SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 175
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani gospodine Filipoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 26 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Hvala predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, znate zbog čega je ova ovolika histerija i panika u redovima dela opozicije u Srbiji? Ne samo zbog toga što se iz dana u dan otkriva kako su pljačkali ovaj naš nesrećni narod, koliko su imovine pokrali, koliko su milijardi Beograd zadužili, koliko stotina miliona strpali u svoje džepove, kakve vile imaju i automobile, to je jedna strana priče, onih 50 računa u inostranstvu. Zbog svega toga oni jesu u panici, ali ih hvata panika zbog jedne druge stvari mnogo više.

Zbog toga što se izbori približavaju i kako koji mesec prolazi, dan za danom panika je sve veća. Zbog čega? Svesni su oni šta god pričali, kakve god sami recitovali neka istraživanja javnog mnjenja, jer iza toga nikakva istraživanja ne postoje, nego lepe želje Đilasa, Marinike i ostalih, a verovatno je izvesno kada se našmrkaju ili naduvaju marihuane ili čega već, oni posebno haluciniraju neke svoje izborne velike pobede i rezultate, pa onda podivljaju po tviteru i tako nadahnutim psovkama, bljuvotinama i uvredama koje oni i njihovi botovi svakodnevno pišu i ispljuvavaju po raznim svojim portalima, medijima itd. onda oni pomisle u jednom trenutku da su pobednici u nečemu i da će oni uzeti neku vlast.

Ali kada pogledaju prava istraživanja, kada izađu među građane na ulicu, kada naprave neki svoj mini skup negde i vide da se tu okupi dva-tri čoveka, oni shvate da je pobeda na izborima za njih samo san. Kada pogledaju nove puteve, kada pogledaju, evo i danas, nova fabrika čokolade, preko stotinu novih radnih mesta, preko 50.000 kilograma čokolade na godišnjem nivou koje će se proizvesti iz te fabrike, oni vide da je njima život sve gorči i gorči.

Građanima sve bolji. Plate će, najavljeno je već, zbog dobrih rezultata Vlade Republike Srbije na polju ekonomije, finansija, rasti i ove godine, i sledeće godine, i penzije, naravno, ljudi sve zadovoljniji, sve više osećaju potrebu i mogućnost, vide da ostanu u svojoj zemlji, da u njoj grade svoje porodice i svoju budućnost, a s te druge strane gledate neke žalosne i tužne likove, koji, naravno, tope se ti silni milioni, željni da obnove tu svoju pljačkašku politiku, tajkunsku, mafijašku, a opet tu postoje dva protivnika koji stoje na tom putu – naravno, građani Srbije, a i onaj glavni na koga ukazuju svi, pa i njihovi prijatelji u Prištini i na nekim drugim destinacijama, njihov glavni protivnik, najveća prepreka mafiji u Srbiji, najveći neprijatelj mafiji u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sve bi se to njima ostvarilo samo kada ne bi bilo Aleksandra Vučića, pa kažu – zabranimo Aleksandru Vučiću da izađe na izbore, zabranite Vučiću da se kandiduje, zabranite listama da nose u sebi ime predsednika Aleksandra Vučića. Samo da Vučića nema, oni bi bili najsrećniji, zato što znaju da kad nema Vučića u Srbiji, onda oni imaju priliku i mafija ponovo da zaposednu položaje, funkcije, fotelje, da se zgrabi kasa što pre, da se što pre isprazni i kažu – biće rezultata u prvih šest meseci. Nema nikakve dileme. Posle 12 godina u kojima su bili na vlasti, oni jesu uvideli svoje greške, a znate koje greške. Zato što je možda neki sitni dinar ostao, nisu tu siću još uspeli bili da pokradu. E, te greške su uvideli i naučili su na tome i sada su spremni da u roku od šest meseci sve ono što je Aleksandar Vučić, zajedno sa građanima Srbije, vredno, naporno i posvećeno radio svih ovih godina, da oni sednu i da opljačkaju.

E, pa to neće da prođe. Neće to da prođe ni Đilasu, ni Mariniki, ni Jeremiću, ni Bošku i u koliko god kolona jednu, dve, tri, pet se oni delili, ni njihovim Šolacima, ni ostalim njihovim raznim finansijerima, prijateljima, kriminalcima, uličarima i ostalima da ponovo Srbiju povuku u ralje nesreće kriminala.

Mogu oni da govore šta god hoće o nama, mogu da pričaju o parlamentu šta god hoće. Verujte mi, mogu da zameraju rečniku koji ponekad koriste, pa da pišu šta god, izražava se ovako ili onako. Sve je to blago i, verujte mi, suzdržavam se da o njima kažem i najgore moguće reči koje se nalaze u rečniku srpskog jezika, koje su oni zaslužili zato što je nenormalno da imate platu 150.000 dinara ili 200.000 i 300.000 dinara, a da imate 620 miliona evra.

Ja bih bio totalna budala kada bih poverovao da to može neki čovek da skupi 620 miliona, a ni onih 24 zvaničnih. Nek mi neko objasni kojom tom matematikom možeš da imaš 50 računa u inostranstvu. Kako to može? Koji to digitron može, koji to, kako reče koleginica, tehnički mozak, pa i onaj Krang iz „Nindža kornjača“ lepši je od njega, može da izračuna. Evo, stavite prosto na papir. Pa čovek sa osnovnom školom, 150.000 dinara kada izračuna, koliko treba stoleća, vekova da radi da bi skupio to što je Đilas za nekoliko godina na vlasti stekao.

I naravno da on sve nas gleda kao budale. Mi za njega to jesmo. Radimo pošteno za platu, građani Srbije rade za prosečnu platu danas preko 500 evra, 2025. godine će ta plata biti 1.000 evra, penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas, rastu. Da li je to sve dovoljno? Nije, ali je tri puta veće nego što je bilo u vreme Dragana Đilasa. Da li su ljudi tada mogli da kupe stan na kredit? Nisu. Danas mogu. Pogledajte po Beogradu koliko gradilišta imate, na sve strane se zida, gradi. Neko to mora da kupi. Nije kupio Aleksandar Vučić vile i 40 stanova, kupio je Gojko i Dragan, oni su to kupili. Nema Siniša Mali 24 stana, ali Gojko i Dragan imaju 50. Nije Aleksandar sa bratom uzurpirao garažu, nego je tu garažu uzurpirao pa decenijama zloupotrebljavao Dragan Đilas, pa su morali da ga izbace iz te garaže. Dizala se panika onda. Jer kako, pa zamislite lopovu se usudite da uzmete nešto što je ukrao. Ne uspe nikog da okupi ni da ga brani. Ne shvata čovek, toliko zaslepljen mržnjom. Ja ne mogu da shvatim da imate nekoga ko toliko može da mrzi sopstvenu zemlju i svoj narod. To je već patološka mržnja, on je čovek bolestan. Ne treba samo da izgubi izbore, on treba da se leči.

Treba tom čoveku pomoći. Njemu nije lako. Zamislite kako njemu izgleda kada pogleda dnevnik nacionalni u pola osam i kada vidi koliko puteva u Srbiji i fabrika je izgrađeno. On zna da je toliko puta deset glasova manje onda za njega. Kako da mu bude kad vidi danas novih sto radnih mesta koja su otvorena? Kako da se oseća taj čovek koji je zatvorio 400.000 radnih mesta dok je bio na vlasti? Pa njemu nije dobro, njemu pozli svaki dan kad gleda dnevnik. Kad pogleda naslovne strane novina i vidi kako isplivava iz dana u dan pljačka od 12 godina koje je otimao građanima Srbije ne samo novca, novac smo nadoknadili i vraća se, ljudima je ukradeno ono što niko ne može da vrati, 12 godina života je oteto svima nama. Dvanaest godina je lopov ukrao građanima Srbije. Tih 12 godina ne možete ljudima da vratite. Sve može da se sazida, da se obnovi, ali život ne može da se vrati i ne može niko da nam plati tih 12 godina.

I zato građani Srbije neće nikada više dati priliku bilo kome da obnavlja bilo kakav peti oktobar, šesti oktobar, sedmi, bilo kakav datum kojim se oni ponose. Čime se ponose? Time što je zapaljena ova zgrada, time što je zapaljen RTS, što su kalašnjikove krali iz Majke Jevrosime? I tačno, reći će oni – jeste, neki od nas su tada podržavali da dođe do promena 5. oktobra, ali evo ja javno kažem i rekao sam to i 5. oktobra – 5. oktobar je najveća greška u poslednjih 30 godina koju smo kao narod napravili, najveća greška koja je preskupo i najviše koštala ovaj narod i tako nešto više nikad ne sme da nam se ponovi. Sazreli smo kao narod i u političkom i u demokratskom smislu, znamo da biramo, znamo da merimo rezultate. Jednom smo bili naivni, dva puta ne može to da bude. Đilas neće imati dva puta priliku da se vrati i da nas pljačka jer onda nešto s nama ne bi bilo u redu.

Ova Srbija danas podržava Aleksandra Vučića, i završavam, podržava ga zbog rezultata, podržava ga zbog radnih mesta, podržava ga zbog boljeg života koji nije serija nego stvarni bolji život, podržava ga zbog puteva, fabrika, plata i penzija, podržava ga zbog realnog života, podržavaju ga i ti penzioneri koji se gade Draganu Đilasu, zato što njihovi unuci ostaju u Srbiji i na sledećim izborima i svakim drugim će pobeđivati politika i Aleksandar Vučić zato što Srbija želi da ide napred, želi krupnim koracima da napreduje, da se gradi i da radi. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, srećan vam ovaj naš današnji praznik, koji drugu godinu za redom slavimo i obeležavamo u Republici Srbiji i to jeste ono što je dobro, ali je sramota što tek drugu godinu zaredom. Trebalo je to da slavimo vekovima unazad, da se vekovima, svake godine, na određeni dan setimo i svojih simbola i svojih junaka koji su se borili za slobodu i onih momenata da kada smo bili jedinstveni, kada smo bili složni, smo mogli da uradimo i ono što su mnogi mislili da je za srpski narod nemoguće.

Često sam pre nego što smo ustanovili ovaj praznik i pre nego što je počeo da se obeležava sretao mlade ljude po Srbiji koji su na raznim odevnim predmetima nosili simbole nekih drugih država. Kada bih video nekoga ko nosi simbole sopstvene države, Srbije ili Kraljevine Srbije iz onog slavnog vremena srpskog herojstva Prvog i Drugog svetskog rata, takav čovek bi bio u vremenu nakon 2000. godine ismejavan. Njega su gledali kao, oprostiće mi gledaoci, građani i kolege, gledali su ga kao budalu, kao nekog ludaka, kao nekog koga treba izvrnuti ruglu.

To je bio deo te nesrećne politike koja je u ovoj zemlji vođena od 2000. godine, da svako ko je nacionalno svestan, da svako ko voli svoju državu, ko voli svoju naciju, voli svoje simbole, svoju istoriju, da od njega napravite idiota, da od njega napravite zlikovca, zločinca i ne znam ni ja šta sve. Pa po cenu toga da pljujete po sopstvenoj istoriji, po sopstvenim simbolima, pa kažete - to je četnik, vidi ga, prljavi, masni, odvratni.

Tako to danas prenose i njihovi portali, i to vidimo da jeste bila njihova politika od 2000. godine. Danas ni jedan istinski ne čestita praznik građanima Srbije. Niko od njih nije rekao zbog čega je ovaj praznik značajan danas. Niko od njih se nije setio junaka sa Solunskog fronta. Niko od njih se nije setio onih naših mučenika i stradalnika sa albanske golgote, kada su na stotine hiljada ljudi, našeg naroda i vojnika izgubili svoje živote prelazeći preko strašnih planina Albanije, gde su tražili izlaz i putokaz kako da se jednog dana vrate u svoju otadžbinu i oslobode porobljenu zemlju. Neki su se tih junaka stideli, i simbola i naše državne zastave i himne i svega što je srpsko.

Ova država je napokon na svom čelu dobila državnika kakav je Aleksandar Vučić i od toga momenta u Srbiji kreće potpuni preokret kada je u pitanju pogled na našu nacionalnu istoriju, na naše simbole, na našu tradiciju, na srpske junake, na one ljude koji su ostavljali svoje kosti ne tražeći ništa a dajući sve za svoju državu.

Ništa oni nisu tražili. Nisu pitali kolika mi je plata, kolika mi je dnevnica, da li ću da dobijem pomoć, da li ću da dobijem ovu ili onu hranu, da li imam tople čizme ili ne, da li imam zimsko odelo ili ne, da li imam dve ili tri uniforme, da li imam pušku ili ne? Borili su se onim čime su imali, jer su znali da brane ono najsvetije što im je ostalo i što su im ostavili njihovi preci.

Mnoge generacije posle njih su prema tim junacima bile nepravedne. Nisu u dovoljnoj meri svojoj deci skretali pažnju ni na naš jezik, ni na naše pismo, na ćirilicu, ni na naše simbole, ni na istoriju. Sve je to nekako u komunističkom 1945. godine pa do kasnih devedesetih, mogu slobodno da kažem, potiskivano u stranu. Nemoj da se sećamo Jasenovca, nemoj da se sećamo Solunskog fronta, nemoj da se sećamo onih hrabrih pilota koji su 1941. godine uzleteli i branili Beograd od nacističkog bombardovanja, iako su znali da će živi teško da se vrate svojim kućama, jer je nemačka avijacija bila daleko jača nego što je naša avijacija tada bila.

Sve te heroje smo zaboravili, potisnuli, sklonili u stranu i slavili neke druge koji su uništavali srpstvo i Srbiju 50, 60 godina unazad. Onda su njihovi naslednici, naravno, 2000. godine dobro utabanim stazama od 1945. godine na ovamo nastavili taj projekat uništavanja Srbije u svakom smislu i rasprodaju Srbije i cepanje njenog, i onda je taj proces uništavanja Srbije konačno zaustavljen 2012. godine i Srbija kreće da se menja na bolje.

Danas sam doneo ovde, mnogi su dolazili ovde, pravili u Narodnoj skupštini razni cirkus, ja sam doneo našu zastavu kojom trebamo svi da se ponosimo. Siguran sam da se Đilas nje ne ponosi, ali se nje stidi. On stavlja zastavu verovatno na kojoj se nalazi neka novčanica, zastavu na kojoj se nalaze slike uništenih naših fabrika, gradova, preduzeća, građana koji plaču, jer nemaju svom detetu užinu da daju. To su slike koje bi on da vidi na zastavi Srbije. To je zastava kakvu bi Srbija imala kada bi Dragan Đilas ponovo došao na vlast u ovoj zemlji.

Pozivam vas da oni koji još nisu u svojim kućama nabavili ovakve zastave, građani Srbije, kupite, sašijte ovakvu zastavu, stavite na svoje prozore, na balkone, na kuće, na dvorišta, gde imate, ponosite se svojim simbolima, jer ako se budete stideli svojih simbola, teško da ćemo ovde i neku svetliju budućnost da imamo.

Ne može narod samo da se nahrani ekonomijom, potrebna mu je istorija i tradicija. U tom smislu, sve ono što radi danas predsednik Republike Aleksandar Vučić jeste podsticaj građanima da čuvaju svoju istoriju, svoju tradiciju, da se njome ponose, da ono što je zaboravljeno se setimo. Zato ćemo opet danas svi da budemo na Savskom trgu, zajedno, ujedinjeni, za slobodnu, uspešnu Srbiju.

Doneo sam još jednu stvar koju moram da vam pokažem, a to se odnosi na one najhrabrije među hrabrima. To je knjiga „Vitezovi Karađorđeve zvezde sa mačevima“. Mnogi su, preko milion i 400 hiljada naših ljudi je izgubilo, a vidim da je to nekim kolegama smešno, pa ako im je smešno neka idu u bife na kafu. Milion i 400 hiljada ljudi je izgubilo svoje živote u Prvom svetskom ratu i onaj kome je to smešno ja sa njim nemam šta da razgovaram. Meni nije to smešno, jer je tada cela Srbija plakala.

Kada se svaki taj junak vratio kući, neki bez ruke, bez noge, bez oka, a mnogi od njih ostali na raznim stratištima bitaka Prvog svetskog rata, mi danas njih treba da se sećamo sa ponosom. Mnogi od nas imaju svoje pretke koji su u ovoj knjizi i tekstovi koji su o njima pisani ovde, koje su pisali njihovi komandanti. Nije pisala to komunistička partija, niti bilo koja stranka pre Drugog svetskog rata, nije pisala politika, političari, ovo su pisali junaci o junacima, preživeli o onima koji se nisu vratili i o onima koji su se vratili.

Mi, ponovo kažem za kraj, ako želimo da budemo uspešni i jaki, onda treba da se setimo nas kakvi smo bili kada smo bili najslavniji u svojoj prošlosti, kakvi smo bili kad smo bili najuspešniji. Pisali smo ćirilicom, ponosili se svojom trobojkom, ponosili se svojim grbom, svojom zastavom, svojim junacima, svojim kraljevima, svojim carevima, svojim hajducima, knezovima i svima onima koji su ovu zemlju učinili tako velikom i slavnom kakva ona jeste bila, a kakvom je danas za budućnost stvara predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imamo zaista važne tačke dnevnog reda koje mnogo govore o tome kakva je politika Vlade Republike Srbije i njeno opredeljenje, strateško pre svega, i predsednika Republike Aleksandra Vučića.

To je vrlo jasno svakome ko prati politiku Srbije od 2012. godine do danas da se Srbija vrlo jasno i vrlo nedvosmisleno kreće ka članstvu u Evropskoj uniji, ali pored tog našeg strateškog cilja da budemo član evropske porodice, naroda u tom formalno-pravnom smislu, mi želimo da razvijamo jednako kvalitetne i jednako dobre odnose sa svim zemljama sveta, posebno, naglašavam, sa onim zemljama koje su prema nama tradicionalno prijateljski nastrojene, kao što su Rusija, Kina i druge zemlje koje su nedvosmisleno u bezbroj navrata podržale Republiku Srbiju što u UN, pa i na drugim forumima gde je podrška Srbiji bila potrebna. Naglašavam, podrška Srbiji pre svega u borbi za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta u odbrani Kosova i Metohije kao sastavnog dela Republike Srbije.

Sporazumi o kojima danas govorimo govore, rekao sam, o tome da Srbija želi najbolje odnose sa svima u svetu i to vidimo i kroz Sporazum sa Saveznom Republikom Nemačkom u oblasti odbrane, to vidimo i sa Kraljevinom Maroko. To vidimo i kada je u pitanju ekologija. Znači, u svim aspektima života Vlada Republike Srbije trudi se da učini sve što je u njenoj moći kako bi život građana Srbije bio sigurniji i bezbedniji.

Ja hoću da govorim i o tome što se često u ovim opozicionim portalima, kao što su, ne znam, „Direktno“, „Nova“ i ostali, koji su ne samo opozicioni, nego tajkunsko-mafijaško-kriminalni portali, predvođeni i plaćani direktno iz džepa Dragana Đilasa, onim ukradenim novcem, otetim od građana Srbije, gde govore o tome da mladi odlaze iz zemlje, nemaju budućnost u Srbiji, nemaju perspektivu. Mi smo pokazali kao Srpska napredna stranka i kako gledamo prema mladima i kako gledamo prema njihovoj budućnosti time što smo otvorili preko 200 fabrika predvođeni predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i time omogućili mladima da stiču, da dobijaju radna mesta, da zarađuju, da grade svoje porodice.

Ali, takođe mislimo i na studente, pa radimo to, sistemski pomažemo. Videli smo da postoji manjak mesta u studentskim domovima i radimo na tome da se ti kapaciteti povećaju, da se poboljšaju uslovi, ali vodimo računa i onoj socijalnoj komponenti, da to ne bude preskupo za naše ljude i vodimo računa, takođe, i o kvalitetu.

I, kao što moj kolega uvaženi Uglješa Mrdić rekao, nigde u Evropi sigurno nemate po tim cenama u studentskom domu sobu i ishranu za studente kao što imate u Srbiji. Kada poredite kvalitete i cenu, to je zaista jedna vrhunska usluga i na tome svaka čast Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću što su u nadljudskim naporima uspeli Srbiju da podignu sa kolena na koja su je bacili kriminalci i tajkuni kao što je Dragan Đilas, Mišković i druga ološ koja je ovom zemljom harala od 2000. do 2012. godine, politikom mržnje, politikom haosa, politikom ucenjivanja građana Srbije da ako oni ne budu na vlasti, propade Srbija.

Što su oni bili duže na vlasti Srbija je zapravo tek tada propadala. Srbija je svoj krah, a građani Srbije su se nadali, priznajem i ja, naivno 2000. godine da će nešto u ovoj zemlji da se promeni na bolje. Verovali smo, hajde da dođe do promena, da se promeni vlast zbog naroda, zbog toga sveta koji nam je obećao da će dati i novac i da će Srbiju brzo primiti u svoje članstvo.

Od svega toga nije bilo ništa. To su DOS, Demokratska stranka i svi njeni sateliti okupljeni oko nje, a danas Dragan Đilas i ti sledbenici te i takve politike, tajkunsko-mafijaške, kriminalne, su iskoristili tu priliku, tu naivnost, tu dobrotu građana Srbije, u iskrenu želju da budemo slobodna, demokratska, evropska zemlja, oni su zloupotrebili da napune svoje džepove, a da isprazne džepove građana Srbije, slamarice, da sve što su građani decenijama sticali rasprodaju u bescenje strancima, da poklone svojim kriminalcima, svojim tajkunima i jedino su posle 12 godina oni izašli srećniji iz svega toga i bogatiji, a građani Srbije dovedeni na ivicu propasti i bede.

Podsećam vas, građani Srbije, a i vas, kolege narodni poslanici, građani ove zemlje koji su ostali bez posla u vreme Demokratske stranke, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Jeremića i ostale bagre su sekli prste sebi u štrajkovima, jer godinama nisu plate primali, jer kada dođu ujutru, krenu na posao, srede se, doteraju i kažu – idem da zaradim za užinu detetu, on dođe do fabrike, a na fabrici katanac, lanac. Nema više njegovog radnog mesta i vraća se kući, pogleda suprugu i decu i kaže – pakujemo kofere, idemo odavde. E tako je nastalo to u vreme Demokratske stranke da 50.000 mladih ljudi beži iz ove zemlji, pa smo postali jedan od lidera u svetu prema iseljavanju ljudi baš u to vreme, od 2000. do 2012. godine.

Građani Srbije su prepoznali 2008. godine, kada je osnovana SNS i 2012. godine, kada je pobedila na izborima, prepoznali su šansu, priliku, poslednju priliku da se u ovoj zemlji nešto promeni, da konačno tajkuni izgube vlast u Srbiji, a da građani dobiju svoju državu u svoje ruke, da se tajkunima i kriminalcima oduzme država, jer ni u jednoj zemlji mafija ne vodi državu, samo je u Srbiji mafija bila ta koja je sedela u ministarskim foteljama u predsedničkoj fotelji, samo u Srbiji.

Samo su u Srbiji kriminalci tajkuni izdavali naređenja ministrima šta treba da rade, takve zakone treba da donose i u kom pravcu treba zemlja da se kreće. To je jedino bilo moguće ovde. Imali su saradnju i medijsku, potpuno su medijsku scenu držali. Medijski magnat u to vreme Dragan Đilas je sve minute na svim televizijama države. Niste imali nijedan opozicioni mediji. Gde je postojao opozicioni mediji sa nacionalnom frekvencijom? Gde je to mogao glas opozicije da se čuje na nekoj gledanijoj televiziji, gde, voleo bih da mi to neko kaže?

Sećamo se radio „Fokusa“, tu je moglo nešto i da se čuje, uz brojno ometanje, uz brojne podmetačine uz upade raznoraznih bandita i ostalih u takve radio stanice koje su pokušavale tu slobodu da povrate građanima Srbije.

Onda se oni danas, neću ni da citiram, kolega Bakarac je lepo govorio o svemu tome, koliko oni u tim svojim medijima bezobrazlukom, iživljavanjem nad građanima Srbije, da bi zadovoljili jednog kriminalca, jednu lopužu kakav je Dragan Đilas, se trude da satanizuju ne samo predsednika Republike, imate pravo javne ličnosti i političare da napadate koliko god hoćete, ali se oni trude ne da sruše Aleksandra Vučića politikom, nego da ga sruše tako što će mu udarati na decu, tako što će da mu napadnu sina, tako što će ćerku, pa na kraju, i malog Vukana. Kažu - oni su punoletni. Pa jel Vukan punoletan? I njega sa tri ili četiri godine, i za njega su govorili da je pašče, za Danila da ga treba ubiti. Pozivali su na silovanje Milice.

Bolje da ne govorim kada uđete na njihove portale i kada pogledate kako se obraćaju prvoj dami Republike Srbije, gospođi Tamari Vučić, kakve komentare njihovi botovi, naručene komentare pišu o njoj. Pa, kažu – dobro, to piše tamo neko. Pa naravno, taj neko je inspirisan tim tekstom koji objavljujete, konkretno ovaj. To nije ni portal direktno, oni samo zapravo citiraju misli Dragana Đilasa. Oni su prenosnik njegovih misli. Ne treba uopšte da se zovu uopšte portal. To nije portal. Portal bi trebao da vas informiše objektivno, istinito, pa sviđalo se to nekome ili ne. U ovom slučaju imate samo prenosnike misli jednog tajkuna i ispunjavanje njegovih muzičkih želja. Što više i dalje pljunete Aleksandra Vučića i njegovu decu, dobićete više lajkova, dobićete više komentara, dobićete više hvalospeva. Razne organizacije će reći da ste visokoumni, veliki intelektualac, veliki stručnjak za ko zna šta sve.

Građani Srbije to znaju, pa to se vidi i po pregledima tih portala, to se vidi po tiražima tih novina koji su počeli da štampaju, koliki je tiraž 1.000, 2.000 primeraka, to je potpuno beznačajan tiraž, ali nije beznačajna misao koja se pojavljuje i ideje koje se podstiču kroz takve portale i kroz takve medije.

Kriminalizuje se jedna porodica. Kriminalizuje se svako ko se usudi da kaže istinu o tome da je Dragan Đilas od ove zemlje i od ovog naroda, pre svega, ukrao 619 miliona. Svako ko sme da kaže i da pomene preko 50 računa koji su mu pronađeni u inostranstvu, odmah se proglašava za krezubog, smrdljivog, ružnog, glupog, neobrazovanog, s kupljenom diplomom i ne znam ni ja čime sve.

Uđite, pogledajte saopštenja u kojima se govori o tim računima, dokazi gde se iznose, ne samo saopštenja, jer saopštenja su neki politički tekstovi, obraćanja građanima, ali dokazi gde se iznose činjenice, slike tih računa, brojevi tih računa, nema argumenata, ima samo psovki i uvreda.

Ni danas, kada budu komentarisali dešavanja i naše nastupe sa ove sednice, neće reći ništa pohvalno o tome kako napreduje vojska, kako unapređujemo stanje u ekologiji. Neće ništa reći o stanju u studentskim domovima da je bolje nego što je bilo, ni onoj socijalnoj komponenti da su naši studentski domovi i ishrana u njima najjeftiniji u Evropi, a kvalitet odličan u skladu sa cenom, o tome neće govoriti, da smo povećali kapacitete, ni to neće govoriti. Reći će – idu 50.000 mladih iz Srbije. Pa, evo, za ovih devet godina bi ispalo da je otišlo pola miliona mladih iz ove zemlje. Koliko oni govore, ova zemlja je maltene prazna za tih 15 ili 20 godina. Ja ne znam da li mi postojimo uopšte u ovoj zemlji ili smo i mi otišli? Verovatno ne postojimo. Jesmo li i mi neka magla?

Suština svega je da je Dragan Đilas i ono što on nudi građanima Srbije jedna velika šarena laža, i to opasna, ona otrovna jabuka koju bi neko trebao da zagrize i da nestane ova zemlja, a da bude još više stotina miliona u njegovim džepovima. I da onda jednog dana, kada bi se ponovo promenila vlast u zemlji, to bude kasno da se bilo šta za Srbiju učini.

Ne daj Bože kada bi Đilas sa svojim kriminalcima, svojim ubicama i svojim kasapima seo ponovo na čelo Srbije, od ove zemlje ne bi ostalo ništa. Kako je rekao – šest meseci, inače prestaje da se bavi politikom. Pa, taman za šest meseci bi nestala Srbija. Kaže dovoljno im je šest meseci. Sigurno, kakav je stručnjak za krađu, verujem da mu je šest dana dovoljno da postavi temelje i da opljačka sve za nekoliko meseci. Ima planove, ima, ima i kadrove, ali za pljačku, za otimačinu, a neki, kako kaže profesor, njegovi neki ključni kadrovi za taj prevrat, koji bi on priželjkivao, su u zatvoru. Pa je histerija onda još veća na tim portalima, jer šta da rade, glavni komandosi nisu u mogućnosti da izađu na ulicu. Glavni prijatelji njihovi ubice nisu u mogućnosti da izvrše ono što oni hoće, a to jeste likvidacija predsednika Aleksandra Vučića.

Dok god je Aleksandar Vučić živ, dokle god je te politike koju on vodi i personifikuje, nema povratka na vlast tajkunima i kriminalcima. Nema pljačkanja ove zemlje. Nijedan portal u ovoj zemlji neće uspeti da motiviše nikog i inspiriše ni na kakvo zlo, niti da bilo kog ubicu i tajkuna više ikada dovede u Srbiji na vlast, jer gledali smo kako to izgleda. Pa smo i videli danas, moram jedan o tih njihovih nesrećnih tekstova da prokomentarišem, tj. izjavu najvećeg tajkuna, kriminalca i zlotvora u Srbiji, Dragana Đilasa, koji kaže da maltene na izbore neće da izađe.

Da li je neko u Srbiji uopšte očekivao da će on da izađe na izbore? Ja nisam očekivao to. Nisam očekivao da će on izaći na izbore zato što na tim izborima on ne može ništa da uradi. Na tim izborima samo može još veće komplekse da dobije i još veće frustracije nego što su one sad. Bojim se da bi onda bila dilema da li je za zatvor ili za ludnicu. I on svestan toga na izbore neće. I svestan toga preti, pazite, preti otvoreno građanima Srbije – ako niste za mene, e ja ću na ulicu, pa ću da divljam na ulici, pa ću opet da palim parlament, pa ćemo opet da gađamo kamenicama policiju, pa ćemo opet da palimo automobile, pa ćemo da razbijamo izloge, pa ćemo da krademo patike, pa ćemo da palimo televiziju, pa ćemo da upadnemo u REM.

Čekajte, njima sad evropski parlamentarci ne valjaju? Da li će otići u Brisel? Ja se bojim za ljude u Briselu da li će on tamo da dođe, pa kamenicama tamo nekog da gađa. Da li će i to u svom vrhuncu i napadu tog ludila i histerije i to da učini? Oni kažu da mi nismo za EU iskreno, a oni jesu, pa su protiv stavova evropskih parlamentaraca. Pa neće ni njihove stavove da prihvate. Naravno da neće.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, ne zanima njih ni EU, ni Evropski parlament, ni izborni uslovi, a mnogo su bolji nego oni kad su bili na vlasti. Ne valja im ni taj cenzus od 3%. Pitam – zašto vam to ne valja?

Šta fali cenzusu od 3%? Pa, to je prilika da više vas ludaka uđe u parlament, ali nema dovoljno ljudi koji su spremni da za takvo ludilo glasaju, pa vam je 3% mnogo, pa je to onaj san, i to onaj san o beloj lađi, a neće nikada da on zajaše na toj beloj lađi, njegova lađa je otplovila odavno. Odavno mu je otišla i beli konj i bela lađa i neće on više da jaše ni građane Srbije ni bilo koga u ovoj zemlji, niti će više ikada njegovi lepljivi prsti da se dokopaju državne kase, gradske kase, bilo čega.

Njemu se najviše sviđa u Beogradu. Tu je komforno, nema potrebe da ide po selima, njemu se gade i Srbija i srpska sela i srpske banje. Znate, nije tu baš sve do kraja uređeno, pa nije fensi sve, baš onako lepo, nema uvek nekih nalickanih kafića, pa šta će on da ide van Beograda, šta će mu izbori u Srbiji na republičkom nivou. On gleda Beograd. Tu je najviše para, tu gde je najviše novca najveći ološ gleda da zgrne, da se što pre opljačka ta gradska kasa koja je od onog minusa od milijardu i 200 miliona jedva sređena. Jedva je sadašnji ministar finansija Siniša Mali uspeo da dovede Beograd u red i gradsku kasu, pa bi opet oni i našli bi oni tu projekte koje bi nam opet prodavali, ali nema dovoljno ljudi koji hoće za to da glasaju. Nema dovoljno naivnog sveta. Građani Srbije nisu ni naivni, ni glupi, dovoljno su politički zreli, dovoljno politički pismeni i, znate šta, dovoljno znaju da izbroje ono što imaju u novčaniku.

Za vreme Dragana Đilasa minimalac 15.000 dinara, danas 300 evra. Za vreme Dragana Đilasa plata ni 300 evra nije bila. Uglavnom je bila po 200, 250 evra. Danas 560, biće i preko 600 sledeće godine. Znaju građani Srbije da broje, znaju građani Srbije sve, građani Srbije sve vide. Ja jedva čekam te sledeće izbore na kojima ćemo da im pokažemo gde im je mesto, da će neki od njih da završe u zatvorima, neki od njih će otići u penziju, neki daleko od politike, ali svakako ostaće daleko od kase i daleko od novca građana Srbije. Živela Srbija. Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -