Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 43. amandman, po suštini u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Meho Omerović, sa ispravkom, i narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Bošnjak, Vladimir Milankov i Vladimir Homan.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je on pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo Dragan M. Jovanović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je on pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Branka Bošnjak.

Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Bošnjak, Vladimir Milankov i Vladimir Homan.
Odbor za urbanizam i građevinarstvo nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Da li se još neko javlja za reč?

Gospodin Đorđević ima reč, replika. Izvolite.

Reč ima po Poslovniku Branka Bošnjak.

Jedna informacija za sve narodne poslanike, pošto se govori o radu Komore, da bismo ovu stvar sa replikama priveli kraju – Odbor za urbanizam je na svojoj poslednjoj sednici, a svi poslanici su dobili informaciju, tražio od Ministarstva za kapitalne investicije detaljan finansijski izveštaj o radu Komore za 2005. godinu, plan za 2006. godinu i ponovio zaključak da se preispita saglasnost na statut Komore. Jedino tako se rešavaju svi problemi. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Momir Marković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 51. doda član 51a.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Petu tačku dnevnog reda nastavićemo posle pauze, koja traje do 14,40 časova. Hvala.

(Posle pauze – 15.05)

 

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što kaže koleginica Radeta, čekamo ovaj amandman, a čekamo zato što je važan. Odbor za finansije, iako nije matični odbor za ovaj zakon, analizirao je ekonomske aspekte pojedinih odredaba ovog zakona.
Poreska politika i sve izmene koje moraju da slede sigurno da moraju da povećaju poreska opterećenja za neobnovljive resurse. To je nešto što naša država mora da uradi i tu se slažem sa velikim brojem prethodnika koji su govorili. Sa druge strane, mora da se vodi računa o interesu lokalne samouprave i ovaj amandman govori upravo o tome. Jeste da su prirodni resursi državni resursi, ali najveće, nepopravljive štete upravo trpe opštine na kojima se ti resursi nalaze, a u prethodnom periodu su najmanje koristi upravo imale teritorije na kojima se to dešavalo.
Predloženi član 16. ima dva stava. Jedan se tiče opština koje su na teritoriji Republike Srbije bez teritorije Vojvodine, a drugi se ticao opština u okviru Autonomne Pokrajine Vojvodine, a u delu Srbije. Taj član je, kako je bio predviđen, svrstavao opštine u dve kategorije: one koje su bile u jednom delu Republike Srbije i one koje su bile u drugom delu Republike Srbije. Te dve grupe opština su bile u neravnopravnom položaju; opština koja je bila na teritoriji Srbije bez pokrajine Vojvodine dobijala je manje para ako se pojedina sirovina nalazi na njenoj teritoriji, za razliku od drugog dela.
Šta smo predložili? Predložili smo da 50% naknade ide u budžet Republike Srbije, a 50% na račun jedinice lokalne samouprave. Sve štete koje nastaju za životnu sredinu, za lokalne puteve koji se uništavaju kamionskim transportom obaveza su jedinica lokalne samouprave.
Opštine moraju da dobiju više sredstava da bi mogle da izađu na kraj sa svim tim posledicama koje ostaju nakon eksploatacije pojedinih sirovina.
Sa druge strane, bilo je predviđeno da na teritoriji AP Vojvodine 40% sredstava ide u budžet Republike Srbije, a 60% sredstava da ide u budžet AP Vojvodine, a da onda Skupština AP Vojvodine odlučuje kojoj će opštini dodeliti i koliko, što znači da može da dodeli svih 60%, a nekoj opštini može da dodeli i nula.
Predložili smo da odredbama ovog zakona sve opštine dobijaju 50%, a ako se sirovina nalazi na teritoriji Vojvodine 10% sredstava ide direktno u budžet AP Vojvodine. Odbor za finansije smatra da je to pravilna raspodela, pravična, i da na takav način sve opštine dolaze u istu poziciju, dobijaju više sredstava nego ranije i mogu da vode računa o svim potrebama koje imaju građani, a koje su posledica svih ovih stvari o kojima sam pričao.

Zahvaljujem gospodinu Krasiću što mi je dao priliku da raspravljamo upravo o ovome. Završili ste sa onim najvažnijim – to je politički stav, i to je vaš politički stav i upravo se u tome najbitnije razlikujemo. Na kraju ste rekli – ja za to neću glasati, ali bih vrlo voleo da čujem za šta ste vi glasali; od 208 zakona, vi ste glasali protiv 208. Po zakonu velikih brojeva, bar jedan je morao da bude dobar, a 208 nije valjalo.
U tome i jeste razlika, država predstavlja skup nadležnosti, predstavlja skup funkcija, a ne skup pojedinačnih funkcija, i odgovornost svih ovih ljudi koji su predsednici opština je da definišu šta su prioriteti u njihovim opštinama.
Pre nekoliko dana sam bio u Požegi i video sam da vaš predsednik opštine, koji jako dobro radi posao, sedi i razgovara sa ljudima iz Ministarstva i definiše prioritete.
Zašto bi bilo koji odbor bilo koje skupštine definisao šta je prioritet za Beočin, za Požegu, za bilo koju opštinu? Ljudi koji su birani, za koje su građani glasali, imaju zadatak da izaberu koji su to njihovi prioriteti i to ne treba da radi ni ovaj odbor, ni bilo koji odbor bilo koje skupštine, i to je naš politički stav.
Siguran sam da je to jedini način da se Srbija vodi na pravi put, a ne tako što ćemo mi ovde odlučiti šta su prioriteti.
Godinama se uvek u ovoj skupštini odlučivalo šta je prioritet i za Dimitrovgrad, i za Bor i svaku drugu opštinu i zato su te opštine u takvim situacijama.

Da, imam pravo na repliku. Ovo nema nikakve veze sa podržavanjem Bojana Pajtića od strane Republičke vlade, ovo ima veze sa AP Vojvodinom. To je upravo onaj deo koji vi niste očigledno razumeli.
Postoje određene nadležnosti koje ima AP Vojvodina. Te nadležnosti moraju da se finansiraju, a u nekom prethodnom periodu mi smo najčešće usvajali zakone kojima su pojedini delovi Srbije, opštine, pokrajine dobijali nadležnosti, ali nisu dobijali sredstva da ih sprovedu. Mi se razlikujemo u tome što mislimo da svaki deo Srbije treba da ima sredstva kojima će se razvijati i ta sredstva ne treba da budu centralizovana, ne treba o njima da se odlučuje ovde, nego treba da se odlučuje tamo gde problemi postoje i to je ta suštinska razlika.

Po Poslovniku, član 100. Gospodine Krasiću, voleo bih da dobijemo svi, ne samo ja, nego da podelimo svim narodnim poslanicima to pismo, da vidimo šta radi pokrajinska vlast i ako ima razloga da nadležne institucije sistema, koje očigledno jako dobro rade svoj posao, reaguju.
To što neko ne radi svoj posao na opštini – hajde onda da ukinemo prihode svim opštinama, da to sve centralizujemo ovde na Republičku skupštinu i da mi radimo posao umesto svih, jer bože moj, u Crnoj Travi postoji neki opštinski službenik koji ne radi svoj posao. Postoji nešto što se zove država, postoji nešto što se zove lokalna samouprava i postoji nešto što se zove kriminal. Za ono što je kriminal, ako ukazujete da postoji kriminal, onda treba da reaguju nadležne institucije.
Nemojmo da zakonima sakatimo naše građane zato što u nekoj opštini neko ne radi svoj posao. Postoji način da se bori protiv toga. To radimo. Upravo je došao i ministar i on će vam dati sva objašnjenja koja ste tražili, ali nemojmo da zamenjujemo teze i da zbog pojedinačnih slučajeva i zloupotreba položaja sakatimo naše građane i jedinice lokalne samouprave.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo na Odboru razmatrali ovaj predlog zakona. Odbor je većinom glasova dao podršku ovim izmenama. Odbor je praktično jednoglasno došao do zaključka da zakon koji je donet pre nekoliko godina, pod, najblaže rečeno, interesantnim okolnostima, a to ste vi rekli za skupštinskom govornicom, nije ispunio najveći deo očekivanja.
U mnogim segmentima i najveći deo onih novina koje je taj zakon izneo, a i po pitanju drugačijeg pristupa planiranju, drugačijeg pristupa organizaciji inženjera u ovoj zemlji, koji su važni u ovom procesu, vezano za inženjersku komoru i mnoge druge aspekte, kao i za sve one segmente koji je trebalo da ubrzaju proceduru prilikom dobijanja građevinskih dozvola, prilikom urbanističkih planova, Zakon, praktično, ni na jedno od tih pitanja nije odgovorio i nije napravio nikakve pomake u tim oblastima.
Stav Odbora je jednoglasan – neophodno je, za ovu izuzetno važnu oblast za dalji razvoj naše zemlje i za uređenje života svih naših građana, da se donese nov zakon.
Tu je Odbor preuzeo inicijativu, najbolje bi bilo da Odbor zajedno sa ministarstvom napravi jednu radnu grupu, jer je Skupština pokazala da je u stanju da donosi zakone, ali smo mi apsolutno sigurni da bez novog zakona ni značajnih pomaka u ovoj oblasti neće biti. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da prisustvuje sednici narodni poslanik Živodarka Dacin.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – IZBOR ČLANOVA NACIONALNOG SAVETA ZA VISOKO OBRAZOVANjE
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste izveštaj Odbora za prosvetu, sa listom kandidata koju su podneli ovlašćeni predlagači, i to:
1. Konferencija univerziteta Srbije (10 kandidata),
2. Konferencija direktora viših škola Srbije (dva kandidata),
3. Vlada Republike Srbije (tri kandidata), sa izmenom liste,
4. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine (jednog kandidata), sa izmenom liste.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.
Da li se izvestilac nadležnog odbora javlja za reč? (Da.)
Narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.