišu javna preduzeća. Potpuno je drugačiji izbor ljudi koji će moći da rukovode javnim preduzećima, ali uopšte ne mogu da prihvatim činjenicu da će neke koalicije stranaka ili političke stranke moći da postave 700 direktora. Pa 700 direktora javnih preduzeća ste vi postavljali. Ne mislim na vas lično, već govorim o vladajućoj koaliciji. Svih 700 direktora ste postavljali u prethodnom periodu. Za to vam nije bila potrebna komisija nezavisnih eksperata, kako se govori u Zakonu o javnim preduzećima i dela članova Vlade, već su to radile partijske komisije. Kako sednu tri ili četiri predstavnika stranaka, tako ste svakog direktora imali.
Danas nam govorite i dajete nam primedbe na nešto što mnogo poštenije i mnogo bolje funkcioniše nego što je funkcionisalo do pre nekoliko meseci. Podsetiću građane Srbije da je direktor najvećeg javnog preduzeća, a to je uvek bila partijska kasa, oprostiće mi ljudi na izrazu, partijska krava za isisavanje novca u svakom režimu, čovek iz sistema koji nikada nogom nije kročio u SNS, a kamo li da je njen član. Hoćete li da vam pokažem klinički centar, gde su takođe bili partijski kadrovi, zato što je sve u ovoj zemlji bilo partijsko.
Mnogo toga je učinjeno i mnogo toga je urađeno da to ne bude na takav način napravljeno. Da vam ne pričam o načelniku Generalštaba, i o mnogim drugim mestima u ovoj zemlji, koji su takođe bili partijska pitanja, iako nije u pitanju javno preduzeće. U ovoj zemlji nismo mogli da imamo komandira čete kojeg partija nije postavljala. Do komandira čete, a ne do komandanta brigade ili ne znam koje već jedinice.
Sad ovde moramo da slušamo i da čujemo pridike od onih koji su postavljali tih 700. Rekli ste da je 700 ukupno. Od toga je na nivou Republike Srbije, mislim, 70 ili 80 javnih preduzeća. Neka sam pogrešio, neka je i 100, ali izgleda da niste pročitali, za lokalni nivo ostaju ista pravila, gospodine Jovanoviću. To znači da će se onih 600 birati isto onako kako ste vi birali u prethodnom periodu. Ništa se nije promenilo. Ovo važi za državna preduzeća.
Samo vas molim, očekujemo da ti nezavisni eksperti i ti ljudi, ali i javnost, da snagom argumenata utičemo na to da promene koje ćemo da pravimo budu na bolje. A, da li ima loših stvari, da li ima stvari sa kojima se ne slažem ni ja, kao ni vi – naravno da ih ima, ali to je uvek cena političkih kompromisa i ne bežim od toga da preuzme odgovornost za tako nešto. Hvala vam najlepše.

Pokušaću da odgovorim. Želim da vam kažem, gospodine Jovanoviću, da zaista sa mnogim stvarima mogu da se saglasim. Sa jednom ne mogu nikako, da se sada formira partijska država. Izvinite, partijska država  je formirana mnogo ranije, a ovo je početak, a ne kraj razgradnje partijske države.
Govorili ste o mnogima a ja vam navodim dva najveća preduzeća, Telekom i EPS. Jedno nije ni javno preduzeće, ali mi ga tako posmatramo valjda kolokvijalno. Imamo dva izuzetno stručna čoveka, dva čoveka od kojih je teško pronaći bolju biografiju u Srbiji za bilo koga od njih, i od gospodina Ćulibrka i od gospodina Obradovića. Govorim o dva najveća preduzeća. Mi smo odgovorni za to. Ponosan sam na činjenicu što to mogu ovde da vam kažem, i pred svim poslanicima.
Pročitaću član 21. Zakona o javnom preduzeću - Direktora javnog preduzeća imenuje Vlada na period od četiri godine, a ono što je novina, to je bilo i ranije, tako se ranije dešavalo, a sada stoji – a na osnovu javnog konkursa. Prvi put ćemo imati javni konkurs kao veoma važan institut. Sa druge strane, postoji još nešto, što ako me pitate nisam ni ja do kraja zadovoljan jer nije možda izvedeno do kraja, ali neće moći da bude ni visoki funkcioner stranke, niti će moći da obavlja stranačke dužnosti. Izvinite, to je napredak u odnosu na ono što smo imali a ne nazadovanje. To je nešto što je veoma važno.
Želim da vam pročitam drugi stav člana 21. – direktore javnog preduzeća čiji je osnivač AP ili jedinica lokalne samouprave imenuje organ određen Statutom AP, odnosno lokalne samouprave na period od četiri godine na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Dakle, ja sam bio u pravu, gospodine Jovanoviću, samo sam to želeo da vam pročitam.
Da li može da smeni? Do sada smo imali mogućnost da jedan ministar u skladu sa svojom arbitrarnom voljom, ukoliko mu se ne dopada stanje u određenoj lokalnoj samoupravi, svojim odlukama doprinese raspuštanju lokalne samouprave i da morate da idete na izbore. Ta mogućnost je do sada postojala. Moram da vam kažem da ovde ne vidim ni jednu lošiju normu. Mogu da vam kažem da sam saglasan sa vama da je možda bolje, da je možda do kraja moglo da bude izvedeno. Ali, sve norme koje vidim su bolje nego što su bile. Sve ono što se u praksi realizovalo je bolje nego što je bilo. To su činjenice.
Da li je dovoljno dobro? Nije. Da li je do kraja izvedeno i sprovedeno sve? Nije. Da li je to napredak u odnosu na ono što smo imali? Da, to je veliki napredak i to ne treba da se krije i ne treba da se plaše ljudi koji pripadaju, i to zameram poslanicima SNS, zato što postoji neka inicijativa nekad od onih koji ne pripadaju vladajućim partijama – napada ih, pa onda tu negde postoji otprilike strah – hajde da se ne mešamo u to, ko zna, možda je to tačno, možda je to sve isto, a nije sve isto.
Nemojte da vam pokazujem rezultate Telekoma danas, kako je i na koji način razaran u prethodnom periodu. Nemojte da vam pokazujem rezultate EPS. Na dan kada čovek koji ima deset puta bolju biografiju od generalnog direktora EPS koji je to bio do pre dva meseca, deset puta stručniji od njega rekli su da je to desant na institucije, a ovde je bio desant na alkoholna pića, pošto su potrošili desetine miliona dinara na konjak, vinjak, viski. Postoje neka pića za koja nisam ni čuo. Nisu svojim parama to plaćali, nego su plaćali državnim i narodnim parama. Pitam sada – zašto su to bili stručni? Za šta su ti geniji bili stručni? Ima li škotskih maltova? Nisam znao da sve to postoji, ali to im je valjda bila reprezentacija.
Suština je u tome šta je to što želimo da postignemo, da li je idealno, i hvala vam na tome. Zaista sam vam zahvalan zato što ćemo mi da obratimo još veću pažnju i da ispravimo deo toga. Saglasan sam sa vama da nije sve idealno. Naravno da nije. Znate kako to ide u politici. Ne moram da vam govorim jer ste dugo u politici. Da li je nešto bolje? Jeste sigurno bolje i u formalno pravnim okvirima i u životu i u relanosti. Da li je bolje običnim ljudima? Da li to oni osećaju? Ne, i još dugo neće osećati, zato što smo svi učestvovali u razaranju ove zemlje u prethodnih 15 ili 20 godina. Različite su nam ocene ko je koliko tome doprineo, ali sada neko mora da vidi možemo li da krenemo napred ili ne možemo. Ako ne možemo neka neko drugi dođe da vlada i kraj priče.
Što se tiče borbe protiv korupcije, završavam, izvinjavam se što sam oduzeo previše vremena, nisam jedanput rekao a i ponoviću to da ta borba nije laka i neće biti laka. Jedino sam siguran da će na kraju biti stvorene institucije i to će biti pobeda Srbije. Kako će se sve u kratkoročno završiti? To ne možete da znate, ali jedino što vam garantujem je da ćemo sa punom posvećenošću, i da se pozovem na vašu prvu rečenicu u drugom obraćanju, uz mnogo rada, mnogo truda i mnogo energije pokušavati da se sa time obračunavamo. To je stvar koju, gospodine Jovanoviću, garantujemo i tu neće biti pardona i tu neće biti ni politikanstva, ni politike, niti bilo čega drugog. Tu će biti stvaranja i pravnih okvira, ali i stvaranja takve svesti kod svih ljude da ne postoje zaštićeni i da nije važno da li je neko političar i da li pripada jednoj, drugoj ili trećoj, četvrtoj ili petoj političkoj stranci. Za takvu Srbiju se zalažem. Dok mogu učestvovaću u ovome. Kad ne budem mogao onda vi preuzmite kormilo pa radite šta mislite da je bolje. Hvala vam najlepše.

 Zahvaljujem se na pitanju. Gospodin Selaković je danas jedini iz SNS koji nije prisutan. Mislim da su svi ostali ministri bili na putu ili u velikim i značajnim obavezama. Inače, ne moram vama da govorim, pošto ste to primećivali kao i ja. U prethodnom periodu kada se pojavi jedan ministar, bilo je dobro, a ne da nas kritikuju kada nas ima desetoro ovde.
Što se tiče konačne presude za Gotovinu i Markača, ne bih da se mešam u rad tužilaštva, ali mislim da postoje određene drugačije činjenice ili, ako hoćete, nove činjenice koje bi mogle da podstaknu podizanje optužnice, ali sačekaćemo, jer to je pravni aspekt na koji mi političari ne možemo da imamo veliki uticaj, kao što neki drugi političari očigledno imaju i te kako veliki uticaj na donošenje presuda u Haškom tribunalu.
Ovo što nam se dogodilo je udarac za sve nas, ali je zaista udarac pre svega za elementarne principe poštovanja prava i pravde u celom svetu. Ono što je možda dobro u celoj našoj nesreći, u našoj velikoj muci koja nas je zadesila, to je činjenica da su predstavnici mnogih vlada mnogih zemalja, koji su zdušno i svim srcem podržavali rad Haškog tribunala, pomalo šokirani konačnom presudom Gotovini i Markaču i prvostepenom presudom Haradinaju. To je možda prilika da mi tu poziciju iskoristimo za drugačije sagledavanje situacije na celom Balkanu, za drugačiji pogled na Srbiju. Naravno, to je sve nešto što bismo mogli možda dugoročno da uradimo, a u kratkom roku, kao što je rekao potpredsednik Ljajić, imamo mnogo problema i ti problemi se neće smanjiti.
Još nije potvrđeno, ali mislim da će 5. decembra biti rasprava u Savetu bezbednosti UN o šestomesečnom izveštaju o radu Haškog tribunala. Danas je na sastanku državnog vrha doneta odluka da ću ja predstavljati našu zemlju. Govoriću tamo šta mislim o radu Haškog tribunala, posebno u poslednjih šest meseci. Biće prilika bar da svim članicama Saveta bezbednosti UN kažemo ono što mislimo o radu Haškog tribunala, a postaraćemo se da to ne bude politički stav, već da bude potkrepljeno pravnim činjenicama, da bude potkrepljeno rezultatima rada Haškog tribunala.
Izvinite, oni ljudi za čiju se smrt tereti Ramuš Haradinaj nisu oživeli, ti ljudi su ubijeni. Neko je kriv za njihovu smrt, a ljude iz Haškog tribunala očigledno nije interesovalo da pronađu krivca. Sada se postavlja pitanje – izvinite, ako nije Ramuš Haradinaj, ko je? Ili nije važno što su ti ljudi pobijeni? Ili nije važno što je proterano 300.000 Srba sa prostora Srpske Krajine, jer to valjda nisu ljudi? Ili nije važno što je ubijeno 5.000 ljudi samo u jednoj akciji, jer i to izgleda nisu ljudi? Ili neko bar tako to doživljava ili misli? Ili su nečiji životi vredniji od života Srba?
To sve znamo, ali ono što jeste naš problem, to je pitanje – šta da uradimo? Šta je ono što mi možemo da napravimo u ovom trenutku, sem da podignemo glas protiv nepravde, da na svakom mestu, gde god to možemo, pokažemo svoje neslaganje i ukažemo na nepravdu? To je ono što možemo da uradimo.
Recimo, večeras državna televizija prikazuje strašan, jeziv film o zločinima na Kosovu. Sada vas pitam, Miloše, da li mislite da to možda Vladi odgovara u ovom trenutku, koja misli da sprovodi IBM, i da li bi neko drugi to sprečavao, da može, na bilo koji način? Niti nam je padalo na pamet da to sprečavamo, niti bilo šta slično. Ljudi treba da znaju istinu i nećemo da ih lažemo ni kada je ovo u pitanju. Da, mi imamo određene obaveze. Da, imamo teške obaveze.
Ne postoji čovek iz bilo koje ambasade, ovde u međunarodnoj zajednici, sa kojim smo razgovarali, a da nismo rekli koliko je to za nas užasno teško. Jer, neki su razgovarali i pregovarali računajući da to nikada neće da sprovode, da je važno samo da se dobiju izbori, da se dobije status kandidata, da se tamo počiste neki naprednjaci, neki DSS, neki ovaj, neki onaj i da može da se nastavi sve po istom. Došli smo dotle – sad sprovodite. Šta da radimo? Šta god da uradimo, ništa nije dobro. Ako kažemo – izvinite, to nas ne interesuje, ja ću da vam kažem - imaćemo problem, bićemo gladni sledeće godine, u pravom smislu te reči.
Ne možete da mi kažete – okrenite se samo Rusiji, zato što imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom. Čuli ste juče potpredsednika Rogozina koji je rekao da oni tek sa ovom vladom mogu da sarađuju na najbolji način, iako smo ih i mi podsetili, na veoma korektan način, na potpisivanje sporazuma sa Vojislavom Koštunicom itd. Dakle, imamo najbolje moguće odnose.
Kažem vam, ne možemo da preživimo. Ne može Srbija da preživi. Da li mislite da neko od nas to voli? Ako hoćete da kažete da je neko izdajnik, kažite. Ne mislim na vas lično, niti ste to rekli. Kažite, a ja ću da kažem ljudima, neko mora da snosi odgovornost i da kaže – ne možemo da preživimo. Uništeni smo, opustošena nam je zemlja. Sve nam je razoreno. Zato moramo da pokušamo da zaštitimo, to bih nazvao na taj način i završio bih tako, da izgubimo najmanje što moramo, a da dobijemo najviše što možemo, u svakoj sferi, u svakom pogledu, u jednom veoma uskom manevarskom prostoru u kojem je užasno teško delovati i raditi bilo šta.
Svaki razgovor je toliko težak, toliko mučan, da ne znam šta bih vam rekao posle toga. Ako neko misli da možemo lako bez Evrope, ja to slušam od svog petnaestogodišnjeg sina, to slušam od mnogo građana ove zemlje, na najodgovorniji način ću vam reći – nemam nikakvu dogmu, nemam nikakav ideolatrijski odnos, apsolutno nikakav. Kažem vam, mi ne možemo da preživimo. Nećemo imati od čega da isplaćujemo penzije. Zato mislim da ste u jednoj stvari bili apsolutno u pravu, o nečemu što ste govorili u kampanji, o nečemu što smo govorili mi u kampanji. Mi ne možemo da budemo izdržavano lice doveka, moramo da podižemo naše kapaciteta, našu sposobnost. Moramo da radimo više.
Izgleda da imamo veliku želju da budemo izdržavano lice, ili neki od nas, a da bismo opstali ne smemo da budemo izdržavano lice. Sada nemamo snage, nemamo nikakve kapacitete, nemamo fabriku iz koje se vije dim. Nemamo ništa. Potreban nam je ogroman novac da bismo pokrenuli proizvodnju. Cela Srbija će da nam ostane gladna. Da li iko misli da neko želi da preduzme nešto protiv našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da neko navija za Tačija, Haradinaja ili bilo koga? Znam za neke od poteza gospodina Koštunice koji su preduzimani, za koje bi neko danas rekao – šta je uradio ovaj? Pa moralo je da se uradi, imate odgovornost za državu. Nije moja odgovornost za to šta ću da kažem Danilu, nego odgovornost za to šta ćemo da napravimo da svačije dete sutra može da vidi neku budućnost i neku perspektivu za sebe.
Dakle, samo vas molim za tu vrstu razumevanja, da znate da u najtežim uslovima gledamo kako da izađemo iz toga. Koliko je to teško, ne moram ni da vam govorim. Bio sam na konsultacijama u vreme kada smo bili u opoziciji, koje je vaš predsednik organizovao možda svake dve - tri nedelje, razgovarao o tim problemima, o stvarima o kojima se nismo slagali, ali smo znali u kakvim je teškoćama Srbija. Mislim da to ljudi negde razumeju danas u našoj zemlji. Zato vas molim i za razumevanje i za strpljenje, ali i da znamo u kakvom se okruženju nalazimo i kakva je situacija oko nas. Mi sami, izolovani od svih, ne možemo da opstanemo. Nije nam dovoljna samo jedna strana, potrebna nam je saradnja i podrška na svim stranama. Mislim da ne možete po prvi put da kažete – okrenuti ste samo jednoj strani. Mislim da ne možete da imate primedbu i da kažete da idemo na ovu ili onu stranu, u smislu vojnih saveza.
Ponašamo se zaista racionalno i onako kako odgovorna vlada može da se ponaša, ali i vas molim, zato što vi utičete na javno mnjenje, zato što ste velika stranka, zato što imate veliki broj ozbiljnih i odgovornih ljudi, da nam u tom smislu pomognete. Biće onih koji su neodgovorni, koji će da dolivaju ulje na vatru i kada to nije potrebno, kada je to apsolutno štetno za interes ove zemlje, ali vas molim da u tome ne učestvujete. Hvala najlepše.

Dakle, mi pokušavamo, kako rekoste i kako sam ja rekao, u teškim okolnostima dobijemo najviše što je moguće za zemlju. Tu postoji sad u ovim tehničkim pregovorima nekoliko stvari koje su interesantne. Ne bih o tome govorio pred celokupnom srpskom javnošću. Nemam problem da ostanem po završetku ove sednice da vam to kažem. Ali, vašeg ću predsednika svakako sa tim upoznati, kao što ćemo upoznati sve predsednike, svih stranaka ukoliko pokažu zainteresovanost za to, dokle su stigli ti tehnički razgovori, šta je u pitanju, ko, šta, kako dobija, ko, šta, kako gubi. Šta je to gde su nam ruke vezane, ali želim jednu stvar da vam kažem koja je čini mi se potpuno precizna i želim da je znate.
Dakle, na prvu pomisao da ne prihvatimo sporazume o kojima je razgovarano u Briselu i da kažemo da ne možemo da prihvatimo ono što je prethodna Vlada prihvatila, na svakom mestu u Evropi i svetu, tačnije u zapadnoj Evropi, dakle, od Amerike do zapadne Evrope nam je rečeno – vi niste kredibilan partner i ni o čemu više nećemo da razgovaramo, jer to znači da vi niste država, jer prethodna Vlada, ova Vlada ili neka buduća Vlada, za nas je svejedno.
Dakle, na svakom nivou, iz kabineta svakog komesara je stigao takav odgovor, iz kabineta predstavnika svake zemlje, članice EU je stigao takav odgovor, iz SAD je stigao takav odgovor, iz svake zemlje zapadne hemisfere je stigao takav odgovor. Dakle, pošto sam to čuo i ne mislim od vas i vaše stranke već od nekih drugih koji su govorili – ako je to tako loše, pa što onda to prihvatate, pošto to nije obaveza. Evo, sad vam kažem, razgovarao sam sa najvišim predstavnicima EU i baš sam o tome razgovarao i dobio sam takav odgovor. Dakle, doći će ovde ljudi i može te da ih pitate, svi su dali isti odgovor.
Sad se postavlja pitanje – možemo li mi sebi to da priuštimo ili ne možemo? Možemo li mi to sebi da dozvolimo ili ne? To je jedini razlog zašto mi danas ulazimo u sve, jer mislimo da je dobijanje datuma, ne zato što imamo idolatrijski ili dogmatski odnos prema tome, za nas važan iz mnogo razloga. Zato što će otvoriti zemlju za nove investitore. Zato što će to biti znak velikom delu čovečanstva da smo pravno uređena zemlja u kojoj mogu da posluju iz koje mogu da izvuku profit, u kojoj mogu da rade ono što se u takvim zemljama radi.
Dakle, to je ono što je za nas važno. Da li volimo sve što mora da se uradi? Ne, upravu ste kada kažete da je to pravo mučenje. Pravo, pravcato mučenje. Sad da naričemo nad sopstvenim sudbinama, neko će da kaže – hajde, sklonite se odatle i upravu bi bio. Dakle, mi moramo da preduzmemo ono što mislimo da je najmanje loše, kao što ste rekli u ovom trenutku. Da li ćemo se u svemu usaglasiti? Uveren sam da nećemo, nije ni neophodno, jedino vas molim da tu vrstu korektnog odnosa, korektnog opozicionog odnosa sačuvate jer je važan za zemlju zbog teškog trenutka u kojem se nalazimo.
Nismo slučajno danas pozivali na jedinstvo zato što nam se sve srušilo kao kula od karata. Ne krivicom ni predsednika Republike, ni Vlade Republike Srbije, niti bilo koga od vas. Srušilo nam se zbog loše politike, decenijske, ili ako hoćete više decenijske, nije važno. Sad je sve nekako došlo na naplatu. Da li ćemo uspeti da se iz toga izvučemo, da li ćemo uspeti da ustanemo, to ostaje na nama.
Hoću da još jedanput ponovim svoje saglasje u jednoj važnoj stvari, a to je da mi ne budemo ničije izdržavano lice već da gradimo naše kapacitete, naše fabrike, naše proizvodne pogone. Da mi možemo da budemo neko ko će moći da živi bez pomoći sa strane. Na žalost u ovom trenutku u mnogome zavisimo i od razgovora, od podrške međunarodnih faktora, a siguran sam i ne plašim se to da kažem da to nije krivica ove Vlade Republike Srbije, već da je ta vrsta zavisnosti stvarana više godina i da nam neće biti potrebno samo godinu ili dve, već duži period da pre svega ekonomski možemo da se sačuvamo, da možemo da opstanemo i da možemo da napredujemo. Hvala vam još jedanput.

Ako mogu da vas zamolim za malo pažnje.
Visina vašeg glasa je bila obrnuto proporcionalna argumentima koje ste izneli. Nema potrebe da povisujete ton.
Što se tiče kupovine odbornika, molim vas najmanji dokaz donesite da postoji pokušaj izvršenja krivičnih dela davanja i primanja mita ili bilo šta slično, ta lica nadležni državni organi svakako će procesuirati.
Što se tiče Zrenjanina, želim da vas obavestim, pošto vidim da niste pažljivo pratili vesti, odbornika SNS, gospođu Đajić je neko kupio ili pokušao da kupi, ali se ona dan kasnije vratila u redove SNS, nije bilo obrnuto, ali vas izgleda niko o tome nije informisao.
Što se tiče većine u Beogradu, nema potrebe da pokazujete nervozu. U redu je da se dodvoravate novom lideru stranke i ja nemam ništa protiv toga i neću se mešati, odgovaraću kao potpredsednik Vlade, a ne kao neko ko je politički protivnik DS. Što se tiče većine u Beogradu, neću da odgovaran ni Milanu Krkobabiću, ni vama, niti bilo kome drugome.
Ako me je neko pitao, šta mislim o tome ko ima većinu? Kažem vam da mislim da imamo većinu. Ta većina biće zasnovana na pravu, na broju odbornika, ukoliko do toga dođe. Još vas nisam ni obavestio da će do toga da dođe, a već ste toliko nervozni. Nikakvog razloga za to nema.
Dakle, nemojte da mi zabranjujete da dajem političke izjave, davaću ih. Ako imate osnov sumnje da je negde izvršeno krivično delo, molim vas da to dostavite nadležnim državnim organima i da se to sprovede u delo.
Inače, što se tiče kupovine, koliko znam na tom poslu ozbiljno radimo i zato je i uhapšen predsednik opštine Bojnik koji je davao pare. Nije on pričao i presretao nekoga na ulici, nego u kancelariji predsednika opštine, sve vadeći državne i narodne pare, ukoliko stavi na listu DS, sigurno glasa.
Tako da, u skladu sa vašom željom i tezom, mi ćemo tu borbu nastaviti i protiv članova SNS, svih ostalih stranaka, ukoliko nam pokažete osnov sumnje da je krivično delo izvršeno.
Dakle, molio bih vas samo, pošto slušam jednu priču i ovo nije odgovor vama, ovo je sada odgovor uopšte onima koji govore o selektivnoj pravdi i selektivnoj borbi protiv korupcije. Nisam ja rekao da se hapse određeni tajkuni, pa u kolima kada su rekli koliko para odvajaju, onda puštani iz automobila već na putu za Centralni zatvor, nego je to radio neko iz vaše vlasti. Nisam ja primao satove od onih kriminalaca za koje ste se borili i pričali kako će da izađu iz zatvora po dobijanju Zakona o amnestiji, vredne 40.000 i 50.000 evra, nego vaši funkcioneri.
Samo bih vas molio da ne pretite, ne mislim na vas lično, nadležnim državnim organima, time što svaki put kada treba da odgovara neko iz DS, saopštite nam kako je to nekakav selektivni pristup. Odgovaraće, bogami, još predstavnika iz SNS, ali i Demokratske stranke i nećete pokolebati nikoga u ovoj državi da se bori protiv korupcije ili protiv nekoga, samo zato što je član vaše stranke ili bilo koje druge stranke.
Svako ko je vršio krivična dela, ko je učestvovao u korupciji, u kriminalu, odgovaraće. Ako imate da smo počinili neko krivično delo, kažite – taj i taj je počinio krivično delo, dokaz za to je to, i nadležni državni organi će reagovati. To je stvar koju vam apsolutno garantujem i to vam garantujem da će se dogoditi svakom članu SNS, ukoliko to budete pokazali. Hvala vam najlepše.

Molim vas da kažete sve što možete i sve što hoćete i da se vratite, da neko ne bi mislio da smo se uplašili vaših diskova i nekih priča.
Samo napred, dođite i kažite gospodine Stefanoviću, da ne biste glumili uvređene mlade negde ispred, molim vas dođite i kažite sve što imate. Evo vam sve vreme ovoga sveta da pokažete, da vidite kako su veliki kriminalci negde na drugoj strani, a ne ovako da samo kao uvređene vlade, čim vam neko odgovori, a ni deseti deo od onoga što je trebalo da vam odgovori, niste čuli, pobegnete iz sale. Hvala vam najlepše.

Kao što znate oformljena je radna grupa koja sprovodi aktivnosti predistražne radnje tih 24 predmeta. Nisu to sve slučajevi privatizacije. Petnaest su slučajevi privatizacije, ovih devet nisu.
To su predmeti na kojima je insistirala Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije. Zatim je EU na osnovu argumenata koji je dobila od Saveta za borbu protiv korupcije i gospođe Barać i mislim da je to bilo dobro da na takav način i sa tim krenemo. Zato što niko nije mogao da kaže da nadležni državni organi arbitrarno pristupaju izboru predmeta, pa hoće one predmete da rade u kojima nema njihovih predstavnika ili u kojima je moguće pronaći predstavnike nekih drugih političkih stranaka.
To su toliko složeni i kompleksni predmeti da nije lako brzo ih uraditi, ispitati sve činjenice i u saradnji sa tužilaštvom ili ići na podizanje optužnice ili na sprovođenje istražnih radnji. Hoću da vam kažem da su dva predmeta kao što znate, defakto završena. Od ta 24 ušli smo u treći i očekujem da u narednom periodu, bar do nove godine, budu još dva predmeta zatvorena, odnosno da tužilaštvo može u potpunosti da preduzima određene krivično pravne radnje.
Što se tiče "Sartida" mislim da smo blizu kraja i mislim da će nadležni državni organi uskoro obaveštavati javnost. Mnogo važnije od obaveštavanja je preduzimanje mera iz sopstvenog delokruga radnji po tom pitanju. Što se tiče budućnosti Smederevske železare o tome bih mogao više da govori gospodin Dinkić. Juče je bio generalni direktor "Ural vagon zavoda" gospodin Sijenko u Beogradu, u Ruskoj delegaciji i ti razgovori su veoma intenzivni. Koliko sam informisan mogu da kažem da se mi nadamo i očekujemo to sa jednom od najvećih Ruskih kompanija da konačno taj posao završimo i da obezbedimo posao radnicima u Smederevu. Da obezbedimo budućnost u gradu Smederevu, ali da time i olakšamo posao svima u Vladi Srbije i da smanjimo značajne izdatke koje Vlada Republike Srbije mora da izdvaja za zaposlene radnike u "Sartidu". Hvala.

Na vaša pitanja ću odgovoriti konkretno, a pokušaću da kroz vaše pitanje govorim i o nečemu o čemu sam već danas govorio, a što mislim da je veoma važno.
Pre svega, u Hrvatskoj nikada niko nije postavio pitanje zašto se izdvaja 27 miliona evra ili zašto se izdvajaju milioni evra za njihove generale. U našoj zemlji nismo u stanju da se dogovorimo oko bilo čega. Nismo u stanju da imamo saglasje šta bi to bila dobra vest za nas oko koje bismo se okupili negde na trgu da proslavimo. Nema veze, neka se dogodi za pet godina, neka se dogodi za 10 godina, bilo koja vest, a da nije sport u pitanju. Mi je nemamo. Niko od nas u sali je ne zna. To govori o tragičnom položaju i našeg naroda i naše zemlje.
Zamislite da smo u takvoj situaciji rekli da ćemo izdvojiti ozbiljniji novac kao država za haške optuženike? Čitav jedan blok stranaka bi nas optužio da smo kradljivci njihove budućnosti, da ne brinemo o državi. Ovi drugi bi ih nazivali izdajnicima, a ovi njih lažnim patriotama, koji su se bogatili po tom pitanju i uvek bi bilo isto.
Nalazimo se u jednom začaranom vrzinom kolu iz kojeg, ako ne izađemo, plašim se da polako tonemo i to ne bi bilo prvi put da država onako tromo, kako mi to idemo, polako, ali sigurno propadamo. Zato je potrebno da sve stvari okrenemo, neki bi rekli preokrenemo i da se postavimo potpuno drugačije.
Što se tiče pitanja za gospodina Šljivančanina, danas sam potpisao tu odluku. Ne kupuju se karte za Vojnu akademiju. Poslao im je jedno ili dva pismena, nisu mi ni odgovarali da li može da uđe na Vojnu akademiju. Ne znam zašto je to nekome bio problem. Mene nije sramota čak ni javno da kažem, pošto se nikome ne dodvoravam, da mu je dozvoljen ulaz i na bazen i u sportske sale i na svakom mestu, tako da ako general još nije dobio tu odluku u pisanoj formi, obaveštavam ga da su se stvari u Srbiji promenile utoliko da mi naše oficire poštujemo i da će moći barem to malo stvari koje možemo da omogućimo, da će to moći da imaju u budućnosti.
Što se tiče ovoga o čemu smo govorili i mere koje treba da preduzmemo, mislim da je i ovaj današnji primer pokazao koliki naš stepen neodgovornosti može da bude, iako mislim da nikako nije trebalo da uzimate reč gospodinu Radakoviću, ali je predsedavajuća verovatno želela da ima red. Neki su znali da im sledi još teži odgovor i to iskoristili kao priliku da ni zbog čega nanesu štetu ugledu i parlamentu zbog sitnice, nanesu štetu ugledu i parlamentu i svima nama.
Umesto da se bar u ovim danima ponašaju odgovorno, najvažnija je tema bila kako da se napakosti političkom protivniku, jer je neki odbornik na Zvezdari ili odbornik u Kučevu ili odbornik u Zrenjaninu nešto negde napravio.
O tome kome je kakvo pitanje važno i kakav je značaj tog pitanja, govori kome je kako i koliko stalo i do Srbije i do njenih institucija i do njene budućnosti. Hvala vam najlepše.

Svojevremeno, razgovarajući sa vašim ocem, razgovarajući sa Velimirom Ilićem, koji su imali određena saznanja oko tzv. kiparske afere, stekao sam određena saznanja, određeni uvid, ali nedovoljno da bih mogao na ozbiljniji način u ovom trenutku to da komentarišem.
Hoću da vam kažem jednu stvar, što su svi oni mogli da primete u tom periodu, mislim čak i gospodin Dinkić. Kipar je nama možda najbliža zemlja u EU, možda nam je jedan od najvećih prijatelja, ali kada tražimo međunarodno-pravnu pomoć, mi imamo najozbiljniji problem upravo sa kiparskim bankama. Dakle, šta god da tražite, ko je prebacio novac Šarićevim kompanijama, ne možemo da dobijemo odatle odgovor. Mi se onda snalazimo i tražimo od drugih službi u svetu koje imaju drugačije odnose i drugačiju mogućnost i veća tehnološka znanja i moć da bi nam po tom pitanju pomogli.
Ne postoji bilo kakav razlog da se u predmet na ozbiljan način ne uđe. Samo želim da sa svoje strane izrazim neku vrstu lične skepse, jer vidim koliko se mučimo oko nečega što bi trebalo da bude najjednostavnije, a da vam ne govorim da, kao što znate, iza svake od tih firmi koja prebacuje milionske iznose sa računa na račun, nigde nećete videti pravog vlasnika računa i sve su advokati i advokatske firme. To su uglavnom uzete najbolje advokatske firme, jer ti ljudi perfektno poznaju zakon, znaju kako to da provuku kroz i u skladu sa pravnim normama, a da se u stvari sve vreme rade, ne uvek, naravno, ali neretko i poslovi koji nisu moralni ili koji bi u mnogim zemljama bili okarakterisani kao protivpravni. Hvala.