Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Markoviću, nisam imao nameru da se javljam za reč, ne znam zašto ste me prozvali, hvala na komplimentima koje ste mi dali.
Jedan od najvećih britanskih ministara spoljnih poslova, Dizraeli, rekao je da u politici i diplomatiji ne postoje ljubavi već samo interesi. Jedan naš veliki književnih, a pomalo i političar, Dositej Obradović, rekao je da nijedan narod ne voli drugi narod nego se bavi svojim interesima.
Mi treba u Skupštini Srbije da razgovaramo o tome šta su naši interesi. Tačka dnevnog reda koja se zove - izbor potpredsednika Parlamenta, kao i nastavak u kome ćemo razgovarati o sastavu skupštinskih odbora, nisu pravo vreme za to.
Demokratska stranka Srbije je u prethodnom sazivu pokazala da Srbiju vidi u Evropi, i geografski, i politički, i privredno, i ekonomski. Inicirali smo čak i usvajanje nekoliko dokumenata i mi od evropskog puta odustati nećemo. Ali, Evropsku uniju, pre svega, treba da gledamo kroz kontekst nekakvog skupa vrednosti i skupa pravila koje EU predstavlja. Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije mora nastaviti implementaciju aki komunitera, implementaciju skupa vrednosti koji će regulisati neke principe i pravila u našem zakonodavstvu. To što vi Evropsku uniju gledate kao šarenu razglednicu i, kada se kaže EU, obično mislite o datumu ulaska Srbije u EU, nažalost, ne zavisi samo od nas, zavisi dosta i od unutrašnjih okolnosti u takvoj Evropskoj uniji, koje u ovom trenutku, nažalost, baš i ne idu niti nama, niti državama iz Jugoistočne Evrope naruku.
Ponavljam, ono što je do nas, to je da se implementira evropsko zakonodavstvo, da naš pravni i politički sistem usklađujemo sa sistemima okolnih država. U tom pravcu idu ne samo države članice EU, države koje su kandidati za članstvo ili su potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, idu sve države članice Saveta Evrope, uključujući i one koje verovatno nikada neće ući u Evropsku uniju.
Tu ne vidim ništa sporno. Sama rasprava govori o tome da odluka koja se donosi ovih dana i koja će se u nekim narednim danima doneti, i te kako zavisi od međunarodnih okolnosti i međunarodnog pritiska.
Pre tri meseca, odmah posle izbora, razgovarao sam sa jednim svojim prijateljem iz Brisela. Imali smo priliku da razmenimo mišljenja o onome što će se dešavati u Srbiji i opomenuo sam ga da se plašim da se naš parlament i naša politička elita u svemu tome, nažalost, neće snaći, zato što imamo ogroman problem u shvatanju onoga što smo mi uradili na našem evropskom putu i onoga što Brisel misli da smo uradili. Mi mislimo da je to jako mnogo, oni misle da je to jako malo. Mi mislimo da je to neuzvraćena ljubav, oni misle da treba još malo da nas pritisnu da nešto uradimo. Došlo je do velikog nerazumevanja i sve to je proizvelo nervozu.
Što se tiče analiza, analitike i svega ostalog, već nekoliko puta sam ponovio, kada pričamo o međunarodnim odnosima, međunarodnim okolnostima, o tome da li Srbija treba čvršće da se veže za Rusiju, EU itd., ne pričamo mi o nekakvoj kosmičkoj pravdi, zadovoljenju kosmičkih istina ili bilo čemu drugom. Mi razgovaramo o tome da li će Srbija biti subjekat ili objekat u međunarodnim odnosima.
Ako smo objekat, onda se svi bave Srbijom, onda će se u Srbiji svako pitanje internacionalizovati, uključujući i pitanje izbora predsednika svake opštine, pa ćemo onda stalno imati neka saopštenja nekakvih međunarodnih organizacija, koje će nam govoriti: "Ovo može, ovo ne može".
Ako Srbija hoće da bude subjekat u međunarodnim odnosima, onda će Srbija da ima stav o različitim pitanjima. Naravno, mi smo mala država, mi smo siromašna država, ne možemo da igramo neku veliku i presudnu ulogu u međunarodnim odnosima, ali i te kako možemo da se pitamo za stvari u regionu i za stanje u našem regionu. Zato, prvo, moramo da počnemo da se bavimo međunarodnim odnosima i međunarodnom politikom, a ne da dozvoljavamo da nam se svako pitanje u Parlamentu internacionalizuje.
Zamolio bih vas da se vratimo temi, da izaberemo potpredsednike Skupštine. Opozicija ima pravo na opstrukciju, to nikome ne sporim, takođe, svaki poslanik ima pravo na opstrukciju, ali vi u ovom trenutku predstavljate manjinu u Parlamentu, jer je glasovima nekih drugih poslanika i neke druge većine izabran predsednik Parlamenta, što se vama ne sviđa, naravno. U redu, to je vaša odluka. Nemam nikakvih problema sa tim, ali ovo je prevršilo svaku meru.
Mislim da je vaš cilj da se potpredsednici Parlamenta ne izaberu sve do isteka onog roka za formiranje Vlade i da se potpuno blokira rad Parlamenta, što je loše. Loše je i zbog nekih budućih odnosa u ovom parlamentu, a loše je i zbog nekih budućih odluka koje u Srbiji treba da se donose.
Vrlo ću kratko i probaću da se više ne javljam na replike, ma koliko spominjali moje ime.
Pokušao sam, čini mi se, na jedan pristojan i korektan način, da objasnim. Kako vi to zloupotrebljavate u nekim kasnijim diskusijama, potpuno mi je svejedno i na to se više osvrtati neću.
Ponavljam, vi imate pravo na opstrukciju, i kao pojedinac i kao poslanička grupa. Legitimno pravo opozicije je da opstruira rad Parlamenta, prolongira donošenje određenih odluka, ali imajte u vidu da će nama, našoj poziciji, mnogo pomoći konstituisanje Parlamenta, odnosno završetak ovog procesa. Dozvolite, bar, da izaberemo potpredsednike Parlamenta i skupštinska tela, koja treba da nastave da rade. Sami znate šta nas očekuje do kraja maja, makar izbori bili raspisani i u ponedeljak.
Drago mi je što je povedena, konačno, rasprava o spoljnoj politici Srbije. Trebalo je o tome da se razgovara mnogo ranije. Od 2000. do danas retki su bili ovakvi trenuci. Nadam se da ćemo, već koliko sledeće nedelje, kada završimo ovo što je utvrđeno Ustavnim zakonom i Poslovnikom o radu, što je utvrđeno dnevnim redom i o čemu moramo da raspravljamo, moći da raspravljamo o svim ovim stvarima.
Ponavljam vam, tumačite moje reči kako god hoćete. Danas vam više odgovarati neću, osim ako ne bude nekih nepriličnih uvreda, u šta sumnjam. Iz vaših usta ih sigurno neću čuti, poznajem vas i privatno, već dugo smo zajedno u ovom parlamentu.
Raspoložen sam za polemiku uvek, o svim stvarima, o tome kako Srbija treba regionalno da se pozicionira, kako treba Srbija da gleda na neke kontinentalne i međunarodne procese, političke i ekonomske, ali hajde da o tome razgovaramo sledeće nedelje.
Nažalost, zabavljeni svim ovim svojim u Parlamentu, potpuno nam je neopaženo prošla činjenica da su juče u Savetu bezbednosti kružili sižei dve različite rezolucije o budućnosti Kosova. Jedna je bila francuskog porekla, druga ruskog. Mislim da je to tema o kojoj bismo već večeras mogli da razgovaramo.
Kada se desila Aneksiona kriza u BiH, dan posle toga, o tom političkom činu raspravljali su parlamenti Francuske, Velike Britanije, čini mi se, Austrougarske, naravno, to se podrazumeva, a srpski parlament je raspravljao o nekoj raspodeli zemljišta u Kremni. Nemojte da ponavljamo takve situacije. Valjda nas je istorija ovog parlamenta nešto naučila.
Postoji nešto što je prioritet i za Parlament i za državu, postoji nešto što ide mimo nas, nažalost, u ovom trenutku i ako nastavi da ide mimo nas, desiće se ono na šta sam vas upozorio.
U ovoj državi sve će se internacionalizovati i sve će biti međunarodni problem, a mi nećemo moći da utičemo ni na šta.
Hvala.
Poštovani gospodine Markoviću, ovaj vaš tragični pogled na to šta se kome daje u stvari govori zašto nije došlo do formiranja vlade. Ne treba nama DS da da niti MUP niti Biju, niti bilo šta drugo, jer to ne pripada DS. Ko shvata tako državne institucije ne može da učestvuje u pravljenju države.
I MUP, i BIA, i Ministarstvo odbrane i sve ostale državne institucije nisu stranačko dobro pa da se dele. One moraju biti onakve državne institucije kakve su u svakoj drugoj državi. Najgore za Srbiju jeste da institucije nema, u trenutku kada ne samo da pregovaramo o budućnosti Kosova i Metohije, nego imamo zahtev za formiranje nekog novog distrikta u BiH, u trenutku kada se u Crnoj Gori formira nova nacija sa novim jezikom, u trenutku kada nijedan Srbin ne može da se vrati u Hrvatsku.
Za mene su to jako ozbiljna pitanja o kojima u ovom parlamentu rasprava treba da se pokrene, ali da bismo o tome raspravljali, da bi određene odluke donosili, da bi imali i nacionalnu politiku i neke strateške ciljeve za budućnost, institucije moraju da postoje. Zato večeras moramo izabrati predsednika parlamenta.
Da bi imali predsednika parlamenta moramo ili da imamo skupštinsku većinu, što nažalost nemamo, ili da glasamo po osnovu prvog demokratskog principa, a to je da predsednika parlamenta da stranka koja ima najveći broj poslanika.
Na kraju, ako želite da delite na demokratsko i nedemokratsko, na proevropsko i proazijsko, na civilizacijsko i anticivilizacijsko, onda treba da znate da ćete i vi postati predmet podela. Ko se mača lati od mača i gine. Nastaviće se sa podelama, nastaviće se sa polarizacijom u Srbiji na patriote i na izdajnike, na neke druge klasifikacije koje nikome ne odgovaraju. Hvala vam.