Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, građani Republike Srbije koji pratite ovo sve u prenosu i koji vidite kako pripadnici bivšeg režima obrazovanje i reformu obrazovanja u Srbiji doživljavaju kao cirkus.
Tako su oni i državu vodili, i gore od cirkusa. Pa, je država došla na ivicu ambisa i bankrota. I oni kad govore o sukobu interesa pokazuju nam onu ključnu stvar kada su sve rasprave zakona, koje imamo prethodno u pitanju, evo ja sam dve godine narodni poslanik, dve godine ni jedan predlog, ni jedan jedini predlog zakona nisu pročitali. Ovo je klasičan primer kada govorimo o sukobu interesa.
To je definisano članom 45. Predloga zakona, gde kaže – novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se lice koje daje stručnu ocenu, stručno mišljenje, odnosno ekspertsko mišljenje ukoliko ne da stručnu ocenu u skladu sa članom 23. ovog zakona, ne da stručno mišljenje u skladu sa članom 25. ovog zakona, ne da ekspertsko mišljenje u skladu sa članom 26. ovog zakona i odbije da potpiše, odnosno potpiše neistinitu izjavu o sukobu interesa.
Dakle, ovo pokazuje na koji način pripadnici bivšeg režima doživljavaju svaku raspravu o bilo kom predlogu zakona a njima, zapravo, predlozi zakona i nisu tema, a vi govorite ceo dan nama tema, pa tema. Trebate njima da kažete šta je tema. Jer ako ne pročitate predlog zakona kako uopšte imate snage, obraza, ako uopšte možemo da govorimo tu o obrazu, da ustanete ovde da govorite pred građanima Srbije u prenosu o bilo kakvom predlogu zakona, a niste ništa o tome pročitali.
Naravno, besplatni udžbenici – to je divna ideja. To je fantastično. Kada biste imali besplatan prevoz, besplatnu struju, besplatan telefon, sve besplatno da bude, to je verovatno, da kažemo, san svakog čoveka na svetu da ništa nikad ne plati. Ali, prosto, to ne postoji, jedno je san, drugo je realnost. Mi u Srbiji pokušavamo da vodimo realnu politiku, politiku života, a u životu sve nešto i košta. Udžbenike, štampanje njihovo, rad na njima, to neko mora da plati.
Kada je u vreme pripadnika bivšeg režima bilo podele nekih udžbenika mi smo videli dokle nas je to dovelo kasnije, pa smo sve što je kod njih navodno pokušano da bude besplatno plaćali sa zelenaškim kamatama kasnije. Nemojte samo nikad više da dođu oni u priliku da nam bilo šta ponude besplatno. To nas košta obavezno posle 100 puta više nego što bi nas realno koštalo.
Kada govorimo o korupciji, pa, i to je katastrofa da nam pripadnici bivšeg režima pričaju o korupciji. U Srbiju niko nije hteo jedan jedini dinar da uloži za vreme tog bivšeg režima. Bežali su svi iz Srbije, građani su bežali, deca koja su upisivala školu su jedva čekala da završe samo da odu, jer su znali da bez mita i korupcije ne mogu da se zaposle.
Mi pokušavamo danas i uspevamo u tome, u velikoj meri, da sistemskim reformama u obrazovanju ponudimo deci moderna znanja, znanja koja će da im služe u 21. veku, koja će im biti upotrebljiva, pa zato i borba protiv korupcije, dolaze investitori danas u Srbiju i otvaraju fabrike zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. Zato se danas veći procenat dece odlučuje ipak da ostane u svojoj zemlji i da da šansu sebi i Srbiji da nastavi da živi ovde i da stvaraju ovde svoje porodice.
Zar to nije dobro? Naravno, naravno to nije dobro za pripadnike bivšeg režima. Kada naviknete da živite od korupcije, od mita, od nerada, od toga da u podne ustanete, pa dođete u 12 sati u Skupštinu i kritikujete ovde ljude koji rade od ranog jutra, naravno da vam onda ništa ne valja. Ja to savršeno razumem.
O zaštiti porodičnog budžeta možete da govorite onda kada za četiri godine otvorite preko 70 fabrika kao što je to uradila SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, onda govorite o zaštiti porodičnog budžeta. O zaštiti porodičnog budžeta nemate pravo da govorite ako ste 400 hiljada ljudi, 400 hiljada roditelja ostavili na ulici bez posla, ako ste stotine fabrika upropastili i unazadili. Ako ste rasterali iz Srbije na desetine hiljada mladih obrazovnih ljudi i onda vi govorite o obrazovanju mladih ljudi, o njihovoj budućnosti, o tome gde će oni da rade, jer vi tobože brinete o tome.
Kako da govori neko o budućnosti Srbije, obrazovanju, o bilo čemu, onaj koji je milijardama zadužio svoju opštinu. Evo, završili se izbori tamo, čovek puko, nema ga nigde, otišao, sad je pobegao. Došlo da izrecituje to što ima napamet, jedno te isto na svakoj sednici…