Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, kao što ste obavešteni, doktor Leposava Milićević je prešla na novu dužnost.
Predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da zbog odlaska na novu funkciju razreši dužnosti ministra za zdravlje, dr Leposavu Milićević.
Dozvolite mi da se zahvalim Leposavi Milićević na njenom dosadašnjem angažovanju na ovom odgovornom poslu, kao i i da joj poželim uspeha u daljem radu.
Istovremeno predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da za ministra zdravlja izabere Milovana Bojića, rođenog 1955. godine, doktora medicinskih nauka, profesora univerziteta u Beogradu, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", narodnog poslanika i potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Prof. dr Milovan Bojić istovremeno će i dalje obavljati funkciju potpredsednika Vlade.
Takođe predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da za ministra prosvete izabere dr Katu Lazović, rođenu 1936. godine. Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1964. godine, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 1979. godine. Na fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu branila je 1995. godine doktorsku disertaciju i stekla naučno zvanje doktora tehničkih nauka. Bila je savetnik ministra prosvete i načelnik odeljenja Ministarstva prosvete za stručno-pedagoški i upravni nadzor u Beogradu. Sada je pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Dr Kata Lazović je objavila više stručnih radova i dobitnik je više društvenih priznanja.
Uveren sam da će dr Kata Lazović, imajući u vidu dosadašnje njeno radno angažovanje, doprineti efikasnom radu Ministarstva prosvete, te zbog toga predlažem da dr Katu Lazović izaberete za ministra prosvete u Vladi narodnog jedinstva. Hvala.
Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, kao što ste obavešteni, profesor dr Jovo Todorović je iz zdravstvenih razloga podneo ostavku na mesto ministra prosvete. Dozvolite mi da se kao predsednik Vlade zahvalim prof. dr Jovi Todoroviću na njegovom dosadašnjem angažovanju, na ovom izuzetno odgovornom poslu, kao i da mu poželim mnogo uspeha u daljem radu i ličnom životu.
Za ministra prosvete predlažem prof. dr Milivoja Simonovića, rođenog 1951. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dosadašnjeg zamenika ministra prosvete.
Uveren sam da će prof. dr Milivoje Simonović, imajući u vidu njegovo dosadašnje radno angažovanje, doprineti još efikasnijem radu Vlade i Ministarstvu prosvete. Te, zbog toga predlažem da prof. dr Milivoja Simonovića izaberete za ministra prosvete u Vladi Narodnog Jedinstva Republike Srbije.
Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine je Predlog budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, o čemu će vas detaljnije obavestiti ministar finansija, Borislav Milačić.
Dozvolite mi da se prethodno osvrnem na rezultate u 1999. godini i na reformski koncept ekonomske politike koji nameravamo da sprovedemo u idućoj godini.
Zadaci ekonomske politike u ovoj godini ostvarivani su u najtežim mogućim uslovima, izazvanim NATO agresijom i pojačavanjem ekonomskih sankcija. Usled ratnih dejstava došlo je i do razaranja i teških oštećenja putne i železničke infrastrukture, elektroenergetskog sistema, najvećih i za ukupan proces reprodukcije najvažnijih preduzeća, velikog broja civilnih objekata i učinjena je ogromna ekološka šteta. Sve to je u prvoj polovini godine izazvalo veliki pad proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti. Gubitak društvenog proizvoda usled NATO agresije samo u ovoj godini procenjuje se na 3,7 milijardi dolara.
Veliki i u svim oblastima života vidljiv pozitivan zaokret ostvaren je u drugoj polovini godine. To je bilo moguće blagovremeno započetim procesom obnove vitalnih infrastrukturnih sistema, osposobljavanjem najvećih preduzeća za proizvodnju i brzom izgradnjom i popravkom civilnih objekata. Hitna i efikasna obnova imala je ogroman značaj za brzu normalizaciju ekonomskog i ukupnog života u zemlji i istovremeno bila veliko ohrabrenje i najbolji dokaz šta se sve u kratkom roku može postići osloncem na sopstvene snage.
Od početka radova na obnovi zemlje otvoreno je 136 gradilišta i to: 42 objekta putne infrastrukture, sedam objekata železničke infrastrukture i 87 objekata visoke gradnje, stambenih i drugih objekata. Do sada su završeni radovi na 80 gradilišta, odnosno 395 objekata. Trenutno se radi na 56 gradilišta, od toga 11 objekata putne infrastrukture, dva objekta železničke infrastrukture i 43 objekta visokogradnje.
Završetak prve faze obnove u koordinaciji Vlade Republike Srbije i Republičke direkcije za obnovu zemlje direktno su uticali na skok proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti u drugoj polovini godine. U periodu jun-novembar industrijska proizvodnja povećana je preko 100%. Rezultati u poljoprivredi su takođe povoljni. Proizvodnja kukuruza je u odnosu na prošlu godinu povećana za 22%, šećerne repe za 18%, suncokreta za 33% i soje za 54%. Istovremeno je došlo do obnavljanja aktivnosti u građevinarstvu, trgovini, saobraćaju i drugim delatnostima. Delimično je oporavljen i izvoz, što je sve zajedno u drugoj polovini godine omogućilo rast zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja.
Veoma značajan rezultat je i održanje ekonomske i socijalne stabilnosti u ratnoj godini. Vlada Republike Srbije je učinila maksimalan napor da se posebno u četvrtom kvartalu spreče pritisci na frontalni rast cena, izazvan ukidanjem kontrole cena, koja je uvedena u ratnim uslovima Odlukom Savezne vlade, špekulacijama sa crnim deviznim kursom i ucenama monopolista svih vrsta. Odlučnim merama Vlade Srbije cenovni rast je značajno usporen u oktobru i skoro potpuno zaustavljen u novembru, kada su cene porasle za samo 1,3%. Do kraja godine se očekuje potpuna stabilizacija cena.
Takođe su ostvareni ključni socijalni ciljevi, isplaćene penzije i omogućeno normalno funkcionisanje svih javnih službi i državnih organa.
Srbija je, dakle, u ratnoj godini izbegla recesiju i inflaciju, što je veliki uspeh i podstrek da se u idućoj, 2000. godini, u povoljnijim uslovima ostvare mnogo bolji rezultati u privređivanju.
Poštovani narodni poslanici, ciljevi ekonomske politike za 2000. godinu, oko kojih postoji puna saglasnost sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije, su veoma ambiciozni, ali i realno ostvarljivi.
Prvo, sprovođenje druge faze obnove zemlje, uz razvoj tržišnog prestrukturiranja privrede i nastavak reformi.
Drugo, obezbeđenje ekonomske i socijalne stabilnosti je prioritetan cilj, ali istovremeno ključna pretpostavka ostvarivanja drugih zadataka ekonomske politike. Zato je održanje pune cenovne stabilnosti od najvećeg značaja. U planskim projekcijama za iduću godinu ne predviđa se nikakav porast cena. Istovremeno učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu smanjeno je na 49,5%, što otvara prostor za veću akumulaciju investicija.
Treće, snažno dinamiziranje proizvodnje i izvoza. Planirani dvocifreni rast društvenog proizvoda, industrije i izvoza omogućava značajan realan porast zarada, drugih ličnih primanja i ukupnog standarda. Planiran je rast društvenog proizvoda od 14%, industrijske proizvodnje 15%, poljoprivrede 2%, građevinarstva 18%, saobraćaja 25%, trgovine 17%, turizma 26% i ostalih delatnosti 26%. Izvoz treba da se poveća za 28%, a uvoz za 26%.
Ostvarivanje ovako ambicioznih razvojnih i stabilizacionih ciljeva zahteva celovit reformski pristup u njihovoj realizaciji.
U drugoj fazi obnove naglasak je na strateškim razvojnim opredeljenjima, koja polaze od komparativnih prednosti zemlje, dugoročne tražnje na domaćem i inostranom tržištu i postepenog prestrukturiranja domaće privrede u pravcu rentabilne proizvodnje, koja zahteva visoko kvalifikovanu i stručnu radnu snagu. Na taj način će se osposobljavanje i modernizacija infrastrukture, ostvarena u prvoj fazi obnove, nastaviti u drugoj fazi sa novim kvalitativnim i razvojnim sadržajima. Vlada Srbije je u tom pravcu već povukla značajne poteze kao što je realizacija ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja, politika razvoja malih i srednjih preduzeća i pomoć u osposobljavanju i radu oštećenih preduzeća u skladu sa tržišnim potrebama i kriterijumima.
Istovremeno, nastaviće se sa politikom podsticajnih mera u poljoprivredi, u skladu sa usvojenom strategijom razvoja agrara. Nastaviće se izgradnja tržišno privrednog sistemskog ambijenta. Reč je o donošenju nedostajućih sistemskih zakona, od kojih će neki biti usvojeni do kraja godine - Zakon o porezu na dodatnu vrednost, izmene Zakona o osnovama poreskog sistema, Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, kao i paket fiskalnih zakona, koje danas usvajama na Republičkoj skupštini.
Sva ova zakonska rešenja imaju pre svega za cilj jačanje finansijske discipline na svim nivoima. Zato, naglasak mora biti ne samo na donošenju novih zakonskih rešenja, već još više na njihovoj doslednoj primeni. Puno funkcionisanje pravne države u privredi neophodno je u cilju zaštite svojine i ugovora.
Svojinsku transformaciju treba ubrzati putem bržeg prestruktuiranja preduzeća i povezati sa bržom mobilizacijom domaće i inostrane akumulacije. U okviru postojećih zakonskih rešenja završiće se poslovi u vezi organizovanja akcijskog fonda Republike Srbije i centralnog registra.
Sagledaće se mogućnost formiranja agencije za podsticajno i trajno ulaganje i agencije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća. Napominjem da sam na zasedanju Narodne skupštine 9. novembra 1999. godine, u ime Vlade Republike Srbije, predložio da se na nivou savezne države organizuje institut za obnovu i reformu našeg društva.
Tržište kapitala i hartije od vrednosti, imaće važnu ulogu u procesu obnove i razvoja, kao mehanizam organizacije svih raspoloživih sredstava građana, preduzeća, banaka, države i stranih investitora. Donošenje saveznog zakona o finansijskom tržištu i zakona o investicionim fondovima će stvoriti institucionalne uslove za efikasnije funkcionisanje finansijskog tržište i ubrzanje procesa svojinske transformacije, kako bi i ovim putem obezbedili dodatna sredstva za finansiranje obnove i razvoja.
Veliki značaj za modernizaciju infrastrukture i obezbeđivanje dodatnih sredstava imaće i davanje koncesija za korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobara u opštoj upotrebi, kao i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. U tom cilju će se u najkraćem roku realizovati započeti aranžmani u vezi davanja koncesija prilikom inostranih ulaganja u preduzeća sa posebnog programa Vlade.
Prestruktuiranje bankarskog sektora, o čemu je Vlada Srbije dala konkretan predlog, sprovodiće se zajedno sa svojinskim i tržišnim prestruktuiranjem preduzeća. Ekonomsko povezivanje sa svetom je imperativ u idućoj i narednoj godini. Reč je o dinaminiziranju spoljno-trgovinske razmene, porastu prihoda od nerobnih transakcija, povećanju priliva inostranog kapitala po svim osnovama, jačanju tehnoloških veza sa svetom, prihvatanju međunarodnih standarda i kriterija poslovanja. Intenziviraće se spoljno-ekonomska saradnja sa Rusijom, Kinom, balkanskim i nesvrstanim zemljama.
Odlučno zahtevamo da se Jugoslaviji ukinu sve sankcije i da se naša zemlja ravnopravno uključi u sve međunarodne, ekonomske i finansijske organizacije i institucije. S druge strane, neophodne su mnoge reformske promene na osposobljavanju domaće privrede za veću međunarodnu konkuretnost, putem tržišnog prestruktuiranja privrede, smanjenja fiksnih obaveza i daljom liberalizacijom i pojednostavljenjem spoljno - trgovinskog režima.
U celoj godini neophodno je održati cenovnu i ukupnu ekonomsku i socijalnu stabilnost. S jedne strane, samo stabilni uslovi privređivanja stvaraju povoljan ambijent za povećanje ekonomske aktivnosti, za veću efikasnost privređivanja i za veće uvažavanje tržišta i konkurencije. S druge strane, ostvareni proizvodni i radni rezultati mogu se preraspodeliti u skladu sa tržišnim kriterijumima, ciljevima socijalne pravde, samo u stabilnom sistemu, gde nema preraspodela na račun inflacije i u korist mopolista i drugih privilegovanih grupa.
Poštovani narodni poslanici, u okviru fiskalne politike, osnovna poluga stabilizaciono - razvojne politike je restriktivni budžet i pokrivanje svih javnih rashoda iz realnih izvora. Princip čvrstog budžetskog ograničenja znači da će u idućoj godini budžetski rashodi biti realno manji za 10% i iznositi 28,9 milijardi dinara.
U tim restriktivnim okvirima obezbeđen je prostor za finansiranje osnovnih funkcija države, za socijalne ciljeve i za podsticaje u privredi. U oblasti javnih prihoda naglasak je na porastu prihoda po osnovu državne imovine, koncesija i vlasničke transformacije, obezbeđenju povoljnijeg ustavnog tretmana malih i srednjih preduzeća, jačanju kontrole na tržištima akcijskih proizvoda i legalizaciji sive ekonomije.
U oblasti javnih prihoda nastaviće se sa racionalizacijom državne uprave, ostvariće se priprema za reforme u oblasti penzionog i zdravstvenog sistema, kao i promene u drugim oblastima javne potrošnje, na osnovu već pripremljenih rešenja.
Monetarna politika će biti restriktivna, sa osnovnim zadatkom da obezbedi cenovnu stabilnost i finansijsku disciplinu banaka i drugih ekonomskih subjekata. Vodiće se politika stabilnog kursa dinara na sadašnjem nivou, sve dok se ne steknu uslovi za njegovu korekciju, odnosno ponovno uspostavljanje i funkcionisanje zvaničnog deviznog tržišta.
Osnovni zadatak politike cena je održavanje ekonomske i socijalne stabilnost. Cene roba i usluga će se formirati slobodno, sem kod infrastrukturnih i komunalnih sistema, kao i kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za standard građana.
Stabilnost tržišta ovim proizvodima obezbeđivaće se intervencijama iz robnih rezervi i iz uvoza, putem premija, regresa i subvencije. Na taj način obezbeđuje se ekonomski interes proizvođača i istovremeno stabilno snabdevanje tržišta hlebom, brašnom, mlekom, šećerom i uljem po prihvatljivim cenama.
Odlučno će se primenjivati mere propisane antimonopolskim zakonom, u cilju sprečavanja zloupotrebe monopolskog i dominantnog položaja, i zaključivanja monopolističkih sporazuma. Doneće se, takođe, zakon o cenama, kojim se na jedinstven način uređuje oblast cena, polazeći pre svega od tržišnog pristupa.
Zarade u privredi formiraće se slobodno, u skladu sa kolektivnim ugovorima i ostvarenim rezultatima privređivanja.
Zarade u javnim službama, državnim organima i organizacijama i obavezno socijalno osiguranje isplaćivaće se u skladu sa realnim mogućnostima budžeta, odnosno fondova.
U cilju zaštite standarda zaposlenih i dalje će se utvrđivati garantovana zarada, na osnovu kretanja prosečne zarade u privredi Republike, a u skladu sa realnim mogućnostima budžeta.
Politikom zapošljavanja, stvaraće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, a posebno za zapošljavanje onih koji su zbog ratnih dejstava ostali bez posla, kao i za ukupno povećanje zaposlenosti. Posebno su značajni programi zapošljavanja mladih i talentovanih stručnih kadrova. Nastavlja se realizacija ekonomsko-socijalnog programa, kojim se iz realnih izvora finansiraju programi zapošljavanja radnika i srušenih i oštećenih preduzeća, za preuzimanje radnika iz preduzeća u kojima je rad onemogućen u drugo preduzeće. I, za rešavanje pitanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
Aktiviraće se mnogo više programi trajnog zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima i u poljoprivredi. Jedan od najvažnijih zadataka Vlade Srbije od početka njenog mandata je pun naglasak na ostvarivanju socijalnih ciljeva. Socijalna zaštita onih kojima je pomoć najpotrebnija, što redovnija isplata dečijih dodataka, penzija, kvalitetno funkcionisanje zdravstva, obrazovanja, nauke i kulture, svemu tome je Vlada Srbije uvek poklanjala maksimalnu pažnju.
To je sasvim vidljivo iz planskih dokumenta za iduću godinu. Veličine pojedinih stavki u budžetu, koje se odnose na finansiranje socijalnih izdataka i čvrstim opredeljenjem da se u idućoj godini u socijalnoj sferi, u društvenim delatnostima, sprovedu reforme u cilju njihovog što boljeg funkcionisanja.
U vezi sa tim, želeo bih da istaknem stvaranje uslova za sprovođenje reforme penzionog i invalidskog osiguranja. Započeta je dokapitalizacija penzionog fonda zaposlenih, i moguće je staviti u funkciju akcije sredstava iz svojinske transformacije, i ostvariti kombinovani sistem obaveznog i dobrovoljnog osiguranja.
U oblasti zdravstva, naglasak je na uređivanju odnosa između zdravstvene zaštite u okviru obaveznog osiguranja i zdravstvene zaštite koja se finansira iz drugih izvora. U skladu sa predloženim dokumentom, ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine, izvršiće se odgovarajuće promene kojima se nastavlja usavršavanje sistema zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Slični reformski potezi predviđeni su i u oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
Poštovani narodni poslanici, iduća 2000. godina mora biti u svakom pogledu uspešnija od ove. To je apsolutno moguće, jer imamo sve ljudske i materijalne uslove i višegodišnje iskustvo u vođenju stabilizacione, razvojne i reformske politike, koja za osnovni cilj ima porast standarda naših građana. Očvrsli u ovoj po svemu najtežoj godini i ohrabreni krupnim rezultatima prve faze obnove, sa optimizmom ulazimo u novu godinu.
Zato molim narodne poslanike da usvoje predložni zakon o budžetu za 2000. godinu i prateća zakonska rešenja, jer predstavljaju integralni deo celovite razvojne i reformske orijentacije Vlade Republike Srbije. Hvala. (Aplauz.)