Želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Vi ste mene zvali da podržim vašu Vladu 2004. godine. Da mi nismo podržali vašu Vladu, ne biste je imali. Ne znam, da li vi mislite da vi možete nekoga da vređate? Vi mislite da možete nekoga da nazivate izdajnikom? Vi mislite da nekome možete da govorite… Nisam vas spomenuo, gospodine Aligrudiću. Gledam u vas. Koliko se sećam vi i ja se poznajemo veoma dobro, iz vremena kada ste bili šef naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Takođe, znamo se svi mi veoma dobro i nemojmo da pričamo o aferama. Nikakav problem nije ni da pričamo o aferama, ali da li vi želite da politički mi razgovaramo, ili želite da vi ovde obasipate predsednika Republike i mene time da smo mi izdajnici i da smo napravili granicu, da ćemo mi izdati Srbe na Kosovu, da ću ja trgovati srpskim institucijama. Da li vi mislite da to treba tako da postoji? A čime vi trgujete, gospodine Jakšiću? Čime vi trgujete? Institucijama, ili nečim malo življim. Čime vi trgujete to na Kosovu i Metohiji?
Da se razumemo, ako vi mislite da se neko vas plaši, nema nikakvih problema. Način na koji se vi ovde obraćate, gospodine Aligrudiću, pokazuje u suštini koliko ste vi u stvari nas mrzeli, ali smo vam bili potrebni da biste srušili demokrate, jer ste sami govorili o kriminalnom režimu Slobodana Miloševića deset godina, sada ste to rekli. Govorili ste o tome da je istina ima izvesnu dozu patriotizma.
Više puta sam govorio DSS da apsolutno vam želim sve najbolje, ali ne dam na sebe. Isto kao što vi ne date na vas. Ne možete vi našu stranku optuživati i vaš funkcioner Marko Jakšić da govori o tome kako sam ja izdajnički premijer itd. Kako vas nije sramota da to govorite? Šta sad? Šta ćeš sad? Na razumem šta sad to znači – sad ćemo mi da vam pokažemo? Šta vi mislite? Gde se vi nalazite? Gde se nalazite vi? Molim vas da shvatite da se ovde više ne razgovara jezikom sile. Da li imate neke argumente za tako nešto? Dajte da razgovaramo. Da li sam ja gospodine Samardžiću bio nekorektan prema vama danas na sastanku? Da li sam govorio o svemu? Da li smo prihvatili ono što ste tražili kada je reč o Ustavnom zakonu? Nismo? Meni je gospodin predsednik Nikolić rekao da se to dogovori sa vašim predsednikom.
(Slobodan Samardžić, s mesta: Nije se to dogovorio.)
Možda. Izvinite onda. U redu. Ali, ne možemo izgleda da se dogovorimo. Poštujem vaš politički stav. Imate pravo na to, ali nemate pravo da vređate druge koji imaju drugačije političke stavove. Nemate pravo da iznosite neistine o tome da se pravi granica. Kakva se to granica pravi? Kakva se to granica pravi koja već nije napravljena? Šta je nešto što je urađeno u ovih nekoliko meseci što ranije nije dogovoreno. Izvinite, na to nemate pravo.
Što se mene tiče. Meni lično nemate šta da zamerite, pa ni tu aferu o kojoj vi govorite. Kada je reč o aferi, možemo i o tome otvoreno da razgovaramo. Nemam ništa protiv da razgovaramo o tome. Samo šta vi mislite da je to način da razgovaramo? Imate li vi neku aferu, gospodine Jakšiću? Ne znam, možda imate, ali u svakom slučaju, mislim da takav način na koji vi razgovarate pokazuje u suštini da vam je možda najvažnije od svega ne srpske institucije, nego kako ćete rešiti problem koji postoji u nekoj ekonomskoj sferi. Nemam ništa protiv, izvolite, predložite bolje rešenje. Izvolite predložite bolje rešenje. Izvolite DSS i predložite.
Znači, vaš je predlog da prekinemo pregovore, ne idemo u EU, nema odustajanja ni oko čega oko Kosova i Metohije. U redu? Da li hoćemo da izglasamo takav predlog i ako hoćemo da ga izglasamo šta će sutra biti na Kosovu i Metohiji? Hoćete li mobilisati vojsku da brani te Srbe? Nećete, jer da ste hteli to biste uradili kada je proglašena nezavisnost. Ako već to nećete, onda nemojte da pozivate druge na kolektivno samoubistvo. Mi imamo odgovornost za svoje postupke. Vi se lično gospodine Jakšiću žrtvujte koliko hoćete, ali nemojte pozivati na časne poraze. Dajte da jednom pobedimo na tom Kosovu, dajte da jednom zajedno pobedimo.
Da vam kažem jednu stvar, kako ste vi opstali na Kosovu svih ovih godina od 1999. godine na ovamo, bar do 2000. godine. Sigurno niste opstali samo zahvaljujući vašim resursima. Sigurno niste opstali bez pomoći države Srbije. Prema tome, imajte bar malo poštovanja prema tome. Predsednici i šefovi moje stranke su rizikovali živote i nastradali i tamniče se u Hagu zbog toga, vaši nijedan. Imajte poštovanje bar prema tome kada govorite o tome da je neko izdajnik. Istina, za mene ste rekli da nisam izdajnik, da sam pripravnik za izdajnika.
Dobro, to vam je malo olakšavajuća okolnost, pošto tek treba da se pripremam za izdajnika, ali to mene ne boli. Mene boli zato što ovde razgovaramo, tako olako delimo komplimente jedni drugima da je prosto fascinirajuće da nemamo ni jedan konkretan predlog šta ćemo raditi dalje.
Ja sam održao sastanak sa Srbima sa severa i rekao sam im – izvolite, predložite šta hoćete, izvolite, šta hoćete. Dajte neki predlog. Ljudi, imaćete taj i taj problem, dajte predlog. Šta je predlog? Vaš je predlog – mi nećemo ništa, mi ne damo ništa. Sve je u redu. Imamo li resurse da to odbranimo? To nije tema za ovu vrstu rasprave. To nije ni tema za platforme javnog karaktera, to je tema za najozbiljniji razgovor među nama, koji vodimo ovu državu i vas koji vodite opozicione stranke. To je tema na koju nikada niko nije hteo u Srbiji da razgovara. A to šta će se desiti u slučaju dana "D", ako je naša vrhunska hrabrost da tog dana "D" održimo sednicu Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj ćemo još jednom usvojiti deklaraciju rezolucije, mislim da je onda prazna priča o kojoj govorim.
Naša politika mora da se meri rezultatima. Mi smo pokušali da branimo Kosovo oružjem, nismo uspeli. Niste ni vi bili ništa uspešniji, 13 godina svako ko je učestvovao ima svoj krst vezano za Kosovo, ali nemojte da ličimo na one iz stare priče od 1968. godine, kada je mesni komitet partije u Danilovgradu zasedao povodom intervencije Sovjetskog Saveza u Čehoslovačkoj i kada je jednoglasno zaključio da Rusi moraju odmah da se povuku iz Čehoslovačke. Onda se jedan javio i rekao – a šta će da bude ako se ne povuku? On kaže – opet ćemo hitno da zakažemo mesni komitet.
Tako se ne brani Kosovo, dame i gospodo. Tako se gubi Kosovo jer se stvaraju važne nade našem narodu, a mi ništa ne radimo na njegovoj odbrani. Zato, ne bojte se vi šta ću ja da radim. Neću izdati svoje Kosovo. Što se vas tiče, vodite računa da to što radite budete svesni posledica, posledica po narod i po građane. Mnogo smo mi imali i narodnih tribuna sa Kosova i iz drugih krajeva, gde su živeli Srbi, koji su prvi pobegli pri naletu neke vojne sile. Mi to ne smemo da dopustimo, jer dok Srba ima na Kosovu, tamo ima i Srbije. Zato ćemo učiniti sve, Vlada Srbije, javno i tajno, da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji.
Zato nemojte da nas častite nekim pridevima koji ne dolikuju jednom ozbiljnom političkom razgovoru. Budite protiv, zahvaljujem se na tome što ste protiv, ali budite korektni, i naročito nemojte da pretite bilo kome, jer ne mislite valjda da se ja kao ministar unutrašnjih poslova vas plašim. Pozdravljam vas sve i ne zaboravite - partija ima mnogo, a Srbija je samo jedna. Zahvaljujem.