Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, kao što ste obavešteni, doktor Leposava Milićević je prešla na novu dužnost.
Predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da zbog odlaska na novu funkciju razreši dužnosti ministra za zdravlje, dr Leposavu Milićević.
Dozvolite mi da se zahvalim Leposavi Milićević na njenom dosadašnjem angažovanju na ovom odgovornom poslu, kao i i da joj poželim uspeha u daljem radu.
Istovremeno predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da za ministra zdravlja izabere Milovana Bojića, rođenog 1955. godine, doktora medicinskih nauka, profesora univerziteta u Beogradu, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", narodnog poslanika i potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Prof. dr Milovan Bojić istovremeno će i dalje obavljati funkciju potpredsednika Vlade.
Takođe predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da za ministra prosvete izabere dr Katu Lazović, rođenu 1936. godine. Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1964. godine, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 1979. godine. Na fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu branila je 1995. godine doktorsku disertaciju i stekla naučno zvanje doktora tehničkih nauka. Bila je savetnik ministra prosvete i načelnik odeljenja Ministarstva prosvete za stručno-pedagoški i upravni nadzor u Beogradu. Sada je pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Dr Kata Lazović je objavila više stručnih radova i dobitnik je više društvenih priznanja.
Uveren sam da će dr Kata Lazović, imajući u vidu dosadašnje njeno radno angažovanje, doprineti efikasnom radu Ministarstva prosvete, te zbog toga predlažem da dr Katu Lazović izaberete za ministra prosvete u Vladi narodnog jedinstva. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, kao što ste obavešteni, profesor dr Jovo Todorović je iz zdravstvenih razloga podneo ostavku na mesto ministra prosvete. Dozvolite mi da se kao predsednik Vlade zahvalim prof. dr Jovi Todoroviću na njegovom dosadašnjem angažovanju, na ovom izuzetno odgovornom poslu, kao i da mu poželim mnogo uspeha u daljem radu i ličnom životu.
Za ministra prosvete predlažem prof. dr Milivoja Simonovića, rođenog 1951. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dosadašnjeg zamenika ministra prosvete.
Uveren sam da će prof. dr Milivoje Simonović, imajući u vidu njegovo dosadašnje radno angažovanje, doprineti još efikasnijem radu Vlade i Ministarstvu prosvete. Te, zbog toga predlažem da prof. dr Milivoja Simonovića izaberete za ministra prosvete u Vladi Narodnog Jedinstva Republike Srbije.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine je Predlog budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, o čemu će vas detaljnije obavestiti ministar finansija, Borislav Milačić.
Dozvolite mi da se prethodno osvrnem na rezultate u 1999. godini i na reformski koncept ekonomske politike koji nameravamo da sprovedemo u idućoj godini.
Zadaci ekonomske politike u ovoj godini ostvarivani su u najtežim mogućim uslovima, izazvanim NATO agresijom i pojačavanjem ekonomskih sankcija. Usled ratnih dejstava došlo je i do razaranja i teških oštećenja putne i železničke infrastrukture, elektroenergetskog sistema, najvećih i za ukupan proces reprodukcije najvažnijih preduzeća, velikog broja civilnih objekata i učinjena je ogromna ekološka šteta. Sve to je u prvoj polovini godine izazvalo veliki pad proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti. Gubitak društvenog proizvoda usled NATO agresije samo u ovoj godini procenjuje se na 3,7 milijardi dolara.
Veliki i u svim oblastima života vidljiv pozitivan zaokret ostvaren je u drugoj polovini godine. To je bilo moguće blagovremeno započetim procesom obnove vitalnih infrastrukturnih sistema, osposobljavanjem najvećih preduzeća za proizvodnju i brzom izgradnjom i popravkom civilnih objekata. Hitna i efikasna obnova imala je ogroman značaj za brzu normalizaciju ekonomskog i ukupnog života u zemlji i istovremeno bila veliko ohrabrenje i najbolji dokaz šta se sve u kratkom roku može postići osloncem na sopstvene snage.
Od početka radova na obnovi zemlje otvoreno je 136 gradilišta i to: 42 objekta putne infrastrukture, sedam objekata železničke infrastrukture i 87 objekata visoke gradnje, stambenih i drugih objekata. Do sada su završeni radovi na 80 gradilišta, odnosno 395 objekata. Trenutno se radi na 56 gradilišta, od toga 11 objekata putne infrastrukture, dva objekta železničke infrastrukture i 43 objekta visokogradnje.
Završetak prve faze obnove u koordinaciji Vlade Republike Srbije i Republičke direkcije za obnovu zemlje direktno su uticali na skok proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti u drugoj polovini godine. U periodu jun-novembar industrijska proizvodnja povećana je preko 100%. Rezultati u poljoprivredi su takođe povoljni. Proizvodnja kukuruza je u odnosu na prošlu godinu povećana za 22%, šećerne repe za 18%, suncokreta za 33% i soje za 54%. Istovremeno je došlo do obnavljanja aktivnosti u građevinarstvu, trgovini, saobraćaju i drugim delatnostima. Delimično je oporavljen i izvoz, što je sve zajedno u drugoj polovini godine omogućilo rast zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja.
Veoma značajan rezultat je i održanje ekonomske i socijalne stabilnosti u ratnoj godini. Vlada Republike Srbije je učinila maksimalan napor da se posebno u četvrtom kvartalu spreče pritisci na frontalni rast cena, izazvan ukidanjem kontrole cena, koja je uvedena u ratnim uslovima Odlukom Savezne vlade, špekulacijama sa crnim deviznim kursom i ucenama monopolista svih vrsta. Odlučnim merama Vlade Srbije cenovni rast je značajno usporen u oktobru i skoro potpuno zaustavljen u novembru, kada su cene porasle za samo 1,3%. Do kraja godine se očekuje potpuna stabilizacija cena.
Takođe su ostvareni ključni socijalni ciljevi, isplaćene penzije i omogućeno normalno funkcionisanje svih javnih službi i državnih organa.
Srbija je, dakle, u ratnoj godini izbegla recesiju i inflaciju, što je veliki uspeh i podstrek da se u idućoj, 2000. godini, u povoljnijim uslovima ostvare mnogo bolji rezultati u privređivanju.
Poštovani narodni poslanici, ciljevi ekonomske politike za 2000. godinu, oko kojih postoji puna saglasnost sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije, su veoma ambiciozni, ali i realno ostvarljivi.
Prvo, sprovođenje druge faze obnove zemlje, uz razvoj tržišnog prestrukturiranja privrede i nastavak reformi.
Drugo, obezbeđenje ekonomske i socijalne stabilnosti je prioritetan cilj, ali istovremeno ključna pretpostavka ostvarivanja drugih zadataka ekonomske politike. Zato je održanje pune cenovne stabilnosti od najvećeg značaja. U planskim projekcijama za iduću godinu ne predviđa se nikakav porast cena. Istovremeno učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu smanjeno je na 49,5%, što otvara prostor za veću akumulaciju investicija.
Treće, snažno dinamiziranje proizvodnje i izvoza. Planirani dvocifreni rast društvenog proizvoda, industrije i izvoza omogućava značajan realan porast zarada, drugih ličnih primanja i ukupnog standarda. Planiran je rast društvenog proizvoda od 14%, industrijske proizvodnje 15%, poljoprivrede 2%, građevinarstva 18%, saobraćaja 25%, trgovine 17%, turizma 26% i ostalih delatnosti 26%. Izvoz treba da se poveća za 28%, a uvoz za 26%.
Ostvarivanje ovako ambicioznih razvojnih i stabilizacionih ciljeva zahteva celovit reformski pristup u njihovoj realizaciji.
U drugoj fazi obnove naglasak je na strateškim razvojnim opredeljenjima, koja polaze od komparativnih prednosti zemlje, dugoročne tražnje na domaćem i inostranom tržištu i postepenog prestrukturiranja domaće privrede u pravcu rentabilne proizvodnje, koja zahteva visoko kvalifikovanu i stručnu radnu snagu. Na taj način će se osposobljavanje i modernizacija infrastrukture, ostvarena u prvoj fazi obnove, nastaviti u drugoj fazi sa novim kvalitativnim i razvojnim sadržajima. Vlada Srbije je u tom pravcu već povukla značajne poteze kao što je realizacija ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja, politika razvoja malih i srednjih preduzeća i pomoć u osposobljavanju i radu oštećenih preduzeća u skladu sa tržišnim potrebama i kriterijumima.
Istovremeno, nastaviće se sa politikom podsticajnih mera u poljoprivredi, u skladu sa usvojenom strategijom razvoja agrara. Nastaviće se izgradnja tržišno privrednog sistemskog ambijenta. Reč je o donošenju nedostajućih sistemskih zakona, od kojih će neki biti usvojeni do kraja godine - Zakon o porezu na dodatnu vrednost, izmene Zakona o osnovama poreskog sistema, Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, kao i paket fiskalnih zakona, koje danas usvajama na Republičkoj skupštini.
Sva ova zakonska rešenja imaju pre svega za cilj jačanje finansijske discipline na svim nivoima. Zato, naglasak mora biti ne samo na donošenju novih zakonskih rešenja, već još više na njihovoj doslednoj primeni. Puno funkcionisanje pravne države u privredi neophodno je u cilju zaštite svojine i ugovora.
Svojinsku transformaciju treba ubrzati putem bržeg prestruktuiranja preduzeća i povezati sa bržom mobilizacijom domaće i inostrane akumulacije. U okviru postojećih zakonskih rešenja završiće se poslovi u vezi organizovanja akcijskog fonda Republike Srbije i centralnog registra.
Sagledaće se mogućnost formiranja agencije za podsticajno i trajno ulaganje i agencije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća. Napominjem da sam na zasedanju Narodne skupštine 9. novembra 1999. godine, u ime Vlade Republike Srbije, predložio da se na nivou savezne države organizuje institut za obnovu i reformu našeg društva.
Tržište kapitala i hartije od vrednosti, imaće važnu ulogu u procesu obnove i razvoja, kao mehanizam organizacije svih raspoloživih sredstava građana, preduzeća, banaka, države i stranih investitora. Donošenje saveznog zakona o finansijskom tržištu i zakona o investicionim fondovima će stvoriti institucionalne uslove za efikasnije funkcionisanje finansijskog tržište i ubrzanje procesa svojinske transformacije, kako bi i ovim putem obezbedili dodatna sredstva za finansiranje obnove i razvoja.
Veliki značaj za modernizaciju infrastrukture i obezbeđivanje dodatnih sredstava imaće i davanje koncesija za korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobara u opštoj upotrebi, kao i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. U tom cilju će se u najkraćem roku realizovati započeti aranžmani u vezi davanja koncesija prilikom inostranih ulaganja u preduzeća sa posebnog programa Vlade.
Prestruktuiranje bankarskog sektora, o čemu je Vlada Srbije dala konkretan predlog, sprovodiće se zajedno sa svojinskim i tržišnim prestruktuiranjem preduzeća. Ekonomsko povezivanje sa svetom je imperativ u idućoj i narednoj godini. Reč je o dinaminiziranju spoljno-trgovinske razmene, porastu prihoda od nerobnih transakcija, povećanju priliva inostranog kapitala po svim osnovama, jačanju tehnoloških veza sa svetom, prihvatanju međunarodnih standarda i kriterija poslovanja. Intenziviraće se spoljno-ekonomska saradnja sa Rusijom, Kinom, balkanskim i nesvrstanim zemljama.
Odlučno zahtevamo da se Jugoslaviji ukinu sve sankcije i da se naša zemlja ravnopravno uključi u sve međunarodne, ekonomske i finansijske organizacije i institucije. S druge strane, neophodne su mnoge reformske promene na osposobljavanju domaće privrede za veću međunarodnu konkuretnost, putem tržišnog prestruktuiranja privrede, smanjenja fiksnih obaveza i daljom liberalizacijom i pojednostavljenjem spoljno - trgovinskog režima.
U celoj godini neophodno je održati cenovnu i ukupnu ekonomsku i socijalnu stabilnost. S jedne strane, samo stabilni uslovi privređivanja stvaraju povoljan ambijent za povećanje ekonomske aktivnosti, za veću efikasnost privređivanja i za veće uvažavanje tržišta i konkurencije. S druge strane, ostvareni proizvodni i radni rezultati mogu se preraspodeliti u skladu sa tržišnim kriterijumima, ciljevima socijalne pravde, samo u stabilnom sistemu, gde nema preraspodela na račun inflacije i u korist mopolista i drugih privilegovanih grupa.
Poštovani narodni poslanici, u okviru fiskalne politike, osnovna poluga stabilizaciono - razvojne politike je restriktivni budžet i pokrivanje svih javnih rashoda iz realnih izvora. Princip čvrstog budžetskog ograničenja znači da će u idućoj godini budžetski rashodi biti realno manji za 10% i iznositi 28,9 milijardi dinara.
U tim restriktivnim okvirima obezbeđen je prostor za finansiranje osnovnih funkcija države, za socijalne ciljeve i za podsticaje u privredi. U oblasti javnih prihoda naglasak je na porastu prihoda po osnovu državne imovine, koncesija i vlasničke transformacije, obezbeđenju povoljnijeg ustavnog tretmana malih i srednjih preduzeća, jačanju kontrole na tržištima akcijskih proizvoda i legalizaciji sive ekonomije.
U oblasti javnih prihoda nastaviće se sa racionalizacijom državne uprave, ostvariće se priprema za reforme u oblasti penzionog i zdravstvenog sistema, kao i promene u drugim oblastima javne potrošnje, na osnovu već pripremljenih rešenja.
Monetarna politika će biti restriktivna, sa osnovnim zadatkom da obezbedi cenovnu stabilnost i finansijsku disciplinu banaka i drugih ekonomskih subjekata. Vodiće se politika stabilnog kursa dinara na sadašnjem nivou, sve dok se ne steknu uslovi za njegovu korekciju, odnosno ponovno uspostavljanje i funkcionisanje zvaničnog deviznog tržišta.
Osnovni zadatak politike cena je održavanje ekonomske i socijalne stabilnost. Cene roba i usluga će se formirati slobodno, sem kod infrastrukturnih i komunalnih sistema, kao i kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za standard građana.
Stabilnost tržišta ovim proizvodima obezbeđivaće se intervencijama iz robnih rezervi i iz uvoza, putem premija, regresa i subvencije. Na taj način obezbeđuje se ekonomski interes proizvođača i istovremeno stabilno snabdevanje tržišta hlebom, brašnom, mlekom, šećerom i uljem po prihvatljivim cenama.
Odlučno će se primenjivati mere propisane antimonopolskim zakonom, u cilju sprečavanja zloupotrebe monopolskog i dominantnog položaja, i zaključivanja monopolističkih sporazuma. Doneće se, takođe, zakon o cenama, kojim se na jedinstven način uređuje oblast cena, polazeći pre svega od tržišnog pristupa.
Zarade u privredi formiraće se slobodno, u skladu sa kolektivnim ugovorima i ostvarenim rezultatima privređivanja.
Zarade u javnim službama, državnim organima i organizacijama i obavezno socijalno osiguranje isplaćivaće se u skladu sa realnim mogućnostima budžeta, odnosno fondova.
U cilju zaštite standarda zaposlenih i dalje će se utvrđivati garantovana zarada, na osnovu kretanja prosečne zarade u privredi Republike, a u skladu sa realnim mogućnostima budžeta.
Politikom zapošljavanja, stvaraće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, a posebno za zapošljavanje onih koji su zbog ratnih dejstava ostali bez posla, kao i za ukupno povećanje zaposlenosti. Posebno su značajni programi zapošljavanja mladih i talentovanih stručnih kadrova. Nastavlja se realizacija ekonomsko-socijalnog programa, kojim se iz realnih izvora finansiraju programi zapošljavanja radnika i srušenih i oštećenih preduzeća, za preuzimanje radnika iz preduzeća u kojima je rad onemogućen u drugo preduzeće. I, za rešavanje pitanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
Aktiviraće se mnogo više programi trajnog zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima i u poljoprivredi. Jedan od najvažnijih zadataka Vlade Srbije od početka njenog mandata je pun naglasak na ostvarivanju socijalnih ciljeva. Socijalna zaštita onih kojima je pomoć najpotrebnija, što redovnija isplata dečijih dodataka, penzija, kvalitetno funkcionisanje zdravstva, obrazovanja, nauke i kulture, svemu tome je Vlada Srbije uvek poklanjala maksimalnu pažnju.
To je sasvim vidljivo iz planskih dokumenta za iduću godinu. Veličine pojedinih stavki u budžetu, koje se odnose na finansiranje socijalnih izdataka i čvrstim opredeljenjem da se u idućoj godini u socijalnoj sferi, u društvenim delatnostima, sprovedu reforme u cilju njihovog što boljeg funkcionisanja.
U vezi sa tim, želeo bih da istaknem stvaranje uslova za sprovođenje reforme penzionog i invalidskog osiguranja. Započeta je dokapitalizacija penzionog fonda zaposlenih, i moguće je staviti u funkciju akcije sredstava iz svojinske transformacije, i ostvariti kombinovani sistem obaveznog i dobrovoljnog osiguranja.
U oblasti zdravstva, naglasak je na uređivanju odnosa između zdravstvene zaštite u okviru obaveznog osiguranja i zdravstvene zaštite koja se finansira iz drugih izvora. U skladu sa predloženim dokumentom, ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine, izvršiće se odgovarajuće promene kojima se nastavlja usavršavanje sistema zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Slični reformski potezi predviđeni su i u oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
Poštovani narodni poslanici, iduća 2000. godina mora biti u svakom pogledu uspešnija od ove. To je apsolutno moguće, jer imamo sve ljudske i materijalne uslove i višegodišnje iskustvo u vođenju stabilizacione, razvojne i reformske politike, koja za osnovni cilj ima porast standarda naših građana. Očvrsli u ovoj po svemu najtežoj godini i ohrabreni krupnim rezultatima prve faze obnove, sa optimizmom ulazimo u novu godinu.
Zato molim narodne poslanike da usvoje predložni zakon o budžetu za 2000. godinu i prateća zakonska rešenja, jer predstavljaju integralni deo celovite razvojne i reformske orijentacije Vlade Republike Srbije. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da vam se obratim na početku zasedanja Narodne skupštine, u trenutku kada je sa velikim uspehom završena prva faza obnove zemlje i kada pripremamo osnovne dokumente o ciljevima i zadacima ekonomske i razvojne politike za iduću, 2000. godinu.
Tri su suštinska pravca delovanja Vlade Republike Srbije u narednom periodu. Prvo, brz i efikasan nastavak obnove zemlje, drugo, odlučno sprovođenje reformi i treće, dinamiziranje privrednog i društvenog razvoja u cilju porasta standarda i boljeg života svih građana.
Vlada narodnog jedinstva će u ostvarivanje ovih zadataka uložiti sav trud, znanje, iskustvo, svesna da je reč o realizaciji ciljeva ključnih za razvoj našeg društva i da je za svoj rad uvek imala podršku Narodne skupštine i ogromne većine naših građana. Zato postavljene zadatke shvatamo i kao kontinuitet politike koju smo vodili od početka mandata, a čiji cilj je uvek bio izgradnja što jače materijalne baze društva na tržišnim osnovama, kao pretpostavke ostvarivanja većeg životnog i društvenog standarda i ciljeva humanog i pravednog društva.
Dosadašnji rezultati rada Vlade su evidentni. Radili smo u najtežim uslovima i pod pritiscima, koje savremena istorija ne poznaje. Jedne godine pojedini svetski moćnici su hteli da blokiraju naš razvoj, u nekoj drugoj da nas u ekonomsko-socijalnom pogledu potpuno iscrpe, u trećoj da nas fizički unište, a bilo je i perioda kao što je ova godina, kada su hteli sve to zajedno.
Ipak, mi nismo posustali ni u jednom trenutku, borili smo se i pronalazili rešenja, u najvećoj meri se oslanjali na sopstvene snage i uvek smo išli napred.
Od početka 1994. godine sve do napada NATO alijanse ove godine ostvarivali smo iz godine u godinu visoku stopu privrednog rasta. Povećavana je proizvodnja u industriji, poljoprivredi i svim delatnostima, u kojima se stvaraju nove vrednosti i društveni proizvod. Proizvodni kapaciteti su se sve više koristili, otvarana su nova preduzeća, mnogi mladi ljudi su zaposleni, standard je rastao. Agresor je prekinuo taj uspon, ali samo za kratko.
U drugoj polovini godine proizvodnja ponovo raste i to po dvocifrenim mesečnim stopama. Svih ovih godina održavali smo ekonomsku i socijalnu stabilnost u zemlji. Ni jednom nismo imali značajniju inflaciju i nije bilo godine, a da nismo iz realnih izvora obezbedili sredstva za isplatu penzija, dečjih dodataka i drugih socijalnih davanja, plate zaposlenima u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, nauci i državnoj upravi. To su godine kada su sve naše društvene delatnosti, javne službe i svi državni organi pokazali svoj kvalitet i vitalnost.
Istovremeno smo učinili sve da u materijalnom i svakom drugom pogledu pomognemo stotine hiljada izbeglih Srba, koji su bez ikakvog razloga prognani iz svojih domova, uz svestranu pomoć onih, koji sebe proglašavaju šampionima demokratije i ljudskih prava.
Agresori su verovali da će odmah posle rata nastati inflacioni i svaki drugi haos, što bi se i desilo mnogim zemljama u takvoj situaciji. Međutim, mi smo takve pretnje i pritiske odlučno odbili, stabilizovali smo cene i kurs i obezbedili uredno snabdevanje tržišta.
Najzad, bez obzira na sva spoljna ograničenja, mi smo uporno u kontinuitetu izgrađivali sistem moderne tržišno-socijalne privrede, donosili ključne sistemske zakone i započeli reforme u svim oblastima života. Kada je SRJ formirana, u proleće 1992. godine, imali smo samo Ustav, kao najviši pravni akt zemlje, a danas imamo skoro do kraja operacionalizovan privredni i pravni sistem, izgrađene institucije tržišne privrede i pravne države.
To su čvrsti temelji koji su uz ogormno jedinstvo i podršku celog naroda omogućili da i u ovoj, po svemu najtežoj godini, izađemo kao pobednici, pobednici u ratu, pobednici u obnovi i jedinstveni u opredeljenjima i jasnom vizijom budućeg razvoja.
Poštovani narodni poslanici, naš najvažniji zadatak sada je sprovođenje druge faze obnove. Ona mora da se sprovodi brzo, efikasno i kvalitetno, upravo onako kako je rađeno i u prvoj fazi. Obnova zemlje je pokazala sve kvalitete kojima Srbija raspolaže i na koje može biti ponosna, jedinstvo naroda, veliko požrtvovanje svih učesnika, brzina efikasnosti u izgradnji, veliko znanje i umeće graditelja, vizionarstvo sa stanovišta sagledavanja širih efekata obnove, jer ovde se ne radi samo o obnovi onoga što je porušeno, već istovremeno o prestruktuiranju i modernizaciji naše industrije, o izgradnji savremenih komunikacija za novi vek i za efikasno uključivanje u svet, o boljem standardu onih koji su se uselili u nove kuće, stanove, nove školske učinonice, bolničke zgrade.
Direkcija za obnovu zemlje, koja je, da podsetim, odlukom predsednika Slobodana Miloševića, formirana samo nekoliko dana posle početka agresije, je zajedno sa Vladom Srbije pripremila sve projekte i ugovorila poslove za drugu fazu obnove. Za finansiranje obnove do sada je iz realnih izvora obezbeđeno preko milijardu dinara, a ukupna vrednost radova, zajedno sa drugom fazom, prelazi dve i po milijarde dinara. U drugoj fazi obnove naglasak je na daljoj modernizaciji infrastrukture, osposobljavanju ključnih proizvodnih sistema za efikasno privređivanje i daljoj izgradnji tržišnih institucija.
Dakle, obnova zemlje, u svom najširem značenju, predstavlja reformski koncept razvoja našeg društva. Za nas reforme nikada nisu predstavljale apstraktne kategorije nekakvog idealistički zamišljenog društva, već sasvim realne ekonomske i društvene procese i promene koje otvaraju perspektive bržeg razvoja i boljeg života. Zato ćemo na nastavku sprovođenja reformi raditi sasvim konkretno i praktično, ali uvek imajući u vidu njihovu osnovnu suštinu i svrhu.
Kao prvo, nastavljamo sa ubrzanjem svojinske transformacije. U tom cilju, razmatramo i mogućnosti zakonskih promena, u čemu imamo podršku svih stranaka u Vladi narodnog jedinstva. U daljim aktivnostima u svojinskoj transformaciji preduzeća sa posebnim programom Vlade i javnih preduzeća posebno će se insistirati na zaštiti prirodnih resursa i privlačenju inostranog kapitala. Takođe, inostranim partnerima nudimo veoma povoljne mogućnosti za ulaganje kapitala u našu privredu, na osnovu Zakona o koncesijama. Mogu odmah da kažem da interesovanja za ovu vrstu ulaganja i saradnje ima i to dosta. Postoji veliki broj zemalja, izvan NATO saveza, koje veoma poštuju našu zemlju i priznaju našu borbu za slobodu i nezavisnost i koje istovremeno imaju sasvim konkretne interese, da na osnovu zajedničkih ulaganja i drugih, viših oblika ekonomske saradnje, budu mnogo više prisutni u Srbiji i Jugoslaviji. Naravno, mi se moramo ubrzano pripremati i to upravo putem reformskih promena, za intenzivnije uključivanje u međunarodne ekonomske, finansijske i tehnološke tokove. To podrazumeva više stvari. S jedne strane, reformama u javnoj potrošnji, racionalizacijom državne uprave i povećanjem finansijske discipline, stvaramo modernu i efikasnu državu i društvenu nadgradnju, koja je u skladu sa ekonomskom snagom privrede i čiji je zadatak da profesionalno i uz što manji broj pravila ponašanja olakša privredi da uspešno proizvodi i privređuje. Bez obzira na ograničene materijalne okvire, mi smo spremni da odlučnije krenemo u reforme penzionog i zdravstvenog sistema, kao i u promene u drugim oblastima javne potrošnje, pogotovo što sa stručnog aspekta imamo pripremljena rešenja.
Drugo, orjentisani smo na brže reforme u oblasti bankarskog sistema, razvoja finansijskih tržišta i dalje liberalizacije spoljno-trgovinskog sistema. Mi jednostavno nemamo pravo da ne budemo brzi i efikasni u vezi onih promena, koje ipak u najvećoj meri zavise od nas samih. Zato ćemo prestruktuiranje bankarskog sistema sprovoditi istovremeno sa svojinskim i tržišnim prestruktuiranjem preduzeća, autonomno tržišno prestruktuiranje banaka, uz striktnu primenu odgovarajućih zakonskih normi, u ovoj oblasti kombinovaće se sa neposrednim prestruktuiranjem velikih banaka.
Treće, zajedno sa Saveznom vladom pripremili smo zakone o porezu na dodatnu vrednost i o investicionim fondovima, kao i zakone kojima se regulišu dužničko-poverilački odnosi i procedura stečaja i bankrotstva preduzeća i banaka. Te zakone ćemo doneti sa daljnom liberalizacijom spoljno-trgovinskog režima, jer sve su to važni preduslovi da se privreda lakše i brže prilagođava svetskim kriterijumima i privređivanju.
Četvro, stvarni test reformskog opredeljenja je odnos prema finansijskoj disciplini i to svih, od države do banaka i preduzeća. Država ima u vezi sa tim posebne obaveze, kada je reč o smanjivanju sive ekonomije, borbi protiv monopolskih ponašanja i svih oblika privrednog kriminala. Za tu borbu imamo punu podršku našeg rukovodstva i svih građana. Zato ćemo u sprovođenju pravne države i legalizacije ekonomskih tokova biti maksimalno odlučni.
Poštovani narodni poslanici, uspeh u obnovi i uspeh u sprovođenju reformi su glavni garant za brz i uspešan privredni rast i razvoj zemlje. Brzi privredni rast u idućoj i narednim godinama je imperativ. Sa niskim stopama rasta i malim društvenim proizvodom po stanovniku nije moguće ostvariti ciljeve bogatog, humanog i pravednog društva. Zato naša razvojna putanja mora biti uzlazna, uz visoke, po mogućnosti, dvocifrene godišnje stope rasta. To mora biti osnovni okvir razmišljanja prilikom određivanja ciljeva ekonomske politike za iduću 2000. godinu, ali kao osnovno strateško opredeljenje. Naša perspektiva je u izgradnji ofanzivne, izvozno orjentisane strategije, sa osloncem na vrednosti koje Srbija već ima, kao i one koje može brzo da stvori i za koje će pored domaćeg biti zainteresovan i inostrani kapital.
Reč je o takvom ekonomskom, tehnološkom i finansijskom povezivanju sa svetom, koji ima snažan povratni uticaj na ubrzani društveno-ekonomski razvoj naše zemlje. Zato je najvažnije da se na tržišnim osnovama i sa efikasnom strukturom i razvojnom politikom stalno povećava međunarodna konkurentnost naših proizvoda i usluga. To je mogućno samo povećanjem efikasnosti privređivanja, racionalnom upotrebom ljudskih, materijalnih resursa i javnom potrošnjom, prilagođenom potrebama ubrzanog razvoja.
Posebno je neophodna značajna izmena privredne strukture u pravcu u kojem se mnogo više favorizuje finalna i visoko-rentabilna proizvodnja, upotrebljavaju nove tehnologije, razvijaju moderne i uslužne delatnosti i mnogo više koristi povoljan geografski položaj Srbije i Jugoslavije. Imamo u vidu i velike infrastrukturne projekte, čijoj realizaciji kroz programe obnove već pristupamo. Pri tome, ne odričemo se stvorenih i priznatih prednosti koje imamo u proizvodnji energija i sirovina, agraru, koji ima velike mogućnosti, daćemo značaj koji zaslužuje.
Najvažnije je da prilikom prestruktuiranja mnogo više poštujemo kriterijume svetskog tržišta, i da svoju šansu tražimo svuda gde postoje mogućnosti razvoja malih i srednjih preduzeća i otvaranje novih produktivnih radnih mesta, gde se ostvaruju dobre zarade i dobit.
U ovaj proces smo takođe ušli uspešnom realizacijom ekonomsko socijalnog programa, zapošljavanjem radnika srušenih i oštećenih preduzeća, otvaranjem novih radnih mesta, pre svega u malim i srednjim preduzećima, i, sa druge strane, osposobljavanjem postojećih preduzeća da proces proizvodnje nastave bez viškova zaposlenih. To je jedan od najvažnijih koraka da se na socijalno prihvatljiv način vrši neophodno tržišno prestruktuiranje privrede.
Vizija budućeg razvoja i njegove sektorske i prostorne komponente zasnovane su na naučnim i na Vladi verifikovanim razvojnim dokumentima, kao što su prostorni plan Republike za period do 2010. godine, strategija razvoja Srbije do 2010. godine sa vizijom do 2020. godine, strategija dugoročnog razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede, strategija i politika razvoja saobraćaja do 2010. godine, strategija razvoja turizma u Republici Srbiji.
Poštovani narodni poslanici, pred nama je veliki zadatak obnove društva posle teške decenije, u kojoj je ono razarano, ekonomski i kulturno, i čak fizički. Mi tu obnovu želimo da ostvarimo, gradeći društvo u skladu sa savremenim razvojem naše epohe. Zato i smatramo da obnova i reforme treba da idu kao jedan proces.
Radi se o ozbiljnom i velikom poslu i zato predlažem da se na nivou savezne države organizuje institut za obnovu i reformu našeg društva. Jugoslovenska levica je, kao što je čitavoj javnosti poznato, pre nekoliko meseci ponudila Saveznoj vladi predlog projekta materijalne i duhovne obnove jugoslovenskog društva. To bi mogao da bude podsticaj drugim partijama i drugim političkim i stvaralačkim subjektima da na sličan način doprinesu u izradu celokupnih koncepata materijalne i duhovne obnove društva.
U tom cilju, pozivam narodne poslanike, sve političke stranke, naučne i stručne institucije, ostale institucije i organizacije i sve građane, da se aktivno uključe u ovaj najvažniji,mogu slobodno da kažem, sudbonosni društveni projekat, koji svima nama, a pre svega mladoj generaciji, treba da pruži jasan odgovor na naše materijalne i duhovne mogućnosti, i da osigura perspektive društvenog razvoja.
Poštovani predsedniče i uvaženi narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, svi resorni ministri, odnosno ministarstva i organizacije, uložili su maksimalne napore za što doslednije sprovođenje programa i mera ekonomske politike, za koje smo dobili podršku Narodne skupštine.
Da bismo nastavili da radimo još efikasnije, potrebne su odgovarajuće organizacione promene, u pogledu ministarstava, a radi operativnijeg delovanja Vlade na izvršavanju zadataka, koji pred njom stoje, potrebne su i odgovarajuće promene u sastavu Vlade.
U tom cilju, opredelili smo se da razdvojimo dosadašnje Ministarstvo prosvete na dva ministarstva, na Ministarstvo za prosvetu i Ministarstvo za više i visoko obrazovanje. Podršku ovoj promeni dali ste izglasavanjem izmene i dopune Zakona o ministarstvima.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu izneto, predlažem da se dosadašnjih dužnosti u Vladi Republike Srbije razreše:
Života Ćosić, ministar rudarstva i energetike, Jovo Todorović, ministar prosvete, Slobodan Tomović, ministar bez portfelja i Bogoljub Karić, ministar bez portfelja.
Istovremeno, predlažem da se u Vladu Republike Srbije izaberu:
Dragan Todorović, za potpredsednika Vlade Srbije, rođen 1953. godine, diplomirani inženjer organizacije rada, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije;
Slobodan Tomović, za ministra rudarstva i energetike, rođen 1946. godine, magistar tehničkih nauka, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dosadašnji ministar bez portfelja;
Ratko Marčetić, za ministra saobraćaja i veza, rođen 1942. godine, inženjer organizacionih nauka, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iz Ćuprije;
Jovo Todorović, za ministra prosvete, rođen 1937. godine, diplomirani mašinski inženjer, doktor nauka, profesor Univerziteta u Beogradu, dosadašnji ministar prosvete;
Akademik prof. Jevrem Janjić, za ministra za više i visoko obrazovanje, rođen 1939. godine, redovni profesor Prirodno-matematičnog fakulteta u Novom Sadu.
Za ministre bez portfelja u Vladi Republike Srbije, predlažem da se izaberu, čitam po abecednom redu:
Božidar Vučurović, rođen 1951. godine, ekonomista, narodni poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i poslanik Veća republika Savezne skupštine, iz Beograda;
Jovan Damnjanović, rođen 1947. godine, završio Višu ugostiteljsku školu iz Zemuna;
Života Ćosić, rođen 1942. godine, diplomirani mašinski inženjer, dosadašnji ministar rudarstva i energetike.
Poštovani narodni poslanici, uveren sam da će, imajući u vidu dosadašnje rezultate, predloženi kandidati doprineti još efikasnijem radu Vlade i zbog toga vas pozivam da predložena rešenja prihvatite, a budućim članovima Vlade želim mnogo uspeha u radu. Hvala lepo. (Aplauz.)

Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici na osnovu ocena, stavova i predloga iz rasprave obavljene na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, povodom aktuelnih pitanja na rešavanju problema  na Kosovu i Metohiji i stavova međunarodne zajednice, predlaže da Narodna skupština usvoji sledeće zaključke:

Prvo (I) -

1. Narodna skupština najoštrije osuđuje pretnje NATO pakta našoj zemlji i narodu. Te pretnje su u potpunoj suprotnosti sa proklamacijama međunarodne zajednice da je za mirno rešenje na Kosovu i Metohiji i predstavljaju otvorenu podršku separatistima i teroristima.

2. Ponašanje NATO pakta je otvorena pretnja agresijom protiv suvereniteta i teritorijalnog integretiteta Savezne Republike Jugoslavije kao nezavisne zemlje, osnivača i članice organizacije UN-a, to je kršenje principa UN-a i posebno člana 2. stav 4. Povelje UN-a.

3. NATO pakt je regionalna vojna organizacija, članom 53. stav 1. Povelje UN-u izričito je naglašeno da regionalni aranžmani ili regionalne organizacije ne mogu da preduzmu ni jednu prinudnu akciju bez ovlašćenja Saveta bezbednosti. Savet bezbednosti UN-a nije ovlastio NATO da preduzme mere prinude protiv Savezne Republike Jugoslavije i zato pretnja NATO-a predstavlja direktno kršenje Povelje UN-a i ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.

4. Narodna Skupština ocenjuje da takvim ponašanjem NATO pakt gazi osnovne principe međunarodnih odnosa, same osnove međunarodnog poretka i predstavlja pretnju po međunarodni mir i bezbednost.

5. Savezna Republika Jugoslavija vodi otvorenu politiku mira, dobrosusedstva i ravnopravne saradnje sa svim zemljama i organizacijama, koje takvu organizaciju prihvataju, nikoga ne ugrožava, niti sa njene teritorije preti opasnost bilo kome. Sledeći dosledno politiku mirnog rešavanja svih otvorenih pitanja, Savezna Republika Jugoslavija je faktor mira i stabilnosti u regionu. Odlučni smo u zaštiti svojih legitimnih, državnih, nacionalnih interesa, a pre svega, suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje u skladu sa principima Povelje UN-a, završenog dokumenta iz Helsinkija i Pariske povelje.

6. Narodna skupština Republike Srbije ističe da u slučaju agresije na našu zemlju, suverenitet i teritorijalni integritet, slobodu, nezavisnost, živote i imovinu naših građana, branićemo se svim sredstvima. U odbrani otadžbine odlučni smo i jedinstveni.

Drugo (II) -

1. Republika Srbija ostaje privržena mirnom političkom rešenju problema na Kosovu i Metohiji. Odlučni smo u traženju načina da se problemi reše dijalogom, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, obezbeđivanjem pune ravnopravnosti svih građana i svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu.

2. Pozivima na pregovore Kontakt grupa kuca na otvorena vrata. Srbija i Savezna Republika Jugoslavija su dokazale da su za političko rešenje i da sve čine da se ono postigne dijalogom svih nacionalnih zajednica sa Kosova i Metohije.

3. Uz isticanje opredeljenja za mirno i političko rešenje aktuelnih problema na Kosovu i Metohiji, Narodna skupština ukazuje i na krupne, nedopustive i krajnje jednostrane stavove u predlozima Kontakt grupe, koji su neprimereni prema jednoj suverenoj državi.

4. Uz deklarativno zalaganje za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, istovremeno se nude i rešenja koja ugrožavaju i dovode u pitanje naš suverenitet i integritet, predlažući čak i konfederalne elemente, kao što je obavezna saglasnost Kosmeta kada je u pitanju promena granica Kosmeta i proglašenje vanrednog stanja.

5. Iz zemalja koje se formalno zalažu za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SR Jugoslavije, istovremeno nam se preti i šalju milioni dolara finansijske pomoći, oružje i oprema teroristima.

6. Posebno zaslužuje osudu da deo međunarodne zajednice na jednom unutrašnjem pitanju, pravu države na borbu protiv separatizma i terorizma, daje podršku subjektivitetu separatista i terorista i u istu ravan stavlja suverenu državu i one koji tu državu hoće da ruše.

7. Pogotovu je neprihvatljivo izjednačavanje odgovornosti državnih organa i kriminalnih grupa za stanje na Kosovu. Legalne akcije državnih organa protiv terorizma ne mogu se nazivati represijom nad civilima, a terorizam u svim oblicima - napadi, ubistva, kidnapovanja -provokacijama.

8. Međunarodna zajednica nije ocenila suštinu delatnosti takozvane OVK kao terorističke organizacije i ne preduzima prema njoj mere kao prema drugim terorističkim organizacijama u svetu.

9. Nije prihvatljivo obezvređivanje dosadašnjih napora u traženju rešenja političkim sredstvima i nastojanje da se poništi sporazum predsednika SR Jugoslavije sa međunarodnom zajednicom, izražen u stavovima Vlade od 13. oktobra i sporazuma sa OEBS-om od 18. oktobra 1998. godine i u njima utvrđeni principi: da se radi o unutrašnjem pitanju suverene države, da terorizam i separatizam moraju prestati, da svako rešenje mora biti saglasno sa ustavima SR Jugoslavije i Republike Srbije i ne može dovesti u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.

10. Narodna skupština ističe demokratsku suštinu zajedničkog predloga sporazuma o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji od 20. novembra 1998. godine, koji su prihvatile sve parlamentarne stranke u Srbiji, kao i Deklaraciju iz Prištine od 25. novembra 1998. godine, koju su potpisale: dve političke partije Albanaca, predstavnici nacionalnih zajednica Muslimana, Turaka, Roma, Goranaca i Egipćana, kao i predstavnici parlamentarnih partija sa Kosova i Metohije. Nedopustivo je ignorisanje i omalovažavanje postojanja nacionalnih zajednica i etničkih grupa, kao i nužnost pune ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji.

11. U vezi sa zahtevom da strane prihvate nivo i karakter međunarodnog prisustva koje međunarodna zajednica smatra odgovarajućim, Narodna skupština konstatuje da je obim i karakter međunarodnog prisustva na Kosmetu konačno definisan sporazumom predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i ambasadora Ričarda Holbruka i u skladu sa tim sporazumom savezne Vlade i OEBS-a o uspostavljanju verifikacione misije OEBS-a na Kosmetu.

12. Narodna skupština izražava krajnje čuđenje zahtevu da se savezni i republički pravni okvir usaglase sa kosmetskim prelaznim sporazumom, jer se to kosi sa svakom logikom i principima ustavnog prava i značilo bi pravni i ustavni presedan, da se šira zajednica prilagođava delu uže zajednice.

13. Svođenjem prava drugih nacionalnih zajednica u rešenjima za Kosmet na neku vrstu kulturnih prava, čini se diskriminacija i otvara mogućnost da se konkretnim rešenjima omogući majorizacija od strane albanske nacionalne zajednice i time direktno ruši princip ravnopravnosti i uvelo bi postojanje građana prvog i drugog reda.

14. Narodna skupština ukazuje da svaki zahtev za značajnom autonomijom ili visokim stepenom samouprave za Kosmet ne samo da ne može u daljim pregovorima dovesti do nezavisnog Kosova i Metohije, niti do statusa treće federalne jedinice, već da ta autonomija ne može da znači kidanje pravnih, političkih i ekonomskih veza unutar Republike Srbije.

15. Narodna skupština ukazuje da takozvani prelazni status Kosmeta ne može da bude ni skriveni, ni izričiti put u separatizam, već samo mogućnost da posle određenog broja godina potpisnici sporazum mogu preispitati sa ciljem da se unapredi njegovo sprovođenje i razmotre predlozi bilo kog potpisnika za dodatne mere čije će usvajanje zahtevati saglasnost svih potpisnika.

Treće (III) -

1. Narodna skupština Republike Srbije ističe da su državni organi Republike Srbije i SR Jugoslavije sve učinili i čine da se dođe do političkog rešenja. U potpunosti poštujemo potpisane sporazume. Konstituisana je verifikaciona misija OEBS-a na Kosmetu da nadgleda i objektivno informiše međunarodnu zajednicu o stanju na terenu. Srbija nema šta da krije u odbrani svojih građana i svoje teritorije od separatista i terorista. Verifikatorima i međunarodnoj zajednici omogućen je potpun i nesmetan pristup svim delovima Kosova i Metohije i nadgledanje celokupne situacije.

2. SR Jugoslavija, kao nezavisna i suverena zemlja, vodi politiku mira i miroljubive saradnje. Nikoga ne ugrožava, niti sa njene teritorije preti opasnost bilo kome. U skladu sa navedenim principima SR Jugoslavija je spremna da sva otvorena pitanja rešava mirnim i političkim sredstvima i da odlučno štiti svoje legitimne državne i nacionalne interese i posebno suverenitet i teritorijalni integritet u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.

Četvrto (IV) -

1. Narodna skupština ponovo ističe da je uzrok krize na Kosovu i Metohiji dugogodišnji albanski separatizam, čiji je krajnji cilj otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije. Terorizam je postao najviši stadijum albanskog separatizma.

2. To je glavna prepreka postizanju političkog rešenja. Na sve napore, ponude i dobru volju države da se pridruže političkom dijalogu i zajedno sa drugima traže rešenja, albanske separatističke partije i njihovi lideri odgovarali su odbijanjem i opstrukcijom. Takav njihov stav podsticao je i ohrabrivao nastavak zločina terorističkih bandi. Oni su zloupotrebili poštovanje sporazuma od strane naše države i prisustvo verifikacione misije OEBS-a i nastavili sa zločinima.

3. Republika Albanija otvoreno je i direktno u funkciji albanskog separatizma i terorizma. Albanija je pretvorena u terorističku državu, bazu terorista i fundamentalista, centar je obuke naoružavanja, finansiranja i svake druge podrške njihovim zločinačkim ciljevima prema SR Jugoslaviji i drugim državama u regionu.

4. Deo međunarodne zajednice ni jednim svojim činom nije bezrezervno osudio separatizam i terorizam. Ni jednim aktom nisu sprečili Republiku Albaniju da bude logistička baza terorista i separatista na Kosovu i Metohiji. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju ni za tri meseca nije kompletirala dve hiljade verifikatora na Kosmetu i nije u potpunosti osposobljena za nepristrasno i tačno izveštavanje međunarodne javnosti i međunarodnih organizacija o istini na terenu. A istina je da je od potpisivanja sporazuma i dolaska verifikatora došlo do eskalacije terorizma.

5. Deo međunarodne zajednice sve vreme vodi politiku dvojnih standarda, sprečavajući bilo kakav i najblaži pokušaj osude terorističkih bandi od strane Saveta bezbednosti u organizaciji Ujedinjenih nacija. Tako ponašanje dela međunarodne zajednice faktički predstavlja podršku, pomoć i ohrabrenje separatista i terorista.

6. Iskonstruisanim i netačnim ocenama da vojska i policija prekomerno upotrebljavaju silu pokušavaju se sprečiti legitimne snage odbrane naroda i države da reaguju protiv terorista na adekvatan način, kao što to čine vojske i policije u svim državama u svetu, koje se suočavaju sa ovim zlom. Time se želi da se poništi stav usaglašen sa međunarodnom zajednicom, u kome izričito stoji da državni organi zadržavaju pravo da adekvatno odgovore na bilo koju formu terorističke aktivnosti i kršenja zakona koji mogu da ugroze živote i bezbednost građana i predstavnika vlasti.

Peto (V) -

1. Kosovo i Metohija je unutrašnje pitanje Srbije i jedino može da se reši putem dijaloga onih subjekata čijeg se položaja tiče. Kosovo i Metohija ne mogu da se izmeste iz Srbije. Ono se u njoj nalazi vekovima i tu jedino može da ostane. Kosovo i Metohija nisu poligon za isprobavanje vojnih i političkih doktrina, pod iskonstruisanim optužbama o navodnom kršenju manjinskih i etničkih prava. Kosmet nije pod protektoratom, niti predstavlja rezervu za neke nove geopolitičke konfiguracije, kao što ni Srbija ne daje materijala za nove ultimatume, makar se ti ultimatumi danas činili u ime ljudskih prava i demokratije i drugih lepih ciljeva koji služe samo kao maska za hegemonizam.

2. Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje principe na kojima se kriza na Kosovu i Metohiji može rešiti uspešno, trajno i u interesu svih. To su:

- politička sredstva i dijalog, kao jedini put mirnog i demokratskog rešavanja krize na Kosovu i Metohiji;

- puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i SR Jugoslavije;

- puna ravnopravnost svih građana, svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, bez mogućnosti za bilo čiju majorizaciju;

- rešenja usklađena sa ustavima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i građanskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina;

- Kosovo i Metohija ne mogu dobiti status Republike nego autonomiju po najvišim međunarodnim standardima u okviru Srbije i Savezne Republike Jugoslavije;

- ne prihvatamo ni jednu meru, kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje Kosmeta od Srbije;

- ne prihvatamo prisustvo stranih vojnika na našoj teritoriji pod bilo kakvim izgovorom sprovođenja postignutog sporazuma.

Šesto (VI) -

Povodom poziva Kontakt grupe za razgovore o problemima na Kosovu i Metohiji u Francusku 6. februara 1999. godine upućenog Vladi Republike Srbije:

1. Narodna skupština Republike Srbije odlučila je da prihvati poziv na razgovore zato što je čvrsto opredelenje naroda i svih političkih partija da se borimo za mir i što treba da branimo Kosovo i Metohiju na svakom mestu, na kome se o Kosmetu raspravlja, bilo gde u svetu. Prihvatanjem razgovora činimo još jedan korak da doprinesemo da se problemi reše mirnim putem.

2. Narodna skupština ovlašćuje Vladu da odredi delegaciju koja će učestvovati u razgovorima. Hvala lepo.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine je Predlog budžeta Republike Srbije za 1999. godinu, o čemu će vas obavestiti ministar finansija Borislav Milačić.
Dozvolite da se prethodno osvrnem na ostvarene rezultate u 1998. godini i na celinu ekonomske i reformske politike koju nameravamo da sprovodimo u idućoj godini.
Ciljevi dinamičnog privrednog rasta, ekonomske i socijalne stabilnosti i sprovođenja reformi u ovoj godini ostvarivani su u mnogo težim uslovima u odnosu na 1997. godinu, kao i u odnosu na uslove koje smo očekivali u ovoj godini.
Pre svega izvršen je ponovni pritisak pojednih delova međunarodne zajednice na našu zemlju zbog principijelne politike na Kosovu u Metohiji i odlučnosti našeg rukovodstva i svih građana da se odbrani suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije.
Nove zabrane i ukidanje preferencijala u trgovini sa Evropskom unijom, zabrana inostranog investiranja u Jugoslaviju, zabrana letova JAT-a na rentabilnim međunarodnim linijama, ograničenje u platnom prometu sa inostrranstvom i drugo imale su izrazito negativan uticaj na dinamiku rasta proizvodnje i izvoza, a s druge strane usporile su započete procese u svojinskoj transformaciji i prestruktuiranju privrede.
Na unutrašnjem planu divljanje albanskih terorista na Kosovu i Metohiji i pokušaj destabilizacije Srbije i Jugoslavije raznim pritiscima i pretnjama, pre svega od strane SAD-a i NATO-a, zahtevao je odlučnu akciju i povećana sredstva za odbranu zemlje i bezbednost građana.
Istovremeno, celokupnu javnu potrošnju, značajna sredstva za oživljavanje proizvodnje, razvoj poljoprivrede i stabilizaciju tržišta ključnim proizvodima finansirali smo isključivo iz domaćih realnih izvora, jer su izostala planirana sredstva iz inostranstva, od svojinske transformacije i drugih oblika ulaganja u našu privredu.
U takvim, veoma nepovoljnim uslovima, Vlada Republike Srbije uspela je da ostvari sva osnovna strateška opredeljenja. U ovoj godini svi ključni pokazatelji privrednog rasta su pozitivni. Zarade su realno porasle, javna potrošnja je održana u realnim okvirima, godišnji rast cena je upola manji od procenta izvršene devalvacije dinara.
To su rezultati koje će, uveren sam, umeti pravilno da ocene narodni poslanici i svi građani.
Dozvolite da nešto detaljnije obrazložim ostvarene rezultate.
Prvo, prema zvaničnim procenama, rast društvenog proizvoda u 1998. godini iznosio je preko 4%. Pozitivan rast ostvarili su ključni sektori - industrija za 5%, poljoprivreda i pored nepovoljnih vremenskih uslova za 1%, trgovina za 10%, saobraćaj za 4% i u stalim oblastima ostvareni su zadovoljavajući rezultati, što predstavlja solidnu materijalnu osnovu daljeg privrednog rasta i razvoja.
Vlada Srbije je tržišno orijentisanom politikom i značajnim sredstvima dala krupan doprinos ostvarenim proizvodnim rezultatima. Velika finansijska podrška pružena je programima oživljavanja proizvodnje u metalskom kompleksu, u tekstilnoj industriji, industriji kože i obuće i drugim oblastima. Samo u program obnove poljomehanizacije u poslednje dve godine uloženo je oko 800 miliona dinara.
Najveća finansijska podrška data je agraru. Ukupne državne intervencije u poljoprivredi, od premiranja i subvencionisanja proizvodnje, preko reprograma i otpisa finansijskih obaveza, do ulaganja u razvoj agrara i sela, iznosi oko 5,5 milijardi dinara.
Cenovnu stabilnost, kao jedan od ključnih ciljeva, je bilo veoma teško postići u ovoj godini zbog nametnutih ograničenja u ekonomskih odnosima sa inostranstvom, izvršene devalvacije dinara i nužnog prilagođavanja monetarne politike.
Vlada je aktivnim merama i značajnim budžetskim sredstvima uspela za stabilizuje cene i obezbedi dobru snabdevenost vitalnim proizvodima. Ispravnost takve politike potvrđena je cenovnom stabilnošću krajem godine. Cene u novembru su porasle samo za 1,5%, a slična se situacija očekuje i u decembru.
Najveći napori su ulagani za ostvarivanje čvrste budžetske dispcipline i finansiranje javne potrošenje isključivo iz realnih izvora. U tome se uspelo, čime je otkljonjena glavna opasnost novog žarišta inflacije. Pri tome, republički budžet je realizovan strogo po planu, bez ikakvog rebalansa, dok se kod fondova socijalnog osiguranja, posebno kada je reč o penzijama, išlo na obezbeđenje dodatnih realnih izvora finansiranja.
Veoma je značajno što je u ovoj godini novim fiskalnim merama privreda rasterećena, čime su obezbeđena dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje. Sem toga, paket poreskih zakona, usvojen na prethodnoj sednici Narodne skupštine, omogućuje proširenje poreske osnovice, povećanje prihoda od akciznih proizvoda i dalje smanjenje sive ekonomije.
I pored teškoća sa kojima smo bili suočeni u ovoj godini učinjeni su značajni pomaci u oblasti ekonomske i vlasničke transformacije. Zajedno sa svojinskom transformacijom postojećih, veoma brzo raste broj novih, pre svega malih preduzeća. Ovaj proces se odvija već nekoliko godina, što je najbolja potvrda ispravne politike Vlade Srbije u podsticanju novih ekonomskih aktivnosti.
Poštovani narodni poslanici, osnovna opredeljenja i ciljevi ekonomske politike za 1999. godinu, oko čega postoji potpuna saglasnost sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije, su jasni. Prvo, to je maksimalan i realno ostvariv privredni rast i na tome zasnovan porast standarda stanovništva. Procenjujemo da obezbeđenjem adekvatnog tržišnog ambijenta, aktivnim merama stabilizacione politike, bržim sprovođenjem reformi i povoljnijim međunarodnim okruženjem, možemo u 1999. godini ostvariti rast društvenog proizvoda od 7%, što je znatno više u odnosu na druge zemlje, posebno mislim na evropske.
Bitna pretpostavka ovako dinamičnog privrednog rasta jeste brže prilagođavanje svih učesnika, preduzeća, banaka, države i drugih, tržišnim uslovima privređivanja i međunarodnim standardima. Tome treba da doprinese i politika strukturnog prilagođavanja, kojom će se omogućiti veća fleksibilnost privredne strukture, veća efikasnost privređivanja i bolja valorizacija komparativnih prednosti srpske privrede i njeno uspešno uključivanje u svetske robne, finansijske i tehnološke tokove.
Samo tako je moguće ostvariti kvalitativni skok u spoljno-trgovinskoj razmeni, posebno kada je reč o izvozu. U vezi s tim, naglasak je stavljen na postepeno povećanje značaja tercijalnih delatnosti, propulzivnih programa industrije i građevinarstva u stvaranju društvenog proizvoda, i s druge strane, na ubrzanom razvoju i osnivanju novih, pre svega malih i srednjih preduzeća.
U tom smislu dali smo i predloge Saveznoj vladi. Takođe, u tom cilju Vlada Srbije priprema poseban program u okviru koga će se utvrditi institucionalni mehanizmi i formirati specijalizovane institucije za podsticanje osnivanja i razvoja malih i srednjih preduzeća.
Drugo ključno opredeljenje je ostvarivanje cenovne i valutne stabilnosti. Taj cilj ćemo postići politikom realnog i fiksnog deviznog kursa, restriktivnom monetarnom politikom i strogom finansijskom disciplinom u oblasti javne potrošnje. Zato je ključni zadatak da se učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu smanji na 49,5%. Prilikom planiranja republičkog budžeta za iduću godinu i ukupnih javnih rashoda, strogo smo vodili računa da se držimo tog osnovnog ograničenja.
Budžet od 21 milijarde i 458 miliona dinara je pre svega namenjen finansiranju osnovnih državnih funkcija, socijalnih programa i javnih službi. Korišćenje budžetskih sredstava zasnivaće se na maksimalnoj štednji. Predviđena su takođe značajna sredstva za razvoj poljoprivrede. Za te svrhe u Agrarnom budžetu je predviđeno više od milijardu dinara.
Predlogom budžeta planirana su i značajna sredstva, koja će se u cilju realizacije programa razvoja privrede na teritoriji Kosova i Metohije, uložiti preko Direkcije za regionalni razvoj, sa sedištem u Prištini.
Vlada Srbije je čvrsto opredeljena da i nadalje vodi aktivnu socijalnu politiku, koja će se finansirati iz realnih izvora, čime se garantuje redovna isplata socijalnih primanja. Redovnost isplata će se zasnivati na predloženom Zakonu o obezbeđenju sredstava za finansiranje socijalnih programa Republike Srbije u 1999. godini.
Ovim zakonom se obezbeđuje dodatnih 5 milijardi dinara za socijalne namene. Istovremeno, izvršena je preraspodela javne potrošnje u korist fondova socijalnog osiguranja, a sve u cilju uredne isplate penzija i normalnog finansiranja zdravstva.
Želim takođe da ukažem da je dogovoreno da se u idućoj godini poveća učešće federacije u raspodeli prihoda od poreza na promet, od 35 na 40%. Time Republika Srbija daje konkretan doprinos da se većim izdvajanjem sredstava ojača spremnost Vojske Jugoslavije za odbranu zemlje, da se serivisiraju obaveze po osnovu stare devizne štednje građana, kao i obaveze po osnovu pretvaranja kredita datih poljoprivredi u javni dug.
Što se tiče izmirenja obaveze države prema građanima iz prethodnog perioda, biće sačinjen program razduživanja prema stanovništvu, odnosno drugim korisnicima raznih prava.
Mi smo pravna država i mi ćemo izmiriti sve svoje obaveze, ali ne na fiktivan ili inflatoran način. Zato će se dinamika njihovog regulisanja uskladiti sa prilivom sredstava od svojinske transformacije, koncesionih naknada i drugih realnih izvora finansiranja.
Veoma je značajno što usvajanjem saveznog zakona počinje servisiranje stare devizne štednje, čime se povećava poverenje građana u državu i stvaraju uslovi za novu, toliko potrebnu štednju i akumulaciju.
Cene proizvoda i usluga treba i nadalje da se slobodno formiraju na osnovu ponude i tražnje. U idućoj godini staviće se mnogo veći naglasak na jačanje tržišne konkurencije, kao osnovnog selektora između uspešnih i neuspešnih učesnika. To podrazumeva deregulaciju kod osnivanja novih preduzeća, otvorenost tržišta za ulazak novih učesnika i dalju liberalizaciju spoljno-trgovinskog režima.
Cene najvažnijih infrastrukturnih proizvoda i usluga ostaju pod kontrolom Republičke i Savezne vlade. Do sada su dispariteti cena u infrastrukturnim delatnostima u značajnoj meri otklonjeni. To je učinjeno na osnovu ekonomskih i tržišnih kriterija, a ne administrativnim putem. Vlada Srbije će tako raditi i ubuduće, imajući u vidu sva ekonomska i socijalna ograničenja, kao i opasnosti od inflatornih posledica.
Stabilnost cena i ponuda osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda će se obezbediti i intervencijama iz robnih rezervi, i iz uvoza, ako bude potrebno, ograničavanjem broja posrednika u prometu i drugim merama kontrole. Reč je o tržišnoj politici cena, kojom se obezbeđuje ekonomski interes proizvođača i istovremeno štiti standard građana, posebno onih sa najnižim primanjima.
Očekujemo takođe da će se uskoro doneti savezni zakon o cenama, gde će se, kao što je to slučaj u razvijenim tržišnim privredama, na trajan način regulisati celokupna problematika cena. Zarade u privredi će se slobodno formirati na osnovu ostvarenih i tržišno verifikovanih rezultata, dok će se plate zaposlenih u društvenim delatnostima i državnim organima utvrđivati na bazi zakona i realnih mogućnosti budžeta i fondova.
Od ključnog je značaja da rast i visina zarada ne deluju destabilizirajuće, a da se istovremeno ne izgubi njihova motivaciona funkcija. Zato će Vlada Srbije insistirati da se formiranje zarada ostvaruje u uslovima pojačane konkurencije, poštovanja finansijske discipline i u skladu sa porastom produktivnosti rada, a ne na osnovu povlašćenih položaja, izbegavanjem plaćanja poreza i doprinosa i na osnovu drugih netržišnih ponašanja.
Poštovani narodni poslanici, izložena ekonomska politika za 1999. godinu biće podržana odlučnim ubrzanjem započetih i pokretanjem novih reformi. To je nužan uslov za ostvarenje planiranih ciljeva ekonomske politike, pa će se u nove reforme krenuti odmah, na početku iduće godine. Uvereni da reforme predstavljaju suštinski dugoročni interes naše zemlje, odlučni smo da u njih krenemo sa ili bez strane pomoći.
Za vreme mandata ove vlade donet je niz značajnih reformskih zakona, među kojima su najvažniji Zakon o svojinskoj transformaciji, Zakon o preduzećima, Zakon o koncesijama i stranim ulaganjima, Zakon o reviziji, kao i niz drugih zakona. Rešenja u navedenim zakonima potvrdila su se najvećim delom u praksi, a sada je najvažnije da se ubrza njihova primena.
Takođe, već sada je jasno da je za uspostavljanje celovitog sistema tržišne privrede neophodno doneti i neke nove zakone. To se naročito odnosi na zakone kojima se regulišu dužničko-poverilački odnosi i procedura stečaja i bankrotstva preduzeća i banaka. Takođe, Vlada Republike Srbije će inicirati izmene postojećih i donošenje novih zakona, koji su u nadležnosti saveznih organa.
Dosadašnje aktivnosti Vlade u oblasti strukturnih reformi bile su prvenstveno usredsređene na regulisanje i praćenje procesa svojinske transformacije, u koju je od donošenja Zakona ušlo 1.200 preduzeća.
Usvajanjem Zakona o akcijskom fondu i formiranjem centralnog depoa akcija stvoriće se neophodni uslovi za dalje ubrzanje procesa svojinske transformacije, a Vlada će razmotriti potrebu donošenja dodatnih podsticaja za ubrzanje ovog procesa.
Svojinska transformacija preduzeća predstavlja nezaobilazan uslov za njihovo restruktuiranje. Reč je o tome da, osim svojinskog, većini naših preduzeća predstoji i temeljno poslovno, tehnološko, organizaciono i tržišno restruktuiranje. Ovaj proces će trajati više godina i sigurno je da će velikim delom biti ostvaren kroz ulaganje stranog kapitala, tako da će i Vlada već naredne godine preduzimati određene aktivnosti kojima će se stvoriti pogodniji uslovi za izvođenje ovog procesa.
Pre svega, Vlada će inicirati po prvi put donošenje saveznog zakona o reprogramu unutrašnjih dugova između domaćih preduzeća. Takođe, Vlada će u narednoj godini pokrenuti proces restruktuiranja javnih preduzeća i velikih infrastrukturnih sistema, u kojima je koncentrisan veliki deo strukturnih problema naše privrede.
Najzad, Vlada će u skladu sa raspoloživim resursima učestvovati u restruktuiranju strateških preduzeća, po posebnom programu Vlade.
Sve je to potrebno uraditi što pre, posebno ako se ima u vidu činjenica da je stalno ili povremeno blokirano oko 58.000 preduzeća u kojima je zaposleno oko 1.440.000 radnika. Blokada računa ovako velikog broja preduzeća, banaka i drugih pravnih lica onemogućava razmenu društvenog proizvoda i kontinuirano povećava nelikvidnost u zemlji i u krajnjoj liniji, utiče na smanjenje stope privrednog rasta.
U finansijskom sektoru su potrebne još dublje strukturne reforme. Restruktuiranje bankarskog sistema treba sprovoditi istovremeno sa prethodno izloženom svojinskom transformacijom i restruktuiranjem preduzeća, naročito onih iz posebnog programa Vlade. Reč je o dve strane istog problema. Veliki deo bankarskih kredita plasiran je u preduzeća koja treba temeljno restruktuirati. Restruktuiranje i sanacija bankarskog sistema istovremeno treba da obuhvata sledeće: prvo, restruktuiranje preduzeća najvećih dužnika, drugo, autonomno tržištno restruktuiranje banaka, podstaknuto bezuslovnom primenom odgovarajućih zakonskih normi u ovoj oblasti i, treće, ako je potrebno, neposredno restruktuiranje nekih velikih banaka.
Resursne intervencije Vlade treba da budu koncentrisane na istovremeno restruktuiranje preduzeća i banaka.
U fiskalnoj oblasti, već u narednoj godini uskladiće se prihodi i rashodi, ali tako da se spreči formiranje dodatnih dugova prema građanima i preduzećima. Kao što je već izneto, za dosadašnja dugovanja predložiće se program razduživanja sa različitim mogućnostima već u 1999. godini. Sa značajnim poreskim obuhvatom sive ekonomije, pre svega akciznih proizvoda ići ćemo na veće fiskalno opterećenje zarada. Isto tako, naplata dospelih dugovanja preduzeća prema budžetu i fondovima po osnovu poreza i doprinosa, takođe će se rešiti u idućoj godini, uključujući konverziju potraživanja za vlasničke akcije dužnika.
Zakon o porezu na dodatnu vrednost treba doneti u prvoj polovini 1999. godine, dok je za njegovu uspešnu primenu potrebno vreme od šest meseci do godinu dana. Srednjeročno, neophodno je smanjiti relativno učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, da bi se obezbedila akumulacija privrede za nove investicije i privredni rast.
Stoga je u 1999. godini neophodno započeti srednjoročnu reformu penzionog sistema, zdravstva, školstva i naročito države i njenih institucija.
Početak istovremene reforme banaka i restruktuiranja preduzeća, zajedno sa uravnoteženjem prihoda i rashoda kod javne potrošnje, omogućiće Narodnoj banci Jugoslavije da i ona izvrši odgovarajuće reforme u domenu monetarne i devizne politike. Time će se stvoriti uslovi za uvođenje konvertibilnosti dinara.
Ubrzanjem svojinske transformacije, izgradnjom pravne infrastrukture, zakonom o finansijskim tržištima, investicionim fondovima i drugo, naša privreda i zemlja trebalo bi da dobiju pravo finansijsko tržište. Sa svoje strane, ono treba da pomogne proces istovremenog restruktuiranja banaka i preduzeća, razduživanje države, uključujući i deviznu štednju, da dalje pospeši vlalsničku transformaciju i da počne da prikuplja akumulaciju neophodnu za uspešan razvoj na dugi rok.
Sama dinamika izvođenja reformi će biti usklađena sa raspoloživim sredstvima. Zato sam i rekao da u dalje reforme idemo ili sami ili sa kreditima. Štaviše, moramo biti spremni da u narednih godinu-dve ceo program finansiramo pre svega iz sopstvenih sredstava i sopstvenim snagama.
Ako u navedenom periodu obezbedimo strana sredstva, ona će samo ubrzati i olakšati ukupne reforme. Vlada će u najskorije vreme predložiti sveobuhvatan i konzistentan program za sprovođenje započetih i pokretanje novih reformi. U njemu će biti precizno utvrđeni sadržaj reformi, vremenska dinamika i potrebna sredstva za njihovo ostvarenje.
Najzad, želim to posebno da naglasim, ekonomska politika i reforme koje ćemo sprovoditi biće osnova povećanja ekonomske efikasnosti preduzeća, banaka i privrede u celini, ostvarivanja makro-ekonomske stabilnosti i ubrzanje privrednog rasta na duži rok, kao i porasta životnog standarda i većeg blagostanja u zemlji.
Na kraju želim da istaknem još jednu veoma bitnu komponentu naše ukupne reformske orijentacije. U ovoj godini, primetno je osnažen i unapređen parlamentarni život u Srbiji. U odnosu na prve godine funkcionisanja višepartijskog sistema, često opterećenog brojnim nesporazumima i netolerantnošću, sada smo svedoci jednog mnogo zrelijeg, tolerantnijeg i naročito efikasnijeg rada naše Skuštine. Pokazalo se da je i pored zastupljenosti stranaka različitih političkih orijentacija moguće kroz dijalog i uvažavanje argumenata doći do dobrih rešenja, koja su u interesu Srbije i njenih građana.
Ovakvoj, za ukupnu demokratizaciju društva bitnoj promeni, doprinela je i Vlada narodnog jedinstva odbranom suvereniteta zemlje, unapređenjem demokratskih građanskih prava i jačanjem lokalne samouprave. Sve te promene bitne su za uspešan ukupan razvoj Srbije i Jugoslavije.
Poštovani narodni poslanici, iduća 1999. godina mora biti u svakom pogledu uspešnija od ove. Treba očekivati da se i dalje učvršćuje tendencija porasta proizvodnje i standarda, o čemu najbolje govori činjenica da počev od 1994. godine, svake godine, već pet godina za redom, ostvarujemo značajnu stopu rasta, uprkos teškoćama nametnutim spolja. To je moguće, jer imamo sve uslove, i ljudske i materijalne, i višegodišnje iskustvo u vođenju stabilizacione, razvojne ekonomske politike, koja za osnovni cilj ima porast standarda naših građana.
Zato molim narodne poslanike da usvoje predloženi zakon o budžetu za 1999. godinu i ostala zakonska rešenja, jer predstavljaju integralni deo celokupne razvojne reformske orijentacije Vlade Republike Srbije. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Vlada narodnog jedinstva Republike Srbije, ostvarujući Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti, sastavljena je od predstavnika najvažnijih političkih stranaka u Republici Srbiji čiji narodni poslanici u ovoj skupštini sačinjavaju većinu neophodnu za efikasno  izvršavanje  utvrđene politike u opštem interesu i ostvarivanje potrebnog koalicionog jedinstva.
Na predlog Srpske radikalne stranke predlažem da se dosadašnji član Vlade iz reda Srpske radikalne stranke dr Rada Trajković razreši dužnosti ministra za brigu o porodici. Istovremeno predlažem da se za ministra za brigu o porodici izabere dr Miroslav Nedeljković, lekar, specijalista za plućne bolesti iz Vraćevšnice, Gornji Milanovac. Dr Miroslav Nedeljković rođen je 1957. godine, oženjen je i otac troje dece.
Predlažem da narodni poslanici prihvate predloge koje sam izneo jer se njima ne dovodi u pitanje i utvrđeni odnosi u ostvarivanju nadležnosti i funkcionisanja Vlade narodnog jedinstva.

Uvaženi narodni poslanici, predložio sam predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Draganu Tomiću da se danas pred vama nađe i tačka dnevnog reda koja glasi: Promene u sastavu Vlade Republike Srbije.
Pri predlaganju ove tačke dnevnog reda rukovodio sam se pre svega potrebom kontinuiranog ostvarivanja politike, koju sam pred vama izložio pre skoro sedam meseci, tj. 24. marta ove godine, kada sam kao mandatar predložio sastav Vlade Republike Srbije i obrazložio njen program.
Taj program realizuju članovi Vlade, za koju se sa pravom kaže da predstavlja Vladu narodnog jedinstva.
Uvažavajući činjenicu da se stručnost, kvalifikacija i politička angažovanost članova Vlade ne izvršava samo radom jednog broja članova Vlade u njoj, već su oni u prilici da obavljaju druge poslove, ili će to učiniti vrlo brzo.
Iz tih razloga predlažem da Narodna skupština razreši dužnosti člana Vlade Republike Srbije ministra kulture dr Nadu Popović-Perišić zbog odlaska na drugu dužnost. Istovremeno, neophodno je da Narodna skupština konstatuje da je ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije, Milan Beko, podneo ostavku na svoju fukciju zbog izbora za predsednika Upravnog odbora Grupe "Zastava".
Odlaskom ova dva člana Vlade Republike Srbije na druge odgovorne društvene i državne poslove, u prilici sam da konstatujem da je njihov doprinos i rad u Vladi u proteklom periodu bio evidentan i da su za sobom ostavili vidljiv lični trag.
Želeći da i ubuduće Vlada narodnog jedinstva bude prepoznatljiva po svom zajedničkom delovanju ali i kreativnim pojedincima predlažem da se za ministra kulture izabere Željko Simić, magistar socioloških nauka, a za ministra bez portfelja Bogoljub Karić, magistar ekonomskih nauka, predsednik Kompanije "Braća Karić".
Obe ličnosti dobro su poznate u našoj stručnoj i političkoj javnosti, s obzirom da se dugi niz godina vrlo uspešno bave poslovima iz domena kulture i privatnog preduzetništva.
Željko Simić rođen je 1958. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet i magistar je socioloških nauka. Govori engleski i francuski jezik. U dosadašnjem radu bio je savetnik predsednika Republike Srbije i potpredsednik Savezne vlade. Objavio je više stručnih knjiga, koje su prevedene na engleski, francuski, nemački, španski i ruski jezik.
Do sada je dobitnik više društvenih i stručnih priznanja, od kojih posebno izdvajam nagradu koju je upravo dobio, a to je nagrada za izdavački poduhvat u 1998. godini.
Bogoljub Karić rođen je 1954. godine u Peći. Završio je Prirodno matematički fakultet u Prištini, magistar je ekonomskih nauka. Jedan je od pionira privatnog preduzetništva u Jugoslaviji. U radu je ispoljavao izuzetnu kreativnost, upornost i sposobnost da okupi i motiviše ljude oko velikih projekata. Ima razvijene kontakte i poslovnu saradnju sa biznismenima širom sveta, a takođe i veliki broj susreta sa predstavnicima država i vlada velikog broja zemalja.
Dobitnik je više srpskih i jugoslovenskih priznanja. Govori ruski i engleski jezik. Kao afirmisani privatni preduzetnik jedan je od naših najuspešnijih privrednika, a dobro je poznat ne samo u našoj Republici već i van njenih granica.
Angažovan je na rešavanju opšte-društvenih problema, sa dobrim uporednim poznavanjem mogućnosti razvoja privatnog preduzetništva. Sa razlogom se očekuje da njegovo buduće angažovanje u Vladi narodnog jedinstva bude podsticajno za razvoj ovog izuzetno važnog dela naše privrede.
Ovom delu naše privrede do sada je u Vladi, čiji sam ja predsednik, poklanjana izuzetna pažnja, što se vidi iz činjenice da su te poslove uvek radili afirmisani privredni stručnjaci.
Predlažem da Narodna skupština izabere nove članove Vlade Republike Srbije. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, Srbija na Kosovu i Metohiji brani mir i slobodu, teritorijalni integritet i suverenitet, samostalnost i bezbednost svojih građana. Uvek kada je branila najviše nacionalne interese, Srbija je to činila odlučno i beskompromisno. To čini i danas Vlada narodnog jedinstva, jer to shvata kao prvu državnu obavezu i osnovni zadatak.
Srbija je Ustavom konstituisana kao građanska država. To opredeljenje, garantovano Ustavom, kao vrhunski princip, zasnovano je na iskustvu Srbije kao višenacionalne zajednice i toleranciji srpskog naroda, koji je kroz istoriju pokazao da može da živi u miru u svojoj državi sa ljudima druge nacije ili vere. Nikada nismo uskraćivali prava drugih i nećemo pristati da bilo ko ugrožava prava srpskog naroda, građansku orijentaciju Srbije i njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Vlada narodnog jedinstva jasno je izložila koncept političkog rešenja problema na Kosovu i Metohiji, koji je u interesu ravnopravnosti svih građana, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, koji žive u ovoj našoj autonomnoj pokrajini.
Prvo, jasno smo potvrdili čvrsto opredeljenje da su politička sredstva i dijalog jedini put mirnog, uspešnog, trajnog i demokratskog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji.
Drugo, svako rešenje mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Treće, rešenja, koja se na takav način konstituišu, moraju biti usklađena sa ustavima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i najvišim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih, građanskih i prava pripadnika nacionalnih manjina.
Četvrto, rešenja moraju garantovati i obezbediti ravnopravnost i građana i nacionalnih zajednica i etničkih grupa, onemogućiti majorizaciju i ugrožavanje prava bilo koga, ko na Kosovu i Metohiji živi.
Peto, spremni smo da se problemi rešavaju na pozitivnim principima i tekovinama Povelje UN, Helsinškog završnog dokumenta, Pariske povelje OEBS-a i Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina.
Vlada Republike Srbije u svim aktivnostima na rešavanju problema u ovoj našoj pokrajini dosledno se rukovodila ovim principima. Na njima će i istrajati, jer se samo na njima mogu naći rešenja, koja će ostvarivanje samouprave postaviti na način, koji će štititi Srbiju i sve njene građane, garantovati ravnopravnost za sve građane i sve nacionalne zajednice, sačuvati red i mir na Kosovu i Metohiji i omogućiti građanima da se okrenu razvoju i budućnosti.
Problem na Kosovu i Metohiji nije u ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. Ona su garantovana Ustavom Srbije. Na istim pravima dobro funkcioniše mnogo veći broj nacionalnih zajednica u Srbiji. Njih selektivno koriste i pripadnici albanske manjine na Kosmetu, kada se radi o lečenju, penzijskom, invalidskom osiguranju, obrazovanju i slično, a koriste ih u potpunosti kao i svi drugi građani svuda van Kosmeta, širom Srbije gde žive.
Glavni uzrok problema na Kosovu i Metohiji jeste separatizam, odnosno delovanje separatističkog pokreta unutar albanske nacionalne zajednice, koja živi na Kosovu i Metohiji, sa ciljem da se Srbija rasparča. Taj pokret naneo je ogromne štete samim Albancima, ali i svim drugim građanima, koji žive na Kosovu i Metohiji. Taj pokret je anticivilizacijski, jer je usmeren na stvaranje etnički čiste države. On je istovremeno najveće zlo za Albance, jer ih gura u sukob sa svima, koji to nisu.
Separatistički pokret je svoj cilj pokušao ostvariti, prvo, organizovanim delimičnim bojkotom korišćenja i delimičnim kršenjem garantovanih prava i, drugo, merama samoizolacije albanske nacionalne manjine i zatim pokušajima getoizacije kroz paralelne institucije u obrazovanju, zdravstvu i slično.
Kada to nije dalo očekivane rezultate, kada se stratezima secesionizma učinilo da su Srbija i Savezna Republika Jugoslavija slabe, da su im mentori naklonjeni, a nacionalna homogenizacija završena, krenulo se sa terorizmom kao najekstremnijim, najispoljenijim vidom militantnog separatizma, koji je dokazanim zločinima na stratištima u Klečki, Glođanima, Ratišu i drugim, pokazao nacističko lice.
Albanski separatisti i teroristi nemaju nameru da unapređuju ljudska, građanska i manjinska prava. Njihov cilj je otcepljenje Kosova i Metohije od Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, getoizacija Kosova i Metohije, proterivanje svih drugih, koji žive na toj teritoriji. Ukratko, destabilizacija čitavog regiona Balkana, da bi formirali nekakvu Veliku Albaniju. Ne može biti reči o ljudskim, građanskim i bilo kakvim pravima, kada se kidnapuju civili, muče, siluju, masakriraju, ubijaju nedužni građani, žene, deca i starci, policajci i vojnici, i Srbi i Albanci i svi oni, koji ne prihvataju da uzmu oružje i sa njima se bore za cilj, koji se nikada neće ostvariti. To nije borba za prava, to je zločin protiv ljudi i svih njihovih prava.
U 1998. godini na području Kosova i Metohije došlo je do eskalacije terorizma od strane albanskih separatista. U periodu od početka godine do danas izvršena su ukupno 1.273 teroristička napada. Izvršeno je 569 napada na građane, u kojima je ubijeno 140 lica, među kojima je 64 pripadnika albanske nacionalne manjine, 37 Srba i Crnogoraca, 3 Roma i 36 do sada neidentifikovanih lica.
Pedeset devet građana je teško, a 56 lakše ranjeno.
Na pripadnike i objekte MUP-a izvršena su 704 napada. Zločinački i mučki ubijena su 94 pripadnika MUP-a, od kojih 20 iz reda rezervnog sastava, a 193 policajca je teže i 160 lakše ranjeno.
Teroristi su oteli ukupno 249 lica, od kojih 162 Srbina i Crnogorca, 74 Albanca, 10 Roma, jednog državljanina Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, jedno lice muslimanske i jedno bugarske nacionalne pripadnosti.
Za sada je utvrđeno da je 93 građana pušteno, da je 9 pobeglo, a 29 ubijeno. O sudbini 118 građana se još uvek ne zna ništa. Činimo i učinićemo sve da se njihova sudbina do kraja rasvetli.
U pomenutom periodu evidentirano je 107 incidenata na granici sa Albanijom. U zaštiti granice od terorista život je izgubilo 32 pripadnika Vojske Jugoslavije. U proteklih 8 meseci albanski teroristi su izvršili i 12 napada na novinare, tri na humanitarne radnike i dva teroristička napada na diplomatske predstavnike. Albanski teroristi obučavani su u centrima u Severnoj Albaniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Danskoj i drugim zemljama. Među brojnim stranim plaćenicima bilo je i mudžahedina, verskih muslimanskih fanatika.
Teroristi na Kosovu i Metohiji finansirali su u velikoj meri svoju aktivnost krijumčarenjem droge, oružja i municije. Sredstva ostvarena krijumčarenjem droge i oružja korišćena su za kupovinu vojne opreme, finansiranje terorističkih bandi, kao i aktivnosti albanskih političkih partija na Kosovu.
Srbija je tome odlučno stala na put. Srbija je preduzela sve bezbednosne, državne, ekonomske i socijalne mere koje su slomile terorizam albanskih separatista, uspostavile mir i bezbednost na Kosmetu i povećale sigurnost za sve građane, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Akcijama pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Jugoslavije razbijene su terorističke bande, njihove osnovne baze i uporišta, a zatvaranjem granica zaustavljena vojna i finansijska logistička podrška iz inostranstva.
Dejstva snaga bezbednosti bila su isključivo usmerena protiv terorista i njihovih zločinačkih namera. U tome su morali biti sprečeni u najboljem interesu građana Kosova i Metohije. O tome svedoče brojna utvrđenja, naoružanja, oprema, dokumenti i planovi koji su imali za cilj da presecanjem komunikacija parališu Kosovo i Metohiju, zaustave privredne aktivnosti, onemoguće snabdevanje građana i terorom ih uključe u svoje separatističke aktivnosti.
Snage odbrane države i naroda, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i Vojske Jugoslavije, na obezbeđivanju državne granice sve svoje obaveze izvršili su časno, odgovorno i profesionalno, uz ogromno požrtvovanje, ličnu hrabrost i žrtve. Za iskazanu profesionalnost, profesionalni, patriotski i samopožrtvovani odnos u odbrani integriteta i suvereniteta odajemo im dužno puno priznanje. O njihovom delovanju ne može se govoriti kao o prekomernoj upotrebi sile. Protiv terorista upotrebljena je sila koja je bila potrebna da slomi i neutrališe njihove akcije i namere, a to je urađeno na način i u skladu kako to čine savremene demokratske države u Evropi i svetu, koje se suočavaju sa teririzmom.
Teroristi su pljačkali, palili, kidnapovali, uništavali komunikacije koristeći savremeno vojno naoružanje. Tome je primereno odgovoreno, onako i onoliko koliko je bilo potrebno da se terorističke bande unište i pohapse.
Istovremeno sa bezbednosnim merama, Vlada Srbije je sve učinila da aktivira političke procese i stalno je pozivala predstavnike albanske nacionalne manjine da sa delegacijama Vlade Republike Srbije otpočnu otvoren i konkretan, suštinski, dijalog o rešavanju problema. Od 10. marta, na preko 15 poziva upućenih na konkretne adrese, na direktno uključivanje Predsednika Republike Srbije i Predsednika Savezne Republike Jugoslavije, oni se nisu odazvali.
Predstavnici albanskih političkih partija nisu osudili teroriste i zločine koje su učinili, čime i sami snose deo odgovornosti, jer su odbijanjem dijaloga, njihovim odugovlačenjem i međusobnim podelama podgrejavali i praktično podržavali teroriste u njihovim namerama.
Srbija nije imala šta da krije kada je branila svoju teritoriju i svoj suverenitet. Dozvoljen je slobodan pristup svim diplomatskim predstavnicima, kao i brojnim humanitarnim organizacijama i medijima, koji su se neposredno mogli uveriti u situaciju u ovoj našoj pokrajini, zločine terorista i načine delovanja snaga bezbednosti.
Vlada je svojim merama, preko javnih preduzeća, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, osujetila namere terorista da onemoguće funkcionisanje infrastrukturnih objekata i velikih privrednih sistema na Kosovu i Metohiji i obezbedila funkcionisanje ovih vitalnih sistema na nivou koji je omogućio život i rad građanima u tim otežanim uslovima.
Vlada Republike Srbije je ispunila i sve obaveze iz Sporazuma Grupe tri plus tri i stvorila uslove za normalan početak nastave kako na Univerzitetu u Prištini, u skladu sa postignutim sporazumom, tako i u svim osnovnim i srednjim školama. Svoj deci je obezbeđeno normalno školovanje. Školska godina je počela na vreme. Vlada je za stvaranje tih uslova samo u ovoj godini uložila preko 40 miliona dinara.
Na nekim područjima, gde je teroristička aktivnost bila najprisutnija, mnogo je objekata oštećeno i zapaljeno. To je šteta koju je pretrpela naša zemlja i njeni građani. Zato je apsurdno kada slušamo optužbe kako je ta šteta rezultat represije nad civilima, pogotovo kad se ima u vidu činjenica da su na tim prostorima sve do jedne zapaljene srpske kuće.
Vlada je pokrenula veliku humanitarnu aktivnost za saniranje svih objekata, za isporuke građevisnkog materijala i njegovu podelu svim građanima na Kosovu i Metohiji, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Istovremeno, Kosmetu je, na inicijativu Vlade, uz svesrdnu pomoć građana Srbije, poslata ogromna humanitarna pomoć, koja je distribuirana preko 50 centara svim građanima kojima je pomoć bila najpotrebnija. Centri su formirani svuda gde je to bilo neophodno. Do sada je građanima upućena pomoć vredna preko 100 miliona dinara. Preko polovine te sume uputila je Vlada preko Direkcije za regionalni razvoj sa sedištem u Prištini i drugih Vladinih organizacija i institucija. Preostali deo obezbedili su građani, preduzeća, brojne druge institucije, političke stranke itd.
Pomoć se sastoji u građevinskom materijalu, hrani, lekovima, odeći, obući, sredstvima za higijenu. Prema raspoloživim podacima, pomoć je primilo preko 150 hiljada građana. Predstavnici Vlade Republike Srbije, zajedno sa pripadnicima snaga Ministarstva unutrašnjih poslova, vratili su raseljena lica u njihove domove, obezbedili im neophodnu pomoć za obnovu njihovih kuća i redovno snabdevanje svim što je potrebno za normalno funkcionisanje javnih službi.
Samo u poslednjih mesec dana pripadnici albanske manjine iz preko 150 sela dobrovoljno su predali ogromnu količinu različitog vatrenog oružja. Predato je više desetina hiljada različitog naoružanja i vojne opreme. Oružje i vojna oprema pretežno je poreklom iz Albanije, a u značajnom delu radi se o savremenom naoružanju iz zapadno-evropskih zemalja i njihovih armija, čak i onim sa rasprskavajućom municijom, koja je zabranjena međunarodnom konvencijom.
Danas na Kosovu i Metohiji vlada mir. Život na Kosovu i Metohiji je normalizovan. Republika Srbija osujetila je pokušaj secesionista da terorom ostvare svoje namere. Terorističke bande su uništene, veliki broj terorista pohapšen i razoružan. Ovim merama sačuvana je teritorija Srbije, pokazana odlučnost da mi nećemo trgovati Srbijom, njenom slobodom i teritorijom, da nema pogađanja i kompromisa sa onima koji bi terorom, na silu, da menjaju odnose u Srbiji i da na njenoj teritoriji stvaraju nekakvu novu državu.
Srbija je još jednom pokazala da je sposobna da sama rešava svoje probleme, uz puno poštovanje principa i standarda demokratskih država o ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. Neću da kažem da su ovim svi problemi na Kosovu i Metohiji rešeni, ali sve što se dogodilo potvrđuje da su politička sredstva jedini put za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
Dijalog koji bi vodili neposredno i otvoreno, sa iskrenom namerom da se rešenja traže na opšte poznatim principima koje poznaje savremeni svet i realizuju na način koji bi obezbedili mir i razvoj na Kosovu, sredstvo je za postizanje i garantovanje trajnog mira, sigurnosti i stabilnosti.
Budućnost Kosova i Metohije nije u zatvaranju, izolaciji i bedi, kako zagovaraju albanski separatisti, nego u ravnopravnosti i jačanju međunacionalnog poverenja i razumevanja, sprečavanju majorizacije i svake isključivosti i ekstremnosti.
Kosovo i Metohija raspolaže velikim prirodnim i privrednim i, uopšte, materijalnim resursima. Ekonomski potencijali tih resursa prigušeni su politikom separatista i terorista. Budućnost Kosova i Metohije je da se ti potencijali aktiviraju, da se pokrene proizvodnja, otvaraju novi pogoni i nova radna mesta za brojne mlade i stručne nezaposlene ljude.
Vlada će preko nadležnih ministarstava sve učiniti da na Kosmetu funkcionišu samouprava, državna uprava, sudstvo, obrazovanje i država u svim svojim segmentima. To se odnosi ukupno i na celu Republiku. Kada je ugrožena bezbednost države, svaki nerad, šverc, neplaćen porez, nemaran rad javnih službi ravan je nacionalnoj izdaji.
Vlada će jačati ažurnost državnih organa, njihov efikasan rad. U tom cilju predlažemo da Skupština donese odluku o imenovanju privremenog izvršnog veća na Kosovu i Metohiji. Na taj način želimo da sve civilne strukture funkcionišu moblinije i obezbede neophodne uslove svim građanima u ovoj našoj pokrajini.
O Kosovu i Metohiji u svet mora da ide istina, a ne laži koje su u funkciji destabilizacije regiona Balkana od onih koji albanske teroriste nazivaju gerilcima, armijom i oslobodilačkim snagama, odbijajući da ih, uz istomišljenike širom sveta, svrstaju na liste međunarodnih terorističkih organizacija.
Mediji su imali pun pristup svim delovima Kosova i Metohije. Sve relevantne činjenice bile su im dostupne. Mediji nose odgovornost, oni koji su lansirali laži o masovnim grobnicama Albanaca, isto onoliko kao i oni koji su zatvorili oči pred krematorijumom u kojem su spaljeni starci, žene i deca, posle mučenja i silovanja, samo zato što su Srbi.
Isti slučaj je sa tzv. humanitarnom katastrofom. To je još jedan izraz u nizu pokušaja da se albanski separatisti i teroristi predstave i odigraju ulogu žrtve. Pokušaj da se iscenira humanitarna katastrofa još je jedna u nizu medijskih manipulacija i prevara kojima se služe separatisti i teroristi i kojom su čak obmanuli gospođu Ogata, visokog komesara za izbeglice. Na Kosovu i Metohiji nema nikakve humanitarne katastrofe. Ništa od toga nije istina, sve su laži i montaže i ovom prilikom se pokazalo da tzv. nezavisni mediji nisu u funkciji istine, nego u funkciji laži, pritisaka, defetizma, straha i beznađa. Međutim, i pored toga istina o nasilju albanskih terorističkih bandi otišla je u svet. Činjenice koje su nepobitne treba da podstaknu medije da budu faktor koji će doprinositi i podsticati dijalog preko objektivnog obaveštavanja i informisanja, ohrabrivati politički proces.
Teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i mir i bezbednost za sve njene građane je vrhovni interes. Oko Kosmeta Srbija je odlučna, jedinstvena i nepokolebljiva. Ta narodna volja, izražena i potvrđena na referendumu, to naše trajno opredeljenje iskazano je jedinstvom najvećih parlamentarnih stranaka. Uveren sam da će poslanici Narodne skupštine to jedinstvo danas još jednom potvrditi.
Velike sile i neke zemlje u međunarodnoj zajednici pokušavaju da Kosovo i Metohiju iskoriste kao adut za svoje interesne sfere, novo prekrajanje Balkana, širenje zona uticaja i preko novog imperijalizma i hegemonizma, ostvarivanje kontrole uticaja na ovoj značajnoj saobraćajnoj, vojnoj i privrednoj transferzali. To nije pomoć za probleme na Kosovu i Metohiji. Umesto toga velike sile treba da osude terorizam, onemoguće podršku i pomoć terorista sa svoje teritorije i ukinu dvojne standarde u borbi protiv terorizma.
Zveckanje oružja, pretnje i blokade, nisu doprinos rešavanju problema. Integracija naše zemlje u međunarodne organizacije i institucije, podsticanje dobrosusedskih odnosa, privredne saradnje i integracije jedini su put za pomoć međunarodne zajednice rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
Vlada narodnog jedinstva, uz do sada preduzete mere, nastaviće da deluje u pravcu koji bi ostvario cilj, očuvao celovitost Srbije i Jugoslavije, otvorio put dijalogu i doneo rešenja koja će značiti ravnopravnost za sve na Kosovu i Metohiji.
Albanski separatizam i terorizam doživeo je osudu od njihovih sunarodnika. Predajom oružja i vraćanjem u svoje kuće, iz kojih su ih teroristi nasilno isterali i mobilisali, oni su potvrdili da ne prihvataju politiku secesije, da Srbiju smatraju za svoju državu i da u okviru nje žele da žive i traže rešenja za sve svoje probleme. Taj proces treba da označi kraj ponašanja jednog političkog i nacionalnog establišmenta albanskih separatista, koji se formirao egzistirajući, bogateći se i politički izdižući se na podelama. Takva politika, tom malobrojnom krugu, donela je privlilegije i bogatstvo, a Albancima bedu, zaostajanje, stradanje za nerealne i neostvarene ciljeve.
Srbija i Srbi kao narod potvrdili su da mogu i da hoće da žive sa drugima i da im garantuju sva prava koja će štititi njihove nacionalne posebnosti: jezik, pismo, tradiciju, kulturu, običaje, sve ono što bi čuvalo i jačalo njihov nacionalni identitet. Problemi koji u realizaciji tih prava postoje ne znače da ćemo tolerisati terorizam, pristati na cepanje Srbije ili da ćemo redukovati prava nacionalnih manjina. Srbija će na tome istrajati. To što smo konkretno i efikasno pokazali, ohrabrilo je mnoge da nas u toj politici podrže.
Pozivam Albance, Srbe, Crnogorce, Muslimane, Turke, Rome, sve koji na Kosmetu žive, da u međusobnim odnosima u svojim selima, kao komšije, izgrađuju i jačaju to poverenje. To neće učiniti niko sa strane, ne tako dobro, iskreno i racionalno kao oni sami. Političke stranke, međunarodne organizacije, mediji, svi ostali to treba samo da pomognu. Ukoliko se to pre shvati kao nužnost na Kosmetu biće trajan mir.
Srbija je uvek pravila, pravi i praviće jasnu razliku između Albanaca koji Srbiju smatraju svojom državom i separatista i terorista. Poštovani narodni poslanici, sa ovog mesta želim da objavim da su sa današnjim danom, uništenjem i hapšenjem preostalih terorističkih bandi u rejonu Bajgora, Čičavica i Jezerske planine, naoružane terorističke grupe poražene.
Sa današnjim danom okončana su antiteroristička dejstva. Ona mogu biti obnovljena samo ukoliko se pojavi neka nova banditsko-teroristička aktivnost. Ovim su stvoreni uslovi da se u skladu sa Sporazumom predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića i predsednika Ruske federacije, Borisa Jeljcina, "po meri prestajanja terorističkih aktivnosti snage bezbednosti će smanjiti svoje prisustvo izvan mesta svog stalnog baziranja", smanji angažovanje antiterorističkih snaga. Snage koje će ovim biti umanjene nalaziće se u svojim bazama u stanju pripravnosti još određeno vreme, za slučaj da se ponovo obnovi stvaranje terorističke organizacije na bilo kom delu teritorije na Kosovu i Metohiji.
Ovo je trenutak da država u interesu trajne normalizacije i celokupnog smirivanja tenzija na delu svoje teritorije pozove sve one koji imaju u posedu oružje, da ga predaju organima vlasti. Svi koji to učine u roku od deset dana, ukoliko lično nisu počinili zločin, biće amnestirani. Svi koji se ogluše o ovaj apel i dobru volju države, treba da budu svesni da će poneti sve posledice kriminalnog ponašanja.
Mi smo svesni da još uvek postoje pojedinci i skrivene grupe koje mogu nekog da ubiju iz zasede. Zato ćemo biti u stalnom stanju pripravnosti, sve dok takvo zločinačko i bezglavo ponašanje predstavlja opasnost za bezbednost građana u bilo kom delu Kosova i Metohije. Zato poručujem svima onima koji će i posle svega ovoga pokušati da dokažu svoje postojanje ubistvom, otmicom, zločinom i bilo kojim drugim terorističkim aktom, da ćemo prema takvima biti nemilosrdni.
Očekujemo od albanskih intelektualaca, političara, uglednih građana, da svi pomognu, da se iz nemilih događaja poslednjih meseci izvuče jasna poruka da se problemi na Kosovu i Metohiji jedino mogu razrešiti političkim sredstvima, na miran način i primenom principa koje smo izložili.
Što se tiče najnovije Rezolucije Saveta bezbednosti, mislimo da je Savet svojim stavovima ozbiljno potcenio problem terorizma na Kosovu i Metohiji kao glavni uzrok problema i kao glavnu prepreku oživljavanju i nastavku političkog procesa, koji će kroz dijalog obezbediti trajna i demokratska rešenja za sve koji na Kosovu i Metohiji žive. Mi smo i pored toga opredeljeni za maksimalnu kooperativnost i saradnju sa međunarodnom zajednicom u interesu mira i bezbednosti na Balkanu i jugoistoku Evrope. Nikome, ni jednoj susednoj zemlji ne preti opasnost od Savezne Republike Jugoslavije. To i danas potvrđujemo. Odbacujemo optužbe za represivne mere prema civilima, jer to jednostavno nije tačno.
Mere su preduzimane prema teroristima, a ne prema civilima. Policija je štitila civile koje su ugrožavali teroristi. Teroristi su na Kosovu i Metohiji počinili strašne zločine, a u tim zločinima nisu učestvovali Albanci kao kolektivitet, već kao pojedinci, njihove grupe i zločinačke bande, tako da je odgovornost pokrenuta i delovalo se prema određenim počiniocima zločina. Kada se insistira na dijalogu, bar kada smo mi u pitanju, Savet bezbednosti kuca na otvorena vrata. Još jednom potvrđujemo naše čvrsto opredeljenje za dijalog, kao jedini put i trajnog i političkog rešenja.
Poštovani poslanici, uveravam Albance koje su teroristi na silu mobilisali, a koji su se sada vratili u svoja sela, da od Srbije imaju punu zaštitu i podršku. Srbima, Crnogorcima, Albancima, Turcima, Romima, muslimanima i svima onima koji na Kosovu žive poručujem da će država sa punim ingerencijama i dalje štititi ovaj deo teritorije kao i svaki drugi deo svoje teritorije i obezbediti mir, bezbednost i ravnopravnost za sve. Svima poručujem da se terorom ne mogu poboljšati ili ostvariti bilo kakva prava i ponovo ih pozivam da sednu i razgovaraju sa državnom delegacijom Srbije.
Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, predlažem da Narodna skupština Republike Srbije danas usvoji:
1. zaključke koji su platforma za mirno, političko i demokratsko, trajno rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, kao i normalizaciju ukupnog stanja u ovoj našoj pokrajini;
2. odluku o obrazovanju privremenog Izvršnog veća AP Kosova i Metohija, sa ciljem da se ne prejudicira političko rešenje, a ojača rad civilnih struktura, jer je to na Kosmetu danas posebno potrebno;
3. odluku o imenovanju predsednika privremenog Izvršnog veća kako bi se odmah nastavilo sa radom u rešavanju životnih problema ljudi.
Usvajanjem ovih odluka, Narodna skupština kao vrhovno zakonodavno telo potvrdiće jedinstveno očekivanje građana Srbije da se istraje na odlučnoj odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ravnopravnosti svih građana i okrenutosti razvoju i budućnosti. Time će današnji dan označiti prekretnicu. Vlada narodnog jedinstva neće žaliti truda da se to postigne. Hvala lepo. (Aplauz.)

Poštovani narodni poslanici, danas Vlada Srbije i Narodna skupština treba da odluče da narodu predlože održavanje referenduma o najvitalnijem državnom i nacionalnom pitanju: Da li o Kosovu i Metohiji treba da odlučuje sam narod ili da u tome učestvuju i strani posrednici?
Stav koji ćemo o tome zauzeti imaće dalekosežnog značaja za sudbinu Srbije i Jugoslavije. Zbog toga moramo biti odgovorni i jasni u svom opredeljenju, nastojeći da na ovom sudbonosnom pitanju pokažemo puno jedinstvo i zrelost. Pitanje stranog posredovanja prisutnije je u današnje vreme, a povezano sa tim i sve veći pritisci na Srbiju i Jugoslaviju da se to prihvati. U tome su angažovani najmoćniji međunarodni faktori, koji nastoje da pretnjama i silom nametnu svoju volju, bez obzira na principe međunarodnih odnosa, bez obzira na posledice, ne samo za naš narod, za sve građane naše zemlje, već i za mir i stabilnost u regionu.
Kosovo i Metohija je unutrašnje pitanje Srbije i sva rešenja sa tim su u isključivoj nadležnosti Republike Srbije i njenih građana. Svaki pokušaj nametanja međunarodnih posrednika u rešavanju unutrašnjih pitanja jedne države protiv njene volje suprotan je načelu suverene jednakosti država, osnovnim principima povelje Ujedinjenih nacija, OEBS-a i međunarodnog prava uopšte. Ni jedna međunarodna organizacija, niti institucija nema prava, niti je ovlašćena da učestvuje u rešavanju tih pitanja, niti da predlaže, a pogotovu da nameće rešenja.
Teza da je težina kosmetskog problema razlog za odstupanje od ovog bitnog međunarodnog načela nema osnova zato što su sva pitanja na Kosovu i Metohiji unutrašnjeg karaktera, zato što tamo nema sukoba, zato što država u potpunosti kontroliše situaciju i zato što ima aktivan i odgovoran odnos da se sva pitanja rešavaju političkim sredstvima i direktnim dijalogom, štiteći ustavni poredak i poštujući evropske standarde. Pitanje je kome to smeta, kao i zašto traži posredovanje i internacionalizaciju.
Od tolikih u svetu postojećih unutrašnjih sporova u državama zasnovanim isključivo na nacionalnoj osnovi, određeni međunarodni činioci nastoje da izdvoje i internacionalizuju pitanja na Kosovu i Metohiji. Zašto se, na primer, ne bi internacionalizovalo kurdsko, irsko, korzikansko, ili baskijsko pitanje, nego baš kosmetsko. Očigledno je da se radi o dvostrukim standardima i politici sile. Cilj toga nisu ničija prava, pa ni prava pripadnika albanske manjine. Cilj nije rešavanje bilo čega, ciljevi su proizvodnja krize i nestabilnosti da bi se pokazala moć u upravljanju krizom, širilo vazalstvo i opravdalo prisustvo stranog faktora u regionu.
Nije tačno da se međunarodna zajednica, oličena u Kontakt grupi, zalaže, kao što bi joj i ime kazivalo, za dovođenje u vezu učesnika dijaloga sa različitim pogledima na rešavanje problema. Ona je ta koja praktično nastoji da diktira i konačne rezultate tog dijaloga, one rezultate koji su već napisani u raznim projektima i prema kojima se sada razrađuje tehnologija. U toj proceduri ključna je uloga stranog posredovanja i posrednika.
Govore da su navodno zainteresovani samo za dijalog, bez obzira na njegove uslove. Istovremeno, međutim, njihova saopštenja govore sasvim suprotno. Izričito se traži pojačan status Kosova u okviru SR Jugoslavije, veći stepen autonomije, značajna samouprava, specijalni status i slično. Scenario postupanja posrednika već je viđen, najpre međunarodno telo ili organizacija koja šalje posrednika, a zatim preko njega dostavlja tzv. predloge za rešavanje problema. Ako se to ne prihvati, iza toga slede zahtevi i slede sankcije, uz opštu anatemu.
Odnos prema zahtevima za stranim posredovanjem ključno je pitanje. Od toga zavise i rezultati dijaloga. Posrednika traže oni koji svakodnevno pomažu separatiste, dok istovremeno izglasavaju saopštenja i rezolucije protiv Srbije i Jugoslavije. To su oni isti koji savetuju separatiste da pokažu još malo strpljenja, jer nije trenutak za otcepljenje. To su oni isti koji su tobože zabrinuti što dijaloga nema, a Rugovi i njegovim istomišljenicima zabranjuju da se odazovu na poziv Vlade Republike Srbije za dijalog, jer im je potreban alibi za pritiske protiv naše zemlje.
U pitanju odnosa prema stranom posredniku sadržan je suštinski odnos prema načinu zaštite integriteta i suvereniteta Srbije kao države. To je pitanje odnosa prema ključnom delu mehanizma za izvlačenje Kosova i Metohije iz sastava Srbije. Zato, da bi se otklonile sve dileme i moguće nejasnoće o tom pitanju, ne može odlučivati ni jedan državni organ samostalno, zato je neophodan plebiscit svih građana Srbije, zato je neophodan referendum.
Neki od ponuđenih stranih projekata za rešavanje problema Kosova i Metohije značili bi ne samo dalje drobljenje srpskog nacionalnog bića i otkidanje od matice nacionalno najprepoznatljivijeg dela srpske teritorije. Kosovo i Metohija je jedna od najsnažnijih nacionalnih identifikacija srpskog naroda. Zbog toga se o sudbini tog nacionalnog simbola moraju pitati svi građani Srbije, ali i samo građani Srbije. Srpski narod je suočen sa opasnošću da izgubi svoju najveću nacionalnu svetinju. U takvim sudbonosnim pitanjima jednog naroda, jedne države, izlišan je posrednik. O kosmetskom pitanju, kao svom pitanju treba da odluči čitav narod kojeg se to pitanje tiče. Ta odluka je toliko teška i uzvišena istovremeno da nju jednostavno ne može doneti niko drugi umesto naroda.
Republički referendum o tome da li su za odlučivanje o problemima na Kosovu i Metohiji potrebni ili nisu međunarodni posrednici je legalan i istovremeno najlegitimniji način za utvrđivanje volje građana. Ali, taj referendum je istovremeno izraz stava da o Kosovu i Metohiji legitimnu odluku može doneti samo celina naroda, a ne samo deo naroda koji na njoj živi. Ovaj republički referendum treba da bude i potvrda naše državne suverenosti i našeg zalaganja za poštovanje temeljnih principa međunarodnog poretka. Dok su postojale i vazalne države su uživale unutrašnju autonomiju. Srbija je u prošlom veku kao vazalna država autonomno donosila svoje ustave i kada je bila pod Turcima. Neće valjda i ne može danas dopustiti da se odlučuje uz međunarodnog posrednika.
Poštovani narodni poslanici, na jučerašnji dan pre 57 godina izvršen je mučki napad na našu zemlju bombardovanjem Beograda, koji je bio kazna za slobodarsko odbijanje njegovih građana da Jugoslavija pristupi trojnom paktu. Jugoslavija je posle toga bila okupirana, da bi u njoj potom otpočeo jedan od najherojskih narodnih otpora u Drugom svetskom ratu tuđinima i fašistima.
Poštovani narodni poslanici, glasanjem za raspisivanje republičkog referenduma, o tome da je Srbija sposobna samostalno da rešava probleme na Kosovu i Metohiji ili joj je potrebna tuđa pomoć, vi ćete ovog aprila, ove 1998. godine potvrditi naš neugasli, ponosni i slobodarski narodni duh. Vi ćete time odbaciti metod diktata, pritisaka, ucena i vređanja dostojanstva države i naroda samo zbog toga što ne prihvata slepu pokornost svetskim moćnicima.
Istovremeno, vi ćete glasati za poštovanje nacionalnog i državnog dostojanstva svoje zemlje, istine, građanske ravnopravnosti i demokratije. Jedan po broju mali narod učinićete još jednom, po slobodarskom duhu, velikim.
Duboko sam uveren da se svi problemi koji stavarno postoje i opterećuju život na Kosovu i Metohiji mogu razrešiti dijalogom, otvorenim, iskrenim i dobronamernim. Nadam se da će taj dijalog biti uspešan i u interesu svih koji žive na Kosovu i Metohiji.
Hvala lepo. (aplauz)

Uvaženi narodni poslanici, predsednik Republike Srbije, gospodin Milan Milutinović, poverio mi je mandat za sastav Vlade Republike Srbije, čije ću vam članove nakon svestranih konsultacija, koje sam obavio, danas predložiti.
Dozvolite da pre izbora Vlade obrazložim njen program.
Program Vlade Republike Srbije predstavlja operacionalizaciju široke platforme državnih, nacionalnih, ekonomskih i socijalnih ciljeva, oko kojih je postignuta puna saglasnost u razgovorima predsednika Srbije sa prvacima parlamentarnih stranaka. Ostvarivanje tih ciljeva okupiće sve konstruktivne, demokratske, patriotske snage u Srbiji, a Vlada narodnog jedinstva biće angažovana na njihovoj realizaciji.
Prioriteti tog programa su privredni razvoj, ekonomski razvijena, jedinstvena i stabilna Srbija, kao i garant jake Jugoslavije; Kosovo i Metohija kao neotuđivi deo Srbije i unutrašnje pitanje naše zemlje; sprovođenje Dejtonskog sporazuma; jačanje Republike Srpske i brojnih veza Srbije i SR Jugoslavije sa Republikom Srpskom; vraćanje članskih prava našoj zemlji u međunarodnim organizacijama i institucijama i aktivno postavljanje prema integracionim procesima u Evropi, kao i dalje unapređenje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
Vlada još jednom potvrđuje rešenost za jačanje SR Jugoslavije kao federacije Srbije i Crne Gore, zasnovane na ravnopravnosti građana i republika članica. Vlada Srbije je uverenja da jedino jedinstvena i stabilna Srbija obezbeđuje jaku SR Jugoslaviju i njenu punu afirmaciju.
Kosovo i Metohija su koren i osnova srpske državnosti i nacionalne samobitnosti srpskog naroda. Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Srbije, a zbog svoje nacionalne, istorijske, kulturne, privredne i druge posebnosti ima po Ustavu Srbije prava političko-teritorijalne autonomije. Ubeđeni smo da se otvorenim, bezuslovnim dijalogom sa predstavnicima albanske nacionalne manjine i drugih manjina, koje žive u ovoj našoj pokrajini, mogu naći najbolja rešenja za ostvarivanje ljudskih i građanskih prava, kao i prava pripadnika nacionalnih manjina po najvišim standardima UN, OEBS i Saveta Evrope.
Srbija pravi jasnu razliku između terorista i terorizma na jednoj i pripadnika albanske nacionalne manjine na drugoj strani. Terorizam prema građanima, pripadnicima srpskog i crnogorskog naroda, Albancima i policiji na Kosovu i Metohiji predstavlja klasično nasilje. Sve pokušaje separatizma, secesionizma i terorizma Vlada će suzbijati svim legitimnim merama, kako to rade sve države u svetu, koje se suočavaju sa ovim zlom.
Nacionalne manjine treba da koriste sva prava po najvišim međunarodnim standardima, ali nigde u svetu, pa ni kod nas one ne mogu biti osnov za prekrajanje državne teritorije.
Ukupnom politikom Vlada će i ubuduće obezbeđivati uslove za stabilan politički, ekonomski i kulturni razvoj, izgrađivanje odnosa tolerancije i poverenja između svih građana na Kosovu i Metohiji. U realizaciji tih ciljeva delovaće svi državni organi, a posebno Direkcija za razvoj nerazvijenih područja, čije je sedište u Prištini i kojoj Vlada obezbeđuje sredstva za efikasno delovanje.
Spremnost Vlade potvrđena je i potpisivanjem Sporazuma o normalizaciji sistema obrazovanja na Kosovu i Metohiji. Dosledno sprovođenje Dejtonskog mirovnog procesa i dalje ostaje naše trajno opredeljenje. Mir, harmoničan razvoj i prosperitet mogu se obezbediti samo ako se dosledno poštuje puna ravnopravnost Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije i tri konstitutivna naroda - Srba, Hrvata i Muslimana.
Mi smo zainteresovani za puno poštovanje tih principa, jer je to uslov za očuvanje mira, stabilnosti i ostvarivanja vitalnih interesa srpskog naroda. Zalažemo se da Savezna Republika Jugoslavija na osnovu Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima i Sporazuma o dvojnom državljanstvu, nastavi da sa Republikom Srpskom jača veze u svim oblastima saradnje - privredi, trgovini, saobraćaju, prosveti, kulturi i sportu.
Savezna Republika Jugoslavija se svojom konstruktivnom i miroljubivom politikom afirmisala kao faktor mira, stabilnosti i dobrosusedstva u regionu i u Evropi. Sa Jugoslavijom u okviru evropskih organizacija, institucija, ciljevi evropske bezbednosti i saradnje na jugoistoku Evrope potpunije i brže će se ostvarivati. Republika Srbija ima prvorazredan interes za uključivanje Savezne Republike Jugoslavije u regionalne i evropske integracione procese. Naš interes je ubrzana normalizacija odnosa Savezne Republike Jugoslavije i Evropske unije. Interes je Srbije da autonomne trgovinske mere, koje su prošle godine odobrene, pa suspendovane, budu hitno vraćene i da se otklone neosnovana politička uslovljavanja. Neosporno je da smo mi sastavni deo Evrope. Otvorenošću granica za slobodan protok ljudi i roba, kapitala, dobrosusedskim odnosima, formiranjem zona slobodne trgovine, to konkretno i potvrđujemo i to je pravi put za puno aktiviranje ljudskih, privrednih, geostrateških potencijala naše zemlje. U Republici Srbiji su u toku krupne društvene i ekonomske reforme i bilo kakvi pokušaji držanja na distanci, politikom dvostrukih standarda, nisu u interesu ni Savezne Republike Jugoslavije ni Evrope.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije kojoj upravo ističe mandat, pamtiće se po nekoliko strateških rezultata. Pre svega, negativne proizvodne trendove preokrenula je u pozitivne, haotično stanje u privređivanju i životu građana pretvorila je u ekonomsku i socijalnu stabilnost i rast standarda. Ekonomski mehanizam, blokiran sankcijama i drugim teškoćama, pokrenula je na principima moderne, tržišne privrede i socijalne države. Na kontinuitetu pozitivnih rezultata u oblasti privrednog rasta, ekonomsko-socijalne stabilnosti i započetih reformi, iz protekle četiri godine, definišemo nove i ambicioznije ciljeve privrednog i društvenog razvoja. Društveni proizvod će do kraja ove i u narednoj deceniji rasti prema projekcijama na kojima se zasniva strategija razvoja Republike od oko 7% godišnje i to je natprosečno i u odnosu na razvijene zemlje i zemlje u tranziciji. Ovaj rast biće zasnovan na povećanju rasta u industriji i poljoprivredi, saobraćaju, građevinarstvu i sektoru usluga, uz dinamičan rast iz svih ostalih delatnosti.
Cilj nam je da krajem posmatranog perioda u pogledu društvenog proizvoda uhvatimo korak sa srednje razvijenim zemljama. Na sadašnjem nivou razvijenosti ciljevi privrednog i društvenog razvoja mogu se uspešno ostvarivati kvalitativnim faktorima privređivanja, primenom kriterijumima racionalnosti i efikasnosti, ukratko na reformskim principima.
Vlada narodnog jedinstva će i u narednom periodu nastaviti sa politikom kontinuiteta, čija su osnovna uporišta stabilnost, privredni rast i ubrzanje reformskih procesa, a pre svega u oblastima svojinske transformacije, prestruktuiranjem privrede i banaka, bržeg otvaranja prema svetu, socijalnih funkcija države.
Zakon o svojinskoj transformaciji i Zakon o koncesijama na republičkom nivou je u najvećem delu zaokružio tržišni orijentisan privredni sistem. Ovim zakonima stvorena je osnova za povećanje efikasnosti privređivanja, brži dolazak inostranog kapitala, veću efikasnost i konkurentnost naših preduzeća i jačanje finansijske discipline. Definisani su mehanizmi neophodni za realizaciju svojinske transformacije, koja će biti otvorena za javnost i pod punom kontrolom Narodne Skupštine. Očekujemo da četiri do pet miliona stanovnika Srbije, radnici, seljaci, penzioneri, profesori i svaka porodica postanu akcionari, čime se naglašava sveobuhvatnost i pravičnost ovog procesa. Svojinsko prestruktuiranje javnih preduzeća odvijaće se u skladu sa strateškim pravcima razvoja i modernizacije velikih infrastrukturnih sistema, mogućnostima povezivanja u šire integracione tokove u Evropi i njihove profitabilnosti. Novac od svojinske transformacije ovih preduzeća usmeravaće se preko Republičkog fonda za razvoj u razvojne svrhe i za realizaciju socijalnog programa. Prava je ona socijalna politika koja omogućava nova radna mesta, da svako radom ostvaruje sredstva za svoje potrebe i život.
Svojinska transformacija velikih preduzeća od strateškog interesa zavisiće od mogućnosti njihove ekonomsko - finansijske konsolidacije. Kada je reč o preduzećima koja će se transformisati po posebnom programu Vlade, njena uloga će biti u odobravanju programa svojinske transformacije ovih preduzeća i u pružanju podrške pri ugovaranju. Ona preduzeća koja trenutno nisu interesantna za investitore, jer zahtevaju ekonomsko-finansijsku konsolidaciju, država će pomoći iniciranjem procesa prestruktuiranja potpuno kroz Fond za razvoj ili preuzimanjem dela dugova. Izmena privredne strukture u pravcu većeg učešća sektora usluga i većeg značaja malih i srednjih preduzeća, kao i sanacija banaka i finansijskog sistema u celini, osnova su za stvaranje kritične mase tržišta, prilagođenih fleksibilnih i efikasnih preduzeća. Ta preduzeća su iz perioda sankcija izašla sa manjim teretom teškoća i bolje prilagođena otežanim uslovima privređivanja. Zahvaljujući tržišno orijentisanom privrednom sistemu, svojinskoj transformaciji i razvojnom podsticaju, razvoj malih i srednjih preduzeća biće još brži.
Vlada Srbije će se zajedno sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije u punoj meri angažovati pri prestruktuiranju i sanaciji bankarskog sistema, a sadašnja mreža bankarskog sistema je predimenzionirana i poseban problem su posebne banke koje su opterećene dugovima i nenaplativim potraživanjima, a nemaju sopstvene snage da se prilagode otežanim uslovima na finansijskom tržištu. Vlada Srbije podržava Narodnu banku Jugoslavije na sprovođenju čvrste finansijske discipline, što podrazumeva pokretanje stečaja i likvidacije banaka u slučaju nepoštovanja propisa. Sanacija banaka zahteva i jačanje kontrole i funkcije, uključujući i povećanje limita za otvaranje banke, širenja modaliteta plasmana, obezbeđenje osiguranja depozita i plasmana, osposobljavanje agencija za sanacije banaka.
Politika većeg otvaranja prema međunarodnom okruženju podrazumeva izrazitu izvoznu orijentaciju i liberalizaciju spoljno-trgovinskog režima daljim snižavanjem kvantitativnih ograničenja i usklađivanjem sa standardima svetske trgovinske organizacije. To će delovati stabilizaciono na cene i snabdevenost domaćeg tržišta, strukturno prilagođavanje domaće privrede i povećanje njene efikasnosti i konkurencije. Ostvarivanje socijalnih prava spada među prioritete Vlade narodnog jedinstva. Uslov da se ti ciljevi ostvare su još brži privredni rast i reforme u oblasti penzionog i zdravstvenog sistema i ostalih sistema javne potrošnje. Novi model penzionog sistema zasnivaće se na obaveznom i dobrovoljnom osiguranju. Tekući deficit i dug rešavaće se, pored ostalog, kroz dokapitalizaciju fondova i proces privatizacije društvenih i državnih preduzeća. Reforma sistema penzionog i invalidskog osiguranja doprineće smanjenju stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer će dinamiziranjem proizvodnje i porasta zaposlenih i prosečnih zarada tada omogućiti širu osnovicu doprinosa.
Reforma zdravstva neće biti administrativna mera redukcije kapaciteta i kadrova, naglasak je na merama za korišćenje postojećih sredstava na način koji daje maksimalne efekte i zdravstvena zaštita unapređivaće nivo zdravlja građana i čuvaće dostignuti nivo socijalne pravde u toj oblasti. Sistem zdravstvenog osiguranja svima garantuje pravo na zdravstvenu zaštitu. Reformom će se stvoriti bolje mogućnosti za ostvarivanje prava na besplatnu zdravstvenu zaštitu u obimu koji odgovara zdravstvenim potrebama građana, uz obezbeđenje i jednakost građana u ostvarivanju zaštite, nezavisno od njihovih materijalnih mogućnosti i statusnih pozicija.
Uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da vašu pažnju zadržim na osnovnim polazištima ekonomske politike i politike sprovođenja reformi. Ekonomska i razvojna politika polaze od stabilizacionog iskustva u protekle četiri uspešne godine, objektivnih uslova privređivanja i ciljeva kojima težimo.
U protekle četiri godine se jasno pokazalo da su cenovna i valutna stabilnost osnov dinamičnog razvoja. To će za nas i dalje biti prevashodan zadatak. Politika zdravog novca, trošenje samo zarađenog u oblasti javne potrošnje, dalja liberalizacija tržišta, stabilnost cena - garantovaće stabilnost privrednicima, a zaposlenom, primaocu penzije i drugih ličnih primanja da će novac i sutra imati istu vrednost.
Širenjem poreske osnovice, zahvatanjem sive ekonomije i striktnom naplatom obaveza rešićemo povećanje javnih prihoda. Nižim stopama oporezivanja omogućićemo više stope privrednog rasta i tako doći do boljeg i efikasnijeg finansiranja javnih službi.
Predstoji nam da u saradnji sa drugim odgovarajućim institucijama zaokružimo fiskalni sistem uvođenjem poreza na dodatnu vrednost i primenom sintetičkog oporezivanja dohotka građana. Nastojaćemo da kroz davanje koncesija i svojinsku transformaciju javnog sektora ostvarimo dodatne prihode za bolje finansiranje, u prvom redu socijalnog programa.
Narodna banka Jugoslavije će imati našu bezrezervnu podršku u restriktivnoj monetarnoj politici, sa ciljem očuvanja stabilnosti dinara i cena.
Istovremeno zahtevamo da se pooštri finansijska disciplina, jer to smatramo izuzetno važnim za očuvanje dostignute ukupne stabilnosti. Kamatne stope će se i dalje tržišno formirati, s tim što je naše opredeljenje da se eliminišu neopravdani i prekomerni bankarski troškovi. Vraćanje poverenja u bankarski sistem započeće rešavanjem problema deponovane, a nerealizovane devizne štednje građana, kao i bržim dolaskom inostranih afirmisanih banaka.
Obnovili smo industrijsku proizvodnju, a trajni rast će se temeljiti na potpunijem korišćenju postojećih kapaciteta, tržišnoj verifikaciji programa, većem korišćenju savremenih dostignuća nauke i podsticanju ekološki proverenih programa.
Rast proizvodnje namenjene izvozu podržaćemo sredstvima fonda za razvoj, fiskalnim rasterećenjem, pogotovu investicija, kao i rešavanjem problema viškova zaposlenih sprovođenjem socijalnog programa.
U oblasti rudarstva povećanje proizvodnje će se obezbediti boljim korišćenjem kapaciteta, efikasnijom proizvodnjom, smanjenjem troškova poslovanja. U oblasti energetike povećaće se pogonska spremnost kroz povećani obim i kvalitet remontovanja, nastaviti realizacija započetih investicija i obezbediti racionalnije gazdovanje energijom.
Agrar, razvoj sela i bogat seljak bio je i dalje ostaje prioritet naše ekonomske politike i jedan od stubova naše privredne i ekonomske stabilnosti.
Najveću pažnju posvetićemo investicijama, cenama i porezima. Investicije treba da podignu nivo i kvalitet proizvodnje na istom posedu, sa istom radnom snagom. Cene repromaterijala, koji se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, moraju da rastu sporije od cena finalnih proizvoda seljaka.
Poreska politika mora da stimuliše seljaka na masovnu proizvodnju, sa ciljem da njegovo gazdinstvo ekonomski jača i tako stvara realnu osnovu i perspektivu mladima da ostanu, žive i rade na selu. Kvalitet naših poljoprivrednih proizvoda ima svetski renome. Na svetsko tržište treba da izađemo sa finalnim prozvodima, a ne sirovinama.
Učinićemo sve da selo bude privlačno za život. Gradićemo i dalje puteve, škole, pošte, vodovode, sve da se kvalitet života na selu izjednači sa onim u gradu.
Poljoprivreda je oblast koja je u proteklom periodu dala najveći doprinos očuvanju stabilnosti. Reprogramiranjem i otpisivanjem dugova primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, podsticajima za brži razvoj sela i agrara, dat je snažan doprinos ekonomskoj konsolidaciji ove oblasti.
Osnovu agrarne politike i naredne godine činiće usvojena strategija dugoročnog razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede. Ciljevi tog razvoja su izmena proizvodne strukture u pravcu povećanja učešća stočarstva, voćarstva, industrijskog i lekovitog bilja, zdrave hrane u proizvodnji.
Finansiranje razvoja i tekuće poljoprivredne proizvodnje vršiće se iz realnih izvora, pre svega iz Agrarnog budžeta koji je oformila prethodna vlada.
To će se relizovati kroz proces razvoja sela, obnove poljoprivredne mehanizacije, proizvodnje radi izvoza, sistem zaštitnih cena i premiranja, finansiranja preko robnih rezervi, korišćenja hartija od vrednosti i drugih oblika podsticaja.
U građevinarstvu ćemo nastaviti tendencije oporavka angažovanjem domaće građevinske operative, proizvođača građevinskog materijala i opreme na izgradnji i završetku započetih kapitalnih objekata infrastrukture.
U cilju pospešivanja izgradnje ovih objekata stimulisaće se davanje koncesija i vlasnički oblici priliva stranog kapitala. Radi što boljeg nastupa na stranom tržištu obezbediće se zajednički nastup građevinara i proizvođača prateće opreme.
Realizacija programa modernizacije saobraćaja i veza ima strateški značaj za Srbiju i Jugoslaviju, jer podstiče ukupan ekonomski rast i razvoj, povećava stepen saobraćajne povezanosti sa Evropom i značajno doprinosi u ukupnim reformskim procesima.
Reč je o projektima modernizacije železničke infrasturkture, gde su najvažniji - nastavak radova na železničkom čvoru Beograd-Novi Sad, izgradnja železničke pruge Valjevo-Lozinica, modernizacija Barske pruge i glavne magistrale Beograd-Novi Sad-Subotica.
Zatim, nastavak izgradnje trans-jugoslovenske mreže auto puteva, dalja modernizacija avio saobraćaja i telekomunikacija. Time će se valorizovati geostrateške prednosti Srbije zbog važnosti međunarodnih saobraćajnih koridora koji povezuje evropski sever i jug, istok i zapad.
Znanje je najveći ulog za treći milenijum. Vlada će i dalje u oblasti obrazovanja voditi politiku jednakih šansi, omogućiti korišćenje informatike i modernih tehnologija, izgrađivati racionalno organizovan humanizovan i potrebama privrede i društva, saobrazan obrazovni sistem.
Obezbeđivanjem materijalnih pretpostavki Vlada će stvarati uslove za afirmaciju škole i poziva nastavnika kao važnih institucija vaspitanja i obrazovanja mladih generacija.
Izdatke za nauku nismo i nećemo tretirati kao potrošnju. Ulaganja u nauku imaju multiplikatorski efekat, jer prožimaju sve oblasti prozvodnje i ukupne društvene aktivnosti.
Zahvaljujući nauci brže ćemo aktivirati naše razvojne prednosti. Vlada će podsticati da tome doprinos daju posebno mladi stručnjaci, koji su spremni da znanja i iskustva primene u svojoj zemlji.
Vlada će, kao i do sada, sve učiniti da se u skladu sa materijalnim mogućnostima društva istaknu vrednosti naše kulturne raznolikosti. To ćemo učiniti ne samo zaštitom naših kulturnih dobara, nego i podsticanjem projekata u ovoj oblasti, koji će Srbiju i naše stvaraoce afirmisati i u Evropi i u svetu.
U svom radu Vlada će, kao i do sada, sarađivati sa Savezom sindikata Srbije, Privrednom komorom Srbije, Savezom penzionera Srbije i ostalim asocijacijama i udruženjima, posebno kada je reč o najvažnijim zakonodavnim inicijativama i rešavanju problema u oblastima za koje su zainteresovani.
Takva praksa pokazala se uspešnom.
Poštovani narodni poslanici, Vlada će i dalje posebnu pažnju posvećivati usavršavanju rešenja koja će obezbediti ostvarivanje striktne podele vlasti i jačanje demokratskih procesa.
U tom smislu poseban značaj pridajemo daljem usavršavanju rešenja u izbornom zakonodavstvu, koja garantuju opšte, jednako i neposredno pravo glasa, tajnost izbora i punu ravnopravnost svih subjekata u izbornom procesu.
Unapređivanjem rešenja koja se odnose na političko organizovanje, finansiranje stranaka, organizovanje javnih skupova, medija itd. ona će se i dalje normativno usaglašavati sa rešenjima demokratskih država, koja su se pokazala najboljim za otvorenost političkih procesa, učešće i uticaj građana u njima.
Očekujem da i ostali subjekti, političke stranke, mediji, i druge organizacije i udruženja jačaju svest i praksu političke kulture, dijaloga i tolerancije.
Ustav i važeće zakone dosledno ćemo poštovati. Nedostatke u pozitivnim propisima otklanjaćemo i usavršavati u cilju potreba privrednog i demokratskog razvoja. Vlada će obezbeđivati da rad državnih organa bude podložan kritičkom uvidu javnosti i obezbediti sopstvenu efikasnost, kao i drugih državnih organa.
U tom cilju Vladi predstoji poboljšavanje i racionalizovanje državne uprave i potpunije razgraničavanje državne i lokalne samouprave donošenjem novog zakona o lokalnoj samoupravi.
Borba protiv kriminala i dalje je jedan od najznačajnijih zadataka Vlade. Vlada je sposobna da iznese teret protiv ovog društvenog zla. U toj borbi neće biti onih koji će biti pošteđeni niti zaštićeni, bez obzira koji društveni status imaju ili koju funkciju obavljaju.
Borbu protiv kriminala Vlada će nastaviti po sledećim linijama - izradom predloga zakona, koji bi na pravi način odredili mesto i ulogu svih subjekata za borbu protiv kriminala prema najvišim standardima i svetskim iskustvima, kadrovskim jačanjem organa pravosuđa i daljim osposobljavanjem organa zaduženim za javni red, mir i bezbednost.
Očuvanje pune slobode štampe ostaje društveni cilj i zadatak za Vladu Srbije. Sloboda štampe ne može biti ničim ograničena sem pravima koja se odnose na ljudsko dostojanstvo, čast i privatnost, kao i onima koje Ustav i zakoni garantuju, a čije povređivanje znači versku, rasnu, polnu, nacionalnu ili političku diskriminaciju.
Ni u jednoj oblasti života se možda tako jasno ne vidi tesna veza i uzajamna uslovljenost prava i dužnosti, sloboda i odgovornosti. To se mora jasnije izraziti zakonima, ali isto tako i u životu i praksi.
U oblasti radio-televizije odnose treba urediti tako da radio- televizija u državnom vlasništvu zadovoljava osnovne potrebe građana kad je reč o kulturi i informaciji. Ali, i programi u privatnom vlasništvu, svojim kvalitetom i raznovrsnošću programske ponude moraju da odgovore na potrebe građana u oblasti informisanja, kulture i zabave. Kvalitet i raznovrsnost programske ponude, zajedno sa finansijskim sredstvima i personalnim sastavom koji stoji iza takvih ponuda moraju biti presudni i prilikom davanja frekvencija na korišćenje putem javnih konkursa.
Nezavisno od toga ko je vlasnik, država ili privatnik, svi mediji moraju biti u javnoj funkciji istine, inače, pored ostalog moraju uticati i na smanjivanje društvenih i političkih tenzija širenjem političkog konsenzusa, koji nam je neophodan za jačanje patriotske svesti kod naših građana.
Poštovani narodni poslanici, Srbija je etnički, verski, kulturološki, privredno i stranački složeno društvo. Te specifičnosti su bile vrlo često prenaglašavane u meri koja nas je sprečavala da se ubrzano razvijamo. Cilj - bogata, razvijena, savremena, demokratska Srbija interes je koji svima mora biti najvažniji. Oko njega treba ujediniti svu društvenu energiju, stvaralačke, naučne, političke i nacionalne potencijale. Ne mislim samo u granicama Srbije, nego uključiv i našu brojnu dijasporu i čitav niz iskusnih ljudi u raznim oblastima širom sveta, koji svoju energiju, pamet, znanje i uticaj žele uložiti za dobrobit svih građana Srbije.
Ovu izrazitu potrebu za objedinjavanjem prepoznaće pojedinci, organizacije i institucije, čiji su programi u principu zasnovani na progresivnim, demokratskim i patriotskim opredeljenjima i kojima je mir u Srbiji i njen ubrzan razvoj, integrisanje u savremene privredne i političke procese i dobrobit svih građana, vrhovni interes.
Nalazimo se pred vratima novog veka, u vremenu velikih ekonomskih, društvenih, tehnoloških promena i brojnih izazova. U današnjem svetu snažno su prisutni i pritisci globalizacije i integracije.
Srbija mora u potpunosti da postane sastavni deo tih procesa. Ona za to ima sve uslove, ali promene koje vode boljem životu ne dolaze same od sebe, niti se tu kome šta poklanja. Mi to jako dobro znamo.
Zato pozivam sve vas i sve građane koji žele dobro svojoj zemlji da se ujedine u cilju stabilnosti i jačanja Srbije i Jugoslavije, ekonomskog prosperiteta i boljeg života svih građana.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine, pri formiranju nove vlade pošao sam od toga da je za Srbiju najbolji koncept - Vlada narodnog jedinstva. To je stav moje stranke i moj stav kao mandatara bio i pre četiri godine, to je stav i danas. On se potvrdio kao koncept i kao rezultat. Opredeljenje je bilo da sve parlamentarne stranke uđu u Vladu narodnog jedinstva i nose odgovornost za ostvarivanje vitalnih, nacionalnih i državnih interesa. Nastojeći da sve stranke budu zastupljene na ravnopravnoj osnovi u Vladi narodnog jedinstva, razgovarao sam otvoreno i iskreno sa ovlašćenim predstavnicima svih parlamentarnih stranaka. Sve stranke su imale ravnopravni tretman u konsultacijama.
Tako sam bio otvoren i iskren sa Srpskim pokretom obnove, verujući u njihove iskrene namere. Mi nismo reagovali ni na neke neodmerene izjave SPO-a o nekom njihovom posebnom značaju i posebnim zahtevima, jer smo to smatrali njihovom unutar partijskom potrebom.
Predsednik SPO-a Vuk Drašković, pre razgovora o sastavu Vlade, naglašavao je potrebu o postizanju sporazuma o pitanjima vezanim za deklaraciju o narodnom jedinstvu, što se poklapalo i sa našim konceptom Vlade narodnog jedinstva, tako da tu nije bilo nekih većih problema.
Stavljajući u prvi plan programski prilaz, SPO je čak javno isticao da broj ministara iz pojedinih stranaka nije najbitniji za formiranje Vlade.
Kao mandatar predložio sam SPO-u devet od 23 ministarska resora. Među njima nekoliko ključnih - dva od sedam ministara bez portfelja i dva od pet predsedničkih mesta, što je 36% u Vladi, iako SPO ima svega 18% poslanika u Narodnoj skupštini.
Konsultacijama je postignut sporazum o deklaraciji o narodnom jedinstvu. Nažalost, posle svega, kada su principi usaglašeni, odjednom su nam na poslednjim konsultacijama ispostavljeni zahtevi u kojima SPO traži privilegovan položaj, da sam ima više mesta u Vladi od SPS, uz izričit stav da, ukoliko to ne prihvatimo, citiram: "Smatrajte da su naši razgovori o novoj republičkoj vladi konačno završeni".
Lično sam bio iznenađen takvim stavom, jer sam bio stekao utisak da je postojala stvarna želja svih faktora da se Vlada narodnog jedinstva formira.
Isto me je tako, baš u tom trenutku, kad se naša zemlja našla pred međunarodnim i unutrašnjim pritiscima i kada je Vlada započela dijalog sa predstavnicima albanske nacionalne manjine i drugim manjinama na Kosovu i Metohiji, iznenadio postupak SPO-a da ne učestvuje u sastavu državne delegacije na Kosovu i Metohiji.
Žao nam je i sada što SPO nije ušao u Vladu. Žao nam je što u Vladu nisu ušli i predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara, jer su oni podržali koncept i program Vlade narodnog jedinstva. To od strane Vlade neće menjati pozitivan stav koji Vlada ima prema Savezu vojvođanskih Mađara.
U celini, Vlada će nastupati tako da interesi zemlje i građana budu uvek ispred stranačkih interesa.
Poštovani poslanici, posle svih obavljenih konsultacija, predlažem Vladu kompetentnu po sastavu, sposobnu da odgovori na prioritete, prioritetne narodne i državne poslove, koja će imati stabilnu podršku u parlamentu i poverenje u narodu, jer iza Vlade stoji skoro 4/5 poslanika u Narodnoj skupštini. Time će se obezbediti stabilnost Srbije, koja nam je danas veoma potrebna.
Stabilnost je bitan uslov za dalju obnovu ekonomije i ubrzani razvoj, ostvarivanje socijalnih funkcija države, efikasnu pravnu državu i dalji razvoj demokratije.
Uvaženi narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, u Vladu narodnog jedinstva predlažem:
Za potpredsednike - (čitam po abecednom redu) Milovana Bojića, rođenog 1955. godine, doktora medicinskih nauka, profesora Univerziteta u Beogradu, direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i poslanika; Ratka Markovića, rođenog 1954. godine, doktora pravnih nauka, profesora Univerziteta u Beogradu i dosadašnjeg potpredsednika Vlade; Tomislava Nikolića, rođenog 1952. godine, narodnog i saveznog poslanika; Dragomira Tomića, rođenog 1937. godine, predsednika Holding-Kompanije "Simpo", dosadašnjeg ministra - koordinatora u Vladi Republike Srbije; Vojslava Šešelja, rođenog 1954. godine, diplomiranog pravnika, doktora nauka, saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine, predsednika Skupštine opštine Zemun.
Za resorne ministre predlažem: za ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stoiljkovića, rođenog 1937. godine, diplomiranog pravnika, dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i potpredsednika Vlade, za ministra finansija predlažem Borislava Milačića, rođenog 1953. godine, diplomiranog ekonomistu, dosadašnjeg ministra finansija.
Za ministra pravde predlažem Dragoljuba Jankovića, rođenog 1945. godine, diplomiranog pravnika, predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu. Za ministra za lokalnu samoupravu predlažem Gordanu Pop-Lazić, rođenu 1956. godine, diplomiranog pravnika, sekretara Skupštine opštine Zemun.
Za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jovana Babovića, rođenog 1946. godine, doktora agroekonomskih nauka, redovnog profesora Univerziteta u Novom Sadu, dosadašnjeg ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Za ministra za industriju, Luku Mitrovića, rođenog 1951. godine, diplomiranog inženjera mašinstva i saveznog poslanika. Za ministra za rudarstvo i energetiku, Životu Ćosića, rođenog 1942. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, dosadašnjeg ministra za industriju, za ministra saobraćaja i veza Dragana Todorovića, rođenog 1953. godine, diplomiranog inženjera, narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Za ministra građevina, Dejana Kovačevića, rođenog 1937. godine, diplomiranog građevinskog inženjera, dosadašnjeg ministra bez portfelja, zaduženog za infrastrukturne kapitalne projekte. Za ministra trgovine, Zorana Krasića, rođenog 1956. godine, diplomiranog pravnika, saveznog poslanika u Veću građana.
Za ministra turizma, Slobodana Čerovića, rođenog 1955. godine, magistra ekonomskih nauka, generalnog direktora hotelskog preduzeća "Metropol" i saveznog poslanika. Za ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju, Jorgovanku Tabaković, rođenu 1960. godine, diplomiranog ekonomistu, narodnog i saveznog poslanika.
Za ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, Tomislava Milenkovića, rođenog 1950. godine, diplomiranog ekonomistu, direktora Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbije, narodnog poslanika.
Za ministra za brigu o porodici Radu Trajković, rođenu 1953. godine, lekara, magistra nauka i asistenta na Medicinskom fakultetu u Prištini i saveznog poslanika.
Za ministra za nauku i tehnologiju, Branislava Ivkovića, rođenog 1952. godine, doktora nauka, redovnog profesora na Univerzitetu u Beogradu, dosadašnjeg ministra građevina. Za ministra prosvete Jovu Todorovića, rođenog 1937. godine, diplomiranog mašinskog inženjera, doktora nauka i profesora Univerziteta u Beogradu, dosadašnjeg ministra prosvete.
Za ministra kulture, Nadu Popović-Perišić, rođenu 1946. godine, doktora nauka, dosadašnjeg ministra kulture. Za ministra zdravlja Leposavu Milićević, rođenu 1950. godine, dosadašnjeg ministra zdravlja.
Za ministra za zaštitu životne sredine, Branislava Blažića, rođenog 1957. godine, lekara specijalistu, saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine. Za ministra za omladinu i sport, Zorana Anđelkovića, rođenog 1958. godine, direktora preduzeća "Geneks-sistem", narodnog i saveznog poslanika.
Za ministra za veze sa Srbima izvan Srbije, Milorada Mirčića, rođenog 1956. godine, diplomiranog inženjera i narodnog poslanika. Za ministra vera, Milovana Radovanovića, rođenog 1954. godine, pravnika i narodnog poslanika.
Za ministra za informacije, Aleksandra Vučića, rođenog 1970. godine, diplomiranog pravnika, direktora sportsko-poslovnog i službenog centra "Pinki", narodnog i saveznog poslanika.
Za ministra bez portfelja predlažem (čitam po azbučnom redu): Milana Beka, rođenog 1961. godine, diplomiranog saobraćajnog inženjera, dosadašnjeg ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju; Čedomira Vasiljevića, rođenog 1947. godine, saobraćajnog inženjera, narodnog i saveznog poslanika; Maju Gojković, rođenu 1963. godine, diplomiranog pravnika, advokata i saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine; Đuru Lazića, rođenog 1953. godine, profesora i dosadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije; Paju Momčilova, rođenog 1948. godine, lekara, magistra medicinskih nauka, asistenta na Medicinskom fakultetu u Beogradu; Ivana Sedlaka, rođenog 1951. godine, diplomiranog pravnika, dosadašnjeg ministra u Vladi Republike Srbije; Slobodana Tomovića, rođenog 1946. godine, magistra tehničkih nauka.
Zahvaljujem na pažnji. (aplauz)

Uvaženi narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, želeo bih najpre da novom sazivu Narodne skuštine poželim uspešan rad  u korist prosperiteta i boljeg života svih građana naše Republike.
Pred svima nama je godina u kojoj treba da uložimo maksimalne napore za dalji ekonomski oporavak zemlje, nastavak reformi i punog otvaranja prema svetu, a sve u cilju bržeg privrednog i društvenog razvoja.
Na dnevnom redu današnjeg zasedanja Skupštine je usvajanje republičkog budžeta za 1998. godinu, kao ključnog elementa ekonomske politike. Dozvolite da se osvrnem na uslove privređivanja u godini na izmaku i osnovne ciljeve i zadatke ekonomske politike u narednoj 1998. godini.
Naša ključna opredeljenja u protekle četiri godine bila su i ostala - ekonomska i socijalna stabilnost, dinamiziranje privrednog rasta i afirmacija tržišnog privrednog sistema.
Četvorogodišnjim upornim istrajavanjem na ostvarivanju tih ciljeva postigli smo rezultate kojima je obezbeđena stabilnost i stvoren ambijent za dalji porast proizvodnje i standarda građana.
Hiperinflaciju smo slomili u najkraćem roku, a stope rasta cena snižavali do ovogodišnjih 8%, što je najniža stopa za poslednjih 15 godina i što za svaku zemlju u tranziciji predstavlja veliki domet.
Ekonomski oporavak i rast proizvodnje smo iz godine u godinu ubrzavali, i protekle četiri godine za preko četvrtinu povećali društveni proizvod. Rast proizvodnje je bio zasnovan na rastu izvoza, pre svega u razvijene zemlje.
Standard stanovništva je rastao iz godine u godinu. Sve društvene delatnosti i javne službe su dobro funkcionisale. Zaokružen je u najvećoj meri tržišni privredni sistem.
Moram da podsetim da su svi ovi rezultati, koji bi bili značajni za normalne prilike, ostvareni u najtežim ekonomskim i socijalnim uslovima, uz neviđenu blokadu i međunarodnu izolaciju naše zemlje, posebno u prve dve godine, mada se proces obnavljanja bilateralne i multilateralne međunarodne privredne saradnje i sada usporeno odvija.
U 1997. godini smo ostvarili najbolje rezultate u protekle četiri godine.
Najznačajniji rezultat je stabilnost opštih uslova privređivanja. Ukupni ovogodišnji rast cena biće oko 8%.
Drugo, ostvaren je realan rast društvenog proizvoda od oko 8%, industrijska proizvodnja je povećana za 9,5% , a poljoprivredna za 8%. Do ovolikog ubrzanja rasta privedne aktivnosti došlo je, pored ostalog, zahvaljujući značajnim podsticajima, obezbeđenim u republičkom fondu za razvoj, ali i zahvaljujući rastu izvoza od blizu 30%.
Treće, ostvaren je realan rast zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva za preko 20%.
Četvrto, ove godine je aktivirano 446 gradilišta u oblasti putne strukture, zahvaljujući pre svega sredstvima republičkog fonda za razvoj, izgrađeno je i gradi se 150 km autoputeva, a rekonstruisano je i izgrađeno 1.105 kilometara magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva.
Peto, intenzivirali smo proces reformi. Donošenjem Zakona o koncesijama i Zakona o svojinskoj transformaciji, gotovo je zaokružen tržišni privredni ambijent, a ujedno su stimulisana strana ulaganja.
Svojinska transformacija intenzivirana je, a prodaja dela vlasništva Telekoma Srbije dodatno je delovala na privlačenje stranog kapitala i omogućila značajne podsticaje za rast proizvodnje i izvoza.
Ove rezultate niko ne može negirati. Zato sam o njima govorio jezikom činjenica i brojki.
Uvaženi narodni poslanici, oko ciljeva ekonomske politike za 1998. godinu postigli smo, kao i prethodnih godina, punu saglasnost Vlade Republike Srbije, Savezne vlade i Narodne banke Jugoslavije.
Naši ciljevi ostaju nepromenjeni - cenovna i valutna stabilnost, rast proizvodnje i izvoza, povećanje standarda stanovništva i ubrzanje reformskih koraka.
Pravilno odabrani ciljevi i sinhronizovane mere ekonomske politike omogućiće u narednoj godini ostvarivanje još ambicioznijih rezultata.
Rast društvenog proizvoda od 10%, to se planira, industrijske proizvodnje za 9,5%, poljoprivrede 2,5%, građevinarstva 10%, saobraćaja 12%, trgovine 11%, povećanje izvoza preko 30%.
Ekonomska politika u narednoj godini mora zadržati stabilizaciono obeležje, jer je četvorogodišnje iskustvo potvrdilo punu ispravnost takve orijentacije.
Zato ćemo voditi restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. Stabilnost cena i dinara bitan su uslov porasta proizvodnje i cenovne konkurentnosti našeg izvoza, koja će omogućiti dalje dinamiziranje izvoza, kao najzdravijeg temelja privrednog rasta i razvoja.
Ujedno, stabilnost je bitan socijalni cilj, jer predstavlja najbolju branu od obezvređivanja realnih zarada, penzija i drugih ličnih primanja stanovništva.
Neodvojiv element stabilnosti je realan i stabilan kurs dinara. Oni koji se ovih dana zalažu za promenu kursa, kao izolovanu meru, bez šireg sagledavanja ovakvog poteza ekonomske politike, samo ukazuju na sopstvenu neefikasnost i visoke nekonkurentne cene ili na želju da teret sopstvenih dugova prebace na celu privredu, ili to priželjkuju iz špekulativnih razloga.
Svima njima poručujemo da potraže nova tržišta i nove poslovne partnere i da svoje troškove prilagode svetskim cenama, a špekulantima poručujemo da se ekonomska politika, pa time i politika deviznog kursa, vodi u interesu efikasnijeg privređivanja i boljeg korišćenja komparativne prednosti naše zemlje, a ne u cilju njihovih lakih zarada.
Naglašavajući stabilnost, mi ne zaboravljamo centralni značaj što bržeg rasta privredne aktivnosti. Polazeći od relativno niskog stepena korišćenja domaćeg kapaciteta u preduzećima, ukazujemo na velike rezerve za povećanje proizvodnje.
Taj rast u narednoj godini mora što više da bude zasnovan na kvalitativnim faktorima razvoja i efikasnosti poslovanja, zato ćemo poseban značaj pridavati strukturnim promenama i prestruktuiranju preduzeća i povezivanju sa svetom.
Preduzeća se moraju prilagođavati otežanim uslovima poslovanja na svetskom tržištu kroz proces promena u svojinskom, tržišnom, kadrovskom i organizacionom pogledu.
I dalje će na značaju imati podsticaj proizvodnje i izvoza iz Republičkog fonda za razvoj, izgradnja i obnova domaće infrastrukture, realizacija podsticaja u oblasti agrara, preko agrarnog budžeta itd.
Poseban značaj u narednoj godini pridaje se daljim reformskim koracima i strukturnom prilagođavanju privrede. Započela je realizacija Zakona o svojinskoj transformaciji, kojom će biti obuhvaćena preduzeća sva tri segmenta - mala i srednja društvena preduzeća, velika društvena preduzeća, i po prvi put, javna preduzeća.
Broj preduzeća koja su kandidati za svojinsku transformaciju se procenjuje na 4,5 hiljade. Najveći deo odraslih građana Republike, oko četiri miliona, neposredno će biti uključen u ovaj proces.
Pored ovog značajnog posla, mi ćemo pokrenuti postupak za davanje prvih koncesija, pre svega u oblasti putne infrastrukture, u želji da ubrzamo izgradnju mreže auto puteva.
Neodvojivo od svojinske transformacije i prestruktuiranja preduzeća, započeće i realizacija programa sanacije i rehabilitacija bankarskog i šireg finansijskog sistema.
Uvaženi narodni poslanici, osnovno opredeljenje u oblasti javne potrošnje u narednoj godini je smanjenje učešća javne potrošnje u društvenom proizvodu.Uz zadržavanje principa čvrstog budžetskog ograničenja, kao i do sada, trošenje u okvirima zarađenog biće ključni element stabilizacione politike i glavna brana inflacionim pritiscima.
Smanjeno poresko opterećenje će značiti postizanje viših stopa rasta proizvodnje, preko kojih ćemo moći da ostvarimo istovremeno trajnu stabilnost, a posebno povećamo javne prihode. Politika javne potrošnje u narednoj godini biće stabilizaciona i podsticajna. Ukupni javni rashodi prilagođeni su mogućnostima finansiranja iz realnih izvora. Učešće javne potrošnje u procenjenom društvenom proizvodu realno je smanjeno za 1,17 procentnih poena. Takođe je izvršena i preraspodela javne potrošnje. Relativno je smanjeno učešće budžeta Republike i budžeta gradova i opština u korist povećanja učešća rashoda za obavezno socijalno osiguranje, pre svega, za penzijski i zdravstveni fond.
U cilju poboljšavanja stanja u socijalnoj sferi i poštovanja zakonom garantovanih prava korisnika obezbediće se striktna naplata obaveza preduzeća i građana i obezbediti dopunski izvori prihoda, pre svega, kroz svojinsku transformaciju. Osim toga, priprema se ozbiljna reforma brojnih sektora javne potrošnje u cilju usklađivanja davanja sa realnim mogućnostima domaće privrede.
Obim budžeta planiran je u visini od 15.995.000.000 dinara, što je u skladu sa ciljevima ekonomske politike, osnovama politike javne potrošnje i načelom čvrstog budžetskog ograničenja. Reč je o stabilizacionom i reformskom budžetu. Budžetom će biti obezbeđeno finansiranje državnih funkcija, socijalnih programa i javnih službi, zakonskih obaveza prema fondovima, kao i podsticaja industrijskoj proizvodnji i poljoprivredi, gde su u okviru agrarnog budžeta predviđena sredstva u iznosu od 950.000.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, uveren sam da su zacrtani ciljevi ekonomske i socijalne stabilnosti, dinamičnog privrednog rasta i bržeg sprovođenja reformi realno ostvarivi u idućoj godini i da su u najvećem interesu svih građana.
Zato pozivam sve narodne poslanike da usvoje predloženi budžet Republike Srbije za 1998. godinu. Hvala.