Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, dragi građani Srbije...

(Nataša Jovanović, sa mesta: Dragi mama i tata.)

Gospođice Jovanović, moj tata je preminuo, treba da vas je sramota. Nije dobro, nego se stidite, sram da vas bude. Smejte se, gospođice Jovanović, ali građani Srbije su imali priliku da sada vide kako se ponašate prema mrtvima.

Pričati o nekome da je izdajnik vrlo je lako. Pošto ste vi to pričali i 1995. godine u Novom Sadu na mitingu, pred tadašnje savezne izbore, kako je Slobodan Milošević najveći izdajnik u istoriji srpskog naroda, pa ste ga u prošlom mesecu promovisali u najvećeg Srbina koji je živeo u 20. veku.

Šta je ideja ovog sporazuma? Ideja je da se uspostave dobrosusedski odnosi, kako bismo svi bolje živeli, kako bismo uspeli da postanemo deo Evropske zajednice, što je, pretpostavljam, cilj i srpskih građana u Hrvatskoj i građana Srbije ovde. Te odnose je pokvario neko tokom devedesetih godina, a ko je pokvario, svi znamo, a znamo i ko je pregovarao o proterivanju Srba i ko je pregovarao o podeli BiH. Pregovarao je vaš bivši koalicioni partner.

Činjenica je da Srbija još nije uspela da napravi suficit u trgovinsko-robnoj razmeni sa Hrvatskom, ali je prošle godine izvoz srpske hrane u Hrvatsku bio u suficitu, kao i u BiH, u Makedoniju. Svakim danom srpska privreda postaje konkurentnija i Srbija postaje lider u regionu, ali ne može preko noći da se popravi ono što ste vi uništili tokom devedesetih godina. Nemoguće je pokrenuti privredu za jedan dan, zato što je ona sistematski razarana tokom devedesetih godina. U tome ste i vi učestvovali.

Što se tiče ovoga što niste razumeli, što je tekst dvojezičan, gospođice Jovanović, pogledajte u neka srednjovekovna srpska dokumenta, kao što je recimo Dušanov zakonik, pa ćete videti da je "sečko" zamena za "sečanj" u starom srpskom jeziku.

Gospođo predsedavajuća, pošto vi ovde promovišete da podržavate srpski jezik, stvarno bih vas zamolio da mi objasnite šta znači "konvencionalno", pošto to sigurno ne dolazi iz srpskog jezika.

Gospođo Jovanović, rođen sam u Novom Sadu, u srpskoj Atini. Meni je majka iz Glamoča, Vjerici Radeti je sigurno poznato to mesto, živi u blizini, u Livnu, a otac pokojni mi je sa Manjače, ne znam da li ste čuli za to, Zmijanje, Petar Kočić, da li vam je, kao izuzetno obrazovanoj osobi, poznata neka od njegovih pripovedaka.

Pošto ste pomenuli srpsku Atinu, o tome kako vi branite srpsku Atinu svedoči da je mene kao građanina srpske Atine sramota što je vaš stranački kolega Igor Mirović popločao dve najstarije ulice u toj srpskoj Atini, Dunavsku i Zmaj Jovinu, pločama i kamenom koji je uvezen iz Hrvatske i proizveden u Hrvatskoj. Toliko o vašem srpstvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, puno se ovde pričalo o istoriji, a niti je Narodna skupština mesto na kom se istorija piše i utvrđuje, niti je svaka istorija tačna i istinita.
Uostalom, pre desetak dana smo se uverili u to kako je istorijski mit o kome smo svi ovde učili, govorim o demonstracijama 27. marta, razbijen autentičnim snimkom iz tog vremena i gde je pokazano kako je i sama istorija varljiva.
Međutim, s druge strane, Narodna skupština jeste mesto gde valja ispravljati nepravdu, nepravdu koja je počinjena u ime pravde. Oni su rekli da je pravda jednakost, a pravda nije u jednakosti.
Da je bog hteo da svi budemo jednaki, onda bi nas sve jednakima i učinio, pa onda kada su videli da je nemoguće da svi budu jednaki, tako što bi ih podigli na viši nivo i unapredili državu, društvo i svakog pojedinca, rešili su da sve one koji su bili iznad njih spuste na niži nivo, pa su svakoga ko je bio pametniji, obrazovaniji, inteligentniji, ko je imao više zemlje za nekoliko hektara, politički progonili, hapsili, neke i ubijali.
Mi u DSS-u smo uvek bili odlučni u borbi za pravdu, a pravda je i da se ispravlja nepravda koja je počinjena u ime ove države, tj. u ime države koja je ovoj državi prethodila. Činjenica je da je nepravda prema nekima ispravljena.
Ispravljena je od strane istorije i društva prema onima za koje su svi čuli. Ispravljena je nepravda prema Slobodanu Jovanoviću, verovatno jednom od najvećih srpskih političkih mislilaca 20. veka; prema episkopu Nikolaju, kome nije bilo dozvoljeno da se vrati u zemlju, bio je proglašen saradnikom okupatora; postoji na hiljade onih seljaka, radnika, trgovaca, građana, zanatlija, koji su u ime jednakosti progonjeni, hapšeni, ubijani i zadatak Narodne skupštine je da nepravdu koja je učinjena ispravimo.
Pre nekoliko dana mogli smo da pročitamo u štampi kako se u Engleskoj naslednik jednog vojnika iz Prvog svetskog rata isto tako bori za pravdu.
Naime, 1916. jedan vojnik na zapadnom frontu koji se tada borio protiv sila Nemačke i Austrougarske, vojnik britanske armije streljan je od strane iste te armije i optužen kao dezerter, iako je doživeo ono što bi se danas nazvalo kao ratni stres.
Jednostavno, nije psihički bio u stanju da se vrati na front. On je tada streljan kao dezerter. Danas britanski parlament i britanska vlada raspravljaju o tome da se nepravda koja je njemu tada učinjena ispravi, jer nepravda ne zastareva i nije bitno da li je učinjena pre dve godine, kao što neki ovde pričaju, pre 10 godina ili pre 50 godina, bitno je da je naš zadatak da tu nepravdu ispravimo.
Zašto? Zbog budućnosti, ako smo ispravili nepravdu prema onima koji su ovde navedeni, prema komunistima koji su učestvovali u radu Komunističke partije za vreme kraljevine Jugoslavije, a znamo da je ta nepravda ispravljena, jer znamo kakve su zasluge i privilegije imali španski prvoborci ili prvaci Komunističke partije iz perioda pre Drugog svetskog rata i nakon Drugog svetskog rata, onda je naš zadatak da ispravimo i nepravdu prema ovoj drugoj strani, ne govorim tu samo o onoj drugoj strani koja je bila protiv komunista.
Ovim zakonom govorimo i o nepravdi koja je učinjena od strane komunista prema onima koji su hteli da budu veći komunisti od njih, pa su 1948. sve one koji su bili za Staljina isto tako nepravedno u političkim procesima poslali u zatvore.
Ne radi se o grupacijama prema kojima treba ispraviti nepravdu, radi se o pojedincima, o građanima ove zemlje o koje se država ogrešila, a zadatak države je da brine o građanima i da štiti građanska prava. Samo ukoliko ispravimo nepravdu možemo graditi pravedno demokratsko i moderno društvo.
Zašto sudovi? Za mandata Vlade Vojislava Koštunice i ovde prisutnog ministra i mandata vlasti DSS koja jeste poluga, osnovana pokretačka poluga ove vlade, doveli smo do toga da sudovi u Republici Srbiji budu nezavisni.
Nezavisno sudstvo jeste sposobno da po slovu ovog zakona odlučuje o tome kome je nepravda naneta i kako tu nepravdu ispraviti. Ne radi se o ispravljanju nepravde nad onima koji su sarađivali sa okupatorom, već se radi o ispravljanju nepravde nad onima koji su u ime pravde i jednakosti obeleženi, uglavnom kao neprijatelji naroda i države, a niti su to bili, niti su imali veze sa ideologijom, već sve što su želeli jeste da mirno žive u svojoj zemlji i na svom imanju.
DSS će glasati za ovaj zakon i poziva sve ostale poslaničke grupe da ga podrže, zarad budućnosti Srbije, zarad ispravljanja nepravde ka našim građanima, ka pojedincima koji su pretrpeli nepravdu u ime ove države i pozivam sve poslanike da po svojoj savesti glasaju da pravda pobedi nepravdu i da se ono što je nepravedno učinjeno pojedincima, ispravi. Hvala vam.