Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Samo da vas ohrabrim i da vam kažem da neću koristiti vreme koje mi stoji na raspolaganju, nekih 50 minuta, naprotiv, želim samo da se osvrnem na dve-tri stvari iz ovog rebalansa.
Prvo, meni je jako drago da su konačno krenule investicije ka Staroj planini. Ovde se nalaze na dva mesta u Ministarstvu - regulacija puteva, daje se novac za opštinu Knjaževac, za opštinu Pirot, a ima je i u Ministarstvu trgovine i turizma.
Tamo treba da se gradi skijalište, da se formira jedan veliki zimski sportski centar, kao i da se uloži u komunalnu i energetsku infrastrukturu. Da ne čitam brojeve, oni se nalaze u ovom budžetu, i da vas ne zamaram ciframa. Ono što je bitno jeste da se daje i za druge opštine u Timočkoj krajini i da ono što se daje iznosi 365 evra po glavi stanovnika za istočnu Srbiju.
To je jako dobro, jer je taj deo Srbije bio prilično zapostavljen u ovim godinama, posebno nekih desetak godina kada se tamo nešto naročito nije ulagalo. Sada je to krenulo.
Ne može se napraviti neki značajan sportski centar a da ga ne prati infrastruktura. Tu ima mnogo poslova za investitore, jer su putevi u veoma lošem stanju. Zatim, izgradnja hotela i drugih objekata koji obavezno prate takvu vrstu obaveza.
Pošto se to sve odnosi na turizam, svi se, valjda, slažemo da je turizam vrlo značajna privredna grana. Postoji velika verovatnoća da će se znatan broj građana koji su napustili Staru planinu vratiti, jer će moći tamo da se bave nekim poslom, a pogotovu ako su ranije otišli u Zaječar, Knjaževac, Borski rudnik itd. Tamo su ostali bez posla, pa će imati priliku da se vrate na svoja radna mesta i na svoja imanja na Staroj planini, da se tamo bave nekim poslovima koji bi mogli da budu profitabilni.
Osvrnuo bih se još na jedno ministarstvo koje je za mene posebno interesantno, ali pre toga, molim vas, da ne bi bilo da sam suviše orijentisan, pa samo govorim o Staroj planini, spomenuo bih jednu važnu stvar iz centralne Šumadije.
To je ovaj deo oko Aranđelovca, Ljiga, Rudnika, Milanovca, Lazarevca, koji je vrlo interesantan. Tu postoji jedno selo koje se zove Trudelj, koje ima više od 50, možda čak i do 80 muškaraca starijih od 50 godina. Neki su čak i mlađi od 30 godina. Mnogi od njih imaju svoje porodice, a mnogi od ovih mlađih bi zasnovali porodice, ali njihov veliki problem je put, koji je nešto kraći od 9 km.
To selo proizvodi do 1.500 litara mleka dnevno, ali ga je vrlo teško transportovati. Oko stotinu domova je neposredno pored puta, a još stotinak malo udaljeno od tog puta. Tu su prelepi krajevi, obronci Rudnika, mogli bi da se bave turizmom.
Mnoga domaćinstva imaju dosta pristojne kuće i sa malo adaptacije bi mogli da primaju i vrlo zahtevne turiste.
Ako uzmemo u obzir i Belanovicu i ta dva-tri sela okolo, kada neko dođe tamo da provede desetak dana kao turista, može da pravi jednodnevne izlete na više strana. S jedne strane je Bukulja, Orašac, Oplenac, Topola.
S druge strane, veza preko Lazarevca ka Beogradu, banja Vrujci, Valjevo, manastir Ćelije u Lelićima, Brankovina, sve interesantna mesta, dalje, dole Rudnik i Milanovac, do Takova.
U tom delu ima mnogo istorijskih mesta, spomenika, manastira, ali, razume se, da bi to turisti mogli da obilaze, morali bi da postoje jako dobri putevi, pošto se to najčešće čini sopstvenim kolima.
Iako vidim da je Milanovac kao opština dobio, takođe, sredstva za obnovu puteva, smatram da bi tu moglo da pripomogne Javno preduzeće za puteve Srbije i da se taj put, ako ne može ove jeseni, ali do proleća uradi. To bi mnogo značilo ne samo za to jedno selo, nego za čitav taj deo Šumadije.
Izdvojilo se nešto veoma važno u Ministarstvu za nauku. Tu postoji jedna stavka koja ovako glasi – «kapitalna oprema u fizici i astronomiji», približno 212 miliona.
To je izuzetno važno, prvo, što je fizika vrlo značajna nauka, a što se astronomije tiče, imamo jednu od najstarijih naučnih ustanova u Srbiji, u njoj su učinjena vrlo značajna otkrića. Ona ima važnu službu, to je služba tačnog vremena, koja skoro 15 godina ne funkcioniše ili funkcioniše vrlo loše.
Ne treba, valjda, da govorimo o tome koliko je za jednu zemlju važno da ima službu tačnog vremena – za telekomunikacije, za radio, televiziju, vojsku, hidrometeorologiju itd, izuzetno je važno da zemlja ima službu tačnog vremena. Njima je potrebna modernija oprema i nadam se da će iz dela koji je ovde predviđen da se to dogodi.
U Zavodu za dragocene metale i mere imamo etalon vremena, ali taj zavod nije pozvan da vodi službu, to može da radi jedino astronomska opservatorija. Sa zadovoljstvom konstatujem da će verovatno iz ovoga budžeta moći sada da ostvare i to, da konačno, kao moderna država, dobijemo i jednu modernu službu tačnog vremena.
Na kraju bih se osvrnuo na kritičare i na naše kolege koji su ovde, ali i na znatan broj kritičara koji su van ove sale. Takozvani ekonomisti ili kvaziekonomisti stalno kritikuju Vladu.
Neke ekonomiste slušam više od 30 godina, pričaju iste priče, verovatno su naučili ekonomiju na "Kapitalu" Karla Marksa i ne mogu da shvate da je od Drugog svetskog rata naovamo ekonomska nauka veoma mnogo napredovala, a da oni, u stvari, nisu bili u stanju da je prate.
Među tim kritičarima ima neznanja, zluradosti, zle namere, ima samo kritike i činjenice za njih nisu važne. Recimo, smeta im što ima suficita u budžetu. Kako bi reagovali da je deficit? Smeta im Investicioni plan. Šta bi bilo da investicija nema?
Stalno strahuju da će zbog toga da se poveća inflacija, iako su neki ministri više puta izjavljivali da od toga ništa neće otići u zajedničku potrošnju.
Navešću jednu anegdotu koja je vezana i za ime velikog filozofa - Kanta. Kada je on iznosio neke svoje hipoteze u nekom društvu, neko od sagovornika bi rekao - gospodine profesore, vaše hipoteze se ne slažu sa činjenicama, a on bi odgovorio - utoliko gore po činjenice.
Dakle, tako se ponašaju i neki kritičari ove vlade, njima činjenice nisu važne. Među kritičarima ima i takvih ljudi koji tom poslu nisu dorasli uopšte, pa je zato njihova kritika često na neverovatno niskom intelektualnom nivou.
Dame i gospodo narodni poslanici, neki Simonović je pominjan i prošli put i danas. Pošto prezime Simonović nije tako često, izjavljujem da taj Simonović sa mojom porodicom nema apsolutno nikakve veze.
Drugo, što se tiče intervjua sinoć predsednika Vlade mislim da je on bio potpuno jasan u svojim izlaganjima, a kakva su bila pitanja to nije on kriv, nego novinari.
Dame i gospodo, imam samo nekoliko napomena. Prvo, oko programskog saveta ili komisije, to je bilo u okviru Zavoda, to što je govorio kolega iz SPS, po mom mišljenju dobro je da ne postoji programski savet u samom preduzeću o udžbenicima, nego naprotiv, da to rade komisije koje su van tog preduzeća, a to mogu da budu u Nacionalnom savetu za obrazovanje, u tom centru za razvoj, da se tu formiraju komisije koje će predlagati rukopise za štampanje udžbenika, a ne u samom Zavodu koji je izdavač.
Drugo, mislim da ne postoji nikakva bojazan od toga da će Zavod biti privilegovan kad je u pitanju izdavanje udžbenika. Čim se spominje tržište i čim izdavači uđu – koji će udžbenici biti štampani? Onaj udžbenik koji je najbolji, koji ponudi neki izdavač. Biće konkursa, komisija će birati te udžbenike i onaj koji bude izabran, bilo kog izdavača, taj će biti štampan.
Inače i ja sam pristalica da ne bude mnogo udžbenika za iste predmete, jedan, eventualno dva. Razume se da mora da stoji preporuka ministra prosvete i odobrenje da se upotrebljava kao udžbenik za određeni razred i određeni predmet. Ako je još neki napisan, profesori mogu da preporuče đacima to kao lektiru, ali đaci moraju da znaju da je jedan udžbenik, najviše dva, onaj koji je obavezan, koji on treba da nabavi i iz koga treba da uče. Prema raspoloženju, mogućnostima itd. mogu da kupuju i druge udžbenike ili literaturu, oni koji su radoznali, koji žele svoja znanja da prošire.