Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, poštovana predsednice, gospodine tužioče, svaki predlog za izbor sudija, tužilaca ili javnih tužilaca daje priliku da se povede rasprava i o pravosuđu i o problemima koji ga opterećuju. Međutim, daje, naravno, priliku i za neka politička prepucavanja, zarad dobijanja političkih poena.
Zarad istine, rekao bih, u ime DSS, da ovo što smo čuli maločas za govornicom zaslužuje da se kaže istina, a to je da je u to vreme na vlast došla demokratska Srbija pobedom od strane gospodina Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem, 24. septembra 2000. godine, a zatim na republičkim izborima u decembru 2000. godine i sada na republičkim izborima decembra 2003. godine.
Kada govorimo o problemima u pravosuđu i o onome što sadašnja vlast radi na poboljšanju zakonskog okvira, daleko od toga da mi nismo svesni problema u pravosuđu. Međutim, kao i svi ostali segmenti društva i kao ostale dve grane vlasti i pravosuđe ima svoje probleme i prolazi kroz period tranzicije i period koji bi trebalo da da za rezultat nezavisno i nepristrasno pravosuđe koje će pružiti fer pravnu zaštitu svim građanima Srbije.
Kada govorimo o tome mi se vodimo načelima pravne države, vladavine prava i pravnom sigurnošću i to su neka načela koja će nam biti putokaz ka dobijanju nezavisnog pravosuđa. Možemo da čujemo i od strane naših partnera iz EU da je ovo jedna od oblasti koja je do sada imala najmanje uspeha u reformama i u svim izveštajima stranih monitoring misija smo imali podvučenu priču iz oblasti pravosuđa.
Međutim, moram da kažem da se nadam da će ovo biti jedna od poslednjih rasprava o kadrovskim pitanjima i u izboru sudija i u izboru tužilaca i zamenika javnih tužilaca, jer strategijom koju smo usvojili u Skupštini Srbije taj deo, tu oblast ostavljamo na pozu struci u oblasti pravosuđa. Mislim da je to jedno od najboljih rešenja i da je potrebno dati vremena poslanicima koji su profesionalno u oblasti pravosuđa.
Međutim, želim da iskoristim ovu priliku i da osporim neke od kandidata koji ne ispunjavaju kriterijume za izbor. Pre svega, tu mislim na predlog za nosioca javnotužilačke funkcije u Prokuplju – Nebojšu Budića, šefa kancelarije predsednika opštine Prokuplje i još jednog kandidata koji takođe, po meni, ne ispunjava kriterijume, za zamenika javnog tužioca u opštini Jagodina, a to je Staša Simić, tužilački pomoćnik u Opštinskom tužilaštvu u Jagodini.
Mislim da Narodna skupština Republike Srbije treba da se izjasni o ovim predlozima u danu za glasanje. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, drage kolege, kada govorimo o ovom zakonu i konceptu koji je predviđen i zacrtan u strategiji reforme pravosuđa, ovaj segment je jako bitan i on je jedan od ključnih za tranziciju srpskog pravosuđa.
Koleginica Radeta je rekla da to nije privatizacija srpskog pravosuđa i da to nije deo koji treba da se sprovodi u pravosuđu. Upravo mislim suprotno, da tranzicija u pravosuđu obuhvata reformu obrazovanja i obuke, modernizaciju i sve ono što će omogućiti svim građanima Srbije da dobiju što bolji odnos suda prema svima onima koji se pojave pred pravosudnim organima.
Zato jedna od ključnih poruka strategije reforme pravosuđa jeste da kroz pravosudni centar, koji sada vrši obuku i obrazovanje, svi ljudi iz pravosuđa budu na neki način uključeni u permanentno obrazovanje i doškolovavanje, bez obzira da li su sudijski pomoćnici, sudije, tužioci, zamenici tužioca.
Obrazovanje u moderno vreme podrazumeva obrazovanje tokom čitavog životnog i radnog veka. Prema tome, svako ko je protiv ovog zakona je u suštini protiv modernizacije tog segmenta našeg društva i mislim da je to apsolutno nedopustivo.
S druge strane, ovaj zakon, ovako koncipiran, i zato govorim protiv ovog amandmana, omogućiće da nacionalni institut koji će biti formiran daje adekvatno znanje koje će pružati još jedan kriterijum kod izbora sudija u sudijsku funkciju koji će imati visoki pravosudni savet pred sobom da kao jedan od kriterijuma služi za pravilan izbor najboljih kandidata koji će se kandidovati za izbor sudijske funkcije.
Prema tome, apsolutno svako onaj ko je protiv ovog zakona jednostavno nije za modernizaciju i transformaciju pravosuđa u moderno srpsko pravosuđe koje nam je jako potrebno.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ponovo povodom ovog amandmana, jer DSS ne može da prihvati da neko predlaže da se briše ovaj član koji predlaže da se vrši konstantna obuka ljudi koji se nalaze u pravosuđu.
Zato bih želeo zbog građana Srbije da pročitam šta se predlaže da se briše. Dakle – sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje pravosudne dužnosti. Mislim da je građanima Srbije takvo pravosuđe potrebno, takve sudije su potrebne.
Međutim, interesantno je da je prethodna govornica izgovorila par stvari u kojima se slažemo i jednim delom je podržala nacionalnu strategiju za reformu u pravosuđu, kada je rekla da se zalaže za finansijski nezavisno pravosuđe. U toj strategiji se predviđa da nakon proteka jednog tranzicionog perioda pravosuđe u Srbiji ima i taj finansijski nezavisni budžet. Prema tome, nije loše da se usaglasimo i da budemo saglasni u tom jednom delu.
Jedna od ostalih poruka prethodne govornice jeste da nakon ovoga sledi novi zakon preko koga ide finansiranje obuke i obrazovanja i na neki način ide pranje novca. Moram da vam kažem da je svaka donacija koja ide ka obrazovanju, edukaciji i bilo kojoj oblasti u Srbiji dobrodošla i trebalo bi da ih prihvatamo sa puno dobre volje i da ih dobijemo što više, kako u pravosuđu, tako u zdravstvu, obrazovanju i svim ostalim segmentima gde nam manjka obrazovanje i modernizacija. Prema tome, ovaj zakon nam omogućava taj segment koji nam daje osnov za modernizaciju pravosuđa koja nam je apsolutno neophodna.
Što se tiče toga da Ustav ne daje osnov za ovakav zakon, to apsolutno nije tačno, jer nigde u Ustavu ne piše da ne mogu nosioci pravosudnih funkcija da se obrazuju, da se naknadno obrazuju, da idu na dodatne obuke, na sticanje novih veština, i to nigde ne piše. Zašto bi pisalo u Ustavu da neko ne može dodatno da se obrazuje, jer to je potpuno pogrešna teza koja može samo da vuče sve one koji žele da se dalje obrazuju i da stiču nova zvanja na dole, a ne ka sticanju novih zvanja i usavršavanju već stečenih znanja.
Kada sam govorio u delu načelne rasprave o strategiji reforme pravosuđa, rekao sam da mnoge sudije, čast izuzecima, ništa nisu radile na svom dodatnom obrazovanju od kada su postale sudije, i to je nažalost tačno. Međutim, naš najveći uspeh će biti ako iškolujemo nove generacije sudija koje će imati takav zadatak da oni budi nosioci novog efikasnog pravosuđa koje nam je neophodno. Hvala.