Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, već smo u dosadašnjoj raspravi mogli čuti da će poslanici DSS podržati predložena tri zakona ili tri sporazuma i mogli smo čuti veoma jasne i jake razloge zašto ćemo to učiniti. Proces približavanja Srbije EU je na intenzitetu dobio za vreme mandata prve Vlade gospodina Vojislava Koštunice, to građani dobro znaju, a evo svedoci smo da se zahvaljujući dobroj politici te Vlade i sprovedenim reformama taj proces nastavlja. Za to nema boljeg dokaza od potpisivanja Sporazuma o olakšanoj proceduri za dobijanje vize, a i od današnjeg parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Potpisivanje sporazuma je jasan dokaz da EU podržava Srbiju u sprovođenju reformi i ovog puta će tu podršku jasno osetiti građani Srbije, zato što će na jednostavniji način moći da putuju u zemlje EU. Od mojih uvaženih kolega smo juče mogli čuti koje su sve kategorije građana obuhvaćene ovim sporazumom, a ja ću se posebno osvrnuti na jednu kategoriju koja je sasvim sigurno stub napretka naše zemlje. Naravno, radi se o učenicima, studentima, postdiplomcima i nastavnicima koji ih prate kada oni idu na dodatno školovanje i studiranje u zemlje EU. Za njih će obrada zahteva biti besplatna, zahtev će biti obrađen u roku od najduže 10 dana, a biće im potreban samo jedan papir, a to je pozivno pismo ili potvrda o upisu, koji izdaje škola, koledž, univerzitet ili potvrda o kursevima koji će biti pohađani.
To će sasvim sigurno omogućiti proširenje, poboljšanje saradnje između obrazovnih institucija i zemalja EU i Srbije, kao i lakše uključivanje naših studenata i učenika u razne obrazovne programe, programe razmene itd. To ulaganje u pamet, u mobilnost naših najkvalitetnijih i najperspektivnijih kadrova i stvaranje uslova za evropsku perspektivu Srbije, što mi između ostalog radimo i ovim sporazumom za olakšanu proceduru za dobijanje viza i sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, jesu u stvari pomak napred za našu zemlju.
Iskustva nekih drugih zemalja, kao što je Irska ili Finska, govore da su studenti koji su studirali u zemljama EU na najboljim univerzitetima nakon povratka u svoju zemlju postali u stvari nosioci novih ideja, bolje komunikacije, uspešnijeg poslovanja, bilo da je u pitanju oblast privrede, obrazovne institucije ili državna uprava. Mislim da je jasno svim građanima da su nama potrebni kadrovi koji pored svojih profesionalnih veština, stručnih veština, poseduju i sposobnost za rad i za komunikaciju sa drugima van naše zemlje.
Svi znamo da naša zemlja ima velikih problema sa siromaštvom. Borba protiv siromaštva traži angažovanost ne samo Vlade Srbije već svih državnih institucija. i kada se analiziraju uzroci siromaštva, kada se analiziraju najugroženije grupe, lako se može uočiti da je obrazovanje jedno od ključnih razloga za postojanje siromaštva. Zato borba protiv siromaštva predstavlja borbu za bolje i kvalitetnije obrazovanje. To kvalitetnije obrazovanje, koje je orijentisano ka budućnosti, između ostalog može se ostvariti stvaranjem uslova za pojačanu međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.
Moram da kažem da sam nešto više od pet godina radio kao profesor u jednoj srednjoj školi i da dobro znam koliko pametne i talentovane dece mi imamo, a koja su ne svojom krivicom imala malo teže uslove da mogu da uče, da sarađuju i da se viđaju sa svojim vršnjacima iz drugih zemalja.
Sada, zahvaljujući politici Vlade Vojislava Koštunice, i u onom prošlom mandatu i u ovom, mi za njih stvaramo bolje uslove za rad, za školovanje, za učenje stranih jezika, a samim tim stvaramo i bolje uslove za sve nas i našu zemlju. Zato je, mislim, svima jasno zašto treba podržati i ovaj i preostala dva sporazuma.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, javljam se po Poslovniku, član 103. stav 1, koji kaže da poslanik ima obavezu da govori o onome što je na dnevnom redu, a na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Ispred DSS želim ponovo da apelujem na sve kolege da se vratimo temi. To ću i ja ovom prilikom učiniti. Želim da pričam po amandmanu narodnog poslanika gospođe Vjerice Radete, koji je podnela na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju.
Želim da vas podsetim da je ovim amandmanom predviđeno da se član 7. menja i glasi: "U članu 44. stav 1. tačka 7. se briše". U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada Republike Srbije, u članu 7. piše: "U članu 44. dodaje se stav 3. koji glasi: "osnivač kome je zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja odbačen ili odbijen, ne može ponovo podneti isti zahtev u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja tog zahteva."
Da istaknem da se član 44. Zakona o osiguranju odnosi na odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja. Tu su tačno navedeni kriterijumi kada Narodna banka može odbiti zahtev. Dakle, cilj predloženog člana 7, od strane Vlade Republike Srbije, jeste da se odredi neki vremenski rok u kome podnosilac zahteva, ukoliko je njegov zahtev odbijen, ne može podneti novi zahtev.
Gospođa Vjerica Radeta se u obrazloženju svog amandmana složila da je prihvatljivo da se odredi ovaj rok. Međutim, amandman gospođe Radete se, praktično, odnosi na brisanje jednog od osam kriterijuma, tj. na izmenu teksta osnovnog Zakona o osiguranju i u njemu ne postoje definisani rokovi, koje je svojim predlogom Vlada odredila.
Tako je sam tekst amandmana gospođe Radete u određenom delu u suprotnosti. Prihvatanjem ovog amandmana u zakonu i dalje ne bi imali određen rok u kojem se ne može podneti novi zahtev, a to, u stvari, jeste kvalitativni pomak u Zakonu u ovom delu, a sa čim se gospođa Radeta složila u obrazloženju svog amandmana. Zato predloženi amandman ne treba prihvatiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, mislim da je red da se na početku predstavim kolegama koji me ne znaju, koji nisu bili u prošlom sazivu Narodne skupštine. Ja sam Dejan Stojiljković. Član sam DSS-a i dolazim iz Prokuplja.
Javio sam se povodom amandmana narodnih poslanika Lasla Varge i Balinta Pastora na član 5. Predloga zakona o pečatu državnih organa. Smatram, kao i moje kolege iz DSS-a i drugih stranaka, da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Naime, ovim amandmanom je predviđeno da se u članu 5. Predloga zakona iza stava 6. dodaju stavovi 7, 8. i 9. koji glase: ''U slučaju kada se, u skladu sa ovim zakonom, tekst pečata organa ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina, sedište organa uprave u sastavu ministarstava, odnosno organizacione jedinice organa, ispisuje se prema njihovoj tradiciji i pravopisu.
Tradicionalne nazive gradova, opština i naseljenih mesta u kojima je jezik i pismo nacionalne manjine u službenoj upotrebi, utvrđuje nacionalni savet određene nacionalne manjine u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i isti se objavljuju u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. Tradicionalni nazivi gradova, opština i nacionalnih mesta na teritoriji AP Vojvodine koji su utvrđeni i objavljeni u skladu sa odlukom Autonomne Pokrajine, stupanjem na snagu ovog zakona postaju tradicionalni nazivi sedišta organa iz stava 2. člana 4. ovog zakona.'' Dosadašnji stav 7. postaje stav 10.
Zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Najpre, zato što pitanje prava nacionalnih manjina treba urediti, već smo to čuli, na celovit i sveobuhvatan način, donošenjem odgovarajućeg sistemskog zakona. Smatram da nije dobro da se ova pitanja rešavaju deo po deo i da se ta rešenja nalaze u različitim zakonima, a siguran sam da to nije bila želja ni predlagača ovog amandmana, gospodina Varge i gospodina Pastora.
To naravno ne znači da u samom zakonu nema kvalitetnih pomaka kada je u pitanju ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Da je to tako, može se videti iz članova 4. i 5. Predloga zakona. U članu 4. se predviđa da se tekst pečata organa koji imaju sedište na teritoriji na kojoj su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina ispisuje i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. U članu 5. se definiše način na koji će biti ispisan tekst pečata i u njemu je posebno određeno i mesto gde će biti ispisan tekst na jeziku i pismu nacionalnih manjina.
Ova rešenja su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji u više članova, član 14, 75, 79 itd., garantuje zaštitu prava nacionalnih manjina, u cilju ostvarivanja ravnopravnosti i očuvanja identiteta, da koriste svoj jezik i pismo.
Koji je drugi razlog zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman? Naime, već smo videli da u amandmanu piše "Tradicionalni nazivi gradova, opština i naseljenih mesta na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine..." itd. Srbija, kao što znate, ima dve pokrajine: Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Zato je apsolutno neprihvatljivo da se u ovom zakonu unese član gde se navodi samo pokrajina Vojvodina. Ako bismo to uradili, mi bismo praktično pregazili preambulu Ustava Republike Srbije koji smo doneli prošle godine, koja kaže da je Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Ako su podnosioci amandmana želeli, a siguran sam da jesu, da ostvare dodatni pomak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina, morali su da u amandmanu obuhvate obe pokrajine Republike Srbije. Mojim uvaženim kolegama koji su podneli ovaj amandman i svim građanima Srbije želim da kažem da nacionalne manjine neće imati boljeg i iskrenijeg saveznika od DSS-a kada su u pitanju njihova prava. To smo pokazali više puta.
Svima je poznato da je ključni doprinos prilikom donošenja ovog Ustava dala upravo Demokratska stranka Srbije, i Koštunica, a i prilikom donošenja čitavog niza zakona ovde u Skupštini; danas smo od moje koleginice Milice Radović čuli neke od njih.
Dakle, na kraju želim da ponovim da je stav DSS-a da ova i druga pitanja, kada se radi o zaštiti prava nacionalnih manjina, treba rešiti donošenjem sistemskog zakona, da tim zakonom treba obuhvatiti sve nacionalne manjine, bilo da one žive na teritoriji pokrajine Vojvodine ili pokrajine Kosova i Metohije ili bilo gde u Srbiji, i zato predloženi amandman ne treba prihvatiti. Hvala vam.