Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, najpre želim da konstatujem da se nakon jedne vrste pacifikacije političke scene, koja je trajala najmanje četiri-pet godina, ponovo u Srbiji upotrebljava pendrek, upotrebljava čizma, povređuju se ljudi, ubijaju se ljudi. Toga nije bilo dugo zbog političkih razloga.
Naravno da smo za to pripisali sebi, mi iz DSS-a, najveću zaslugu, jer smatramo da Srbija treba da se umiri posle svih turbulencija koje je imala. Međutim, ovi signali koji sada dolaze od strane policije i od strane vlasti, uopšte, jesu zabrinjavajući.
Posle svega toga, šefovi poslaničkih grupa dobijaju dopis od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ga doživljavam kao ponižavajući i on nedvosmisleno govori o sporosti i o neefikasnosti ove vlasti. To je notorna činjenica.
Želim još da kažem, više puta smo to rekli, kao i vi, gospođo predsednice, tako da i mi imamo pravo da ponavljamo, da je član 98. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije vrlo jasan.
Pročitaću prva tri stava i onda ću reći ono što želim: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi. Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje". To nismo mogli da primenimo u ovim odredbama.
Stav 3. kaže: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi". Nikakvog zaključka ovde nije bilo.
Mi smo u neformalnim razgovorima ustanovili da 249 poslanika nije znalo da će biti prekida rada, nije se znalo da će biti pauze. To ste samo vi znali kada ste došli sa Andrićevog venca, sa tih čuvenih konsultacija.
Kažete – opstrukcija. Mi pitamo – čija?
Poslanici SRS-a su bili za to da se radi tokom celog leta. Tokom proteklih šest nedelja, mogli smo da izglasamo šta smo zamislili, šta smo hteli, šta god je došlo iz Vlade, mogla je uveliko da bude druga ili, možda, čak i treća sednica u odnosu na ovu koja je prekinuta pre šest nedelja.
Uz sve ovo što su moji prethodnici govorili, akcenat mogu da stavim, tj. da postavim pitanje – šta se to sutra događa u Briselu? S kojom platformom idu predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, predsednik države i ministar inostranih poslova? S čijom platformom, s kojom platformom i da li ijedan narodni poslanik u Skupštini zna jedno slovo te platforme, ako ona uopšte postoji?
Koliko su tačne sve glasnije informacije da će Srbija da prihvati Euleks da bi prošao Naftni i Gasni sporazum? Koliko je Narodna skupština Republike Srbije uključena u sve to, kao i u bilo koji državni aranžman? Koliko je Skupština, uopšte, uključena u politiku državnog vrha Srbije? To su naša pitanja.
Dok to dođe na red, tačka o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji će postati deplasirana. Tome treba dodati povlačenje, odnosno povratak ambasadora u zemlje EU koje su priznale KiM. Vi ste, predsednice, rekli da ćete poslati dopis ministru Jeremiću i kada dobijemo odgovor, daćete nam ga. Ponovo je prošlo mnogo vremena, mi taj odgovor nismo dobili.
Govorimo o apsolutnom diskontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji. Da sramota bude veća, i nevolja, to otvoreno najavljuje i premijer Cvetković, otvoreno podržava jednu vrstu diskontinuiteta politike koju je imala Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu.
Mnogo je događaja, mnogi su navedeni, koji prevazilaze značaj Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela Srbije. Apelujem na sve nas da dođemo sebi dok još imamo kome i da preuzmemo najaktivniju moguću ulogu u političkim dešavanjima u Srbiji. Toliko, hvala.