Reč ima Paja Momčilov, neka se pripremi Zoran Krasić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, konačno u skupštinskoj proceduri imamo zakon o državnoj revizorskoj instituciji, izuzetno važnoj, koja je neophodna da bismo podigli kapacitet parlamenta i da bismo mnoge stvari i mnoge probleme koje smo počeli da rešavamo krenuli da rešavamo još brže i još bolje.
Izrada projekta zakona o državnoj reviziji počela je još pre četiri godine. Prethodni saziv Skupštine uhvatio se u koštac sa ovim ne tako malim problemom, krenuo je da radi, ali nažalost tada nisu imali snage, volje i vremena i taj projekat tada nije urađen.
Neposredno po konstituisanju ovog saziva ponovo smo obnovili inicijativu izrade jednog ovako važnog zakona i ozbiljan rad je počeo još 5. jula prošle godine.
U saradnji sa OEBS-om i Kanadskim parlamentarnim centrom održan je okrugli sto na kome se govorilo o značaju uvođenja državne revizije i neophodnosti donošenja zakona, a onda i uspostavljanja jednog takvog organa. Kao rezultat tog okruglog stola pojavila se jedna knjiga koja se zove: "Uloga vrhovnih revizorskih ustanova u procesu parlamentarne kontrole izvršnih organa vlasti".
Mi smo na Odboru za finansije raspravljali o potrebi uvođenja jednog ovakvog tela i zaključili smo da Narodna skupština ima kapacitet da taj zakon uradi sama.
Mislili smo tada, pokazalo se da je to tačno, da taj zakon mora da bude urađen ovde, jer je zadatak tog zakona uspostavljanje ovakve institucije, koja pre svega mora da podigne kapacitet parlamenta da uspostavi kontrolu nad radom izvršne vlasti i kontrolu nad trošenjem svih onih državnih para iz donacija, svih onih sredstava koja dolaze iz inostranstva.
Uz sve one probleme koje mi u Skupštini imamo, a to narodni poslanici jako dobro znaju, i sve ono što upravo ovde radimo da bismo dobili kapacitet Narodne skupštine, uspeli smo da završimo ovaj zakon i da ga uputimo vama u formi u kojoj je predložen.
U izradi ovog zakona učestvovalo je pet parlamentarnih stranaka, govorim ispred radne grupe koja je taj zakon pripremala. Tu su bili Zoran Anđelković, Sanja Čeković, Aleksandar Vlahović, Ištvan Takač, a od ljudi koji su nam pomogli sa strane, tu su pre svega Ljubisav Jolović, Milivoje Cvetanović, Aleksandra Tekijaški i iz stručnih službi Dragica Krstić-Purešević i Mirjana Radaković.
Dogovorili smo se da je možda teži i sporiji put da uključimo što je moguće više domaćih i stranih organizacija i institucija, ali je to put koji garantuje bolji zakon, bolji model, koji garantuje mnogo bolju proveru svih onih instrumenata koji se uvode putem zakona, naročito vodeći računa pri tome da mi nemamo iskustva i tradicije sa državnom revizijom i da počinjemo da gradimo instituciju od samog početka.
Uspostavili smo tesnu saradnju, imali smo dnevnu komunikaciju sa OEBS-om, Svetskom bankom, MMF-om, Evropskom komisijom, "Sigmom", Belgijskim računskim sudom, Računskim sudom Slovenije, Kanadskim računskim sudom i mnogim drugim organizacijama.
Naravno da je takav način rada zahtevao mnogo više usaglašavanja i koordinacije, ali je kao rezultat imao to da je na ovaj zakon stiglo pozitivno mišljenje Vlade, sa 15-tak sugestija, za koje smo se dogovorili na pododboru i Odboru za finansije da ne zadiru suštinski u model ovog zakona, ali pomažu da zakon bude još bolji, i mislim da svih 15 primedbi i sugestija Vlade prihvaćeno.
Što se tiče poslanika, dobili smo oko 25 amandmana i mislim da je oko 20 amandmana usvojeno, a svega nekoliko amandmana nije, jer prosto ne menjaju suštinu. Mislili smo da zakon već sve te stvari predviđene tim amandmanima definisao i da nije bilo potrebe da se one još dodatno koriguju.
Takav način rada je možda zahtevao koju nedelju više u celom tom procesu usaglašavanja, ali je doveo do toga da imamo zakon koji je apsolutno usaglašen sa svim evropskim i svetskim standardima, i gde narodni poslanici nisu imali veliki broj primedbi.
Pokazalo se da je moguće da Narodna skupština samostalno uradi ovako važan zakon i pokazalo se da sve ove institucije, sa kojima smo uspeli da napravimo kontakte, a koje parlament u prethodnom periodu nije imao, prihvataju i takav pristup.
Zadatak jedne ovakve institucije je, kao što sam rekao, da pomogne da se uspostavi ravnoteža između zakonodavne i izvršne vlasti.
Parlament kao što je naš, kao što je veliki broj parlamenata, nema mehanizme, nema kapacitet da bi mogao adekvatno da prati sve ono što se dešava i da bi mogao blagovremeno da reaguje.
Jedno ovakvo nezavisno telo, koje će biti formirano direktno skupštinskom odlukom, koje će direktno odgovarati isključivo Skupštini, pomoći će i da parlament izgradi kapacitet i da može da kontroliše na mnogo bolji način nego do sada trošenje svih državnih para.
Moram da naglasim da se često u javnosti, ne samo kod nas nego svuda u svetu, previđa jedna činjenica. Nije zadatak državne revizije da zameni bilo koju drugu instituciju.
Sve institucije koje su se do sada parcijalno bavile kontrolom javnih prihoda, javnih rashoda i trošenjem državnih para, moraju da nastave da rade svoj posao i nije zadatak ovog tela da bude bilo kakav policajac.
To telo, pre svega, treba da utiče da se sve državne pare troše efikasno, ekonomično i racionalno, a da pomogne nama poslanicima, jer ta dva tela moraju tesno i izuzetno dobro da sarađuju, da zajedno kontrolišemo sve ono što se u pogledu sredstava dešava u izvršnoj vlasti, u javnim preduzećima, nevladinim organizacijama, Narodnoj banci Srbije i svim onim što izvire iz Republičke skupštine.
Ovo je jedno od najvažnijih tela u borbi protiv korupcije. Ukoliko vi definišete način na koji se troše pare, ako podignete kapacitet tog tela da kontroliše da li neko javno preduzeće pravi racionalne planove, da li svaki svoj projekat radi racionalno i efikasno, primenjuje sve ono što je u njegovoj nadležnosti.
I ako se zna da je obavezno da se jednom godišnje vrši revizija, dodatna revizija sa ovim elementima o kojima sam govorio, onda će to sigurno pomoći kao još jedan dodatni mehanizam u borbi protiv korupcije.
Sigurno da će pomoći da ponašanje Vlade bude mnogo odgovornije. Pomoći će da efikasnost javnih službi bude podignuta na viši nivo i omogućiće dobro upravljanje državnim parama. Ovo telo mora da bude nezavisno i finansijski i personalno, sa ogromnom javnošću u radu, kao što se radi jedan odgovoran posao, i na tome će biti akcenat ovde u Skupštini.
Jer, parlament mora da pomogne u uspostavljanju državne revizije, mora da bude podrška državnoj reviziji u podizanju i njenog kapaciteta, jer nije realno očekivati da će u tom početnom periodu to telo moći da radi sve one nadležnosti koje imaju državne revizije u svim zemljama gde su ti mehanizmi uspostavljeni pre više desetina godina.
Kada smo definisali ovaj zakon, dosta vremena smo potrošili upravo na to, jer jedan od načina da ugušite neku instituciju jeste da joj date ogroman posao koji ona nije u stanju da savlada i da se pokaže da je nesposobna i neefikasna.
Zato smo otvorili mogućnost da raste kako bude rastao njen kapacitet. A vodite računa da mi u ovom trenutku nemamo izgrađene stručnjake koji su taj posao radili, posao komercijalne revizije, jer on ima suštinski različite ciljeve od posla državne revizije.
Naravno da ljudi koji su radili taj posao mogu da se uključe u rad ove institucije. Ali, Slovenija, sa kojom smo mi sarađivali prilikom izrade ovog zakona, ima oko 130 zaposlenih u državnoj revizorskoj ustanovi i 100 revizora.
Njima je trebalo više od 10 godina da obuče odgovarajući kadar i da se pripreme da prihvate sve one nadležnosti koje su neophodne da bi se taj posao radio.
Nije realno očekivati da se to uradi u prvih nekoliko meseci.
Svako ko misli da je tako grdno se vara, jer koliki je značaj državne revizije pokazuje samo činjenica da konsolidovani budžet naše zemlje iznosi 8,5 milijardi evra.
Ako uspemo da uz pomoć podignutog kapaciteta parlamenta, efikasne i dobre državne revizije, napravimo uštedu od svega jedan ili dva procenta, reč je o desetinama i stotinama miliona evra, koji na taj način mogu da budu obezbeđeni za neke druge svrhe i neke druge namene.
Za početak će sedište institucije biti u Beogradu, ali je predviđeno da se, kako se bude razvijala institucija, otvori mreža kancelarija i ogranaka ove institucije u svim gradovima Srbije, gde za to postoji potreba, tako da je to jedan od načina da se pomogne svim delovima Srbije, da se pomogne da rešavamo probleme na svim mestima gde oni postoje.
Zakonom su precizno definisane nadležnosti ove institucije i precizno su definisani svi ovi subjekti koji podležu kontroli.
Kontroli državne revizorske institucije podležu svi oni organi koji su direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava ili svih javnih prihoda i rashoda.
Prema tome, i sve vladine organizacije koje su formirane kao nevladine organizacije u segmentu trošenja državnih para, kao i sva privatna preduzeća ako se pojavljuju na državnim tenderima, ako učestvuju u trošenju državnih para, moraju da budu predmet revizije jednog ovakvog organa.
To je jedini organ koji može sveobuhvatno da kontroliše čitav proces, jedini organ koji može od početka do kraja da utvrdi da li se određena sredstva troše na efikasan način ili ne.
Nezavisnost u radu ovog tela obezbeđuje se i time što telo podnosi izveštaj i obaveštava o svim svojim nalazima Narodnu skupštinu, ali ono samostalno pravi svoje godišnje planove i programe.
Zakonom je definisano šta mora obavezno da se kontroliše. To je, pre svega, budžet Republike Srbije. Tu smo išli prema onim najvećim stavkama u budžetu.
Dakle, budžet Republike Srbije, organizacije socijalnog osiguranja, najveće jedinice lokalne samouprave, gradovi i neke od izabranih jedinica lokalne samouprave, NBS i najveća javna preduzeća, znači upravo one institucije i organi koji kontrolišu i troše najveću količinu državnih para.
Predmet kontrole će biti javna primanja i izdaci, pravilnost poslovanja, svrsishodnost raspolaganja državnim parama, organ koji će moći da analizira sve ono što je neophodno, da bismo videli da li se državne pare troše na pravi način.
Često govoreći na raznim okruglim stolovima i drugim mestima, gde je trebalo obrazlagati potrebu za ovakvom institucijom, navodio sam primer da je bilo moguće u prošlosti da recimo državno preduzeće za puteve asfaltira sve puteve u okolini jednog mesta.
Naravno da to može da bude u skladu sa zakonom, ako usvojite program u kome ćete reći da ćete da asfaltirate sve puteve u okolini tog mesta, pa raspišete tender, napravite tendersku komisiju, sve uradite u skladu sa zakonom, ne potrošite nijedan dinar mimo toga.
Naravno da je sve to urađeno po zakonu. Ali, da li je to način na koji se ispravno troše državne pare? Sigurno da nije. Tu jedino može da pomogne parlament i državna revizija.
Mnogo vremena smo potrošili razmišljajući o modelu koji će biti najefikasniji u Srbiji za državnu revizorsku ustanovu.
Treba napomenuti da je recimo Slovenija, koju navodimo kao primer jer je uvela ovu ustanovu pre desetak godina, a pre izvesnog vremena imali smo isti sistem iz koga smo krenuli, za 10 godina tri puta menjala model po kome ova ustanova funkcioniše.
Različite su bile potrebe Slovenije pre 10 godina, institucija se razvijala i pokazalo se da postoje efikasniji modeli od tih koje su oni imali.
Mi smo, sarađujući sa njima, došli do brojnih zaključaka i videli koje su to sve slabosti koje su oni uočavali u tom periodu i pokušali da ovakvim modelom zakona neke od tih stepenica kroz koje su oni prošli preskočimo.
Predložili smo kolektivno telo koje se zove savet, koje će imati sve te potrebne nadležnosti, koje će kolektivno donositi odluke, za razliku od nekih modela gde postoji državni revizor kao inokosni organ.
Mi smo izabrali ovaj kolektivni organ, koji direktno odgovara Skupštini i koji će zajedno sa Skupštinom krenuti da radi jedan veoma težak i prilično nezahvalan posao.
To što smo dobili pohvale od brojnih međunarodnih institucija samo znači da je taj trag na kome smo očigledno dobar.
Od nas će ovde u Skupštini zavisiti kako će se ova institucija razvijati i koliko brzo ćemo uspeti da ostvarimo sve one stvari do kojih su došle brojne državne revizije svuda u svetu.
Radna grupa i Odbor za finansije predlažu vam ovaj model zakona.
Većinu amandmana smo prihvatili, a u toku rasprave očekujemo da čujemo sve one primedbe, predloge, sugestije koje još uvek mogu da se ugrade u tekst jednog ovakvog zakona da bi on bio što je moguće bolji.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju rasprave u načelu. Pričaćemo o amandmanima, samo bih se na kraju osvrnuo na nekoliko pitanja koja su ovde pokrenuta i koja traže razjašnjenje.
Kao što je Sanja Čeković rekla, napravili smo jednu radnu grupu i bili apsolutno otvoreni za sve one koji su hteli da uzmu učešće. Ono što je naš stav bio od početka u tim razgovorima, što je na kraju krajeva definisano našim Ustavom, to je da se krajnji sud o zakonu donosi ovde. Dakle, ne na bilo kom drugom mestu.
Konsultovali smo sve ljude iz inostranstva koji su nam pomogli da ovaj zakon izgleda ovako. Znanje je znanje, ali iskustvo je nešto što se teško može nadomestiti teorijskim analizama i razmišljanjima o nekoj temi. Razgovarali smo sa ljudima koji učestvuju u državnoj reviziji po 10 ili 20 godina, razgovarali smo o problemima sa kojima se oni sreću i sve ono što smo smatrali da je potrebno uneli smo u Predlog ovog zakona. Takođe smo, kada smo organizovali okrugle stolove ovde u Beogradu, otvorili i sajt na koji smo primali sugestije i primedbe i konsultovali sve one za koje smo smatrali da mogu da nam pomognu da ovaj zakon bude bolji.
Postavilo se pitanje da li će ova institucija biti jaka, odnosno da li joj zakon daje mogućnost da bude jaka. Ova institucija će biti jaka onoliko koliko parlament bude hteo da joj pomogne da radi svoj posao. Možete u zakon da stavite šta god hoćete, možemo da napravimo najbolji mogući zakon, a ako državna revizija ne bude imala podršku parlamenta, sada ili bilo kada u budućnosti, ta institucija neće biti jaka i neće moći da radi svoj posao.
Prema tome, to nije samo stvar zakona, to je stvar volje u parlamentu. U ovom trenutku, što se nas tiče i svih onih koji su radili ovaj zakon, a to nisu bili samo poslanici pozicije, već i poslanici opozicije, imamo volju da napravimo jaku instituciju. Koliko će ona biti jaka videćemo u periodu koji je pred nama.
Kada govorimo o nezavisnosti, pitanje je šta je to stvarno nezavisnost. Ova institucija će biti nezavisna od izvršne vlasti i izvršna vlast ni na koji način ne može da utiče na pravljenje planova ove institucije, na kreiranje finansijskih planova i na postupak revizije. Koliko će ona biti nezavisna takođe zavisi od organa koji je bira i organa koji je kontroliše, a to je Narodna skupština.
Ova institucija će pomoći da se krene sa rešavanjem problema korupcije. Imali smo skoro skup gde su bili predstavnici parlamenta, praktično iz svih stranaka, i govorili smo o nezavisnosti finansijskih institucija i finansijskih tržišta. Kada se pokrenulo pitanje Enrona, znači, zemlje sa vrlo razvijenim finansijskim tržištima, zemlje sa vrlo razvijenim institucijama, a to je SAD, odgovor je bio, Enron se desio zbog korupcije.
Prema tome, na korupciju niko nije imun i na svim zemljama je da izgrađuju mehanizme za borbu protiv korupcije.
Državna revizija otvara put da krenemo u taj posao, a onaj ko misli da ima recept da to može da se reši za mesec ili dva, voleo bih da i to vidim.
Što se tiče privatizacije, ova institucija ima pravo i nadležnost da kontroliše Ministarstvo privrede i Agenciju za privatizaciju, direktno može da kontroliše svaku privatizaciju kroz kontrolu ova dva organa. Zato nismo posebno nabrojali, jer ako kažete da može da kontroliše Ministarstvo i Vladu naravno da može i privatizaciju.
Kada smo pravili planove rada ove institucije, to su planovi koji podrazumevaju obavezne revizije, tu se nalaze institucije i organi koji troše ili kroz koje prolazi najviše državnih para. To je budžet Republike Srbije, obavezna socijalna osiguranja, najveća javna preduzeća, NBS. Nevladine organizacije su predmet revizije. Postoji mogućnost da se kontrolišu i nevladine organizacije. Ali, ako pogledate budžet Republike Srbije, a uskoro će biti na dnevnom redu budžet za 2006. godinu, kroz nevladine organizacije prolazi manje od jednog promila sredstava.
Prema tome, kada se budu pravili planovi na odgovarajućem odboru u Skupštini, kada se bude raspravljalo o radu državne revizije, bilo koji od poslanika može da kaže – smatramo da treba kontrolisati tu i tu instituciju, ali uvoditi obavezu da se kontroliše neko ko troši desetine hiljada ili nekoliko desetina hiljada evra, a ne kontrolisati nekoga ko troši milijarde evra, smatrali smo da to nije dovoljno ozbiljno.
Apsolutno postoji mogućnost da bilo ko od poslanika, kada ta institucija bude radila i u redovnim komunikacijama, na odgovarajućem odboru postavi pitanje, traži da se izvrši određena revizija i to će ova institucija uraditi. Bitno je da se u ovaj posao krene, a potrebno je vreme da institucija dostigne kapacitet. Nije realno očekivati da napravite novo telo, krenete da ga izgrađujete i da ono prvog dana ima pun kapacitet za vršenje svoje funkcije. Za to je potrebno vreme. Iskreno se nadam da će Skupština Srbije, u ovom i svim narednim fazama, biti pravi oslonac i pomoći da ovo telo radi svoj posao na najbolji mogući način.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas je pred nama jedan od izuzetno važnih zakona, koji treba da nam pomogne da na potpuno drugačiji način organizujemo jedan od osnovnih sistema u svim razvijenim zemljama, mislim na železnicu Srbije. Naravno da ovaj zakon predviđa neke modele koji se primenjuju u nekim od zemalja Evropske unije i naravno da može da donese mnoga poboljšanja u sistemu železnice kakva je ona danas u Srbiji.
Pitanje o kome se danas malo govorilo ovde, to je u kakvom je stanju železnica Srbije danas i kakvi su finansijski efekti bili poslednjih nekoliko godina poslovanja železnice, a to je jedno od najvećih preduzeća u Republici Srbiji.
Železnica je poslednjih nekoliko godina smanjila broj zaposlenih za nekoliko hiljada i danas je broj zaposlenih oko 27.000.
Prema podacima koji su nam dostavljeni ovde, rezultati poslovanja za prošlu godinu su otprilike iz sopstvenih prihoda oko 3,8 milijardi dinara i 7,8 milijardi iz budžeta. Dakle, oko 70% su sredstva iz budžeta, a oko 30% su sopstveni prihodi.
Ako govorimo o svim pozitivnim efektima koje jedan ovakav zakon može da donese, naročito o pozitivnim efektima koji mogu da nam pomognu u transportu robe iz inostranstva, onda govorimo o procentualnom učešću u onih 30% koliko su ostvareni prihodi za ovu godinu. To je možda 1/3 od tih 30%, znači 10% svih prihoda će biti uvećani. Ovde treba da razgovaramo šta sa onih 90% sredstava potrebnih za minimalno funkcionisanje železnice na ivici preživljavanja.
Železnica je danas opterećena sa vrlo lošim kvalitetom infrastrukture, i toga smo svi svesni, vrlo lošim kvalitetom lokomotiva, odnosno vučnih sistema, veoma lošim kvalitetom vagona, vrlo nepovoljnom kvalifikacionom i starosnom strukturom zaposlenih.
Od svih ovih devet najvećih javnih preduzeća u Republici Srbiji železnica je verovatno u najnepovoljnijem položaju, iz mnogo razloga. To je zatvoren sistem, u kome je teško uvesti tržišna pravila ako ne može da se pojavi bilo ko od učesnika. Postoji javno preduzeće koje je zaduženo za transport, koje je zaduženo za infrastrukturu i niko drugi tu ne može da se pojavi. Prema tome, mora se uzeti u obzir realna situacija, da tržište ne može da se primeni u jednom takvom zatvorenom sistemu.
Dakle, sve je to, naročito kada se uzme u obzir da su cene, koje su u drumskom saobraćaju bile slobodne, u železničkom saobraćaju uvek bile limitirane odlukama Vlade, dovelo železnicu u položaj u kome je ona danas.
Treba voditi računa da nijedna železnica u razvijenim zemljama Evrope i sveta ne funkcioniše bez pomoći države. Naravno, postoje brojne prednosti, mnogo je povoljnije po zaštitu životne sredine nego drumski saobraćaj, postoje neke druge prednosti, i to su razlozi zbog kojih država pomaže železnici.
Pre 13 godina, a rečeno je i ovde, usvojena je direktiva Evropske unije po kojoj se utvrđuju principi organizovanja železnice. Najveći broj zemalja Evrope i zemalja u tranziciji je prihvatio te direktive. Te direktive, kao što je ministar rekao, pomažu da se odvoji infrastruktura od transporta, odnosno da jedino ti važni koridori, sa najvećim stepenom mobilnosti, omogućavaju tržišne uslove u oblasti transporta.
Ono na šta treba obratiti pažnju, a to verovatno nije slučajno, jeste upravo da zemlje koje imaju najveću i najbolju železnicu u Evropi ne primenjuju te direktive na svojoj železnici. Da li je to slučajno ili postoje neki drugi razlozi što je to tako?
U Srbiji je nekada postojala vrlo raširena mreža pruga koja je nekada i funkcionisala. Danas je vrlo malo pruga u Srbiji, osim ovih koridora koji mogu da budu rentabilni i koji su interesantni za međunarodni transport, suštinski i ekonomski opravdano.
Lokalna samouprava – pitanje je godina kada će ona uopšte biti u stanju da odvoji bilo kakva sredstva za finansiranje infrastrukture. Sećate se, ovde smo pre manje od mesec dana pričali o Zakonu o transfernim sredstvima. Najveći broj opština je na ivici egzistencije. Delegacije opština, nakon tog zakona su bili iz Rekovca, a danas iz Despotovca, iz većine malih opština dolaze, jer ne mogu da sastave kraj sa krajem, naročito uvođenjem ovog novog poreskog oblika PDV-a; fiksiranje tih prenosa sredstava, o čemu smo sve ovde govorili, bitno limitira mogućnosti lokalne samouprave.
Koja će to lokalna samouprava naći ekonomsku opravdanost da finansira i razvoj infrastrukture ili da finansira određeno transportno preduzeće? Ja takve sisteme u Srbiji ne znam, osim Beograda, koji će verovatno imati interesa da oko ove železnice Beograda, oko čvora uzme učešće.
Ono na šta treba posebno obratiti pažnju, to je primena ovog zakona. Zakon će biti usvojen i treba krenuti u njegovu realizaciju. Odvajanje infrastrukture i transporta će bitno promeniti način finansiranja.
Na koji način će se ti sistemi napraviti da racionalno posluju? Nije dovoljan zakon, potrebno je niz podzakonskih akata i neophodan je projekat primene ovog zakona u praksi. Naknada troškova – naravno da će svi oni koji budu konkurisali da se pojave u jednom takvom sistemu kao transportna preduzeća morati da plate odgovarajuću naknadu.
Pošto je privreda Srbije u teškom položaju, postoji nekoliko preduzeća... A ja sam razgovarao pre izvesnog vremena sa ljudima iz "Sartida" i oni su vrlo zainteresovani da participiraju u svom kraku železnice. Ali, koliko je takvih preduzeća koja su u stanju da uzmu učešća i da finansiraju bilo preduzeće, bilo razvoj infrastrukture na tom svom koridoru? To su ogromna sredstva i Republika Srbija nije uspela da odvoji više od osam milijardi, iako su planovi ŽTP-a za ovu godinu bili daleko veći, ali u budžetu je bilo odvojeno svega osam milijardi za finansiranje infrastrukture.
Da li će ta sredstva moći da budu značajno povećana, ako se ne krene u restrukturiranje koje će odvojiti sve one firme, dakle, koje će morati od tih firmi da napravi efikasnije firme; i za to su ponovo potrebna finansijska sredstva, i da li će biti odvojena za jednu firmu ili za dve firme, u sumi je manje-više svejedno, bar onaj deo koji se tiče republičkog budžeta.
Naravno da ovaj zakon, pošto bude usvojen, ima određene rokove koji zahtevaju njegovu primenu osnivanjem svih ovih preduzeća, uvođenje uslovno tržišnih principa železnice Srbije, ali sva ova pitanja su neophodna.
Očekujem da će nas ministar obavestiti o svim tim detaljima, ali upravo i odgovori na ta pitanja će nam dati spoznaju koliko će to novo preduzeće biti efikasnije i koliko će svih tih 25.000 radnika direktno zaposlenih u ŽTP-u i još nekoliko desetina hiljada zaposlenih indirektno kroz infrastrukturu, kroz remonte i sve ove druge stvari, bolje živeti od primene ovakvih principa u železnici Srbije. Hvala.

Meni je žao što ministar finansija nije ovde. Ne znam da li će mu neko preneti sve ono što govorimo i sva ona pitanja koja su ostala otvorena.
Ja sam u jučerašnjem izlaganju, kao predstavnik Odbora za finansije, izneo svoj stav o ovom zakonu. Izneo sam jednu analizu i sva ona sporna pitanja koja su na Odboru za finansije ostala otvorena. Čuli smo i nekoliko puta objašnjenje ministra finansija. Naravno, mora se voditi računa o nezavisnosti jedinica lokalne samouprave. Ali, Ministarstvo finansija mora da uloži maksimalne napore da pojača kontrolu trošenja budžetskih sredstava.
Nismo dobili nijedan podatak o kontroli zapošljavanja, o broju zaposlenih ...
(Predsednik: Izvinite, gospodine Obradoviću, ne čujete se dobro, namestite malo mikrofon, nešto nije u redu sa tehnikom. Molim poslanike da pažljivo saslušamo govornika.)
Nismo dobili podatke da li je izvršena kontrola zapošljavanja, odnosno da li je broj zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave veći nego što je bio u prethodnom periodu, i ako jeste, za koliko. Neophodno je da dobijemo podatke o zaduživanju jedinica lokalne samouprave. Bilo je tu raznih kredita, raznih projekata koji su možda završeni, možda nisu, a bilo bi jako važno da dobijemo podatke o tome. Nema nikakvih podataka o donacijama, nema jedinstvenog registra donacija, a sve to zajedno utiče na količinu sredstava koje dobija lokalna samouprava.
Kao jedno od objašnjenja za ovakvu raspodelu sredstava dobili smo informaciju da su određene lokalne samouprave imale veliki procenat naplate, npr. Čajetina. Da li je rezultat tako efikasne naplate dobar rad jedinice lokalne samouprave, efikasan rad inspekcijskih službi, ili je uzrok nešto drugo. Ako je uzrok dobre naplate efikasna lokalna samouprava, onda ona ni na koji način ne sme da bude kažnjena time što će joj biti smanjena transferna sredstva.
Naprotiv, svaka efikasna lokalna samouprava mora da bude nagrađena za svoj rad. Prema tome, princip efikasnosti se mora uzeti u obzir.
Istakao bih još jednom da je ukupan rast transfernih sredstava svega oko 5%, a da je ukupan rast sredstava lokalne samouprave oko 8,7%, što je značajno manje od rasta budžeta i što je značajno manje od inflacije koja je bila u ovoj godini. Ovde smo zaključili da su neophodni mnogo bolji kriterijumi od ovih. Došli smo do zaključka da sredstva nisu racionalno raspoređena i da u periodu koji je pred nama moramo da tragamo za boljim kriterijumima koji će omogućiti efikasniju raspodelu.
Naravno da nas od 1. januara očekuje novi poreski oblik i još uvek ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo kakva će efikasnost i realizacija javnih prihoda biti u tom periodu, ali način da se svakog meseca prebacuje linearno jedna dvanaestina sredstava, nisam siguran da omogućuje efikasno finansiranje lokalne samouprave. Znamo da su potrebe po mesecima različite i znamo da troškovi nisu isti iz meseca u mesec, tako da jedna dvanaestina sigurno neće na pravilan način pomoći da lokalna samouprava funkcioniše.
Kao narodnog poslanika, mene interesuje na koji način se pojedinačno došlo do raspodele. Imali smo kriterijum da se finansiraju male i nerazvijene lokalne samouprave, ali po kojim kriterijumima je Mali Zvornik razvijena jedinica lokalne samouprave, ako ove godine ima 5,9% rasta.
Da li su Žabari razvijena jedinica lokalne samouprave sa 4% rasta u odnosu na prihode prošle godine? Crna Trava 9%, Mionica oštećena zemljotresom, još uvek nismo u stanju da pomognemo da svi ti ljudi koji su devedeset i neke ostali bez krova nad glavom dobiju ono što im je država tada obećala, a Mionica ima svega 9% rasta prihoda u odnosu na 2004. godinu. Dimitrovgrad 9%. Ko je ikad bio u Dimitrovgradu, zna da je Dimitrovgrad sve drugo, samo ne razvijena jedinica lokalne samouprave.
Istakao bih samo još jedno, a to je Kuršumlija, jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, a prema rastu prihoda se svrstava u red razvijenih opština. S druge strane, nerazvijeni su Loznica, Plandište, Novi Bečej, Svrljig, Žitorađa, Žagubica, Bački Petrovac.
Voleo bih da dobijemo tačne kriterijume koji će nam pomoći da do 31. marta, kao što je to ministar za govornicom rekao, iznađemo mnogo bolje kriterijume kojima ćemo izvršiti pravilnu raspodelu budžetskih sredstava. Ne mislim da ne postoje razlozi da i pre 31. marta reagujemo. Recimo, imam predlog da se poveća učešće opština u fondu na zarade.
Ako bi se sa 40% učešće opština u fondu na zarade povećalo na 50%, onda bi transferna sredstva bila smanjena na sedam i po milijardi. To ne bi oštetilo nijednu opštinu, a količina transfernih sredstava bi bila svega oko šest i po milijardi.
Onda je to na pravi način realizovana priča o fiskalnoj decentralizaciji, onda je na pravi način smanjeno učešće centralne vlasti i stvaranje mogućnosti da se lokalna samouprava finansira na mnogo bolji način nego do sada. Tih šest i po milijardi koje bi ostale u transfernim sredstvima pomogle bi da se izbalansira sve ono što je potrebno, da se nadoknade svi prihodi onih jedinica lokalne samouprave koje ne mogu da se finansiraju na adekvatan način.
Takođe bih predložio da se definišu tri kategorije. Pošto je sad raspon 0-46, predlažem da taj raspon bude 5-20%, i da se opštine i gradovi kategorizuju u tri kategorije, po prihodima, po broju zaposlenih, po teritoriji i onda bi rast bio 5-10, 10-15, 15-20%. Sve to bi doprinelo da sredstva budu mnogo pravilnije raspoređena, sve to bi otklonilo bilo kakvu sumnju da se utiče na nezavisnost jedinica lokalne samouprave i sve to bi bitno pomoglo da jedinice lokalne samouprave imaju obezbeđeno i sigurno finansiranje u narednom periodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je posle budžeta najvažniji zakon koji se donosi svake godine u Skupštini Srbije. To je zakon na osnovu koga funkcioniše lokalna samouprava. Naravno da je ovaj zakon drugačiji od svih prethodnih, iz prostog razloga što se bitno menja način funkcionisanja poreskog sistema. Uvodi se zakon o porezu na dodatu vrednost.
U okviru Odbora za finansije više puta smo analizirali sistem o kome je i ministar govorio ovog puta. Zaključili smo da postoje brojne anomalije. To je neophodno menjati. Neophodno je menjati Zakon o lokalnoj samoupravi, a i druge zakone kojima se definišu javni prihodi i rashodi.
Dovoljno je pogledati informaciju koju smo dobili od Ministarstva finansija. Izvorni prihodi naših opština i gradova iznose od 7% recimo u Alibunaru, 7% u Beloj Palanci, 5% u Vlasotincu. Ako se 95% prihoda definiše svake godine od strane centralne vlasti, onda tu teško da može da bude priče o ozbiljnom planiranju na nivou lokalne samouprave. Ako vi svake godine zavisite od dobre volje republičke vlasti, skupštinske većine i Ministarstva finansija, onda teško da možete da planirate nekoliko godina unapred sve one krupne infrastrukturne projekte koji su neophodni u svim našim opštinama.
To je očigledno pravac u kome mora da se menja Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o javnim prihodima. Mora se obezbediti mnogo veća količina izvornih prihoda lokalnoj samoupravi i omogućiti da planira nekoliko godina unapred sve one krupne projekte koji su u njenoj nadležnosti. Sve drugo će zahtevati da se u ovoj skupštini svake godine iznova i iznova raspravlja o svim tim kriterijumima, koji ne mogu da budu savršeni.
Nesavršenost ovih kriterijuma pokazuje i rast budžeta lokalnih samouprava. Na Odboru za finansije nismo uspeli da otkrijemo zašto se budžet Žitorađe povećava 46% ove godine u odnosu na prethodnu godinu. Mnogi gradovi, iako se ništa bitno nije promenilo u prethodnoj godini, imaju rast budžeta za više od 20%.
To je sve ono što je neophodno da se promeni da bi se za jedan ovako važan zakon uveo osnovni princip; pored principa solidarnosti, koji mora da postoji jer su naše opštine nejednako razvijene, mora da postoji i princip pravičnosti i princip jednakosti. Ta sredstva po tim kriterijumima koji postoje moraju da budu pravično raspoređena na sve naše opštine i na sve naše gradove. U suprotnom će svaka opština...
A videli smo i veliki broj amandmana koje su poslanici predavali, da se uzima sa stavke jednog grada i dodaje nekom drugom gradu. To nije realno, niti je zasnovano na nekim realnim pokazateljima koji su merljivi i koji moraju da budu merljivi.
Ono što moramo da uočimo u ovom trenutku, to je da je u masi sredstava za lokalnu samoupravu rast predviđen za ovu godinu – uz sva ograničenja koja su nepoznanica u ovom trenutku, a to je kako će u praksi izgledati primena Zakona o porezima na dodatu vrednost – realan i iznosi oko 8,5%.
Ako se uzme u obzir inflacija, onda će, bar prema ovoj projekciji koju u ovom trenutku imamo, rast budžeta lokalne samouprave, kada se uzmu u obzir svi drugi parametri, biti realno manji nego što je bio u ovoj godini. To može da ostavi traga na funkcionisanje lokalne samouprave.
Na Odboru za finansije došli smo do zaključka da Odbor i Ministarstvo finansija moraju intenzivno da rade narednih meseci na utvrđivanju realnih kriterijuma i da moraju da razmotre sve one nelogičnosti koje smo uočili u ovom zakonu. Kao što je ministar ovde u raspravi rekao, do 31. marta očekujemo da se pojavimo sa realnom analizom i gde god uočimo da postoji neka nepravilnost da je otklonimo, da bi lokalne samouprave funkcionisale onako kako treba.
Postoji više pravaca u kojima je moguće delovati. Jedan je da se poveća učešće opština i gradova u porezu na zaradu, da to umesto ovih 40% bude možda 45 ili 50%, čime će se deo transfernih sredstava značajno smanjiti. To će sigurno uticati, da ministre, onda će količina transfernih sredstava biti značajno manja; umesto tih 13,8 milijardi ove godine to će biti nekoliko milijardi, koje će onda omogućiti da Republička vlada interveniše dodatnim sredstvima u svim opštinama koje su razvijene značajno manje od republičkog proseka, čime će pokušati da ujednači neravnomerni razvoj koji u Srbiji postoji.
Jedan od ključnih problema koje Srbija u ovom trenutku ima jeste neravnomeran regionalni razvoj. Dovoljno je uzeti u obzir nivo prosečnih plata u Srbiji i sve će biti jasno. Taj raspon ide do 1:10. Ovaj zakon nije samo administrativni zakon, nego i osnovni instrument za vođenje politike Republičke vlade prema lokalnim samoupravama.
Na taj način će se omogućiti da se dodatnim sredstvima pospeši razvijenost pojedinih regiona i smanji ta neravnomerna regionalna razvijenost u Srbiji.
Sve su to stvari o kojima moramo da razgovaramo i obavezali smo se da ćemo u sledećih mesec ili dva sve to izanalizirati u ovoj skupštini i da ćemo ponovo pred vama, najkasnije do 31. marta, razgovarati o ovom zakonu i sve one uočene nepravilnosti otkloniti. Hvala.

Gospodine predsedniče,         prihvatam izvinjenje.
Gospodo narodni poslanici, članovi Vlade, zakon o budžetu je sigurno najvažniji zakon koji Vlada predlaže svake godine i koji Skupština u raspravi usvaja.
Danas u sali nemamo jednu poslaničku grupu koja pokušava da poslanike dobije mimo izbora, a to je pokušavala i u prethodnom sazivu Skupštine i očigledno da su navikli da takve stvari rade.
Ovaj saziv Skupštine je po mnogo čemu drugačiji od svih prethodnih. Ovaj saziv Skupštine, očigledno uz opštu saglasnost, jer odluka na Administrativnom odboru je doneta jednoglasno, više krađu ne dozvoljava i to je opšti dogovor svih poslaničkih grupa koje su danas u sali.
Jedna poslanička grupa, koja danas nije u sali, ljuti se. Očigledno, kada nema drugih argumenata, pokušavaju da ljutnjom nadomeste ono što nisu činjenice.
U raspravi nije pomenuto, a istakao bih kao prvu stvar da je danas 18. novembar. Dugo pratim rad Skupštine, prvi put sam sada poslanik, ali se nikada ranije nije desilo da se budžet ranije pojavi u skupštinskoj sali.
Po Zakonu o budžetskom sistemu rok je 1. novembar, ova vlada je predala 2. novembra, 2. novembra je stigao na raspravu, i danas je ovde pred nama budžet Republike Srbije. To se nikada ranije nije dešavalo.
Mi smo na Odboru za finansije, pre nekoliko dana, raspravljali o izveštaju Komisije za hartije od vrednosti za ovu godinu, koju je prošla vlada i prošla skupštinska većina, koja je imala mogućnost da bira te ljude, predložila tek polovinom ove godine.
Kao što je jedan od prethodnika rekao, još uvek nismo raspravljali o završnom računu za 2001, 2002. i 2003. godinu. To su činjenice, a ljutnja je za ljutnju. Neka se ljute oni koji pokušavaju da kradu mandate. Kada su oni bili vlast, nisu bili u stanju da ništa urade u rokovima koji su predviđeni zakonom i ne bih tako lako prešao preko činjenice da će budžet najverovatnije biti usvojen 20 i nekog novembra, što će dati mogućnost ... Molio bih predsednika da mi omogući da završim diskusiju.

Prvi put će svi ostali budžetski korisnici, prvi put će lokalna samouprava imati dovoljno vremena da do kraja godine, kada je krajnji rok za usvajanje budžeta, izvrši pravilno planiranje i predvidi sve ono što je neophodno u 2005. godini.
Jednu stvar ističu ljudi iz Svetske banke i MMF-a u svim razgovorima sa nama, to je pravilan izbor prioriteta.
Ova vlada je pokazala i ove godine da je vrlo važan izbor prioriteta. Ne možete se boriti sa svim problemima u isto vreme. Ne možete rešavati sve probleme u isto vreme.
Ove godine su prioriteti restrukturiranje javnih preduzeća, reforma državne uprave, školstvo i zdravstvo. To je pravilan način na koji se problemi rešavaju.
Poslanički klub DSS-a veoma je zadovoljan izgledom budžeta. Ovaj budžet je neuporedivo bolji od budžeta za 2003. godinu, neuporedivo bolji od onog predloženog budžeta za 2004. godinu i ovo je prirodan nastavak rebalansa budžeta, koji smo ovde imali pre nešto manje od mesec dana.
Samo ovakvo planiranje i Memorandum koji predviđa sve što će biti u 2006. i 2007. godini omogućavaju nam da planiramo nekoliko godina unapred i ekonomsku politiku i sve ono što će se u sektorskim politikama dešavati.
Ove godine je predviđen rast bruto društvenog proizvoda od 4,5%. To je znatno manje nego što je bilo ove godine, ali treba voditi računa da je sada osnovica neuporedivo veća. Stigli smo do društvenog proizvoda od oko 2.900 dolara po glavi stanovnika i bitno je da se obezbedi održivi rast. Svako nerealno planiranje bi nam se vratilo već za nekoliko meseci, bili bismo svesni da to ne može tako lako da se sprovede.
Ova vlada predviđa, i svi oni koji su pažljivo pogledali Memorandum o ekonomskoj politici vide, ove godine 4,5% rast, sledeće godine 5%, a 2007. godine 5,5% rast bruto društvenog proizvoda, održiv rast, i rast svake godine omogućava da nastavimo sa popravljanjem Srbije i sa podizanjem standarda svih naših građana.
Bitno je istaći da je i ove godine predviđen budžetski deficit od 1,4%. Međunarodne finansijske organizacije tolerišu deficit od 3%, a to se dozvoljava i za sve zemlje Evropske unije. Ovako značajno manji deficit – pri tom, naravno, upozorili smo Vladu da treba biti veoma oprezan sa budžetskim deficit kada on raste, ali i kada se smanjuje, i da treba voditi računa o drugim segmentima ekonomske politike, a ne samo o jednom – ali ovako manji, značajno manji budžetski deficit nego prethodnih godina omogućava nam da se konačno počne sa realnim rasterećenjem privrede i da se omoguće razni instrumenti kojima će se pomoći da se mnogi pozitivni tokovi u privredi nastave.
Bitno je uočiti da se ove godine predviđaju znatno manja sredstva, tri puta manja, za garancije i kontragarancije, nego prethodnih godina.
Ukazivali smo više puta, i prilikom donošenja prethodnog budžeta, i upravo smo dobili na Odboru za finansije informaciju od ministra finansija da se ona naša inicijativa, pokrenuta ovde u Skupštini, ostvaruje, jer biće predviđeno jedno telo koje će pri svakom novom zaduživanju utvrđivati ekonomske kriterijume tog zaduživanja, utvrđivati realan rast bruto društvenog bogatstva od svakog novog zaduživanja, a u prethodnom periodu, niko o tome nije vodio računa.
Prethodna vlada, Vlada DS-a, predvidela je za prošlu godinu 257 milijardi garancija i kontragarancija, a da niko nije vodio računa o bilo kakvim realnim efektima koje će takvo zaduživanje imati. Ako se zaduživanjem ne podiže nivo društvenog bogatstva, onda takvo zaduživanje nema nikakvog smisla, onda je to samo preživljavanje od danas do sutra.
Apsolutno smo saglasni sa prioritetima koje je Vlada predstavila Narodnoj skupštini, restrukturiranje javnih preduzeća, pravljenje javnih preduzeća značajno efikasnijim i, naravno, reforma državne uprave.
Državna uprava, zakon je upravo stigao u skupštinsku proceduru, mora da bude značajnije efikasnija, mora da bude racionalnija i mora da bude primerena državi kakva je Srbija danas, primerena svim onim troškovima koje je država Srbija i privreda Srbije u stanju da odvoji.
Istakli smo da od 1. januara stupa novi poreski oblik na snagu. Na Odboru za finansije poslanici DSS-a insistirali su da svi poslanici budu upoznati i da javnost bude upoznata sa svim merama koje Ministarstvo preduzima, da bi se taj novi poreski oblik približio svim ljudima u privredi i da bi omogućio da se primeni na najadekvatniji način.
Možemo da pohvalimo Ministarstvo finansija i Vladu Republike Srbije, koji su danas svim poslanicima, a i javnosti, predstavili jedan vodič za primenu PDV-a, koji će sigurno omogućiti da se u ovom periodu od mesec i po dana, koliko je ostalo do početka primene jednog novog poreskog oblika koji nas približava mnogim razvijenim zemljama, ljudi što pre upoznaju sa svim elementima koji su bitni za njegovu primenu.
Naravno da ovaj budžet nije idealan, ali očigledno da politika Vlade pokazuje da se i u oblasti javnih finansija mnogo toga menja, i budžet je mnogo bolji nego prethodni, što nas sigurno uverava da će već sledeći budžet biti značajno bolji od ovoga.
Problema je naravno mnogo i u oblasti privatizacije i u svim onim oblastima društvenog života, o kojima smo i ovde razgovarali.
Ali, ovaj budžet daje uverenje da ova vlada svakim danom čini Srbiju sve boljom i boljom, i da će i naredni budžet biti značajno bolji od ovoga, a da ćemo o svim uspesima ove vlade razgovarati u ovoj skupštinskoj sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, ministri, na dnevnom redu je izbor članova Vlade. To je prilika da analiziramo sve ono što je Vlada uradila u sedam meseci, koliko je prošlo od njenog formiranja. Pre ove tačke dnevnog reda izjasnili smo se o rebalansu budžeta, što je takođe prilika da analiziramo kako izgleda politika Vlade po različitim segmentima.
Da bismo uopšte ušli u tu analizu, a većina mojih prethodnika je prešla preko te činjenice, to je zatečeno stanje. Da bismo govorili o svemu onome što je Vlada uradila za svega sedam meseci svog rada, moramo da se setimo kako je izgledala Srbija 3. marta ove godine, kada je Vlada izabrana; kako su izgledale one tri godine modernizacije Srbije do trenutka kada je ova vlada preuzela dužnost.
Setimo se svih onih afera koje smo imali u sudstvu, setimo se svih onih afera u samoj Vladi, setimo se kredita koje su ministri dobijali od različitih republičkih fondova. Setimo se toga da je Srbija ponovo bila zemlja pod sankcijama zbog šećera. Bile su afere koje nisu mogle da budu rešene.
Srbija je bila jedina zemlja, verovatno, pored još nekih afričkih ili azijskih nerazvijenih zemalja, u kojoj se apsolutno nije znalo koliko ima narodnih poslanika. U dugom periodu Narodna skupština je imala mnogo više od 250 narodnih poslanika. Srbija je imala brojne agencije koje su napravljene mimo zakona. Tako je ona izgledala, tako je izgledala modernizovana Srbija 3. marta, kada je ova vlada preuzela dužnost.
Ova skupštinska većina i stranke koje formiraju ovu vladu, kao jedan svoj primarni cilj su istakli nezavisno sudstvo, nezavisnu zakonodavnu, odvojenu od izvršne vlasti. Moram vas podsetiti da je ovo prvi put da na mestu predsednika najvažnijih skupštinskih odbora sede ljudi iz opozicije. Toga nikada u prošlosti nije bilo.
Ovo je prvi put da je Skupština iznad Vlade Republike Srbije. U dugom nizu godina unazad Vlada je bila iznad Skupštine. Prioritet ove vlade bilo je rešenje problema u sudstvu. Sve ono što je urađeno u prethodne tri godine vodilo je dodatnom potčinjavanju sudstva izvršnoj vlasti. Ova vlada je krenula, pre svega, u izmenu zakona koji regulišu oblast pravosuđa i sudstvo konačno postaje nezavisno od izvršne vlasti. Ova vlada krenula je u izgradnju institucija, a institucije se izgrađuju kvalitetno samo na jedan način: donošenjem zakona.
Za sedam meseci rada ove vlade Skupština Republike Srbije usvojila je 50 zakona. To je više nego što je usvojeno u 2002. i 2003. godini.
Narodna skupština Republike Srbije je 2002. godine usvojila svega 22 zakona, a Vlada u senci DSS, u to vreme, predložila je Skupštini devet zakona, a vlada koja modernizuje Srbiju svega 22 zakona. Ova vlada ne vrši pritisak na medije, u ovoj vladi nema korupcije. Vidim
da uveseljavam ministre iz prethodne vlade, ali oni su davali kredite iz Fonda za razvoj svojim kolegama, a ne ova vlada.
Ova vlada je značajno smanjila spoljni dug i on sada iznosi 12 milijardi, za razliku od prethodne vlade koja je, uz sve ono što je urađeno, podigla spoljni dug i dovela zemlju na ivicu dužničke krize. Treba vratiti 750 miliona evra spoljnog duga sledeće godine, svih onih kamata i glavnice koje dospevaju na otplatu.
Ova vlada je stvorila uslove za restrukturiranje javnih preduzeća, konačno je usvojen Zakon o energetici. Ono što je zamerano opoziciji u prethodnom sazivu, to je da nije stvorila uslove da se usvoji Zakon o energetici, koji je bio na dnevnom redu. Valjda je to zadatak vladajuće većine, a ne obaveza opozicije. Usvajanjem tog zakona otvorena su vrata za restrukturiranje jednog od najvažnijih sektora koji još ova država ima – sektor energetike.
Jedno od ključnih bilo je pitanje privatizacije. Donet je taj zakon i u to vreme je DSS imala primedbe na model. Vreme za izmenu modela je prošlo i nastavilo se sa primenom tog zakona. Bilo je zastoja u procesu privatizacije i prihodi koji su, inače, bili precenjeni u onom budžetu koji je prethodna vlada predložila, nisu realizovani.
Ali, lako je sprovesti Zakon o privatizaciji, imate cementare, fabrike duvana. Njih jednom prodate, pa ih više nema. Treba prodati ona preduzeća koja više ne funkcionišu. Kao što je Zakon o stečaju bio loš kada je trebalo da se primenjuje na zemljoradničke zadruge i za mala i srednja preduzeća sa nekoliko zaposlenih, a bio je odličan kada se prodavao "Sartid". To možete da prodate samo jednom, posle toga ga više nema. Ova vlada rešava probleme i u oblasti privatizacije.
Prema tome, apsolutno u svim segmentima pokazuje se da ova vlada ostvaruje rezultate. Sedam meseci nije dovoljno da se bitno popravi život građana Srbije, ali je dovoljno da se pokaže koji je to pravac rada Vlade i da se otvore perspektive, da za 2005-2006. ova vlada može da napravi značajne pomake u popravljanju života građana.
Srbiji je potrebna modernizacija. Srbiji su potrebne promene, ali su Srbiji potrebne promene isključivo nabolje i to je ono što je najveći rezultat ove vlade, ona popravlja stanje u Srbiji u različitim segmentima, ali popravlja stanje nabolje, za razliku od mnogih segmenata u prethodnoj Vladi gde su stvari popravljale, ali uglavnom nagore.
DSS i Poslanički klub DSS podržaće promene i podržaće rad ove vlade, jer on omogućava da građani Srbije iz dana u dan žive bolje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo priču o rebalansu budžeta. U prvih nekoliko diskusija ključno pitanje je bilo da li uopšte postoji potreba za rebalansom ili je to moglo da se uradi na neki drugačiji način.
Naravno da poslanici opozicije pokušavaju da naprave lažnu dilemu u Skupštini Srbije i kod svih građana Srbije. Zaboravlja se da je prva tri meseca 2004. godine na snazi bila odluka o privremenom finansiranju. Zaboravlja se da je Vlada formirana početkom marta 2004. godine, a da je po Zakonu o budžetskom sistemu rok za usvajanje budžeta 31. mart i da smo u Skupštini Srbije imali svega 20 dana da pripremimo budžet za 2004. godinu.
Zaboravlja se da je u vreme predizborne kampanje krajem 2004. godine, u poslednjem kvartalu 2003. godine, ostvarena jedna stravična ekspanzija javne potrošnje da bi se finansirala predizborna kampanja. Molim gospodina predsedavajućeg da stvori uslove da diskutujem, ako je to moguće. Ako nije neka se onda predsedavajući izjasni.
Zaboravlja se da su svi prihodi ostvareni od privatizacije u 2003. godini praktično potrošeni u poslednja tri meseca iste godine i da su obaveze finansiranja predizborne kampanje nametnule da se sve to prenese i na sledeću godinu.
Začuđuje da ljudi koji su sedeli u Vladi do pre nekoliko meseci previđaju činjenicu da budžet za jednu godinu ne predstavlja pravu sliku o javnoj potrošnji. Mora se posmatrati bar nekoliko godina unapred i nekoliko godina unazad. Sve one obaveze koje su nametnute 2002. i 2003. godine morale su da budu isfinansirane i u tekućoj godini.
Sve je to nametnulo da budžet izgleda tako kako izgleda. Četiri petine ukupnog budžeta su obaveze koje su unapred predviđene, prema raznim fondovima, prema javnim službama i institucijama koje se finansiraju iz budžeta. Svega 20% budžetskih sredstava predviđeno je u tom prostoru koji može da obezbedi određeno finansiranje, određeno investiranje.
Sve su to činjenice o kojima se ovde nije govorilo, a koje su nametnule da ovaj budžet bude takav kakav jeste i sve su one nametnule da planiranje nije omogućilo da se predvidi šta će se sve desiti u tih nekoliko meseci nakon toga.
Ostvarene su promene na prihodnoj i rashodnoj strani i to je nametnulo potrebu za rebalansom. Ova vlada očigledno nema nameru da uredbama ili na neki drugi način, skriveno od očiju javnosti ili od Narodne skupštine, finansira javnu potrošnju i zato danas govorimo o rebalansu budžeta.
Na Odboru za finansije u Skupštini Srbije govorili smo i o periodu od usvajanja budžeta do danas, više puta, o izvršenju budžeta i o obavezama Ministarstva finansija i čitave Vlade. Posebnu pažnju treba posvetiti kontrolisanju trošenja budžetskih sredstava. Moram da napomenem da je budžetska inspekcija početkom ove godine imala svega 14 zaposlenih, a čak nije imala ni svog rukovodioca.
Služba koja treba da kontroliše trošenje 50% društvenog proizvoda Srbije, nešto oko 10 milijardi evra, ima svega nekoliko zaposlenih. Nije čak imala ni šefa. Mislim da taj broj ljudi kada bi otišao u Fond za zdravstveno osiguranje imao bi posla bar godinu ili dve dana, a ne da kontroliše sve one institucije.
Podsetio bih da smo na Odboru za finansije početkom ove godine utvrdili da je u prethodnom periodu izvršena kontrola javnih institucija i lokalne samouprave. U više od 50% tih ustanova otkrivene su zloupotrebe, odnosno neprimenjivanje zakona i uredbi koje su na snazi, a naročito zakona i uredbi koje se odnose na plate.
Ono što mi očekujemo to je da se na tom poslu istraje i da se u narednom periodu prvo ojača ta služba, a da se onda sve one zloupotrebe koje su otkrivene saniraju i da se svi koji su odgovorni za to kazne.
Ono što očekujemo da se uradi u narednom periodu, a što prethodna Vlada nije uradila, to je da se u okviru Ministarstva finansija ili Vlade Republike Srbije napravi služba koja će analizirati svako novo zaduživanje, dakle, koja će za svako zaduživanje utvrditi procenu uvećanja bruto društvenog proizvoda.
Mi to nismo imali, mi to nemamo ni danas. Apsolutno ne poznajemo pozitivne efekte svakog novog zaduživanja. Ukupan dug u ovom trenutku je spoljni dug oko sedam milijardi, unutrašnji dug oko pet milijardi evra. Obaveze u 2005. godini su 750 miliona evra, znatno veće nego što su u ovoj godini, a očekujemo da će budžet koji je pred nama po Zakonu o budžetskom sistemu biti u sledećih nekoliko meseci, očekujemo da će promeniti potpuno strukturu javnih finansija, strukturu trošenja tih državnih para, a sa druge strane, otvoriti prostor za vraćanje svih obaveza koje imamo prema institucijama spolja i unutra.
Očekujemo da se ojača budžetska inspekcija, da se ojača struktura koja kontroliše trošenje javnih finansija i da se pri svakom novom zaduživanju posebno povede računa o svim pozitivnim efektima novog zaduživanja.
DSS i poslanička grupa podržaće rebalans budžeta zato što je on bolji nego što je bio prethodni budžet, zato što je bolji nego što je bio budžet u 2002. godini i zato što otvara mogućnost da se u 2005. godini napravi budžet koji će biti bolji od ovog.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik predlagača upoznaću vas sa osnovnim elementima Zakona o ministarstvima. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 95. stav 5. Ustava Republike Srbije u kome se kaže da ministarstvo i posebne organizacije, kao republički organi, svoju organizaciju i nadležnost uređuju zakonom. U ovom trenutku postoji Zakon o ministarstvima, trenutno važeći zakon, kojim je organizovano 19 ministarstava i sedam posebnih organizacija. Ovim predlogom zakona smanjuje se broj ministarstava sa 19 na 17, preuređuje se nadležnost određenih ministarstava i stvaraju se uslovi za mnogo efikasniji rad Vlade.
U prošloj vladi imali smo 19 ministarstava, u jednom trenutku sedam potpredsednika, a sada pet potpredsednika i predsednika, ukupno 25 članova. Ta vlada je bila mnogo veća od vlade koju imaju evropske zemlje. Bila je jedna od najvećih vlada i njena brojnost je jedan od razloga za neefikasnost. Kažem jedan, bilo ih je mnogo, a broj članova Vlade sigurno onemogućava efikasan rad.
Našim predlogom zakona broj ministarstava smanjujemo na 17. Uvodi se jedno novo ministarstvo, nekoliko ministarstava, odnosno Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija i Ministarstvo urbanizma i građevina se objedinjuju, novo ministarstvo za kapitalne investicije preuzima sve njihove nadležnosti. Ministarstvo za socijalna pitanja i Ministarstvo za rad i zapošljavanje se objedinjuju i postaju jedno jedinstveno ministarstvo, a uvodi se novo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine.
Posebno bih istakao uvođenje novog ministarstva, ministarstva za dijasporu. Tog ministarstva nije bilo u prethodnoj vladi. Njegovim osnivanjem stvaraju se uslovi za poboljšavanje svih veza sa našim ljudima koji su u rasejanju. U ovom trenutku mi ne znamo koliko tačno naših ljudi u rasejanju ima. Smatramo da će obrazovanjem ovog ministarstva biti stvoreni uslovi za uključivanje svih naših ljudi u rasejanju u politički, ekonomski i kulturni život Republike Srbije.
Može da se postavi pitanje, a videćemo kada dođemo do amandmana zašto nekih ministarstava nema ili zašto određeni organi nisu organizovani kao ministarstva. Postojanje ministarstva nije preduslov da će se problemi u nekoj oblasti rešavati. To bi bilo i u prethodne tri godine. Osnovana su mnoga ministarstva, pa to nije pomerilo gotovo ni za milimetar probleme koji su u tim resorima postojali.
Naveo bih samo jedno ministarstvo - ministarstvo za prirodne resurse i zaštitu životne sredine. Iako je obrazovano pre gotovo dve godine, nije donet čak ni zakon koji bi regulisao stanje u toj oblasti. Mi smo predložili da se u ovom trenutku organizuje uprava, predložićemo i zakon koji reguliše tu oblast i najvažnije je da postoji organ koji je nadležan za određeni resor, organ koji će rešavati te probleme, a na nama u Narodnoj skupštini je da kontrolišemo rad Vlade i svih organa.
U ovom uvodnom izlaganju ne bih dužio, naravno biće prilike i u toku rasprave, samo bih istakao jednu stvar. Vlada preuzima odgovornost za stanje u svim resorima. U većini evropskih zemalja vlada ima mnogo veću slobodu u svojoj unutrašnjoj organizaciji. Ona je prosto odgovorna da rešava sve probleme koji u resorima postoje. Ona odgovara Narodnoj skupštini, a način na koji će se ona organizovati tretira se kao unutrašnja stvar vlade. Naravno da je sledeći korak za rešavanje svih ovih problema koje imamo formiranje Vlade. Preduslov za to je donošenje Zakona o ministarstvima. Mi ćemo danas o tome govoriti i nadam se da će Predlog zakona biti usvojen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da je na dnevnom redu zakon o ministarstvima, jer kada je Vlada bila na dnevnom redu, a to je bilo tamo krajem decembra, zna se kako se stvar završila. Ne vidim razloga za nervozu, to su građani pokazali i oni su ocenili sve ono što je prethodna vlada radila i uradila.
Što se tiče DSS, ona je u ovoj skupštini u prošlom sazivu glasala za sve zakone koji su bili dobri i koji su popravljali stvari u resorima. Svi oni zakoni koji su bili loši nisu mogli da naiđu na razumevanje i podršku DSS.
Podsetio bih vas da je zakon o sistemu zaštite životne sredine, a na koji se svi pozivamo više puta, vraćen iz procedure zato što je bilo nekoliko stotina amandmana na zakon koji je imao nekoliko stotina članova. Praktično je svaki član bio opterećen sa po nekoliko amandmana i predlagač ga je povukao iz procedure. Taj zakon ni do danas nije popravljen, a zbog toga nije usvojen. Skupštinska većina je mogla i htela, ako je htela, da ga stavi na dnevni red.
Slična je stvar i sa većinom drugih zakona. Prema tome, nemojte da pričamo o onome što je bilo. Građani su pokazali, a efikasnost prošle vlade se meri njenim rezultatima. Najbolje je pitati zaposlene u ŽTP, JAT-u, republičkim direkcijama, EPS-u, Kolubari, kako ocenjuju uspehe koje je imala prošla vlada. Ako hoćete, možemo i o tome, ali mislim da to nije danas na dnevnom redu. Najbolje je da se vratimo na zakon o ministarstvima i da govorimo o onome što u tom zakonu stoji. Hvala.

Gospodin Vlahović je insistirao na dve stvari, na efikasnosti i na koordinaciji. Kada govorimo o efikasnosti i smanjenju troškova vlade, naravno da jedan Zakon o ministarstvima ne može da reši sve one probleme koje državna administracija u ovom trenutku ima. Ali nakon ovog zakona neminovno sledi Zakon o državnoj upravi, Zakon o vladi i mnogi drugi zakoni koji će bitno smanjiti i izvršiti racionalizaciju u državnoj upravi.
Kada je reč o koordinaciji koja se uspešno obavljala u Vladi sa velikim brojem potpredsednika, skrenuo bih pažnju na jedan primer, sa čime je gospodin Vlahović verovatno upoznat: bilo bi interesantno uporediti strategiju industrijskog razvoja koja je urađena u Ministarstvu nauke i strategiju koja je urađena u Ministarstvu rudarstva i energetike - po svim ključnim parametrima su dijametralno suprotne.
Kada je reč o memorandumu u ekonomskoj politici, on je odličan dokument, ali je većina suštinskih agregata pogrešno utvrđena. Bilo je korekcija i rasta bruto društvenog proizvoda i mnogih drugih parametara. Ja bih citirao samo jedan dokument koji kaže, na strani 40. knjige "Izazovi i reforme", da se vlada kao kolektivni organ izdvaja kao formalno telo koje donosi odluke, a ne kao mesto za strateška razmatranja. Izgleda da vlada nema nikakav organ koji bi mogao da preuzme ovu ulogu. Podnaslov na strani 40. – Mnogo koordinatora, a malo koordinacije. Izdanje Agencije za državnu upravu Vlade Republike Srbije, 2002. godina. Hvala.

Hvala prethodniku koji me je podsetio da sam u prethodnoj replici nešto ispustio. Prema zvaničnom podatku koji smo kao članovi Odbora za finansije dobili pre nekoliko dana (meni je žao što taj papir nemam da pokažem gospodinu narodnom poslaniku, ali ću mu sa zadovoljstvom dati u pauzi), u ovom trenutku u državnoj kasi ima samo 192 miliona evra. Tako kaže gospodin Đelić.
Od toga je značajan deo sredstava u Fondu za restituciju, tako da ostaje oko 150 miliona, a obaveze koje dospevaju u sledećih nekoliko nedelja su 130 miliona evra. Prema tome, toliko o kasi koja je prepunjena.
Što se tiče iskustva prethodne vlade i svega onoga što se dešavalo u Skupštini, dosadašnji tok, sve ono što se dogodilo u prvih mesec dana i što se dešavalo na skupštinskim odborima uliva nadu da tu praksu nećemo ponavljati.