SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 175
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 5 meseci i 27 dana i 1 sat

Poštovani gospodine Filipoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 3 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god da se ovde dobacuje, da se dovikuje ko zna šta će ovaj ovde da kaže, neće da kaže, građani Srbije imaju pravo svakog od nas da čuju i građani Srbije imaju pravo da znaju kako se vodi politička kampanja od strane ovih koji sad napolju štrajkuju, a oni koji sve to finansiraju, sponzorišu i kako oni i na društvenim mrežama nastavljaju danas da zloupotrebljavaju tu slobodu koja na društvenim mrežama postoji.

Meni je poslato, pre nekih sat vremena, ta je objava, ako se ne varam bila možda pre nekih dva, tri sata, gde je izvesni Branislav Stanišić napisao – u redu je da se napadaju deca Đilasa, ali ne i Vučićeva deca. Možda bi trebalo roknuti Vučkovu kopilad, čisto da se nacista Vučić prizemlji. Evo, ja ovo građanima Srbije i ovima koji dobacuju, onima koji se uzrujavaju, onima koji su uzbuđeni, onima koji štrajkuju napolju, misleći na Boška Obradovića i Ševarlića i na sve te stručnjake i idiote koji svakoga dana upućuju najmonstruoznije moguće pretnje deci Aleksandra Vučića, deci svih funkcionera, članova SNS, svakog od nas pojedinačno, onih koji ugrožavaju imovinu svakog pojedinačno članova SNS, simpatizera SNS, oni koji su glasali za Aleksandra Vučića, koji upućuju najmonstruoznije moguće pretnje, psovke, iživljavanja, koji razvlače po svojim tzv. medijima svakoga pojedinačno od pristalica ili članova SNS, pozivam, evo te koji pozivaju na toleranciju, na humanost, ne znam kakve sve fine odnose, na neki lep rečni, na divan vokabular, da osude ovakve stvari javno, pa i na sednici Narodne skupštine. Da oni koji samo u holu drže konferencije da uđu i da javno kažu pred građanima Srbije u direktnom prenosu da ovakve stvari osuđuju. Onda možemo da vodimo sa takvim monstrumima bilo kakav dijalog.

Kakav dijalog da vodite sa ljudima koji ćute na ovo? Kakav dijalog da vodite sa organizacijama koje ćute, i ne znam, UNS, NUNS, ko sve ćuti na ovo? Gde su te organizacije koje ćute, razne nevladine kada se bilo šta dogodi nekome iz opozicije, a nije se događalo ništa, kada Dragan Đilas zaplače svojim lažnim suzama ispred zgrade gde mu žive deca, a niko mu decu ni pomenuo nije? Ja pitam, evo i naše poslanike, bilo koga u sali ovde, da li znate ime jednog od deteta Alekslanda Vučića? Da li znate uopšte da li ima sina, ćerku, koga ima? Da li znate bilo šta? Niko ovde ne zna ovde kako mu se deca zovu, ni gde žive, niti nas to treba da zanima, niti to treba da bude tema politike? Tema politike treba da budu programi, ideje.

Idu izbori 21. juna. Da čujemo šta ko nudi. Pa nećemo se slagati svi međusobno, naravno, zato i postoji vlast, zato postoje stranke opozicije, to je sve prirodno i normalno, ali, ovo nije normalno, na ovo ne sme da se ćuti.

Znate, niko nije pomenuo nigde decu Dragana Đilasa, a on je navodno počeo da cmizdri ispred zgrade na Vračaru, pa je počeo da lupa u one šerpe i lonce, pa pameti u tom delu opozicije ima taman koliko ima u jednoj šerpi. Nema ničega. Nema ni pameti ni morala, ni obraza, ni skrupula.

Nije bitan ovaj što je to napisao. Njega treba procesuirati svakako. On je inspirisan političkim, fašističkim delovanjem Boška Obradovića, batine u rukama Dragana Đilasa i onih koji to šire, šeruju, dele dalje po svojim, ono što nazivaju medijima.

Da li će neko danas u tim svojim vestima da osudi ovakvu stvar, da kaže da treba roknuti nečiju decu, u ovom slučaju decu predsednika Republike? Da li će da osudi to i jedna organizacija danas ili ćete svi iz tog dela opozicije da ćutite, da klimate glavom i da bledo gledate na to? Da je to neki idiot napisao vašoj deci ja bih to osudio i rekao bih da je to monstrum čije god stranke da je član ili nije član mora da odgovara i mora da bude uhapšen. Nebitno da li je to član ove ili one stranke.

Deca su deca, ne poznaju članstvu ni u jednoj partiji. Nemojte decu u te stvari da mešate. To što neko nosi ovo ili ono prezime, to nije bitno. Zbog toga ne sme da bude predmet političkog niti bilo kakvog drugog iživljavanja, pretnji, a daleko bilo nečega goreg. Ovde neko priziva ubistvo dece predsednika Republike. Poziva, možda još većeg ludaka da posegne za takvim stvarima.

Pre neki dan smo imali uhapšenog čoveka koji je municiju spremao za atentat na predsednika Republike. Njega je neko inspirisao životom na tviteru, na fejsbuku, na instagramu i ko zna gde sve, on je pronašao sebe kao nekakvog lažnog heroja, ne znam ni ja šta koji treba da oslobodi Srbiju. Od čega? Da oslobodi Srbiju para? Da ono đubre Dragan Đilas ima više novca u svom džepu, zajedno sa Šolakom i ostalim monstrumima, Jeremićem, Obradovićem i ostalima. Onom što se priviđa plantaža marihuane. Pa, kada odu novinari, snime samo kokoške, a da nije marihuana šta onda? Onda tišina.

Kada se objavi fotomontaža slike gde ubace Danila Vučića i kada se dokaže da je fotomontaža, tišina. Kad se pokaže da nije Marijan Rističević imao nož, nego imao privezak za ključeve, imao ključ od svog automobila, tišina. I nikada nema izvini. Nikada nema izvini od ovih koji pozivaju da ovde vodimo nekakav civilizovan dijalog. Pa, koje koga uvredio od njih? Niko. Kakva pristojnost? Ovde govorimo o pristojnosti. Tu. A, svi ti koji govore o toj pristojnosti iz tog dela opozicije koriste i društvene mreže.

Pa, uđi, pa imenom i prezimenom napiše – druže, mi nismo za to, mi imamo neku politiku, nismo za pretnju deci, nismo za to da se u Narodnu skupštinu upada, nego da se u nju ulazi na izborima. Imaš izbore 21. juna. Nikakav problem nije. Ne moraš da se slažeš sa SNS, ne moraš da budeš za Aleksandra Vučića, imaš pravo da misliš drugačije, tvoja je stvar, tvoje je lično opredeljenje, ali nemaš pravo da u to mešaš decu.

Sram te bilo, ti koji si ovo inspirisao. Ovaj ludak je za ludnicu ili za zatvor. Ali, onaj koji je to inspirisao, kakav imunitet? Pričali smo o tom imunitetu. Poslanički imunitet, šta, oslobađa vas toga da bijete nekoga. Pa kada premlatite nekoga, pa ja imam imunitet.

I pozovete ljude na nasilje, pozovete ih na rušenje ustavno pravnog poretka države Srbije, pa imunitet. Pa, kakav imunitet? Dokle ćemo? Hajde da u nekom sledećem sazivu i o tome razgovaramo, da definišemo tačno u kojim slučajevima taj imunitet važi, u kojim slučajevima imate pravo da se pozovete na poslanički imunitet. Ne može to da bude bezgranično, beskonačno, pa možeš da radiš šta hoćeš. Ako si izabran na funkciju hajde da se iživljavamo onda sada nad svima. Veliki sam frajer, sad ću da pretim, imam imunitet četiri godine, tašna, mašna, službeni auto ili šta već, novac iz budžeta i mogu da pretim, ali na posao neću da dolazim, nego će pare samo da ležu u džepove, idu pare na račun, što iz inostranstva, što iz budžeta, ono što legalno leže, što ko zna kako sve ide crnim fondovima preko Dragana Đilasa i ostalih.

Juče je rekao – koliko god da košta, ne moram na izbore. Naravno, čovek je pun para, ima para, on će da plaća haos u Srbiji, on je svestan čovek, on možda i bojkotuju te izbore, on će uvek da ih bojkotuje možda, samo zato što ne može da pobedi na tim izborima. Ljudi u Srbiji neće za to da glasaju, kako god da ste opredeljenja nije ono što vidite na društvenim mrežama nije to raspoloženje u Srbiji i nije to slika Srbije.

Vi možete da napravite na društvenim mrežama na hiljade razno raznih profila, sa raznih IP adresa, da ulazite i otvarate mejlove i pravite različite profile i da pišete šta god hoćete, ali nije to slika, slika je kada izađete na izbore, slika je kampanja, pa se prebroje ti glasovi, pa RIK saopšti koliko je ko dobio glasova, pa konačni rezultati, pa dođete u parlament, to je slika građana Srbije, njihove izborne volje i onoga što građani Srbije žele od nas. Nije slika to što je neko seo pod nekim imenom Pera Perić i napisao nešto na Fejsbuku i sad kao mi smo narod, mi smo građani, zamislite. Oni ne govore da su građani.

Evo, ja na Starom Gradu živim i oni brkaju to „đ“, „dž“, oni menjaju govor. Juče sam video jednog od njih, pa kad ga pogledam da lupa o šerpu on se krije iza peškira. Pa, i njih je sramota toga što jesu, a ta sramota će im biti još veća nakon 21. juna, jer ih ovde neće biti. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite televizijski prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, pa ne samo danas, hajde da se ne pravimo ni blesavi ni naivni, od 2000. godine, bez obzira ko je gde bio, svedoci smo svi svega, živimo u istoj zemlji, u istom gradu, ti ljudi imaju isti metod za dolazak na vlast. Istom metodom su vladali 12 godina, pa bi hteli istim ili još gorim metodima da se vrate na vlast nakon pada sa vlasti 2012. godine.

Jedva se ceo taj njihov sistem srušio, jedva se Srbija izborila protiv korupcije, protiv kriminala. Počeli su da padaju masovno narko dileri. Počele su tone narkotika da se zaplenjuju od njihovih prijatelja, kumova, saboraca. Počela je da se diže srpska ekonomija, počela su da se otvaraju radna mesta, počeli su ljudi da zarađuju, da planiraju život, da planiraju decu, kupovinu stanova, počeli da planiraju putovanja, školovanja, a onda se osnovao ili pokrenuo nekakav savez, oni kažu Savez za Srbiju, a rekao bih pre savez za dilovanje, savez za silovanje, za nešto slično. Nisu oni za Srbiju. Oni su samo zlo za Srbiju.

Oni su jedan virus koji ne može da se primi u ovom narodu, jer je ovaj narod stekao imunitet na takav ološ kao što su Boško Obradović, Dragan Đilas, Šolak, N1, „Danas“ i ostali koji sebe nazivaju medijima, a zapravo to nisu. Oni koji sebe nazivaju elitom samo zato što su na nekakav, kakav god način došli do neke diplome, pa su oni zaboga zbog toga elita?

Nisu elita i na takav način ne mogu da postanu elita, tako što čupaju zastavu države u kojoj žive, tako što to istom zastavom pokušavaju da razbiju vrata Narodne skupštine Republike Srbije. Ne može da se postane na taj način elita. Elita ste onda kada za svoj narod nešto uradite, ali nešto konkretno, onda kad ostavite puteve iza sebe, onda kad možete da kažete ponosno - ako i odem sa vlasti na izborima, jer se na izborima ide sa vlasti, iza sebe ću da ostavim puteve, muzeje, radna mesta, fabrike, dramatično povećan standard svih građana Srbije, iza sebe ću da ostavim nešto zbog čega ću biti ponosan što sam bio deo jedne većine koja je vodila Srbiju u jednom vremenskom periodu, ali to neće biti prošli period, to će biti budućnost ove zemlje, a ta budućnost je garantovana rezultatima koje je ova Vlada postigla predvođena, pre svega, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, onom politikom koja Srbiji garantuje razvoj, onom politikom koja je zaustavila prodaju droge našoj deci po školama.

Nemaju naši političari, naši prijatelji slike i druženja sa narko dilerima, ali ima Dragan Đilas, ima Marinika Tepić, ona kojoj se predviđaju kokoške u vojnim objektima, pa se pitam kako čovek može iole… Pričam sa ljudima. Danas me je zvala jedna žena iz jednog udruženja penzionera, Slavica, i kaže – ja ne znam taj ludak, šta se njemu dešava? Ma, rekoh – Slavice, on je ili pod dejstvom nekih opijata ili mu zahvalilo, pa krizira ili su debele pare ušle u džepove...

(Marko Atlagić: Pare, pare.)

Evo, kao što kolega Atlagić kaže – pare. Naravno, kod njih pare najbolje rade. Njima adrenalin novac diže, pa pošto je zahvalilo državnih para, jer je najslađe da se nakače na državne pare, na državni budžet i da uzimaju novac građana Srbije, a nervoza raste. Kako se 21. jun približava, raste nervoza, jer znaju da neće biti deo parlamenta Republike Srbije, neće biti plate narodnog poslanika, a da na posao ne dolazite i u svoj toj nervozi, panici, ludilu koje ih je obuhvatilo, nedostatku droge i svega ostalog, oni onda kidišu na narodne poslanike. Više ne znaju na koga da udare, pa inspirišu nekakve ludake da pišu preteće poruke predsedniku Republike po društvenim mrežama, pa onda kažu – jadan čovek. Pa, kod tog jadnog čoveka našli metke u pisaćem stolu. Pa, kakav je to jadan čovek? Kakvi to jadni ljudi čuvaju oružje, prete predsednicima republika, ministrima, poslanicima? Kakvi to jadni ljudi čine takve nenormalne stvari? To čine bolesnici, a te bolesnike neko inspiriše.

Nervozni su zbog toga što sinoć nije uspeo onaj njihov performans na Andrićevom vencu. Skupilo se manje od 300 ljudi. Bile bušne šerpe juče, pa se nisu čule u Beogradu. Sergej im nije došao, verovatno mu bila preča crta ili pljoska vinjaka, pa je pao pod sto. Nije uspeo da se digne, da ode sa njima. Šta će čovek, tako je to kada se preteruje.

Građani Srbije sve to vide. Nemojte da ih zaluđuju pričama, lažima. Svakodnevno se ljudima… Pa, koja priča? O kakvom medijskom ratu? Pa, protiv Aleksandra Vučića toliko naslovnih stranica i tekstova je objavljivano u Srbiji prethodnih 10-20 godina, da ja nisam video toliko tekstova i toliko… Nikad niko nije pretio u ovoj zemlji ološu kakav je Dragan Đilas. Jednu ružnu reč neko nije smeo da napiše o njemu za vreme njihove vlasti. Nije bilo medija u kome ste mogli slobodno da govorite o problemima u zemlji. Ljudi se snalazili.

Srpska napredna stranka kada je bila opozicija nikada se nije koristila metodima kojima se koristi danas Dragan Đilas kao deo te opozicije. Nikada se nije udaralo na decu. Samo idiot može nečiju decu da razvlači po novinama, da razvlači po „Tviteru“, pa se pokazalo da i ta slika koju su objavili da nije prava, nego fotomontaža. Kod njih je sve laž i fotomontaža. Sve je fatamorgana. Sve priče su izmišljene kod njih i kada se otkrije da je laž, onda krene da se nasrće na Skupštinu.

Kada su videli da su prazne šerpe, hajde da vidimo koga ćemo da prebijemo sutradan, da to bude tema, da se ne čuje da su šerpe bile prazne i da se nije čulo u Beogradu.

Njima smeta „Marš na Drinu“. Njima smeta „Đilase, lopove“, ali im ne smeta ubite ovo ili ono dete. Ne smeta im – ubite decu Aleksandra Vučića. To im ne smeta? To je veliki izraz strašnih umova, strašne te intelektualne elite okupljene oko đubreta Dragana Đilasa.

Neko će mi poslati poruku – nije to rečnik narodnog poslanika. Ne, to je rečnik naroda. Tako narod govori o onima koji su ga pljačkali, o onima koji su ostavili 400 miliona dug prema trudnicama, porodiljama u Beogradu, onima koji su zadužili taj grad za milijardu i 200 miliona. E tako narod govori za njih. Tako narod kaže – Dragan Đilas je đubre, smeće srpske politike, i kao čovek i kao političar. Ide tamo da glumi da plače. Pa, prijemni za FDU nije u maju, nego u junu, pa se prijavi za FDU ako hoćeš da konkurišeš, a teško da će i tamo da ga prime, loš je glumac, svi su provalili. Svi u Srbiji znaju da ne zna ni da glumi. Ne vrede veštačke suze.

Šta, majke sve ove dece koje su ostavili bez budućnosti kroz 12 godina svoje vlasti, nisu roditelji plakali kada su ostajali na ulici, kada su im gasili fabrike, radna mesta? Ljudi su sekli prste svoje, da li je tako? Vešali se, izvršavali samoubistva. Šta nisu sve činili? Bežali su odavde.

U ovoj krizi su ljudi znali gde je sigurno. Kada je najteže bilo, sigurnost su osetili u svojoj zemlji.

Srbija je pokazala u ovoj krizi da je sigurna, da svakom svom građaninu može da omogući sigurnost, pre sveg,a i stabilnost i pokazujemo to i ekonomskim merama koje je Vlada Republike Srbije predložila za naredni period za oporavak privrede, kroz pomoć građanima. Pokazujemo i kroz tu zahvalnost koju imamo, poštovanje prema medicinskim radnicima.

Ja bih voleo da u narednom periodu saznamo imena svih tih heroja koji su učestvovali u ovoj borbi i učestvuju i dalje. Da ne saznajemo imena heroja kada tih ljudi nema više, nego da postanu heroji za života. Zato je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao – nagradiće se ti ljudi odlikovanjima.

Ovi su davali odlikovanja samo posthumno. Za života u Srbiji niko od njih ništa nije dobio, osim oni sami, i to milione građana Srbije. Sa tom politikom mislio sam da smo jednom završili, a ne, oni stalno najavljuju nekakve nove proteste, nova ludila, novi haos. Dosta je sa tim.

Jedva čekamo svi 21. jun. Građani Srbije, pozivam vas 21. juna, nemojte da propustite šansu, idealna je prilika da izađete na izbore, da jednom za svagda kažemo - doviđenja onima koji su vas pljačkali, uzimali vaš novac, oni koji vam nude samo fašizam, ubistva, haos i ludilo. Sada je vreme, tu priliku ne smemo da propustimo, zbog Srbije i zbog naše dece. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite ovaj televizijski prenos, postoji jedna kineska poslovica koja kaže da svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti. Dakle, sve ono što danas uradimo imaće neke svoje plodove u budućnosti. Kako se budemo ophodili prema današnjosti, kako se budemo ophodili pre deci, takvu ćemo budućnost da imamo.

Takvu budućnost imaju i oni koji su se drznuli da otimaju nešto što je najvrednije od roditelja. I sam sam roditelj dve ćerke i pratio sam danas ovu raspravu, čuo sam i naše kolege, poznajem i one koji su imali, nažalost, teško je naći dovoljno tešku reč, dovoljno tužnu reč koja opisuje sudbinu tih ljudi kojima je neko oteo dete, ukrao bebu po rođenju da bi zadovoljio svoj sitno sopstvenički finansijski interes, da bi sebi ispunio neki svoj sebičluk, da bi sebe zadovoljio na bilo koji način, pa se drznuo da to učini tako što će nekome uzeti dete, uzeti nešto što je najvrednije.

Zašto niko pre nas? Zašto niko pre SNS, predvođene predsednikom Vučićem, nije odlučio da ovu temu pokrene u Narodnoj skupštini Republike Srbije na ovakav način? Zašto niko pre SNS i njenog predsednika nije odlučio da ovo dođe na dnevni red? Zašto niko pre poslanika SNS to nije uradio? Zašto svi oni koji tobož preko godinu dana ne dolaze u ovu Narodnu skupštinu Republike Srbije u kojoj primaju platu iz budžeta… Zašto niko od njih koji toliko brinu o deci, o budućnosti ove zemlje nije takvu raspravu započeo, nego kaže da je to predizborni trik?

Ovde imamo jednu zamku. To nije nikakav predizborni trik. To je iskrena želja da se jednom ustanovi ko je decenijama unazad u ovoj zemlji krao život te zemlje. Niste samo ubili porodicu ili ubili majku i oca time što ste uzeli dete. Ubili ste zemlju time što ste krali tu zemlju, što ste od nje otimali, pa ste na kraju, kada više niste imali šta da otmete od nje, otimali od porodica decu.

To je bagra u najgorem smislu te reči. Nažalost, ta bagra je decenijama bila na slobodi, decenijama uzimala decu, uzimala novac za tu decu, zavijala u crno brojne porodice samo da bi punili svoje džepove novcem i to najprljavijim mogućim novcem.

Mi smo danas pokrenuli tu temu iz iskrene želje da se jednom stavi tačka, a da se stavi tačka na ovako užasne monstruozne stvari koje su se dešavale. Mi kao odgovorni ljudi, kao političari koji traže podršku građana, koji razgovaraju sa građanima, koji žive sa građanima, pa i mi smo sami građani, imamo dužnost prema svojoj zemlji i prema svojim komšijama. Neko ima komšiju koji je ostao bez deteta na takav način. Imamo dužnost da i prema svojoj zemlji pokrenemo postupke i učinimo sve što možemo mi koji smo ovde da postoji zakonodavni okvir u okviru koga će se ispitati šta se dešavalo sa nestalom decom, gde su završavala, ko je uzimao novac za to.

Zbog čega niko pre nije ovo stavio na dnevni red? Šta se krije iza svega toga? Koga su krili pripadnici različitih režima pre ovog pa nisu hteli da dođe to na dnevni red? Koji su njihovi članovi i prijatelji ili rođaci zapravo bili umešani u sve to i ne samo kad su u pitanju nestale bebe, već kad je u pitanju uništavanje miliona onih ljudi koji su napuštali Srbiju decenijama unazad? Pa sad tobož kukaju, kažu – odoše nam deca. Pa tu decu su i krali ti isti, ukrali su im budućnost time što su krali novac od građana time su terali tu decu odavde. Rekli su – deco, idite iz Srbije, niste potrebni ovoj zemlji.

Time što smo uspostavili stabilnost u zemlji, time što otvaramo radna mesta, gradimo puteve, mostove, što otvaramo zemlju za investicije, time smo doprineli tome da danas u Srbiji se rađa više dece nego pre, da deca žele da žive ovde, da ljudi imaju poverenje u svoju zemlju, da imaju poverenje u svoju zemlju, da imaju poverenje u institucije, da imaju poverenje u svog predsednika Republike. To tako nije bilo pre.

Deo opozicije jaše na tome, na nesreći ljudi jer kad nema nesreće nema ni teme. Dok god ima nesreće, dok god ima jednog nesrećnog čoveka, to je za njih tema, ali nema predloga da se ta nesreća reši. Nema predloga kako da se obriše suza toj majci kojoj je oteto dete. Nikada ta tuga ne može da se izbriše. Niko ne može to od nas da nadoknadi bilo kakvim novcem, naravno, niti imamo bilo kakve iluzije time da ćemo nešto nadoknaditi nekome sa bilo kakvom sumom novca.

Svaki normalni roditelj kaže da život i sreća njegovog deteta nemaju cenu, ali prosto morate pružiti ljudima neku vrstu satisfakcije. Najbolja je ta kada budemo videli prvi slučaj onog zlikovca koji je ukrao i jedno dete da odgovara to će biti satisfakcija tim ljudima koji su ostali bez svoje dece. To će biti pravi pokazatelj da smo ovde uradili veliku stvar danas, da nismo pričali praznu priču od strane, opet, dela opozicije koji ne sedi ovde, da je nešto marketing, politika i ne znam ni ja šta. Život dece nije marketing i politika. Nažalost, za neke jeste. Za neke se sve svodi na politiku, na trikove, na marketing, na maglu, pa tako na izborima i prolaze. Tako će i na ovim narednim izborima proći, sve dok ne shvate šta je za državu najvažnije, a to su deca, da im obezbedimo sigurnu, mirnu, stabilnu i predvidljivu budućnost. Upravo iz tih razloga je i nemački filozof Nomalis rekao da gde su deca tu je zlatno doba. Ja verujem da što više dece u Srbiji, to je i zlatno doba za Srbiju sve bliže. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -