Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8139">Dragan Šormaz</a>

Govori

Ja nisam razumeo, milio sam, izvinjavam se predsedavajuća da ste redom po Poslovniku davali reč, jer želim da ukažem na povredu Poslovnika član 27. od strane predsedavajućeg pre vas koji je bio, dok ste vi ušli.
Naime, grubo je povređena institucija predsednika Vlade. Ne radi se o imenu, nema veze da li je to Aleksandar Vučić ili bilo ko drugi, sada je Aleksandar Vučić, ali to je institucija, kao što je institucija predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike, stalno se govori.
Ovde sam, recimo, ja pohvaljen, rečeno je da je normalno da ja budem predsednik delegacije za koju sam predložen, ali je tada u nastavku rečeno da se ovde podržava politička fukara i niko na to nije reagovao, nije oduzeta reč, nije reagovano i nije bilo opomena.
Znači, to su bile reči, pogledajte stenogram i videćete. Poslanik je morao da bude opomenut i da mu bude oduzeta reč, čak i kažnjen, jer to su veoma teške reči. Poslušajte stenogram i videćete da sam u pravu.
Gospodine predsedavajući, član 27. stav 2. da ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika nešto slično kao što je moj prethodnik govorio, ali moram vam reći jednu stvar. Znači, sve vreme ste vi razlog zbog ovoga što se dešava. To je moj utisak kao narodnog poslanika, koji sam narodni poslanik kraće nego vi, ali od decembra 2000. godine.
Znači, prvo ste dali reč uvaženom narodnom poslaniku prof. dr Vojislavu Šešelju, a po kom osnovu niko ne zna. Drugo, sebe pravdate za čin koji ste uradili time što poslanici SNS mnogo govore. Ne možete vi nama da određujete kako ćemo se mi ponašati u parlamentu. Mi se ponašamo u skladu sa našom odlukom i našom strategijom poštujući Poslovnik. Ne možete vi nama da kažete, vi se svi javljate za reč. Pa, mi se nećemo javljati za reč ako vi vodite sednicu po Poslovniku.
Zato kažem da ste vi i po članu 27. najodgovorniji, hteli vi to da priznate ili ne, vi ste najodgovorniji za ovo što se dogodilo i što se sada događa. Vi ste prvog dana puštali poslanike da lažu, da govore neistine. Svi znaju da su neistine i da su laži, a vi ih niste prekidali, a vaša je obaveza da ih prekinete. Nema veze sa koje strane su. Ja konkretno znam dva slučaja, oba su iz opozicije, ali niste nijednog trenutka uradili to što vam je obaveza, da nekoga prekinete i da kažete, nemojte to da radite, nemojte da vređate, nemojte da govorite takve stvari.
Molim vas da lepo u skladu sa Poslovnikom vodite sednicu i videćete da će sve biti u redu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ne baš 30, nego nešto više od 130 narodnih poslanika je predložilo gospođu Maju Gojković da ponovo bude predsednik Narodne skupštine Republike Srbije sa one liste koja je dobila više od 1.820.000 glasova, tako da su građani Srbije dali pravo našoj listi. To, naravno, niko nije ni osporio, da predložimo predsednika Narodne skupštine koji će, ubeđen sam, kao i u prethodnom mandatu, i u narednom voditi dobro, čak sam siguran još bolje Narodnu skupštinu, bez obzira što je sada i nešto drugačiji sastav, bez obzira što imamo i drugačije političke opcije u parlamentu.
Međutim to može biti samo naše bogatstvo, ne mora biti problem ako svi budemo odgovorni, ako budemo na pravi način obavljali posao za koji smo izabrani od strane građana Republike Srbije.
Ono što gospođu Maju Gojković izdvaja u ovom trenutku je ne samo iskustvo, ne samo dovoljno staža u parlamentima, čak i znanje, jer eto vodila je drugi grad po veličini u Srbiji, pun mandat četiri godine, znači, poznaje kako funkcioniše državni sistem i lokalna samouprava i Narodna skupština.
Pored toga, ima veliko iskustvo u nečemu što nije mnogo ovde pominjano. Navikli smo da je Vlada ta koja vodi diplomatiju i koja radi takve poslove. Međutim, u svetu se i te kako razvija naročito u Evropi parlamentarna demokratija i to je nešto gde je srpski parlament zaista napredovao poslednjih godina i sve bolje i bolje to radi. Mislim da je izuzetno dobro u prethodnom mandatu, neke od mojih kolega i koleginica su o tome govorili, zaista je srpski parlament bio domaćin mnogim uglednim gostima, državnicima, raznim delegacijama, održavali su se razni seminari na koje su dolazili poslanici iz cele Evrope, učestvovali u radu. Ovde su nam bili često gosti i ljudi iz diplomatskog kora ambasadori u Beogradu.
Znači, aktivno i živo je bilo u prethodne dve godine dok je Maja Gojković vodila parlament i znam da će biti još bolje i u naredne četiri godine sigurno. Neke stvari moramo i mi ovde da razumemo nas čeka mnogo više posla i ta priča da li ćemo raditi do kasno ili nećemo. U procesu evropskih integracija 35 poglavlja će biti u narednih par godina, čak i brže od toga otvoreno i u određenom periodu svih tih 35 poglavlja treba da bude zatvoreno. Mi moramo u tome da učestvujemo na različite načine. Imamo i Odbor zajednički sa evropskim parlamentom gde sedi naših 15 poslanika i 15 njihovih, svakih šest meseci imamo zajedničke sastanke gde upravo govorimo o tome kako Srbija napreduje i kako može evropski parlament da nam pomogne. To ne može da radi Vlada, to moramo da radimo mi.
S druge strane, nijedno poglavlje ne može da bude otvoreno kao što ste videli, a ne može da bude ni zatvoreno dok 28 evropskih parlamenata to ne uradi, ne vodi raspravu o nama i ne završi taj posao plus parlament EU. Ko će sa tim parlamentarcima da razgovara? Pa, sigurno neće jedan ministar inostranih poslova i spoljnih poslova u Srbiji, to ćemo mi da radimo i to je naš posao. I zato su nas građani birali i zato ćemo završiti posao, jer ranijih godina to nije rađeno, ali otkad je Maja Gojković predsednik Skupštine narodni poslanici Republike Srbije bilo da su u vlasti ili opozicija aktivno su u tome učestvovali. Zbog toga je i ovako bolja slika o Srbiji, zbog toga ovako bolje napredujemo i brže. Zato će ovaj posao biti završen u mandatu naredno izabrane, ovih dana Vlade koju ćemo izabrati, u mandatu ovog parlamenta u naredne četiri godine.
I to je još jedan od razloga zašto treba svi da podržimo Maju Gojković. Svi poslanici poslaničkog kluba SNS i svih onih koji su bili sa nama na listi će, još jednom ponavljam, više od 130 nas podržati Maju Gojković, vidim da će biti još više glasova, zato što je to i naša obaveza, to je naš izbor, a to pravo nam je dalo više od milion i 820 hiljada građana koji su glasali za nas. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsedniče Vlade, gospodine Đorđeviću, uvaženi građani Republike Srbije, odmah na početku da kažem, pošto govorimo o nečemu što se tiče sistema odbrane naše zemlje, bezbednosti, sigurnosti, da ne postoji primer u istoriji čovečanstva da je neki narod ili država, nacija ostvario ili odbranio svoj državni, nacionalni, narodni interes, a da ta ista država nije imala ekonomsku stabilnost i privredni prosperitet. Zbog toga oni koji kritikuju zašto je predsednik Vlade koji je predložio gospodina Đorđevića za ministra odbrane u narednom periodu uopšte pominjao ekonomsku situaciju i to što se dešava ili dešavalo 2015. godine po pitanju ekonomskih napredovanja Srbije, uopšte nisu u pravu, jer bez toga nema ni sistema odbrane, nema bezbednosti, nema sigurnosti naših građana.

Tako da mislim da treba ponoviti ponovo da je 2015. godine gospodin Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade otvorio 27 novih fabrika u Srbiji i da smo imali milijardu i 800 miliona evra investicija u Srbiji, što se već bogami nekoliko godina nije dogodilo u Srbiji i to bez značajne privatizacije, znači, čistih investicija. Nama su investicije i te kako potrebne zato što one ne samo što upošljavaju donošenjem investicija, a uglavnom su investicije iz država članica EU, bile najveći deo ovih investicija, što dokazuje da je naš put, strateški put prema EU i time potvrđen i da ljudi koji se bave privredom u EU to prepoznaju pa investiraju u Srbiju. Opet ponavljam, zahvaljujući Vladi Aleksandra Vučića, nama te investicije donose nove tehnologije i to je ono što je takođe bitno, ne samo radna mesta nego i nove tehnologije koje nemamo i koje su nam zbog svega što nam se dešavalo u poslednjih 25 godina nasušna potreba Srbije. Između ostalog su i potreba Vojske Republike Srbije i našeg odbrambenog sistema, jer mi imamo sjajnu vojsku. Ovde se govorilo o nekim podacima, tabelama.

Imam tu priliku da razgovaram, čak i sa mnogim vojnim licima, generalima raznih država koji su imali priliku da sa našim vojnicima sarađuju u međunarodnim misijama, koji govore da su naši vojnici jedni od najprofesionalnijih sa kojima su sarađivali, upravljali, ako ne i najprofesionalnijim. Kada kažem vojnici mislim na oficirski, podoficirski kadar, naravno i na profesionalne vojnike koje imamo.

Međutim, činjenica je da zbog ekonomske krize i svega što nam se dešavalo, ratova koje smo imali, sankcija, pljačkaške privatizacije i sve što nas je zadesilo u poslednjih 25 godina smo došli u situaciju da nam je i Vojska i ceo odbrambeni sistem tehnološki u teškoj situaciji i da je to u stvari nešto na čemu najviše treba da radimo. Zato nam je potrebna stabilna ekonomija, investiranje, a zbog toga su nam potrebne i nove tehnologije i naravno investiranje u našu namensku industriju. Šta je još bitno za funkcionalni sistem odbrane u jednoj zemlji? Bitno je da imamo saveznike i prijateljske odnose. S obzirom da smo mi vojno neutralna država, ne možemo da imamo saveznike, jer smo vojno neutralni, ali možemo da imamo prijatelje i možemo da imamo saradnike. U Evropi se zna da imamo dve, da kažem, vojne sile, a to je Ruska Federacija i tu je NATO pakt. Mi smo u Evropi i dobro je da kada vodimo politiku vojne neutralnosti sarađujemo i sa jednim i sa drugima.

Međutim, ima dela, po meni neozbiljnih ljudi u Srbiji koji svaku saradnju sa NATO paktom, a to kaže neko, kažem ja kao narodni poslanik i neko ko je služio vojsku kao pripadnik protivvazdušne odbrane i koji je za vreme bombardovanja bio pripadnik naše Vojske i borio se protiv agresije NATO pakta, znači, onih koji su nas bombardovali u to vreme i branio svoj narod i državu. Kao što je rekao i predsednik Vlade ponosim se time, a sada sam evo šef naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. To je nešto što govori o tome kako i na koji način treba da sarađujemo i kako treba neke probleme da prevaziđemo.

Tako da oni koji napadaju Vladu Republike Srbije ili nas u parlamentu zbog toga što smo uspostavili odličnu saradnju preko Partnerstva za mir, spomenutih sporazuma, izuzetno greše. Najbolje bi bilo kada bi javnost u nekom narednom periodu upravo preko pripadnika Vojske saznala koliko su od velikog interesa ti sporazumi i koliko koristi Vojska Republike Srbije od svega toga ima. To mislim da će naredna Vlada i naredni ministar odbrane, mislim posle izbora koji će biti održani za par meseci, trebati da promene u odnosu na ono što je do sada bila praksa.

Oni koji kritikuju tu saradnju sebe često nazivaju patriotama, a ja na njih gledam, doduše, malo su blaži, hajde da kažem, ne koriste nasilne metode nego samo manipulaciju laži i propagandu, ali kao što se pripadnici islamske države zalažu za neki kalifat, tako mi se čini i da ti nazovi patriote se zalažu za nešto što bi bila pravoslavna džamahirija, a nikakve veze nema niti je to nešto što je potrebno državi Srbiji.

Prave patriote u Srbiji žele mir, stabilnost, bezbednost, sigurnost za svoje građane. Prave patriote u Srbiji žele ekonomski rast, privredni rast. Prave patriote u Srbiji se bore na ovaj način preko investicija, znači, preko otvaranja fabrika da dođemo do kraja ove decenije, da probamo da dođemo do 1.000 evra prosečne plate, ali ne sa 20% nezaposlenih koliko je bilo u vreme režima Tadića i Pajtića, ni sadašnjih 18% nego da svedemo broj nezaposlenih na svega 2%, što je otprilike nešto što je prosek u EU. Da mladi u takvoj zemlji ostaju, da ne odlaze upravo u razvijene zemlje EU nego da vide svoju budućnost i život u Srbiji. Takva je Srbija potrebna. Takvu Srbiju želi Aleksandar Vučić i ova Vlada koja je radila.

Ja kao poslanik, pošto je ovo verovatno poslednja prilika da se obraćam ovom sazivu parlamenta i građanima na ovaj način, želim da se zahvalim Vladi što je tako radila i nadam se da su u parlamentu imali podršku i pomoć dovoljnu, ali to su prave patriote oni koji su zalažu za tu i takvu Srbiju.

Šta nam je još potrebno? Regionalna stabilnost i saradnja. To smo radili i mi u parlamentu, preko odbora i delegacija, naravno, i Vlada Republike Srbije što je i pokazala. Potreban je jači pravosudni sistem, pravni sistem zemlje. Potrebna je demokratska država, što imamo. Slobodni mediji, koje imamo, jer da ih nemamo ne bi ovi neozbiljni koji nemaju podršku naroda mogli toliko prostora da imaju u medijima kada napadaju Vladu i smišljaju laži po pitanju raznih situacija i saradnji. Naravno, sve to nas dovodi dotle da imamo i jaku Vojsku. Već sam rekao moje mišljenje o Vojsci, mislim da je to najuređeniji sistem u našoj zemlji trenutno. Vojskom rukovodi naravno Generalštab i politika sa druge strane, preko ministra, Vlade, pa do parlamenta. Mi smo, ako niste znali jedini parlament u Evropi koji odlučuje o odlasku naših vojnika u misije, u svim drugim državama to radi izvršna vlast. Eto, koliko je Srbija demokratska država kada se tako nešto odlučuje tamo gde je narodna volja, a to je u Narodnoj skupštini.

Potrebno je nastavak povećanja obrazovnog nivoa u Vojsci Republike Srbije, kao što sam rekao tehničke opremljenosti, i nastavak, nadam se da će se ta politika nastaviti, nastavak časnog i primećenog svugde u svetu učešća naših vojnika u mirovnim misijama, i te kako primećenog.

To nije rečenica koja se tek tako izgovara, zaista jedni od naših najboljih diplomata koje imamo i koji predstavljaju Srbiju. Još jednom ponavljam, da predlog gospodina Vučića, da gospodin Đorđević bude novi ministar ima i moju podršku kao narodnog poslanika, i naravno, svih narodnih poslanika SNS.

Da završim, uopšte me ne čudi posle ove današnje rasprave kada sam video dva različita istraživanja danas gde se kaže da je SNS u tim istraživanjima već ima 50% podrške građana, a izbori još nisu raspisani, dok su drugi manje, više na ivici cenzusa, uz par naših kvalitetnih partnera koji bolje i sigurnije stoje.

Tako da imamo i motiv više da nastavimo da radimo, i nadam se da će to raditi ubeđen sam, i novi ministar posle izbora danas. Hvala vam još jednom.
Javio sam se po Poslovniku predsedavajući, član 27. odnosi se na vas, na vaš rad, ja bih voleo da vas zamolim da ne dozvolite nikome ni gospođi Jerkov, a i vi ste to ponavljali da nešto što funkcioniše kao institucija u našem Ustavu i zakonu, a zove se Izvršno veće AP Vojvodine, a neko ovde naziva Vladom Vojvodine, predsednikom Vlade, premijerom, itd.
To nije Vlada, to je Izvršno veće AP, neka se tako izjašnjavaju.
Znači, Vlada je od Subotice do Trgovišta jedna, Vlada Republike Srbije, predsednik je Aleksandar Vučić i posle predstojećih izbora će i dalje biti samo jedna Vlada, a to Srbija će pobediti na tim izborima i naravno Aleksandar Vučić, a hvala Bogu neko drugi će biti predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, a ne gospodin Pajtić.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti upućeno Ministarstvu finansija Vlade Republike Srbije i vezano je za rad Železare Smederevo. Ali, moram kao uvod da kažem na početku, čak i da je istina, kada čujemo u ovoj seriji pitanja koja nemaju mnogo smisla, jer očigledno da opozicione stranke pred izbore i ne znaju šta da prigovore Vladi Republike Srbije, ali kada čujemo da je, recimo, neko nečiji privatni partner, od onih koji su privatizovali 10% zemljišta u Vojvodini i sve zemljoradničke zadruge, pa i jednu veliku firmu kakav je „Mitros Srem“, preko „Metals banke“ koja je postala „Razvojna banka Vojvodine“, a sve davala garancije osuđenom narko bosu koji je švercovao kokain, a onda postavljaju pitanje nekoj drugoj vlasti za ugledne investitore - ko su investitori, kakvi su itd, zaista dolazimo do apsurda, jer nekome su investitori za četiri godine vlasti samo bili narko bosovi i niko više. Srbija je to zapamtila, ali vreme je i da ih ponekad podsetimo na takve stvari.
Znate, ja znam pouzdano, a znaju i kolege koje su vladale, tj. Boris Tadić i Bojan Pajtić, Srbijom od 2008. do 2012. godine da je „US Steel“, koji je svojevremeno privatizovao smederevsku Železaru, tražio pomoć od Vlade Republike Srbije i od predsednika države u to vreme da ostane kao ozbiljan investitor u Železari. Nudio je različite mogućnosti za to da ostane kao ozbiljna kompanija i da nastavi da radi u Srbiji. Međutim, odbijeni su od Borisa Tadića i Bojana Pajtića rečenicom – Nama je 2012. izborna godina i mi ne možemo da vam pomognemo na taj način na koji vi tražite. To je bila rečenica. Ozbiljni investitori ne rade sa gubitkom, napustili su Železaru.
Sada se postavlja pitanje – kakvo je bilo poslovanje Železare 2015. godine, na osnovu izveštaja koji sve normalne kompanije rade, a što nije rađeno u vreme vlasti Tadića i Pajtića, koji podnose izveštaj o tome kako rade i kako posluju, što je normalno? Javnost to treba da zna. Inače, kada je neko na vlasti, pa i u opoziciji kada sedi kao poslanik, treba da zna da je njegov posao javni posao i da je to posao za građane, da vlast nije gospodarenje ljudima, nego obaveza prema onima koji su vas izabrali da radite, da bude bolje. Taj ozbiljan investitor je napustio Železaru zbog vlasti Borisa Tadića i Bojana Pajtića.
Danas očekujemo novog ozbiljnog investitora u Železari, ali zahvaljujući ovoj Vladi, Vladi Aleksandra Vučića, pet hiljada ljudi radi, prima platu, radi se normalno, proizvodi se onoliko koliko tržište čelika to danas dopušta, koje je inače u krizi svuda u celom svetu. Recimo, veliki nemački „Tisen Krup“ je 30% svoje proizvodnje prodao jednom finskom investicionom fondu zato što sam nije mogao da pokrije tržište na način na koji je to bilo potrebno. Onda se na osnovu jednog izveštaja traži neki razlog da bude napadnuta Vlada Aleksandra Vučića, umesto da bude pohvaljena, ponavljam, od strane onih kojima su jedini investitori bili narko dileri i jedini partneri u to vreme.
Četiri godine vlasti Demokratske stranke u Smederevu, nijedna jedinica investicija od 2008. do 2012. godine, bukvalno nijedna. Samo priče o onoj rafineriji, ako se sećate, četiri godine su zaluđivali Smederevce i građane Srbije sa navodnom rafinerijom. Sreća pa je bilo pametnih ljudi u tom gradu koji su znali od početka da je to prevara. Sada imamo i PKC, otvara se fabrika za preradu ribe, italijanska fabrika još jedna za automobilsku industriju, tri investicije za manje od dve godine su u Smederevu.
Moje pitanje za Vladu Republike Srbije je – koliko je budžet Republike Srbije koštalo to što je „US Steel“ napustio Železaru 2012, 2013. i 2014. godine, jer to su troškovi koje je napravila Vlada Pajtića i Borisa Tadića i koliko je od toga moglo da bude napravljeno puteva?
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte ko je došao ispred Vlade Republike Srbije da brani Predlog zakona o sportu, koji ćemo, hvala bogu, u danu za glasanje, danas, usvojiti. Legende, gledajte – Peruničić, Udovičić, legende, šta ćemo drugo da kažemo, nego legende.
Naravno, jedan od najvećih smrtnih grehova je sujeta, to je ominjeni đavolji greh, ali vidite, kod tih ljudi koji su takve veličine nema ni sujete, pa usvoje i amandmane kao što je ovaj amandman predlagača, koji je trebalo usvojiti, nije sportno. Radi se o tehnikaliji, kao što smo čuli, ali usvojen je amandman. Analogija koja je povezivana sa snagom predlagača ili njegove partije ne slažem se da postoji. Predlagač je to govorio u okviru obrazlaganja amandmana. Ima pravo da govori, ne treba biti nervozan zbog toga.
Ja mogu reći samo jednu stvar kao svoje mišljenje, a to je da bez stranke predlagača DS ne bi mogla da pređe cenzus. Tako da, oni zaista tu pomažu u velikoj meri i DS će verovatno zahvaljujući toj stranci preći cenzus,
Pa, to je bilo obrazlaganje od strane predlagača. Ja znam zašto želite da me upozorite. Evo, vratiću se na amandman, ali to je bio deo obrazlaganja predlagača kada je govorio o amandmanu. To je činjenica. Ja moram da obratim pažnju i na njegovo obrazlaganje samog amandmana. Činjenica je, sećate se, predsedavajući, da je o tome govorio. To je činjenica, ali, evo, prekinuću. Ovo je dovoljno bilo što sam rekao.
Znači, ovaj amandman je prihvaćen i ima još nekih koji su prihvaćeni, ali hvala bogu, ceo zakon je mnogo bolji nego što je bio prethodni. Nije ni čudo kada su ovakve legende u Vladi gospodina Vučića radile na zakonu i ovde ga nama predstavljaju. To je još jedan od dokaza, u nizu dokaza koji su ovde pomenuti, da je dobar rad Vlade Aleksandra Vučića i zato će na predstojećim izborima na svim nivoima SNS i Aleksandar Vučić odneti pobedu. Hvala vam.
Žele bih da prokomentarišem i amandman, kako čujemo i od samog predlagača, amandman je u stvari prihvaćen, samo je prihvaćen identičan amandman sa istim rešenjem drugih narodnih poslanika, što je potpuno legitimno, normalno i ne vidim u čemu je tu problem. Obrazloženje je prihvatljivo, recimo, ministru, ministarstvu, ovo obrazloženje koje su na pisale moje kolege iz SNS i to ništa nije sporno. Ne vidim o čemu priča opet o tome, kako je navodno neki predlog zakona ili zakon loš, zato što je napisano toliko amandmana.

Izvestilac za Srbiju u evropskom parlamentu, gospodin Mekalister je napisao izveštaj o nama na šest strana, a dobio je preko 200 amandmana u evropskom parlamentu. Šta, izveštaj je loš? Svi smo ga pohvalili kao dobar izveštaj, a druga je stvar šta se radi u parlamentu. Parlament tome i služi. Poslanici tome i služe.

Ne donosi Vlada zakon. Vlada predlaže, parlament donosi zakone i dajte već jednom, ako se borimo za Skupštinu kao instituciju, dajte onda da se i ponašamo kako ta institucija zaslužuje i kako dolikuje. Znate čemu služe parlamenti i šta treba da rade narodni poslanici.

Naravno da treba da ispravljaju greške ili da daju nove predloge, drugačije od Vlade i nema veze kojoj strani pripadaju.

Ako već hoćemo svi da idemo u EU, a ne da ovde govorimo o tome da li je ovo obrazloženje bolje i da molimo ministra da nam prihvati amandman, kako bi nam skočio rejting.

Gospodo, rejting može da vam skoči samo ako obujete čizme i krenete Srbijom, pa nešto Srbiji ponudite. Ja sam sada ovde, večeras ću biti u Bajinoj Bašti, sutra ću biti u Braničevu, pa mi sledi Jagodina, pa idemo u Ali Bunar, svakog dana sa narodom i znam šta narod misli.

Džabe vam je da govorite i odeljenje i ovo i ono i da se skupljate, zato što niste sa narodom i ne osećate, a to pokazujete i na ovaj način. Nećete dobiti glasove.

Aleksandar Vučić i SNS će vas opet poraziti do kolena i zbog ovakvog ponašanja bićete poraženi žestoko na ovim izborima, jer se ne ponašate ni demokratski, a ne ponašate se ni u skladu sa evropskim vrednostima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obuke plaćenika.
Kao što su već neke moje kolege u svojim govorima pomenule ranije, mi smo doneli jedan zakon, prvi u ovom našem regionu, koji se tiče odnosa prema plaćenicima i koji praktično njihove aktivnosti stavlja pod krivično delo i kažnjavamo ih po tom zakonu isto kao i bilo koje druge kriminalce. Jer, kada se neko kažnjava po krivičnim zakonima, znači, radi se o ljudima koji čine kriminalna dela i kao takvima moramo svi da imamo odnos prema njima. Slažem se i sa onima koji su izneli svoje mišljenje.
Moje mišljenje je takvo da u određenim situacijama se javnost u Srbiji ili jedan veliki deo medija nije tako postavljao prema onima koji su činili takva krivična dela, ali nadam se da će ubuduće i posle ratifikacije ove konvencije, našeg izglasavanja ovog predloga zakona, svi početi da se odnose prema plaćenicima na isti način kao bilo kojem drugom kriminalcu.
Ti ljudi da bi bili plaćenici moraju da imaju određena znanja, određene veštine, da bi uopšte mogli da se bave takvim poslovima. Srbija i srpski narod ima veliko iskustvo sa ratovima, moram reći nažalost, neki drugi narodi su se u Evropi, cela Evropa uostalom to ima, to je hiljadugodišnja da kažemo i više istorija Evrope, ali neki evropski narodi su uspeli posle gorkih iskustava da se toga manu, odreknu, izbegnu na neki način. Evo, recimo, Šveđani od 1808. godine nisu ratovali i znamo kakav je danas standard i švedske države i društva i građana i pojedinaca, jer većeg zla po mom mišljenju od rata nema i veća šteta ne može biti naneta ni jednoj državi ni narodu, nego što je rat.
Znači, ljudi koji u takvim situacijama stiču određena znanja, veštine, oni ih koriste na različite načine. Nažalost, neki od njih ne rade to iz patriotskih razloga, nego iz razloga zarade, pa čak uzbuđenja, ili ne znam načina života koji vole da vode, ali to ne mora da bude razlog za prihvatanje od našeg društva takvih ljudi, pravdanje, mirenje sa tom situacijom.
Imamo dve vrste takvih ljudi u Srbiji, pa i u regionu. Jedni su nas brukali i naravno pričaću o nedavnoj istoriji, o nečemu što se dešavalo u poslednjih par godina. Otvoreno ću reći, nisam čuo da je to neko od kolega izgovorio, ali oni koji su išli na bilo čiju stranu da se bore u Ukrajini, su nas brukali, a išli su na obe strane da se bore i bili su plaćeni i sa jedne i sa druge strane.
Mi podržavamo kao država teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajinske države, što je normalno, i oni podržavaju naš, nikada nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije i nije bilo potrebe da bilo ko odavde ide i da učestvuje u nečemu što je njihov unutrašnji sukob, možemo reći čak i građanski rat, i nije bilo potrebe naročito da se u nekim medijima o tome naveliko govori, piše, pa čak su neki i slavili određene plaćenike kao neke heroje, junake, oni su odande slali neke poruke Srbiji, a to je duboko pogrešno i zbog toga je dobro što smo doneli takav zakon i što takvi ljudi sada više ne mogu to da rade i moraju biti pod udarom zakona sankcionisan.
Drugi koji su u ovom trenutku veoma opasni i po naše društvo, po naše građane, po našu državu su oni koji su odlazili da učestvuju u borbama i oni su uglavnom išli. Većina njih, ne zbog toga što veruju u neku ideju „Daješa“ ili islamske države, nego isto zbog novca i zbog toga što bi tamo zaradili određena materijalna sredstva, mada su neki išli iz ovih razloga drugih, ubeđenja pogrešni i nažalost i u našem regionu i u našoj državi je veliki broj takvih ljudi bio. Recimo sa teritorije Kosova i Metohije po svim podacima koje imamo više od 300 pojedinaca je učestvovalo i učestvuje u borbama na strani islamske države. Više od tri stotine. Za 50 se otprilike zna da je poginulo, za 80 se zna da su se vratili, a ostali su još uvek tamo.
Nemamo baš najbolje podatke o tome šta je sa tih 80 koji su se vratili, mada prištinske vlasti tvrde da su svi kažnjeni, da je veliki broj njih u zatvorima, da su pod kontrolom, itd. Hvala Bogu, naše službe dobro rade, pa se ne dešava da oni prelaze na našu teritoriju da nas ugrožavaju i moramo o tome da vodimo računa.
Ovo što se dogodilo u Parizu, mene je šokiralo jedno istraživanje koje je juče objavljeno u Srbiji, gde se kaže da samo 12% građana Srbije misli da je Srbija ugrožena zbog onoga što se dešavalo u Parizu. Nije se dešavalo samo ono u Parizu. Mnogo veća šteta je načinjena Ruskoj Federaciji, mnogo veća šteta, sada da ne merimo koliko, ali hajde da kažemo šteta je takođe naneta i Ruskoj Federaciji obaranjem onog putničkog aviona gde je 270 ljudi poginulo što su radili isti ljudi. Znači, pojedinačno ne kao glava isti, ali oni koji podržavaju i koji rade za islamsku državu, koji su plaćeni da to rade, čak su neki na tom aerodromu direktno bili plaćeni koji su to uradili.
Znači u poslednjih mesec dana nekoliko stotina ljudi je od tog zla, a podsetiću vas da sam ovde u prethodne dve godine najmanje deset puta govorio da je to najveće zlo koje se nadvija nad nama. Nisam primetio da sam dobio podršku kolega i da su se time i one bavile, kolege u parlamentu, i da su o tome govorile ili upozoravale, ali videli smo neke druge stvari kao probleme svakodnevni život, ali ovako nešto je i te kako opasno. Priča o migrantima kod nas, mi tačno znamo 3.000 ih danas uđe, 3.000 ih sutra izađe, imenom i prezimenom pišemo, nema nikakvog problema.
Međutim, oni koji žive među nama, a koji ulaze u dodir sa ovom konvencijom, jer su plaćenici, imaju određene veštine znanja, ponavljam, želje, motive, znači, oni su mnogo, mnogo opasniji. U Srbiji je bilo manje od 30 ljudi tamo za dva naša građanina znamo, vratili su se pre donošenja onog zakona i ovde su među nama, ali su pod kontrolom, nema opasnosti od njih. Postoji veliki broj onih koji, videli smo šta se desilo na jednom od ovih rijalitija. Mediji su puni toga, recimo ovih dana. Nije da odgovaramo na tu opasnost kao društvo na pravi način, meni se čini da ne odgovaramo. Imamo i među našim građanima, imamo i u regionu takve situacije. U Sarajevu danas je podmetnuta bomba jedna, svakog dana se nešto dešava, bio je onaj tunel, bio je napad na vojnike, ranije se sve to dešavalo, imali smo onaj slučaj u Zvorniku kada je napadnuta i policijska stanica. Sve što se dešava oko nas je trenutno ugrožavanje naše bezbednosti.
Podsetiću vas na jednu stvar, u Parizu većina onih koji su to činili, pa i ovi koji su hapšeni u Briselu i kao mreža su u stvari građani tih država, evropski građani sa evropskim pasošima. Jedan utvrđeno je, to je danas objavljeno, juče su objavile i policija i bezbednosne službe Francuske, jedan od njih koji je upao na onaj koncert gde je najviše žrtava bilo je obuku za pucanje iz ličnog naoružanja vršio u streljani francuske policije. Znači, plaćao čovek, išao tamo i učio da puca u streljani francuske policije.
Moramo ovakve stvari da osuđujemo. Moramo da štitimo, obavezni smo i dužni da štitimo naše građane i ovakve pojave i prema svim tim ljudima moramo da budemo strogi kao prema bilo kom kriminalcu u našem društvu. Zbog toga, iako možda nekima deluje da kasnimo, nikad nije kasno, ali da kasnimo sa ratifikacijom ovog sporazuma, mislim da je mnogo važnije što smo na vreme doneli zakon.
Ovo sad, danas što završavamo, što je odlična stvar za Srbiju i drago mi je da vidim da svi to podržavaju i da će biti jednoglasno u danu za glasanje ovaj Predlog zakona podržan što je veoma bitno, ali zato kao i celo društvo, i time ću završiti u buduće moramo, ponavljam, moramo da osuđujemo takve pojave ma gde i ma od koga da se dešavale. Znači, i takve ljude moramo da kažnjavamo najstrožije moguće.
Hvala vam i u danu za glasanje SNS i poslanici SNS će podržati ovaj Predlog zakona, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu. Još jednom hvala.
Javljao sam se, pa sam odustajao, ja bih vas zamolio, mada, evo sada vidim tako i potroše poslaničke grupe opozicije vreme, i poslanik DS iz Niša, koji je ušao, rekao šta je imao i otišao, nije govorio o amandmanu jednu jedinu reč. Jednu, jedinu reč o amandmanu nije rekao.
Vi niste reagovali. Pričao kako komšije jedni drugima seku šumu, kako smo mi u Srbiji katastrofa, kako treba da se ugledamo na Nemačku itd, itd. Nema kolege da ga obavestim da se u Nemačkoj krade šuma i da se nalazi na spisku država u kojoj se krade šuma, manje nego kod nas, ali se krade. Ja kada sam govorio u načelnoj raspravi, rekao sam da treba da idemo napred, da i da gledamo na bolje, ne iza, ali Srbija je tu negde u sredini, u Evropi, i nemojte u svemu od Srbije da pravimo ono što nije. U odnosu na mnoge Srbija je organizovana zemlja, u odnosu na mnoge Srbija je uvažena zemlja, i u odnosu na mnoge Srbija ima potencijal, volju, energiju, SNS, predsednica Vlade, gospodina Vučića, koji vuče napred i bilje bolje.
Ovaj zakon je, kolega Bradiću, mnogo bolji nego onaj koji ste vi doneli, zato ga menjamo, jer je onaj ostavio toliko rupa, da je ostavio katastrofu u šumama. Namerno sam rekao, nek se javi, javiću se ja posle njega, još će gore da prođe. Ostavili ste sasušene četinare, i to što je bilo seče šume bilo je zato što vi niste prebacili na tržišnu inspekciju koja može da ima hiljade inspektora, džabe kad ne znaju taj posao. Džabe kada ne znaju šta da kontrolišu. Šumski inspektori, ljudi koji se razumeju, jedan će bolje da nađe, nego 100 tržišnih. Vi ste zakonom prebacili na tržišne inspektore.
Ovo vam lepo kaže ministarka, piše u članu 33. sada recite da ste pogrešno napisali amandman i da vraćate unazad situaciju i da ćete glasati za zakon, jer ste pogrešili i pogrešno ste napisali amandman. Znači, zato što je to predviđeno.
Kada budemo govorili, recimo sa uvaženom koleginicom, gospođom Čomić se u mnogim stvarima slažem, vezano i za vetrozaštitne pojaseve, ima tu još toga, kada bude prigodnih amandmana o tome da se priča, reći ću neki predlog koji će možda ljudi iz ministarstva prihvatiti kao rešenje za te probleme.
Samo kratko.
Pošto je ovaj amandman koji je napisan potpuno nepotreban, a u obrazlaganju je govoreno, između ostalog, i to kako se na taj način zalaže za veće ulaganje, za investicije, za subvencije itd.
Ja moram, samo sve kolege koje se pozivaju na neko iskustvo i na rad u parlamentu da obavestim da se ovaj zakon time uopšte i ne bavi. Kada dođe Zakon o budžetu, onda se time bavite i onda o tome govorite, ali uvek budite spremni na to da kada se govori o tome u šta treba ulagati, i zašto iz budžeta treba neka sredstva nameniti, uvek treba da budete spremni da kažete gde će se smanjiti, u kojoj oblasti? Da li u prosveti, da li u zdravstvu, da li u socijalnim davanjima, morate da budete spremni da kažete…
Ne smeta meni neka dobacuje bilo ko, ionako sam glasniji i narod mene uvek bolje čuje. Džabe im dobacivanje, tako da nemam taj problem.
Znači, na sve to mora da se bude spreman i to da se obrazloži. Nemojte više, kada donosimo Zakon o budžetu, a uskoro će nam doći novi budžet, da govorimo o tome, treba ovde, treba ovde, pa naravno, treba svugde. Zato budžet i postoji da se rasporedi. Kada kažete – treba tu, onda kažite odakle ćemo naći pare za to i sa koje stavke ćemo skinuti.
Ja vam sad kažem, vezano za nešto što je govorila, i reći ću namerno ime, uvažena koleginica Gordana Čomić, jer se sa mnogim stvarima slažem koje je ovde rekla, recimo u francuskom zakonu, mislim da sam jednom prilikom o tome razgovarao i sa direktorom Uprave za šume, o poljoprivrednom zemljištu, a to se ne tiče ovog zakona, i recimo to da razmisli Ministarstvo poljoprivrede, kao mogućnost, ali mora se opet naći subvencija o kojoj govorite kao mogućnost da to uradimo.
U francuskom zakonu zbog manje šuma, lošijeg staništa, životne sredine je predviđeno da 2% poljoprivrednog zemljišta na svakom hektaru, 2% bude pošumljeno ili urađena remiza ili urađeno. Zbog čega? I zbog životne sredine, a i zbog divljači koja nema gde da se sakrije. U Vojvodini je katastrofa po tom pitanju, jer imamo i uzurpatore koji oru šta stignu. Kada pričamo o vetrozaštitnim pojasevima, koleginica dok je bila predsednik opštine Kovin, nekoliko vetrozaštitnih pojaseva je zasadila, ma nije prošlo nekoliko dana, neki uzurpatori su to uzorali i nisu bili kažnjeni. To se radi u Vojvodini, ima lokalnih samouprava koje to urade, ali džabe, ne kontroliše se na pravi način, jer kontroliše po starom zakonu tržišna inspekcija. Onda prođe tamo neko, to uzore. Niko ne kontroliše da li je parcelu na pravi način ili nije i nemamo vetrozaštitne pojaseve. To je činjenica. Znači, moramo to na neki drugi način da regulišemo.
Moj predlog je da možda Ministarstvo razmisli da donesemo lex specialis zakon. Zakon o vetrozaštitnim pojasevima i njemu sve da predvide. Je li tako?
(Gordana Čomić, s mesta: Tako je.)
Evo vidite. Slaže se koleginica, lex specialis i da rešimo to pitanje, da više nemamo odnošenje humusa, da nemamo ove probleme sa mećavama zimskim sa čudima koja se dešavaju i da Vojvodina ostane plodna.
Oni kojima je stalo do profita mogu valjda da se odreknu od 100% profita, 2% da bismo imali bolju situaciju sa životnom sredinom i da spasimo tu zemlju da možemo mnogo duže da je obrađujemo, a ne da cela Vojvodina postane Deliblatska peščara, jednog dana, što je tendencija. Znači, evo da razmislimo. Da donesemo lex specialis. To su konkretne stvari, a nemojte tu demagogiju dajte mi ovde da subvencionišemo, dajete onde da subvencionišemo. Recite, konkretno šta, kad, kako, od čega treba da se skine ili nemojte da podnosite ovakve amandmane. Zahvaljujem.
Da ne ponavljam što je rekla koleginica, ali  zaista ovaj amandman, ja mislim kolega da kad sve pogledamo šta je javni interes, skijališta naravno da ne mogu ući u tako nešto što možemo nazvati javnim interesom, ali ako govorimo o PTT vodovima, o koridorima, kao što je rekla koleginica, za energetiku, za prenos struje, što nema veze da li je distributer privatan ili ne. To je potpuno, ne razumem zašto ste  to rekli. Da li je distributer privatan ili ne, pa to je potpuno irelevantno. Tržišna privreda je ovde zastupljena, realan sektor je valjda ravnopravan sa javnim sektorom, to sve, idemo u EU.
Znači, argument vam baš i ne stoji. Neki privatnik će da pravi dalekovode, ili da postavlja, da prenosi, pa on to ne može da uradi bez dozvola države, bez planskih.
Ali, opet pričamo o nečemu što se tiče, pre svega, ruralne sredine. I mi želimo tamo narod da zadržimo. Pa taj narod mora da ima isto sve kao i u gradu, mora da ima asfalt, mora da ima gas, mora da ima struju, mora da ima internet vezu, i mladi moraju da imaju sve isto kao i u gradu, možda čak i bolje, da bi ostali tamo da žive jer su nam potrebni.
Da bi vodili računa o tim šumama, da bi vodili računa o toj ekologiji tamo, da bi razvijali eko turizam, da bi mogli da žive od stočarstva na tim planinama, da bi moli da žive od eko turizma, mi moramo da im obezbedimo sve. Sve podjednako.
Koji će vam strani turista doći na Staru planinu koju ste pomenuli, govorili ste o gospodinu Dinkiću, razumeo sam, i mnogo toga je, kada neko tako krene sa nekim svojim planom a ne vodi računa o svim detaljima, naravno da se načini šteta kao što je u jednom delu načinjena Staroj planini, ali ako želimo da neki strani turista Nemac, Englez, pričamo i o turizmu, dođe na naše planine, pa ne očekujemo valjda da nema struju, jer to ni on ne očekuje i ne očekujemo valjda da nema Wi-Fi konekciju, mrežu, da bude uvek u toku sa svojim poslovima, sa svojom rodbinom, sa svojim prijateljima itd. Internet konekciju bilo koju.
Sve je to potrebno. A u zakonu jasno piše – ako je veći javni interes od naknade koju dobijamo za, samo ako je veći javni interes. valjda računamo da smo svi dovoljno odgovorni ljudi da poštujemo, kada pišemo zakon, da poštujemo norme.
Znam da će neko reći – Pa nije baš uvek tako; ali menjamo naše društvo, otvaramo poglavlja, pregovaramo, ući ćemo u EU brzo zahvaljujući Vladi gospodina Aleksandra Vučića.
I zato je i ovo dobro predviđeno, pravimo odgovorno društvo i vrlo je jasno. Ja neću reći da vam nije dobronameran predlog, još naročito kao nekome ko pripada Zelenima. Ja mislim da vi dobro mislite, ali u ovom trenutku niste dobro izmerili šta je, dobro želite u stvari, ali niste dobro izmerili šta je vrednost javnog interesa i šta je vrednost naknade za isečenu šumu u tom slučaju. Znači, javni interes ako je veći onda nema problema, jasno piše u zakonu.
Evo, samo jedna rečenica, pošto ne znam ove argumente koje smo slušali sve vreme, 7%, 50%. Nije problem, imaćemo lokalne izbore, pokrajinske izbore. Spremni smo da izgubimo od Nove stranke, ali da izađe sama na izbore i da osvoji 50% ili 7% glasova, sama bez koalicije. Mi nismo toliko jaki, mi ćemo i dalje u koaliciju sa našim koalicionim partnerima i prijateljima, ali vi sami, pa pobedite gospodina Vučića i Srpsku naprednu stranku. Zahvaljujem.