Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, reklamiram Poslovnik, član 100. u kome stoji u stavu 1. da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Ukoliko to narodni poslanici ne čine, rade direktno protiv interesa građana Srbije. Očekivao sam posle izlaganja gospodina ministra da ćemo se bar oko nečega složiti, a to je da je interes Srbije da se grade koridori, da se grade putevi. Očigledno srpska posla, nismo se ni tu složili.
Pre nekoliko dana sam bio u prilici da sa nekoliko poslanika Republičke skupštine boravim u Albaniji, u Tirani, na tripartitnom sastanku parlamentaraca Bosne i Hercegovine, Srbije i Albanije. Albanci su istakli svoj strateški interes, gradnja koridora od Drača do Niša, normalno preko Tirane i Prištine. Prvo pitanje za sve vas - da li mislite da će se albanski parlamentarci oko toga raspravljati i svađati do čijeg sela će doći neki krak ili ići put? Da li mislite da već nemaju novca bar za deo od Drača do Prištine? Dakle, dok se mi ovde preganjamo oni će verovatno međunarodnoj zajednici nametnuti, vi se smejte, zabavljajte se, a posle će uvek neko biti kriv, kriva će biti vlast.
Ova vlast, ova vlada je predložila ovo. Ukoliko parlament ne veruje, molio bih gospodina ministra neka se pokrene inicijativa, neka se odmah ovde osnuje neki međuparlamentarni odbor za nadzor, za praćenje, koji će, ako treba, redovno Skupštinu izveštavati dokle se stiglo u postupku, ali nepoverenje unapred samo će nas sprečiti da uradimo ono što valja za građane Srbije. Zato vas molim da se bar oko nečega složimo.
Hvala. Pa, gospodin Nikolić je veliki majstor u rečitosti i tumačenju tuđih reči, i izvrtanju, ali mislim da me je samo pogrešno protumačio i pogrešno razumeo. Interes građana se ovde štiti kada se oko strateških pitanja dogovaramo i pokušavamo da nađemo rezultantu, i zaštitimo interes svih građana i države Srbije.
Kada su strateška pitanja na dnevnom redu onda moramo da uložimo napor u pravcu dogovaranja, a tamo gde se razlikujemo, to su već stranačka prepucavanja, sitni stranački, lokalni interesi. Molim, ovde, naročito šefove poslaničkih klubova da uvek imaju u vidu zajednički interes, državni interes i interes građana i naroda Srbije. A, stranačke interese neka rešavaju neki drugi put i na drugi način.
Dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovu raspravu se vidi da nije dovoljno imati dobru volju prema građanima. Otprilike 15 godina se pominje denacionalizacija imovine u Republici Srbiji i ja sam bio ubeđen da je to vrlo lako uraditi – vrati se pređašnjim vlasnicima i sve je u redu.
Mislim da onaj ko ovde sada govori da je ovo loše urađeno, način, postupak otpočinjanja denacionalizacije, nema dobre namere, iz prostog razloga što su neke poslaničke grupe ovde i stranke imale priliku skoro 10 godina da nešto urade po tom pitanju. Ako ništa drugo, da stave van snage postupke nacionalizacije koji su sprovedeni posle Drugog svetskog rata.
U kakvu bismo situaciju došli? Došli bismo u situaciju da bi 90% ili više vlasnika bilo nepostojeće i postojali bi nizovi pravnih postupaka, porodičnih sukoba i koječega da se utvrdi sada ko su u stvari ti naslednici, jer je veliki diskontinuitet u vremenu, 60 godina je proteklo. Ovaj predlog je neko prirodno rešenje kako krenuti u taj postupak, kako vršiti denacionalizaciju u nekom budućem periodu, a da postoji sistem, da postoji red.
Red se zavodi prvo da se utvrdi šta je to, koja je to imovina i ko se pojavljuje kao mogući potražilac, odnosno naslednik te imovine. Time se izbegavaju mogući sporovi da se nekom industrijalcu koji nije živ vrati oduzeta imovina ili nekome vrati stan ili zemljište, a pri tom se ne zna ko će se pojaviti. To su svađe, pravni postupci, sudovi zatrpani i troškovi bez ikakvih granica.
Prema tome, vrlo je jednostavno. Ovo nije zakon o vraćanju imovine, da se narod ne dovodi u zabunu. Ovo je zakon o evidentiranju, o prijavi imovine. Da li će se ona vratiti, da li će se obeštetiti zavisi od toga da li ta imovina postoji uopšte, šta je sa tom imovinom. Nekada je bila njiva, a sada su stambene zgrade; nekada je bila fabrika, ona više ne postoji.
Prema tome, evidentiraće se imovina, pa će se onda utvrditi da li će naslednici, koji će se ovde legitimisati kao pravni naslednici ili vlasnici, daj Bože da ima i živih, dobiti svoju imovinu nazad ili će ta imovina biti obeštećena.
Ko će da vodi o tome evidenciju, nego zvanična javna i državna ustanova? Šta mislite, gospodo radikali, da je neko predložio da se za to osnuje posebna agencija? Kuku i lele kakvu bismo onda ovde raspravu imali. Ne, imamo Direkciju za imovinu Republike koja treba da vodi evidenciju. Ništa prirodnije. Siguran sam da se u tome razumemo.
Pominjanje Srpske pravoslavne crkve potpuno je bespredmetno, jer u ovom predlogu stoji da će se posebnim zakonom regulisati imovina Srpske pravoslavne crkve. Prema tome, tu instituciju stvarno treba izuzeti i ne mešati u ovoj raspravi.
Dakle, još jednom, da građane ne dovodimo u zabludu: ovo nije zakon o povraćaju imovine, nego zakon koji prethodi takvom zakonu, koji treba da uvede red, da vidimo koja je to imovina i ko su sada ti ljudi koji smatraju da treba da im se vrati. Da bi se to desilo, oni moraju da se legitimišu. Za mene koji nisam pravnik jednostavno je. Gospodo pravnici, molim vas, nemojte da komplikujete.