Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, pred nama je ovaj set zakona koji razmatramo u  objedinjenoj raspravi i, u neku ruku nije sigurno preteška reč, tu je jedan od fundamentalnih zakona upravo zato što nakon njegovog usvajanja ostaje prostor da gotovo svako ministarstvo koje se nalazi u sastavu ne samo ove nego i budućih vlada Srbije neće moći da donosi bilo koja zakonska rešenja, a da ne implementira odredbe ovog zakona u svoja rešenja.
Praktično predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, kao i procena uticaja na životnu sredinu maksimalno su bazirani na direktivama Evropske zajednice 96/61 od 24. oktobra 1996. godine. Zatim, direktivama EU, znači IPPC direktive, BAT, odnosno primeni najboljih tehnologija, kao i Pravilniku o izgradnji i analizi uticaja objekata i radova na životnu sredinu SEGRS 62/92.
Pored toga, u odredbama zakona imamo i što dosadašnji predlozi zakona u prethodna dva anemična pokušaja da se usvoje neka zakonska rešenja, za razliku od onih koje imamo od 1991. godine. Imaju jedan aspekt ekonomskog dela, odnosno ulaganja sredstava u rešavanje problema zaštite životne sredine, a mogu biti i veći od osnovnih i trenutnih vrednosti, pogona ili objekata, kao i da imaju u vidu obezbeđenje uslova za očuvanje i racionalno korišćenje prirodnih resursa, a naročito rezerve vode i energetskih sirovina.
Rekao sam i prethodno, mora biti implementirano u budućem zakonu o rudarstvu i definisano kroz tu oblast. Takođe, imamo u vidu i sprečavanje transfera prljavih ekonomija i ekološki neefikasnih postrojenja, smanjenje misija zagađenja materija u atmosferi, smanjenje količine otpada i povećanje stepena ponovnog korišćenja putem prerada i recikliranja. Sprečavanje nekontrolisanih ispuštanja zagađujućih materija i dalje degradacije životne sredine, a što utvrđuje monitoring koji je ovde jedan ogroman pomak.
Saniranje zagađenih delova životne sredine i degradiranih prostora, očuvanje prirodnih ekosistema i biodiverziteta, integralna zaštita voda, vazduha i zemljišta, kompleksna materija. Za obezbeđivanje ovih uslova i za uspostavljanje sistema integralnog upravljanja životnom sredinom, odnosno ne igramo se ovde retoričkim rečnicima, da li je samo reč o zaštiti životne sredine, već se radi o upravljanju životnom sredinom.
Neophodno je i zakon predviđa primenu standarda ISO 1401. Kod svih većih privrednih subjekata i organizacija, kao i rad opštinskih organa, a za šta je članovima zakonima predviđena edukacija i obuka od strane Ministarstava, a samim tim su i obezbeđena sredstva za istu.
U tom smislu, neophodno je pojačati stručne službe zadužene za zaštitu životne sredine u opštinama i drugim većim privrednim subjektima, odnosno uspostaviti ih tamo gde one ne postoje.
Neophodno je formirati međuopštinske informacione sisteme Dakle, ubrzano iscrpljivanje neobnovljivih resursa, sirovina, kao i kontinuirana degradacija životne sredine imaće za posledicu nedostajanje da se obezbede supstituti i omogući reprocesuiranje deficitarnih sirovina. To je primena tehnologije, odnosno obaveza je svih subjekata, a pogotovu većih subjekata u društvu da se, pored zaštite životne sredine, bavimo i valorizacijom, odnosno primenom takvih tehnoloških rešenja kada ćemo moći da kao siromašno društvo nadoknadimo sve troškove koji nastaju na neadekvatnim tehnologijama.
Dakle, ekološki kriterijumi i kriterijumi održivog razvoja treba u većoj meri nego do sada da su zastupljeni u planiranju ukupnog razvoja organizacije i udruženja prostora i odlučujuće će uticati na izbor ciljeva i rešenja i prioriteta. Sa jasno uspostavljenim monitoringom, ukupnim povezivanjem i korišćenjem telekomunikacionih sistema i uopšte informatičkih sistema uzajamno i njihovog povezivanja, skratićemo tu vremensku distancu između sredina koje do sada nisu razmatrane u dovoljnoj meri. Poznate su te crne rupe u Srbiji gde imamo problem već uveliko supresioniranih stanja životne sredine koja zaključuju i traže određenu povećanu pažnju koju do sada nismo imali prilike da koristimo.
Moj prethodnici su govorili o sredinama iz kojih dolaze. U sredini iz koje dolazim, imate da deca naseljenog mesta Vreoci nisu u stanju da u zadatim normama održe svoje fizičke aktivnosti. U svakom slučaju, to podrazumeva da predlogom ovog zakona, koji u sebi implementira sasvim dovoljne i konkretne mere, a kako je i navedeno, zagađivač plaća i moraće da snosi sve odgovornosti za ono što se dešava.
Samim tim, prevazilaziće probleme koje sami nismo u stanju da rešimo bez određenih kriterijuma, izvinjavam se svima, poštovane kolege, verujem da smo svi umorni, pred nama nisu samo odredbe zakona koje se tiču isključivo nadležnog ministarstva koje je predložilo ove zakone. Sretaćemo se kroz sva sledeća rešenja ukoliko, a siguran sam, sa velikim konsenzusom usvojimo ovakav predlog zakona. Hvala.

Dame i gospodo, javio sam se za reč zarad istine. Prva stvar i tema je zakon o energetici. Ovaj zakon u dva koraka rešava pitanje snabdevanja prirodnim gasom. Dakle, jednostavno imamo kvalifikovanog i tarifnog kupca. Zakon predviđa energetske subjekte kojima se utvrđuje obaveza za snabdevanje prirodnim gasom tarifnih kupaca, a u okviru tog energetskog subjekta moraju se urediti - utvrđivanje godišnjih potreba tarifnih kupaca, kao i sklapanje ugovora za potrebne količine.       
Dalje, zakon predviđa transport prirodnog gasa, i operatora sistema, koji mora u sebi sadržati razdvojene račune, upravljanje transportnim sistemom, održavanje pogonske spremnosti i revitalizaciju i razvoj istog.
Dakle, ovo o čemu se pričalo, da se vadi gas pa se ne zna koliko je izvađeno, ne postoje merni instrumenti, to jednostavno kao moguće tehničko rešenje nije prihvatljivo i nije u praksi registrovano. Mi imamo jedan pravac što se tiče snabdevanja gasom izvan naše zemlje. To su sve merljive stvari i pod jasnom kontrolom.
Upravo ovaj zakon rešava sve one probleme koji nisu definisani, vezano za transparentnost računa i za skladištenje, pogotovo što se, ne znam koliko vam je to poznato, ugovori sklapaju na godišnjem nivou, izuzetno su visoke cene koje plaća naša država za skladištenje tog gasa.
To je ono što se ovim zakonom predviđa u budućnosti kao rešenje; kako tehničko-tehnološkom, tako i zakonskom regulativom uvodi se jedan jasan i transparentan princip odnosa samih subjekata nabrojanih u ovom prvom koraku i u prvoj oblasti rešavanja. Drugo, ovo sada ne bih navodio iz jednog prostog razloga, a videćemo to kroz amandmane i rešiti detaljno kako je to predvideo ovaj zakon.
Još jednu ključnu stvar, zarad istine, moram da kažem kako celokupnoj javnosti Srbije, tako i vama, kolege narodni poslanici. Upravo je DSS ta stranka koja je inicirala da se ispita nepotreban uvoz električne energije još tokom 2001. godine. Poznato je da je u januaru, februaru i martu, najtežem periodu za EPS, kada bukvalno jedan kilovat struje nije uvezen, sistem elektroprivrede održan, sistem je dao onoliko električne energije koliko je bilo potrebno građanima.
Dakle, na skupštinskim odborima, kada SRS svojom odlukom nije učestvovala u njihovom radu, upravo su poslanici DSS-a zahtevali izjašnjavanje svih relevantnih činilaca na Skupštini i pred skupštinskim odborima, vezano za uvoz struje. DSS vezivati za te stvari... Jednostavno, slava je otvorena za sve, pa ko voli neka dođe; i nije tačno da su bili samo Vuk Hamović i Lazarević, mnogi poslovni ljudi su bili na toj slavi.

Samo kratko, suština svakog zakona je određivanje cilja, ne strategije. Znači, vezano za priču o velikom problemu nepostojanja skladišta prirodnog gasa; to naša država nema, kako ste i sami rekli, od 1972. godine i mnogo ranije pa do danas to nije rešavano.
Ali, pitanje zašto nije rešavano ne možemo postavljati svakoj vladi. Znači, ovim zakonom se postavljaju ciljevi, koji do sada nisu postojali, jer su postojale samo strategije koje nisu obavezivale.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, tačno je da stoji u obrazloženju ono što je navedeno i što su prethodnici govorili, vezano za amandman na član 1. stav 2, ali je tačno da se isti zahtev traži za odredbu člana 10 - 24. odnosno 146 - 147. gde se zahteva brisanje članova ovog zakona.
Suštinski, a postoji jedna jasna odrednica...
(Predsednik: Samo trenutak. Molim narodne poslanike da sednu i omoguće poslaniku da se obrati Skupštini, u protivnom ću biti prinuđen da prekinem sednicu i dam pauzu.)
Jednostavno, postoji zakonski osnov u članu 94. Ustava Republike Srbije u stavu 4, gde se poslovi mogu poveriti organizaciji, pa u tom smislu i obavljanje određenih stručnih poslova na unapređenju energetske efikasnosti i korišćenja energije i racionalne primene izvora energije. Samim tim, pored neophodne harmonizacije sa direktivama EU i Evropskog parlamenta, vezano za istu oblast energetike i trošenje energetskih sredstava, jasno postoji zakonski osnov zašto se osnivaju agencije.
Moram da kažem da ipak Republička skupština formira tu agenciju i kontroliše njen rad, definiše njene finansije i ta agencija mora da polaže račune Republičkoj skupštini. Prema tome, ne vidim razloge za bojazan od nekih mahinacija. Naprotiv, ovaj zakon upravo uređuje sve one šupljine u propisima koje smo imali do sada kroz zakone o preduzećima kojih se nije držala nijedna vlada u prošlom periodu. Hvala.

U svakom slučaju, s obzirom na načelna objašnjenja koja se daju u obrazlaganju podnetih amandmana, ona normalno zaslužuju i načelan odgovor, pa se kaže - kao što je u stavu 1, pa onda da se navode svi mogući službeni glasnici i njihovi brojevi, redom kako su izašli, i u kom periodu. Jednostavno, 5. oktobar je bio i prošao. Počele su promene i ovo je deo promena koje se odnose na društvene promene, na reorganizovanje društva.
Zato, jednostavno, malo i buni one koji bi da vrate priču unazad. To je osnovni razlog zašto to toliko nije baš ni jasno i zašto na prvi pogled, moram ponoviti, gotovo nijedna vlada do sada nije poštovala do kraja Zakon o preduzećima. Nema potrebe da ponavljam da je 1996. godine usvojena reorganizacija, rekonstrukcija, modernizacija EPS-a i NIS-a, i da to nikada nije dovedeno do one pune mere, niti je zaživelo, a opet vezano za Zakon o preduzećima i obaveze koje iz toga proističu.
Dakle, pokušavamo da uvedemo red, na način kako je to već svuda u okruženju oko nas urađeno sa elektroenergetskim sistemima, i onda jednostavno moramo da se prepoznamo i da budemo kompatibilni sa njima. Naravno, ono što je praksa donosila - sve moguće zloupotrebe, brojne ili ne, to će dokazati one službe i državni organi koji će se time baviti, a Skupština je ovde da usvaja zakone i da se o njima stara.
Dakle, naravno da brisanje svih ovih članova, kako traže pojedini narodni poslanici, uz obrazloženja koja daju, dovodi do obesmišljavanja kompletnog zakona, a to onda nije ono što se mora napraviti, ne zato što je to neki bauk nego se društvene promene moraju završavati. Prosto, tranzicija je i tu smo gde jesmo, a siguran sam da će ovo doneti mnogo bolje i organizovanije snabdevanje električnom energijom.
A, stalno brkanje agencije za energetiku i regulatorne agencije kod prethodnih govornika može da izazove zbunjivanje. Jednom se pozivamo na stručna ovlašćenja koja imaju te agencije, drugi put se pozivamo na njihovo finansiranje, a u suštini iza toga stoji briga za kontrolom.
Ako Skupština Republike Srbije nije dovoljno mudra da izabere Vladu Srbije i Vlada Srbije nije dovoljno mudra da izabere ministarstvo, a upravo su te dve agencije u ravni sa Ministarstvom energetike i rudarstva... Jedino je regulatorna agencija direktno formirana od strane Republičke skupštine, ne agencija za energetiku, kako se to do sada sa ove govornice govorilo. Dakle, tu je ključ. I zašto nekome smeta što finansiranje regulatorne agencije neće biti ni iz budžetskih sredstava, a naravno ni iz donacija povezanih lica koja mogu učestvovati u proizvodnji i dopremi električne energije. Tu se upravo izbacuje jedna mogućnost korumpiranja, a naravno, upravo ta agencija koja je ključna polagaće račune ovoj skupštini, od nje će biti birana i menjana.

Predlažem Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj amandman u danu za glasanje, jer, ponavljam, sve brige oko toga kako će podneti domaća proizvodnja, šta će biti sa našom Elektroprivredom Srbije, upravo ovaj zakon i njegova rešenja vraćaju proizvođačima distribuciju, bilo da se radi o električnoj energiji, o toplotnoj ili gasnoj, a shodno prema ingerencijama, pošto se tu ne možemo mešati u ingerencije lokalne samouprave.
Ali, samim tim što će distribuciji biti vraćena proizvodnja, normalno je da proizvodnja definiše tarife i cene, jer će time i ona sama sebi definisati tržište, odnosno pomagati tj. jednostavno upravljati sama sobom i svojim proizvodom.
Iz tog razloga, ne samo ovaj amandman, nego i sve druge brige vezane za to - šta će biti sa našim elektroenergetskim sistemom, u priličnoj meri su neosnovane. Ono što buni to jeste prenosni sistem, ali, to znaju oni koji rade u elektroprivredi, prenosni sistem je i do sada uvek bio, uslovno rečeno, država u državi.

Jednostavno ovo je pogrešno tumačenje, pogrešna interpretacija odavde izrečena, na amandman koji je podnesen vezano za član 67. Predloga zakona. Koristim svoje ustavno pravo, ne političku stranku kojoj pripadam, nego ono što su me građani poslali ovde, i štitim interese kako zaposlenih u EPS-u, tako i onih koji treba da žive od električne energije i da imaju u dovoljnoj meri i dovoljnoj količini da bi jednostavno obavljali svoje životne potrebe.
Zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Amandman se ne prihvata, s obzirom da utvrđivanje tarifnih stavova zavisi od niza elemenata koji utiču na tehničko-tehnološko funkcionisanje sistema kao celine. Neki od tih navedenih elemenata u stavu 4, a isto tako u članu 67, i u svim dosadašnjim tarifnim sistemima postavljani za utvrđivanje tarifnih stavova vezani su za postupak utvrđivanja opravdanih troškova proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije.
Iz tog razloga sam i rekao da upravo ovaj zakon vraća distribuciju proizvodnji, što nije do sada bio slučaj, a pomenuo sam da se najčešće ovde vezivala diskusija i odnos pravio prema prenosnom sistemu, i čak bio bih slobodan da kažem ono što u praksi jeste bilo da prenosni sistem, odnosno ono što mi znamo, koji radimo u elektroprivredi, a zove se "Elektroistok", na neki način mi održavamo i mislim da je to sasvim jasno.

Pored drugih objašnjenja, moramo da se pridržavamo Poslovnika o radu Narodne skupštine i skupštinskih tela. S obzirom da je Zakonodavni odbor odbacio ove amandmane, dao je negativno mišljenje o amandmanima na članove 139, 140, 142. i 144, to je jedan od razloga da se ne prihvati. Konkretno, zadire više u probleme lokalne samouprave, nego što je rešenje ingerencije Vlade Srbije.

Gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je u svakom slučaju jako bitan i izuzetno reformski zakon, zakon koji nas definiše prema onome što je naš cilj, a to je da integrišemo našu državu u evropske tokove i da je povežemo što se tiče oblasti energetike.
Najpre regionalno da se interkonektujemo sa zemljama u okruženju na određenim pravilima, na određenim principima, pa tek onda iza toga da se interkonektujemo i sa EU, kada se određeni uslovi ispune i u zakonskoj regulativi, a i u tehničko-tehnološkoj.
Dakle, pred nama jeste sistemski zakon i izuzetno bitan zakon, koji u svakom slučaju rešava mnoge dileme i odavno Elektroprivreda Srbije grca u podzakonskim rešenjima, koja se nisu primenjivala ni u politički stabilnim vremenima.
Niko nije sprečavao prethodne vlade u stabilnim vremenima da primene Zakon o javnim preduzećima, pa da izvrše restruktuiranje Elektroprivrede tokom 90-tih godina, kada su pojedini bili predsednici, potpredsednici Vlade itd.
Pred nama je sistemski zakon koji ulazi u dubine energetskog sektora i suštinski menja odnose u energetici. Prilagođava direktivu EU, ali prema arhitekturi u kojoj se nalazi naša elektroprivreda, ne onako kako su dva zakonska rešenja koja je ponudio DOS u vreme svoja dva prethodna ministra, Gorana Novakovića i Kori Udovički, jer ta zakonska rešenja nisu do kraja uvažavala niti direktivu EU, niti su poznavala arhitekturu problema u kojoj se nalazi naš energetski sektor, kao i naftna industrija.
Veliki deo poslova usklađivanja samih propisa sa već pomenutom direktivom EU biće povereni jednom regulatornom telu, a to je agencija za energetiku. Naravno, time će se, na primer, odlučivati o tarifama, odnosno o cenama i drugim važnim pitanjima koja će biti udaljena, zasigurno biti udaljena ovim zakonskim rešenjem, od dnevne politike, odnosno od odluka same Vlade Srbije.
Iz kog razloga? Iz razloga što će kako preko ove agencije koju pominjem, tako i agencije za energetsku efikasnost u stvari biti nadležna Narodna skupština Republike Srbije, i to ovo zakonsko rešenje daje za razliku od prethodna dva. A čuli smo da to navodno usporava reforme, odnosno to je jednostavno bio period DOS-a kada je Vlada bila dovoljna sama za sebe, Skupština nije morala da postoji, nikakva kontrola nije morala da postoji, niti agencija, niti bilo šta drugo.
DSS smatra da i pitanje agencija, ne samo u energetici, nego u bilo kojoj oblasti, mora da se reši zakonski, a ne da se osniva uredbama i da se jednostavno ad hok osnivaju neke kontrole tih agencija.
Da se vratimo suštini. Agencija je nezavisno i neprofitabilno regulatorno telo, i ono će se finansirati iz godišnje naknade. Kontrolu rada agencije, koja je ovde bila spomenuta da neće postojati, upravo će vršiti Narodna skupština, kako sam rekao, zato što će definisati njene godišnje finansijske obaveze.
Upravo nezavisno od politike, odnosno zavisno od narodne volje i koga narod bude birao, bilo koju vladu ili bilo koju skupštinu, ona će moći da kontroliše tu agenciju i da daje određene zadatke, a opet njena osnovna stvar jeste da obezbedi električnu energiju, odnosno toplotnu, kako za industriju, tako i za široku potrošnju.
Dakle, upravo tu je ta demokratičnost i upravo tu je ta transparentnost, koja nije postojala u vreme onih koji su govorili da su znatno transparentni, pa su posle bili predmeti anketnog odbora ove skupštine. O tome će, naravno, da se izjasne oni organi koji za to treba da budu i zato i postoje u ovoj državi.
Prosto rečeno, ovde se čulo sa govornice da se ne razvija konkurentnost. Pa, naprotiv, upravo se razvija konkurentnost, i to imate u članu 4. tačka 3) ovog zakona, ali da se vratimo. Ukida se monopol u proizvodnji električne energije i to mnoge brine da li će EPS, ovakav kakav je, izdržati tu konkurentnost. Siguran sam da hoće izdržati, iz prostog razloga što se ovaj zakon ne bavi ni statusnim, ni vlasničkim odnosima.
On upravo reguliše i približava nas onim zakonskim regulativama koje jednostavno poznaje i Makedonija, i Bugarska, i Rumunija, Mađarska, Hrvatska, BiH, odnosno Republika Srpska. Jednostavno, moramo da se uklopimo u procese koje smo kao država preuzeli međunarodnim sporazumima koji su potpisani u Atini.
Dakle, ukidanje monopola u proizvodnji električne energije, jer će biti uključeni nezavisni proizvođači električne energije i oni će u svakom slučaju dobijati licence, kako je ovde i rečeno zakonskim rešenjem. Te licence će moći da dobiju proizvođači i distributeri.
Naravno, vršiće se evidencija svih ugovora, da se ne bi dešavalo nekontrolisano odlivanje poreskih sredstava i doprinosa naših građana. Sve će te odnose obavljati operator tržišta i on će isto kao i operator prenosa biti u okviru prenosnog sistema, zato što će jednostavno Elektroistok ovim zakonskim rešenjem izaći iz sastava Elektroprivrede Srbije i postaće samostalni prenosni sistem, ali dostupan svima koji proizvode, kupuju ili prodaju električnu energiju.
Ono što se reklo, bar ono na šta su apostrofirali moji prethodni govornici, upravo ovaj zakon jeste ukinuo tog trgovca na veliko, što se, s jedne strane, smatralo kao bojazan, i opravdano jeste bojazan, a, sa druge strane, smatra se kao neko reformsko rešenje.
Naprotiv, nije reformsko rešenje, jer zamislite šta može da radi sada taj trgovac na veliko. Može upravo proizvođaču da prodaje struju, da vrte u krug jedni drugima i zamislite sada da trgovac na veliko prodaje Elektroprivredi Srbije struju koju je Elektroprivreda Srbije proizvela. Upravo iz tog razloga je to izbačeno iz zakona i upravo su to one nesuglasice koje, čini mi se, nisu dovoljno dobro prezentirane od strane mojih prethodnih govornika.
Naprotiv, smatram da će primenom ovog zakona i upravo kontrolom, prvenstveno od Skupštine Republike Srbije, pa zatim Vlade, svih ovih agencija koje sam pomenuo, i naravno u saradnji sa resornim Ministarstvom energetike, upravo doći do jednog efikasnijeg energetskog sistema i doći, praktično gledano, do jako neophodnog predaha Elektroprivrede Srbije, da bi mogla jednostavno da dokapitalizuje svoje resurse, da ih obnovi.
Poznato je da smo bili u izolaciji dovoljno dugo, poznato je da remontovanje i modernizacija samog sistema, kako prenosnog tako i proizvodnog, i distributivnog, nije jednostavno bila u skladu sa upotrebom, pa iz tog razloga i dan-danas imamo velike gubitke u prenosu i transmisiji električne energije.
Svima vama je dobro poznato da završetkom transformacionog sistema u Srbiji u stvari praktično već stičemo uslove za konektovanje i ponovo se vraćamo tamo gde smo bili u periodu pre bombardovanja i oštećenja ukupnog energetskog sistema, bombardovanja naše države 1999. godine, i vraćanje sistema na onu poziciju u kojoj je nekada bio.
Preduslov za to svakako jeste ovaj zakon, koji nas približava regulativi koju poznaju okruženja oko nas, a naravno i Evropska unija.

Naravno da oni koji poznaju sistem EPS-a, a i NIS-a, znaju zašto je izbačeno ono što je sadržao prethodni predlog zakona, ali ono što najčešće brine i o čemu se najčešće govorilo u javnosti, naravno da je ovaj zakon prošao ocene stručne javnosti.
Iskoristio bih priliku da pozdravim rudare Kolubare, da im poželim srećan praznik, Sveti Prokopije je dan rudara Kolubare.
Dakle, zašto nema uglja? Nema ga zato što ovaj zakon tretira finalnu priču. Ne tretira proces kako se dolazi, on se bavi energijom, ne bavi se onim procesima kako se do nje dolazi, ne bavi se preradom nafte, ne bavi se ni otkopavanjem uglja, transportom i preradom u termoelektranama, tako da nema bojazni da će rudari biti zaobiđeni ovim predlogom zakona, odnosno isključeni iz vertikalno organizovanog preduzeća, onako kako je predvidela direktiva EU.
Ona ostavlja još jedan prostor koji nije pomenut u prethodnim govorima, da upravo Vlada, pored vertikalno organizovanog preduzeća, može odlučiti i o onim preduzećima koja su izdvojena, odnosno o organizovanju zavisnih preduzeća, s obzirom na veliku glomaznost elektroprivrede, kako jeste organizovana, daje garanciju kao osnivač i zaposlenima, a i razvijanju kasnije tih preduzeća i omogućavanju njihovog prilagođavanja na tržištu.
Sledeća bojazan o kojoj se ovde govori – da li je ovaj zakon preliberalan u odnosu na stanje kakvo jeste u EPS-u i NIS-u i da li ćemo moći da odgovorimo konkurenciji jednog liberalizovanog tržišta. I u prethodnom govoru sam rekao da ćemo uspeti da odgovorimo onoliko koliko brzo budemo uspeli da prepoznamo organizovanje, kako vertikalno, tako i u okviru zavisnih preduzeća.
Koliko brzo budemo radili, koliko brzo budemo dobili efikasnu EPS koja će imati finalni proizvod, tako će ona biti konkurentna na tržištu. I ono što je prethodni kolega postavio kao pitanje, druga zakonska rešenja gde zakon o energetici definiše uslove trgovine i preče pravo vezano za proizvode. Razna ministarstva su dala uredbe i određene zakone.
Da bi to bilo efikasno i da bismo omogućili da budemo konkurentni na tržištu, moramo da određene rokove i poštujemo, tako da bi dinamika redosleda stvari bila da se u roku od tri meseca od usvajanja ovog zakona formira agencija za energetiku. Šest meseci nakon usvajanja ovog zakona, mora da utvrdi načine organizovanja energetskih subjekata za obavljanje energetskih delatnosti, odnosno ono što su obavljala javna preduzeća po važećem zakonu.
Tek nakon 12 meseci od usvajanja ovog zakona, agencija za energetiku će doneti tarifne sisteme, doneće metodologiju za određivanje tarifnih elemenata, za određivanje cena i utvrdiće kriterijume i način utvrđivanja troškova priključaka na sisteme. To će omogućiti, nadamo se, u jednom jasnom roku i prepoznavajući arhitekturu problema u kojima jesmo, da se prilagodimo onome što se od nas traži, a vreme nam ističe, obzirom na preuzete međunarodne obaveze naše države, vezano za Atinski sporazum.
Još jedna napomena vezana za govor prethodnog kolege, upravo svi ti direktori i upravni odbori, zašto niste predložili kroz amandmanska rešenja čak i nadzorne odbore. Ako već imamo upravne, onda bi trebalo da imamo i nadzorne odbore, kako predviđa Zakon o preduzećima, koji inače ni Vlada u vreme SPS nije primenjivala, pa sada moramo da uređujemo zakonsku državu, onakvu kakvu smo obećali u svojim predizbornim obećanjima, bar što se tiče DSS.
Savet agencije čini pet članova i njihov mandat je na četiri godine. Najviše mogu biti birani u svoja dva mandata. Oni po svom obrazovanju moraju imati visoku stručnu spremu, minimum 10 godina radnog iskustva, ne mogu biti poslanici jer polažu račune Skupštini i isto tako, radi čiste demokratičnosti i čiste kontrole, ne mogu biti u organima političkih organizacija, političkih subjekata.
Jednostavno, primera radi, Rade Obradović, kao predsednik Saveta DSS, ne može da bude član saveta agencije, jer je tako predviđeno zakonom, ako usvojite ovaj zakon. Naravno, ne mogu da budem ni ja, da se ne ljute oni koji su pomenuti, niti bilo ko od nas ko u ovom jako bitnom i osetljivom trenutku za našu državu odlučuje, ali još jednom bih iskoristio priliku da mojim rudarima poželim srećnu slavu, a vas kolege poslanici da pozovem da glasate za ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, dosta smo slušali o već datim objašnjenjima zbog čega se određeni amandmani predloženi od strane poslanika odbijaju, počeo je da se koristi i ranije u članovim ovog zakona proces inkluzije, nažalost kod dece ometene u razvoju, i to se čak koristilo za politizaciju i dokazivanje kako je prethodni zakon bio toliko reformistički, da ovaj sada jednostavno ne predstavlja ništa do jedno nazadovanje. To jednostavno nije tačno.
Tako da kada se već čitaju neke stvari, dosta su me isprovocirale misli koje je svojevremeno pisao Borisav Pekić. Znači, da bi se nešto znalo, najpre treba imenovati, ništa vam ne vredi ako sve znate o kravi, a istovremeno bika opisujete kao kravu. Na kraju, kada ga primenite dobićete mleko onoliko koliko ste bili u pravu, a najverovatnije papak u čelo.
Dakle, ovde se radi o nultom razredu, znači da će to u suštini biti 9 godina, ali nije definisano, s obzirom na ključni predlog kako se ovde citira kroz sve evropske zemlje. Dakle, o svemu se ovde mislilo. Jednostavno, zašto izvrćemo ono što ovde jasno piše.
Dajte da radimo oanko kako treba i da zaista pristupamo do kraja pošteno ovom predlogu zakona, a ne da se branimo, odlazeći sa vlasti, kao da se rastajemo od života. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici i dragi prijatelji koji to jeste (to je tradicionalni pozdrav u Demokratskoj stranci Srbije), ja jesam taj koji je 29. septembra, ne 5. oktobra, pokrenuo neke stvari u "Kolubari" i jedini sam čovek koji nije kriznim štabom doveden na mesto direktora "Kolubare", nego odlukom Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, na predlog generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Smenjen sam zato što sam pripadnik DSS-a i zato što je nama sveta Srbija, zato što sam za vreme svog direktovanja pokazao da 54,4% troškova koji su planirani na tom nivou te godine da se racionališu, na nivou EPS-a je napravljeno jedno javno preduzeće koje sam ja vodio; dvadesetdva javna preduzeća nije zanimala reforma, nije zanimala promena u ovom društvu, nije zanimalo ništa.
Naravno da sam smenjen na način kako dolikuje, jer smo već čuli od kolege Mila, to se ti sećaš iz vremena kada si sarađivao preko univerzitetske konferencije sa pokojnim Zoranom Todorovićem. Jednostavno i prosto rečeno, smenjen sam onako kako vi radite. Gospodine Jovanoviću, jeste dramaturg ali znate vi nešto iz istorije. Setite se Drugog zasedanja AVNOJ-a: neki delegati nisu došli na tu sednicu. Isto je bila noćna sednica. Mislim da se ni u veterinarskoj stanici noću ne menjaju ljudi, uz državnu bezbednost vašeg Nenada Milića i Toše Dimitrijevića, a ne pravu državnu bezbednost.
Prema tome, te činjenice da sam ja smenjen zbog nerezultata su netačne. Sadašnji zamenik, odskora vaš lični prijatelj koji je postavljen za ministra energetike i rudarstva je u svojoj kancelariji sa tada inspektorom za privredni kriminal, pošto tri kruga finansijske policije nisu našli ništa i dokazano u sudskom postupku krivotvorenja izjava određenih ljudi, sklanjanja dokumentacija, guranja u novine falsifikovanih dokumenta kada ni ja ni moj pravni zastupnik nismo znali zbog čega je pokrenut postupak, ali je naravno trebala afera. Upravo vaša informativna služba DSS-a preko imejla šalje kućni prijatelj Vojislav Koštunica. Ja bih voleo da sam kućni prijatelj Vojislava Koštunice, ali nisam.
Koštunica napada rad Vlade, a njegov kućni prijatelj oteo rudarske pare da bi pravio kuću. Gospodine Jovanoviću, ja ne živim kao podstanar negde, živim u kući koja je napravljena 1962. godine od kredita. Tako paušalno govorite o nečemu a da realno radnog staža nemate ni vi ni kolega Mile. Vi ste završili geologiju, a ja sam završio rudarstvo. Lako je pričati sa pozicije izmišljenog radnog mesta pomoćnika direktora za ljudske resurse.
(Predsedavajuća: tri minuta i 30 sekundi.)
Taj pomoćnik direktora za ljudske resurse ima platu oko 85.000-86.000 dinara. Normalno da ćete vi za to da se borite, ali DSS, niti i jedan njegov predstavnik nije okrenuo telefon ni okružnog ni opštinskog tužilaštva da urgira za svog poslanika i člana, nego ima svako da bude dostupan pravdi; za to smo se i borili i za to treba da se izborimo, da se ne vraćam na aferu zašto je Branko Crni sada u zatvoru.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, suština Predloga formiranja agencijskog fonda i njegova svrha poziva da podržimo i usvojimo ovakvu inicijativu. Naravno da je bilo pokušaja na lokalnom i okružnom nivou u 2001. godini da se putem kredita podstakne stvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća. Obzirom na to da privreda nije u stanju da pomogne u punjenju sredstava potrebnih za ovaj fond, jer slika privrede kakva je danas nije baš tako ružičasta, naročito ako se zna da se za porez na promet, carinske dažbine i ostale takse izdvaja oko 27,8 milijardi dinara, a za lična primanja oko 28,5 milijardi dinara, jasno je da je iznos u investicijama u digresiji. Naprosto, na jedan dinar za investicije sleduje 4,5 dinara kredita.
To su posledice onoga što je ova vlast nasledila, a takođe će doći i posledice ovoga što se zove donacije, tj. vreme za vraćanje prvih tranši kredita. Teško je verovati da će u ovakvom ambijentu privreda toliko "oživeti" i nadoknaditi tih 16,35 dinara potrebnih za državne namete, kao i 16,76 dinara za plate trenutno zaposlenih u Srbiji, na dinar uložen u investicije.
Namera jeste da ono što spoznajemo u svetu, kao što je npr. korporacija "Krup" koja oko sebe okuplja u direktnom interaktivnom odnosu 70-80 malih i srednjih preduzeća za proizvodnju različitih delova za finalni proizvod "Krup", bager za površinsku eksploataciju. Dakle, moguće je da i kroz privatizaciju preduzeća i predstojeće restrukturiranje privrede Srbije nastanu matične kuće tipa "Krup", oko kojih će se "okupljati", odnosno u čiji rad će se uključivati novo - staro nastala mala i srednja preduzeća.
Teško je verovati da će se, kako se tvrdi, Fond puniti od strane privatnih banaka koje će kroz njega plasirati novčanu masu koju poseduju, iz razloga što i sada kao i do sada privreda u Srbiji posluje sa kratkoročnim kreditima, a znamo kako su zbog toga prošle "likvidirane" banke po Srbiji.
Dakle, nisu banke krive privredna preduzeća nisu u stanju da akumuliraju novčana sredstva, te da u povratnoj vezi otplate podignute kredite. Pogotovo ako se uzme u obzir da nasleđen način kompenzacionog poslovanja sve manje ima upliva, to se i kompenzaciono izmirenje dugova svelo na minimum.
Ipak, i pored ovakvog ambijenta u privredi, treba podržati ovakva rešenja za formiranje Garancijskog fonda jer budućnost i izlazak iz krize privrednih subjekata u Srbiji jeste upravo kroz mala i srednja preduzeća.

Poštovana gospođo Čomić, narodni poslanici, uvaženi prijatelji iz Narodnog pokreta "Otpor" i vi unesrećeni što ne znate gde su vam najmiliji nestali u dešavanjima na Kosovu u proteklom periodu, osnov za repliku jeste da ja nisam taj koji je ugovarao bager SRS 1200 i njegovu revitalizaciju. U vreme dok sam bio generalni direktor "Kolubare", najvećeg privrednog kompleksa u Srbiji, učestvovao sam u radu komisije ispred "Kolubare" i dela  kome pripada uvažena, ovde prisutna gospođa Dana Vuković iz direkcija za investicije i za eksploataciju uglja, ali ostalih ljudi ovde nema.
Činjenica je da je "Kolubara" dala negativan stav na ono što je usvojeno, a usvojeno je da nosilac posla bude nemačka firma "FAM", koja je po raspadu demokratske Nemačke -DDR-a, bila ta koja je, u stvari, nosilac poslova "Ketena", firme koja proizvodi bagere, ali odlagače, ne rotorne bagere. Došlo je do nečega što nije u praksi, barem praksi površinske eksploatacije, ustrojeno, da nešto što je "pola riba, pola devojka" prođe.
Jednostavno, na donje postolje bagera 1200 dato je rešenje da bude gornja gradnja bagera 1300; nešto što nije zadovoljilo uslove i nešto
što nigde u svetu nije dalo praksu kopanja. Znači, nije dokazalo svoje kapacitete i svoju upotrebnu vrednost. To je ono što jesu ljudi iz "Kolubare", na čelu sa mnom, primedbovali na onima koji su usvojili takvu ponudu. Ostaje da vidimo finale svega toga. To je ono što je jasno i to ne može da se pripisuje bivšem rukovodstvu "Kolubare", pošto ovo koje je došlo radi i druge poslove.
Vidim da nema potrebe da se oko ovoga mi raspravljamo. Pozvao bih narodne poslanike da ovo izglasaju. Naprosto, to je neophodno. Hvala.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministri, predstavnici EPS-a koji su ovde, već sam rekao u prethodnoj replici, ovde su predstavnici za investicije, Dana Vuković, ispred Elektroprivrede Srbije, a sve što je izgovoreno za ovom govornicom kao nepoznanica dešavanja oko kredita koji daje KFV banka EPS-u, posebno raduje sve nas u DSS-u jer konačno dolazimo na teren o kome ova stranka priča već sedam meseci.
Znači, imamo jednu retroaktivnu priču za već deo kredita koji je upotrebljen za održavanje remonta; imamo deo koji tek treba da dođe kao novčano sredstvo; naravno da je ovde bilo i sumnje oko toga da li to baš treba da bude od nemačke ili bilo koje druge banke, odnosno sumnja u vrstu opreme koja će biti upotrebljena. Ali, ono što raduje nas iz DSS-a jeste da se konačno uviđa ono što govorimo, da su potrebni sistemski zakoni, reformistički zakoni, pa tek onda da govorimo šta treba da radimo dalje, a ne možemo donositi zakone retroaktivno.
Naprosto smo prinuđeni da tražimo kredit iz prostog razloga, vidljivog na osnovu dela EPS-a Kolubara, koji izuzetno dobro poznajem, a takav je ceo ovaj, najveći, privredni sistem: 23 javna preduzeća u EPS-u je sa opremom koja je 98% amortizovana. Nemoguće je takvom opremom proizvoditi ono što je potrebno za našu zemlju. To kako je uspelo da uradi rukovodstvo, koje je u reprizi Drugog zasedanja AVNOJ-a, na izvesnoj sednici Upravnog odbora EPS-a smenjeno u Kolubari, to je nešto što se i dan - danas priča.
Dakle, tada proizvesti 25. miliona tona uglja, a čujemo da je usvojen energetski bilans za 2002. godinu koji za Kolubaru iznosi 23,5 miliona, nije bilo dovoljno iz prostog razloga što je moralo da se desi ono što se desilo Radu Marinkovu, Draganu Maršićaninu, Vladanu Jovičiću, dr Jagodiću i svima onima koji pripadaju Demokratskoj stranci Srbije, dakle morali su da budu navodno uvedeni u reformistički pravac.
Naprotiv, mi jesmo reformisti, mi jesmo oni koji govore da se prvo moraju donositi temeljni reformistički zakoni ili barem da odredimo prioritet grupe tih zakona koji su najneophodniji našem društvu da bi krenulo napred. Upravo ovo što se sada dešava, govori da smo bili u pravu unazad sedam meseci pričajući, pa čak i žrtvujući sami sebe, da nam nisu preče te fotelje, nego nam je preče ono što jeste Srbija i prosperitet Srbije.
Dakle, govorili smo, pa smo iza toga povukli naše ljude iz Vlade Srbije, pa onda dalje, dalje i dalje. I dalje ćemo govoriti i zahtevati, bez obzira na napade i što se sve ipak, nažalost, u ovome što jeste dobilo izbornu većinu DOS, uglavnom okrenulo protiv DSS-a.
Dakle, kada se konkretno vratimo na temu, možemo videti da je u pitanju deo sredstava, najneophodnijih EPS-u. A zašto EPS-u? Zato što EPS 2001. godine kroz remonte ciklusa i kroz dve pozajmice, praktično je EPS-u Vlada Srbije dala, iako je ona osnivač EPS-a, iznos od dve milijarde dinara za remonte, a u stvari je pokrenuta privreda u Srbiji koja je definitivno zaostala toliko, a poznato je da nije ni 40% iskorišćena.
Sumnja da se neće moći vratiti kredit, da se neće moći on oploditi pa dalje valorizovati i u rokovima kako je ovde predviđeno, a ne znam da li svi imaju materijal, na šta se sve odnosi prva tranša i kada su sve rokovi vraćanja tog kredita, jeste jedna prosta činjenica. Samo za godinu dana, pošto sam rukovodio najvećim privrednim kompleksom u Srbiji, jeste da je kroz razne vidove, kroz povećanje kontrole troškova, nabavke i kontrole nekorektnih zaliha, ušteđeno 10.700.000 dinara. Racionalizacijom, znači sveobuhvatnom kontrolom i smanjenim utroškom nafte za mehanizaciju, benzina za mehanizaciju, zatim usluga, održavanja takozvanih trećih lica, napravljeno je uštede od 20.945.000 dinara i sveukupno, da ne nabrajam sve stavke, ima ih 11, za godinu dana je napravljena ušteda od 128.695.000 dinara. To je približno dva miliona evra i preko toga.
Sa druge strane, baveći se poslovima izvoza i poslovima saradnje, naša zemlja se otvorila, nemojmo zaboraviti, prema svetu onog momenta kada se 5. oktobra desilo to što se desilo. Sama Kolubara je napravila 2.850.000 dolara izvoznih poslova.
Dakle, činjenica jeste da je zbog određenih političkih stavova rukovodstvo Kolubare moralo da plati glavom, čitav tim ljudi je sklonjen, čitav tim je sklonjen iz jednog prostog razloga što je Kolubara radila sa 97,4% kapaciteta, za razliku od drugih u samom EPS-u gde se radilo ispod 70%; a isto tako posledica onoga što sam nazvao da su nestručni i nekompetentni ljudi uradili to što su uradili, jeste da za period od 14. decembra, kada se desilo nešto u najvećem privrednom kompleksu u Srbiji, nastale su deponije na elektranama; činjenica je da su sada blizu onoga što smo mi ostavili, ali za to vreme je potrošeno 520.000 tona mazuta u Obrenovcu, a to je prvenstveno ekološki, a iza toga materijalni problem; da li će se to sada videti u prezentaciji budžeta gospodina ministra Đelića, ne znam, verovatno da hoće, ali to je posledica poteza koji je urađen.
Činjenica je da jeste "Kolubara" pravila proizvodnju dok su "Kolubaru" vodili ljudi koji su preko 15 i kusur godina u njoj radili. Ono što se sada dešava tamo, zna se po izveštajima, a globalno sam rekao da je jasno ono što nas sve ovde kasnije košta. Na kraju krajeva, narod u Srbiji zna da dok je neki tim vodio deo Elektroprivrede Srbije da je bilo struje, iza toga je bilo restrikcija, a imali smo obećanja iz Ministarstva energetike i rudarstva da treba da obučemo dugačke gaće, potkošulje i da nije baš toliko strašno spavati u hladnoj sobi.
Dakle, moramo biti odgovorni za ono što radimo. Moramo iznositi argumente. Već sam rekao osnovni argument: 98% amortizovane opreme u "Kolubari" zahteva hitnu intervenciju. Verujte, taman da se čitav iznos kredita da "Kolubari" to ne bi bilo dovoljno. Naravno, mi smo siromašna zemlja, nemilice upropašćena u ranijem periodu, što je jasno svima i moramo korak po korak da rešavamo te probleme. Naravno, sveukupno gledano vezano za bilo koji kredit, jasno je da bez bočne pomoći nema oporavka. To svi znamo.
Dakle, potrebno je pored ovoga što je sada lepo izneo ministar Đelić, da se po prvi put posle toliko godina javno raspravlja o finansijama. Ako je tako, onda ova skupština mora da preuzme na sebe odgovornost, možda kroz njene stručne odbore, recimo kroz Odbor za industriju, da prati realizaciju svega ovoga. Znači, to je ona obaveza koju mi preuzimamo, jer se nadam da ćemo izglasati ovo i već sam rekao da je ovo jako neophodno.
Sa druge strane, lično očekujem, kao i svi ovde, da ne bi bilo raznih napisa po novinama, da ćemo onda verovatno biti upoznati i sa mnogo većim investicijama, mnogo većim davanjima koja idu iz Elektroprivrede Srbije; recimo da mora da se uveze struja i pre potpisivanja ugovora jeste uvoz struje u iznosu od 45 miliona dolara. Dakle, to je ono što moramo da imamo da bismo imali kompletnu sliku, da bi kompletno sve bilo transparentno i onda se sigurno neće javljati napisi po novinama - jako unosni poslovi sa uvozom struje, jako unosno ovo, jako unosno ono, odnosno meni se neće pretiti da će finansijske ili bilo koje policije raspravljati o ovome kada sam bio i zašto smenjen. Već su tri bile u "Kolubari" i nije nađeno ništa nenormalno, ništa što je van zakona, iako se, ponavljam, uštedelo ovoliko koliko se uštedelo i proizvelo koliko se proizvelo.
Dakle, ukupno gledano skoro do pet miliona evra je moguće napraviti u "Kolubari" kroz sve delove "Kolubare", a "Kolubara" ima devet nezavisnih sistema i devet svojih osnovnih jedinica. To je ono što jeste prednost ovoga što je pred nama, a pred nama jeste kredit koji, da vas podsetim, nije problem možda u Zakonu o koncesijama, koliko je mnogo veći problem u zakonu o rudarstvu, koji je neophodno doneti i koliko znam on se radi, kao što je neophodno doneti zakon o energiji i koliko mi je poznato i to je u fazi izrade. Dakle, moramo doneti te prioritetne zakone i definisati sve te odnose, da ne bismo dolazili u situaciju sumnje, u situaciju preispitivanja i, na kraju krajeva, o tome upoznati javnost.
Dakle, ono što stoji, kredit koji je pred nama neophodan je da bismo mogli da krenemo napred, a postoje osnovi da će on bez ikakvog problema biti vraćen u rokovima kako je predviđeno, pogotovo što je dat grejs period od četiri godine i ako za to vreme svi zasučemo rukave, ako svi radimo i ako se ne nameštaju štrajkovi, kao što su bili u "Kolubari" iz političkih razloga; jer sam duboko bio uveren da posle 5. oktobra, za šta sam se borio više godina, neće biti političke države, neće biti onoga što jeste nažalost i danas; da će jednostavno biti meren stručan i kvalitetan rad i iz tog rada će se stvoriti svi osnovi za vraćanje ne samo ovog, nego i svih drugih kredita.
Dakle, nemojte zaboraviti, drage moje kolege, da je kroz Elektroprivredu Srbije i kroz remonte u Elektroprivredi Srbije uključeno preko 70% ostalih privrednih subjekata u zemlji. Da li je to teška, da li je laka metalna industrija, prehrambena, tekstilna, znači sve je to krenulo. Nemojte da gledate EPS kao nešto što je lutkica koju ćemo sada da oblačimo, da šminkamo. Jednostavno, Elektroprivreda Srbije, a vezano za ono na šta nas uredbom Evropska unija poziva, kao što je i rekao prethodni govornik iz Demokratske stranke Srbije Radomir Naumov, da mi moramo da se prilagodimo Evropskoj konvenciji, da ne možemo biti sami kao neko ostrvo, bez tih veza i bez tih osnova.
Naravno da moramo liberalizovati tržište struje, naravno da moramo vršiti i reorganizaciju same Elektroprivrede, a takođe i pojedinih javnih preduzeća u Elektroprivredi; naravno da to mora biti postepeno i da to mora biti na vrlo osetljiv i prilagodljiv način urađeno, gledano i kroz socijalnu kartu i kroz sve naše zaposlene, ne samo u Elektroprivredi Srbije nego i van nje.
Dakle, nemojmo se pozivati na mogućnosti dobijanja otkaza. Nemojmo se pozivati na neke rasprodaje. Pozivajmo se na rad, pozivajmo se na ono što će nas sve zajedno izvući iz onoga što smo nasledili, a nasledili smo da nam visokonaponska mreža ne odgovara situaciji koja jeste i zato jesmo izolovani od Evropske unije. Takođe i niskonaponska mreža; često je bilo havarijskih isključenja i to je pripisivano navodno nesposobnosti ljudi u EPS-u, ali jednostavno sistem je takav.
Naravno da kroz uključenje ovog kredita, jer vrlo dobro znam da kroz revitalizaciju bagera i nastavaka montaže odlagača 8.500, gde su konkretno opredeljena ova sredstva, govorim za RBK, jesu uključeni svi naši privredni subjekti: "Kolubara metal" kao nosilac posla, "Lola inžinjering", "Goša", "Sever" Subotica i naravno ono što nikada ne smemo zaboraviti, naša zemlja jeste otvorena zemlja i jeste da sada moramo sarađivati sa "Končarom" iz Zagreba.
Dakle, kroz ovo se pokreće ne samo Elektroprivreda Srbije, nego se pokreću i ostali delovi naše privrede. Samo sam konkretno nabrojao ono što jeste uključeno za ovaj deo koji mi je dobro poznat, za basen "Kolubaru". Naravno da je neophodan taj bager, pogledajte koliko košta nov bager, jer nažalost posle smene rukovodstva došlo je do havarije; kako je ovde navedeno, to je milionska šteta, hiljade metara trake je pocepano. Ovde se čuju vapaji da će doći do nemanja uglja u rudarskom basenu "Kolubara". Naravno, neće ga biti u onoj količini koliko ga je bilo i razlog za to postoji; postoji zato što su ljudi koji sada vode "Kolubaru" odustali od određenih tehnoloških rešenja; ne treba se sukobljavati, ali definitivno na "Tamnavi istok" na kraju marta neće biti uglja.
Ali, zato moramo da kažemo da oni ljudi koji su, umesto da po glavnim projektima otkrivaju ugalj, oni su otkrivali šoder, presipali puteve i mesne zajednice i tako dobijali izbore. Za to sve postoje glavni projekti, čega se moramo držati i za to na kraju krajeva mora da bude određene odgovornosti, kako se uvek za to Demokratska stranka zalagala.
Kako za one pre 5. oktobra, tako i za one posle 5. oktobra mora postojati odgovornost. Samo tako ćemo ići napred i samo tako sa novim paketima zakona. Nadam se da će oni dolaziti pre i da neće biti ovakvog iznuđenog donošenja, retroaktivnog, jer nemojte sumnjati da je novac do sada utrošen bez veze. Naprosto to znaju i predstavnici KFA banke, ali ako preuzimamo ljude koji su došli u našu zemlju a eksperti su, moramo da kažemo da su naši domaći eksperti, i u papirnom izveštaju i na disketama, davali sve ono što je potrebno da se nesmetano obave remonti u periodu do 2001. godine.
Svi smo potpuno svesni da to nije dovoljno, ali mora da se podvuče ono što je defektažom ustanovljeno, i kroz pomoć od strane Vlade Srbije je urađeno 100%, da nije dovoljno, ali onoliko koliko je bilo moguće toliko je urađeno. Dakle, neosporno vas molim da zarad svih nas i nevezano samo za "Elektroprivredu Srbije" usvojite ovaj zakon, a u nadi da ćemo imati pred ovim uvaženim domom sve buduće zakone, podvlačim, ne retroaktivno; ili, bar pakete zakona koji su najnužniji da bismo kao društvo krenuli napred i da bismo zakonodavnu sferu uobličili u ono što čine reforme, a ne da samo, uslovno rečeno, prividnim izveštajima, ili kako neko voli da kaže - bavljenjem dnevnom problematikom - rešavamo stvari sa kakvima se susrećemo.