Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, pred nama je ovaj set zakona koji razmatramo u objedinjenoj raspravi i, u neku ruku nije sigurno preteška reč, tu je jedan od fundamentalnih zakona upravo zato što nakon njegovog usvajanja ostaje prostor da gotovo svako ministarstvo koje se nalazi u sastavu ne samo ove nego i budućih vlada Srbije neće moći da donosi bilo koja zakonska rešenja, a da ne implementira odredbe ovog zakona u svoja rešenja.
Praktično predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, kao i procena uticaja na životnu sredinu maksimalno su bazirani na direktivama Evropske zajednice 96/61 od 24. oktobra 1996. godine. Zatim, direktivama EU, znači IPPC direktive, BAT, odnosno primeni najboljih tehnologija, kao i Pravilniku o izgradnji i analizi uticaja objekata i radova na životnu sredinu SEGRS 62/92.
Pored toga, u odredbama zakona imamo i što dosadašnji predlozi zakona u prethodna dva anemična pokušaja da se usvoje neka zakonska rešenja, za razliku od onih koje imamo od 1991. godine. Imaju jedan aspekt ekonomskog dela, odnosno ulaganja sredstava u rešavanje problema zaštite životne sredine, a mogu biti i veći od osnovnih i trenutnih vrednosti, pogona ili objekata, kao i da imaju u vidu obezbeđenje uslova za očuvanje i racionalno korišćenje prirodnih resursa, a naročito rezerve vode i energetskih sirovina.
Rekao sam i prethodno, mora biti implementirano u budućem zakonu o rudarstvu i definisano kroz tu oblast. Takođe, imamo u vidu i sprečavanje transfera prljavih ekonomija i ekološki neefikasnih postrojenja, smanjenje misija zagađenja materija u atmosferi, smanjenje količine otpada i povećanje stepena ponovnog korišćenja putem prerada i recikliranja. Sprečavanje nekontrolisanih ispuštanja zagađujućih materija i dalje degradacije životne sredine, a što utvrđuje monitoring koji je ovde jedan ogroman pomak.
Saniranje zagađenih delova životne sredine i degradiranih prostora, očuvanje prirodnih ekosistema i biodiverziteta, integralna zaštita voda, vazduha i zemljišta, kompleksna materija. Za obezbeđivanje ovih uslova i za uspostavljanje sistema integralnog upravljanja životnom sredinom, odnosno ne igramo se ovde retoričkim rečnicima, da li je samo reč o zaštiti životne sredine, već se radi o upravljanju životnom sredinom.
Neophodno je i zakon predviđa primenu standarda ISO 1401. Kod svih većih privrednih subjekata i organizacija, kao i rad opštinskih organa, a za šta je članovima zakonima predviđena edukacija i obuka od strane Ministarstava, a samim tim su i obezbeđena sredstva za istu.
U tom smislu, neophodno je pojačati stručne službe zadužene za zaštitu životne sredine u opštinama i drugim većim privrednim subjektima, odnosno uspostaviti ih tamo gde one ne postoje.
Neophodno je formirati međuopštinske informacione sisteme Dakle, ubrzano iscrpljivanje neobnovljivih resursa, sirovina, kao i kontinuirana degradacija životne sredine imaće za posledicu nedostajanje da se obezbede supstituti i omogući reprocesuiranje deficitarnih sirovina. To je primena tehnologije, odnosno obaveza je svih subjekata, a pogotovu većih subjekata u društvu da se, pored zaštite životne sredine, bavimo i valorizacijom, odnosno primenom takvih tehnoloških rešenja kada ćemo moći da kao siromašno društvo nadoknadimo sve troškove koji nastaju na neadekvatnim tehnologijama.
Dakle, ekološki kriterijumi i kriterijumi održivog razvoja treba u većoj meri nego do sada da su zastupljeni u planiranju ukupnog razvoja organizacije i udruženja prostora i odlučujuće će uticati na izbor ciljeva i rešenja i prioriteta. Sa jasno uspostavljenim monitoringom, ukupnim povezivanjem i korišćenjem telekomunikacionih sistema i uopšte informatičkih sistema uzajamno i njihovog povezivanja, skratićemo tu vremensku distancu između sredina koje do sada nisu razmatrane u dovoljnoj meri. Poznate su te crne rupe u Srbiji gde imamo problem već uveliko supresioniranih stanja životne sredine koja zaključuju i traže određenu povećanu pažnju koju do sada nismo imali prilike da koristimo.
Moj prethodnici su govorili o sredinama iz kojih dolaze. U sredini iz koje dolazim, imate da deca naseljenog mesta Vreoci nisu u stanju da u zadatim normama održe svoje fizičke aktivnosti. U svakom slučaju, to podrazumeva da predlogom ovog zakona, koji u sebi implementira sasvim dovoljne i konkretne mere, a kako je i navedeno, zagađivač plaća i moraće da snosi sve odgovornosti za ono što se dešava.
Samim tim, prevazilaziće probleme koje sami nismo u stanju da rešimo bez određenih kriterijuma, izvinjavam se svima, poštovane kolege, verujem da smo svi umorni, pred nama nisu samo odredbe zakona koje se tiču isključivo nadležnog ministarstva koje je predložilo ove zakone. Sretaćemo se kroz sva sledeća rešenja ukoliko, a siguran sam, sa velikim konsenzusom usvojimo ovakav predlog zakona. Hvala.
Dame i gospodo, javio sam se za reč zarad istine. Prva stvar i tema je zakon o energetici. Ovaj zakon u dva koraka rešava pitanje snabdevanja prirodnim gasom. Dakle, jednostavno imamo kvalifikovanog i tarifnog kupca. Zakon predviđa energetske subjekte kojima se utvrđuje obaveza za snabdevanje prirodnim gasom tarifnih kupaca, a u okviru tog energetskog subjekta moraju se urediti - utvrđivanje godišnjih potreba tarifnih kupaca, kao i sklapanje ugovora za potrebne količine.
Dalje, zakon predviđa transport prirodnog gasa, i operatora sistema, koji mora u sebi sadržati razdvojene račune, upravljanje transportnim sistemom, održavanje pogonske spremnosti i revitalizaciju i razvoj istog.
Dakle, ovo o čemu se pričalo, da se vadi gas pa se ne zna koliko je izvađeno, ne postoje merni instrumenti, to jednostavno kao moguće tehničko rešenje nije prihvatljivo i nije u praksi registrovano. Mi imamo jedan pravac što se tiče snabdevanja gasom izvan naše zemlje. To su sve merljive stvari i pod jasnom kontrolom.
Upravo ovaj zakon rešava sve one probleme koji nisu definisani, vezano za transparentnost računa i za skladištenje, pogotovo što se, ne znam koliko vam je to poznato, ugovori sklapaju na godišnjem nivou, izuzetno su visoke cene koje plaća naša država za skladištenje tog gasa.
To je ono što se ovim zakonom predviđa u budućnosti kao rešenje; kako tehničko-tehnološkom, tako i zakonskom regulativom uvodi se jedan jasan i transparentan princip odnosa samih subjekata nabrojanih u ovom prvom koraku i u prvoj oblasti rešavanja. Drugo, ovo sada ne bih navodio iz jednog prostog razloga, a videćemo to kroz amandmane i rešiti detaljno kako je to predvideo ovaj zakon.
Još jednu ključnu stvar, zarad istine, moram da kažem kako celokupnoj javnosti Srbije, tako i vama, kolege narodni poslanici. Upravo je DSS ta stranka koja je inicirala da se ispita nepotreban uvoz električne energije još tokom 2001. godine. Poznato je da je u januaru, februaru i martu, najtežem periodu za EPS, kada bukvalno jedan kilovat struje nije uvezen, sistem elektroprivrede održan, sistem je dao onoliko električne energije koliko je bilo potrebno građanima.
Dakle, na skupštinskim odborima, kada SRS svojom odlukom nije učestvovala u njihovom radu, upravo su poslanici DSS-a zahtevali izjašnjavanje svih relevantnih činilaca na Skupštini i pred skupštinskim odborima, vezano za uvoz struje. DSS vezivati za te stvari... Jednostavno, slava je otvorena za sve, pa ko voli neka dođe; i nije tačno da su bili samo Vuk Hamović i Lazarević, mnogi poslovni ljudi su bili na toj slavi.
Samo kratko, suština svakog zakona je određivanje cilja, ne strategije. Znači, vezano za priču o velikom problemu nepostojanja skladišta prirodnog gasa; to naša država nema, kako ste i sami rekli, od 1972. godine i mnogo ranije pa do danas to nije rešavano.
Ali, pitanje zašto nije rešavano ne možemo postavljati svakoj vladi. Znači, ovim zakonom se postavljaju ciljevi, koji do sada nisu postojali, jer su postojale samo strategije koje nisu obavezivale.