Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, celog dana slušamo analize i primedbe na ovaj zakon, kako onih koji hvale zakon, tako i onih koji ga kritikuju. Slažem se sa onima koji kažu da je zakon trebalo doneti, ali istovremeno ne mogu da se ne zapitam šta bi bilo da i sada taj zakon nije donet.
Krajem 2005. godine mediji su obilovali napisima o interesima stranih korporacija za kupovinu zemljišta, i to naravno u Vojvodini, tamo gde su najveći posedi, gde je zemlja najvrednija i gde bi se višestruko isplatilo.
Donošenjem ovog zakona taj proces se prekida. Ovaj zakon decidirano kaže da fizičko ili pravno lice koje nije sa teritorije države Srbije ne može biti vlasnik zemlje. Po meni je to najvažniji aspekt ovog zakona.
Drugi, isto jako važan, jeste to što lokalna samouprava konačno može da upravlja i da pravi strategiju razvoja poljoprivrede na svom području, pa će tako onaj predsednik opštine i oni stručnjaci koji se nalaze na toj teritoriji moći da se organizuju onako kako smatraju da je za njihovo područje najbolje. Moći će da planiraju za naredni period, za pet, 10, 15 i više godina, razvoj poljoprivredne proizvodnje, da obrade neobrađeno i da na taj način zaposle višak svojih nezaposlenih za koje znamo da ih je na birou jako puno. Na taj način se povećava bruto društveni proizvod, omogućava se poljoprivredi da preživi, ali nije cilj samo preživljavanje, cilj je i ekonomska dobit.
Prošlo je vreme kada se poljoprivredna proizvodnja radila onako kako su radili naši preci 100 godina unazad. Sada poljoprivredna proizvodnja mora da se radi na način da se ostvari profit, dobit i da se uloži za narednu godinu.
Što se tiče komasacije, ukrupnjavanja zemljišta i ekonomskog aspekta ukrupnjavanja, vidim na primer u mojoj opštini, opštini Varvarin, u jednom delu moje opštine je ukrupnjena zemlja, znači površina je povećana u ataru sela Obrež i tu se rezultati vide posle 10 i više godina od urađene komasacije. Na tim površinama niču plastenici i staklenici, neki su dobili donacije, neki su dobili kredite, neki su se pozajmili, ali poljoprivredna proizvodnja živi. Što se tiče drugog dela, gde je isto tako plodna zemlja, gde nije urađena komasacija, ovakav napredak ne možemo da zapazimo.
Znači, što se tiče tog ekonomskog aspekta, na ovaj način sa komasacijom ćemo povećati ekonomsku moć poljoprivrede. Pomoravlje je regija, posle Vojvodine, koja je jako važna za razvoj poljoprivrede. Znači, ne možemo mi da se u Pomoravlju upoređujemo sa Vojvodinom, gde je više stotina hektara obradive površine u vlasništvu jednog ili nekoliko domaćinstava, a znamo da je na nivou Republike Srbije tri hektara prosek. U Pomoravlju u jednoj našoj opštini je prosek površine 17,5 ari. Ne može da se pravi nikakva proizvodnja sa 17,5 ari, osim ako neko ne bude u toj lokalnoj samoupravi pametno razmišljao, pa napravio nekoliko žetvi u toku godine, pa to pokrio, pa dobio profit.
Što se tiče same organske proizvodnje, istakla bih, prvo, da je značajno to što je moguće u područjima koja su nezagađena da se forsira i razvija organska proizvodnja. Tu je naša prednost zato što smo bili siromašni. Kako god da to paradoksalno zvuči, ali to nam je sada prednost u ovom periodu.
To što naše fabrike nisu radile dovelo je do toga da nam ni reke nisu zagađene, da je voda u određenim delovima, sa određenih izvorišta čista i da može da se koristi za organsku proizvodnju.
Drugi značaj, u tim ruralnim krajevima je narod najsiromašniji. Sertifikacijom tih poljoprivrednih proizvoda, taj narod može da se pojavi na tržištu EU. Šta to znači? Ovaj zakon jeste usklađen sa uslovima EU, i to nije urađeno samo pro forme, ali da bismo mogli da prodamo nešto na tržištu EU ne možemo da odemo i da kažemo – časna reč, to je zdrava hrana; moramo imati napisano, moramo imati sertifikovano, moramo imati atest za to i onda se pojaviti i biti konkurent. Hvala.
Gospodine predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, semenarstvo je grana poljoprivredne proizvodnje kojom smo mogli da se ponosimo u prethodnim godinama. Međutim, poslednjih desetak godina je došlo do zastoja u razvoju ove poljoprivredne delatnosti i do našeg zaostajanja u konkurentnosti na svetskom i evropskom tržištu.
Zakon koji je danas na dnevnom redu trebalo bi da ispravi te nedostatke i da omogući našim proizvođačima semena bolji plasman na svetskom i evropskom tržištu, a samim tim da obezbedi i bolju zaradu našim proizvođačima semena.
Ovaj zakon treba da obezbedi i zaštitu proizvođača semena, a isto tako i zaštitu životne sredine. Naime, tu je i primer povezanosti sa Zakonom o sanitarnom nadzoru gde treba voditi računa o fitosanitarnom kvalitetu semena koje se uvozi.
Ono što je novo i što vaj zakon treba da obezbedi to je kategorizacija semena koja do sada nije postojala. Ta kategorizacija je urađena u skladu sa propisima EU a to ne samo da bi se pukim izvršavanjem i pukim ispunjavanjem normi EU izvršilo nego i zbog toga da bi se olakšalo tj. da bi naši proizvođači semena stekli mogućnost da se pojave na svetskom tržištu.
Obeležavanje semena je takođe novina u ovom zakonu. Obeležavanje će se vršiti na taj način što će svaka etiketa imati određenu boju i obeležavati određenu klasu semena. Naime, to će biti osnovno seme, prve i druge generacije itd.
Postavlja se pitanje šta će ovaj zakon sada u praksi da promeni. Šta će da dožive proizvođači semena, odnosno da li može jedan poljoprivredni proizvođač kao fizičko lice da bude proizvođač semena. Njemu to pravo neće biti oduzeto, ali pod uslovom da sklopi ugovor sa proizvođačem semena koji je upisan u registar za proizvodnju semena, i koji predstavlja, ili sa privrednim društvom koje je ovlašćeno za proizvodnju semena.
Ono što najviše zanima naše poljoprivredne proizvođače, odnosno potrošače, kupce semena, jeste to ko je odgovoran za kvalitet semena.
Za kvalitet semena su prvenstveno odgovorni uvoznici ili proizvođači semena. To će se obezbeđivati kontrolom koju će vršiti Ministarstvo, i to ne samo kontrolom kada je nova sorta u pitanju, nego periodičnim kontrolama za koje je zaduženo Ministarstvo, koje će da finansira proizvođač semena, ukoliko pri toj kontroli dođe do zaključka da seme nije ispravno, a Ministarstvo će snositi troškove ukoliko je seme ispravno i pogodno za plasman na tržištu.
Predviđene su i kaznene odredbe za onoga ko ne bude poštovao ove normative, kako za fizička lica tako i za pravna i smatramo da će na taj način da se uredi tržište u ovom delu poljoprivredne proizvodnje.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dosta toga je rečeno na temu ova dva zakona koja su na dnevnom redu. Ne bih želela da ponavljam ono što je već izrečeno, ali bih htela da naglasim zbog čega su nam ovi zakoni potrebni i zašto je neophodno da se ovi zakoni upravo sada usvoje i da se sa njihovom primenom što pre krene.
Naime, bilo je potrebno sa nadleštva saveznog nivoa, znači važio je savezni zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a isto tako i o sanitarnom nadzoru, spustiti na republički nivo tu nadležnost i tačno definisati prava i obaveze zdravstvenih inspektora, kao i pravnih i fizičkih lica, iz oblasti koje su definisane ovim zakonima. A, to su najvažnije oblasti ljudske delatnosti. To su, dakle, oblasti zdravstvene zaštite, oblast kontrole sanitarne i higijenske ispravnosti vode za piće, oblast ugostiteljstva, oblasti školstva, turizma, trgovine itd.
Zašto su nam ovi zakoni neophodni? Naime, primenom ovih zakona mi ćemo omogućiti adekvatnu kontrolu robe, odnosno kontrolu životnih namirnica koje se kod nas proizvode, a znamo da se borimo za izvoz na evropsko i svetsko tržište. Tog izvoza ne može biti ukoliko nemamo higijenski ispravne namirnice, ali ne treba zaboraviti ni to da moramo veliku pažnju obratiti i na uvoz namirnica koje neprekidno dolaze kod nas, odnosno treba pooštriti tu kontrolu primenom ovog zakona.
Šta je to još ovim zakonima stavljeno u prvi plan, a do sada nije bilo - zoonoze. Zoonoze su bolesti koje se prenose od životinja na ljude. Primetili smo da se poslednjih godina ponovo javljaju u većem broju, a to su - besnilo, bruceloza, trihineloza, mišja groznica i dr.
Zatim, ovim zakonom je omogućeno da se prati pojava SARS-a, a znamo kakvu je paniku ova bolest izazvala među stanovništvom i brigu među zdravstvenim radnicima do sada, jer se radilo o jednoj sasvim novoj i nepoznatoj bolesti.
Sada je još jedna oblast ovim zakonima jasno definisana. To je oblast delatnosti higijenske nege i ulepšavanja. Naime, svi smo svedoci da se javlja veliki broj salona za lepotu, gde se primenjuju različite metode kod kojih dolazi do narušavanja integriteta kože, a samim tim i do mogućnosti prenošenja zaraznih bolesti.
Ovim zakonom se definiše stručna sprema ljudi koji će moći da rade u ovim salonima, a samim tim se definiše i način njihovog rada, odnosno biće podvrgnuti kontroli sanitarnih inspektora.
Ovim zakonima predviđena je i saradnja sa veterinarskom inspekcijom u cilju praćenja kretanja zaraznih bolesti.
Na kraju, rekla bih nešto što bi trebalo da nas podseti na to kakvu sliku svet ima o nama. Naime, u medijima sam pre jedno 20-tak dana čula šta su novinari iz Kanade preporučili svojim građanima u vreme održavanja Olimpijskih igara u Grčkoj. Rekli su im da, koliko god je moguće, zaobiđu zemlju Srbiju, da idu svim drugim putevima, jer u Srbiji vladaju tifus i druge teške zarazne bolesti, koje nisu prisutne u drugim zemljama, da ima blokade puteva itd.
Mi ne možemo od ovakvog mišljenja da se odbranimo ukoliko nemamo jedinstven zakon koji ćemo da primenjujemo, i ovde, prema nama, ali i da kontrolišemo one namirnice koje će uspeti da odu na evropsko, odnosno svetsko tržište. Hvala.