SRBISLAV FILIPOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1984. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Član Saveta za borbu protiv korupcije SNS i odbornik u Skupštini grada Beograd.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 175
  • 2
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 18 dana

Poštovani gospodine Filipoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 24 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 12 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.04.2021.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, čuli smo zaista konstruktivne diskusije kada je u pitanju odlaganje popisa stanovništva. Mislim da je to još jedan pokazatelj koliko je danas država Srbija odgovorna prema svojim građanima, odgovorna prema svojoj budućnosti, odgovorna sama prema sebi.

To je suštinska razlika između Srbije danas i Srbije kakvu ste imali, rekao bih od 2000. do 2012. godine. Danas vlast u Srbiji služi građanima, služi interesu građana Srbije i samo građanima Srbije. Danas vlast nije tu radi sebe, nije tu da zadovolji potrebe ministara, da zadovolji potrebe državnih sekretara, pomoćnika, zamenika ministara ili bilo kojih drugih funkcionera, danas vlast radi na zadovoljenju interesa građana Srbije u najširem smislu.

Tako imate rezultate o kojima možemo da govorimo do beskonačnosti. Ti rezultati su merljivi i oni su vidljivi. Kažu ovi vrli opozicionari okupljeni oko fašiste i naciste Dragana Đilasa da ljudi treba da gledaju svojim očima. Tačno je, ljudi danas u Srbiji gledaju svojim očima, zato njega i ne mogu da gledaju nikako. Kada vide to zlo na televiziji, oni promene kanal. Bojim se često da neki građanin kada vidi to zlo na televiziji, ne razbije sopstveni televizor od besa, koliko je to zlo otelo ne samo milione, nego godine života svima nama.

Koliko je to zlo zapravo zaustavilo Srbiju. Koliko je to zlo opljačkalo Srbiju, koliko je zlo kilometara, stotine kilometara autoputeva Srbiji uzelo da je Srbija kasnila čitavu deceniju ili dve decenije za svima ostalima u regionu, pa su nam svi pobegli. Svi su otišli daleko do Srbije. Standard u okolnim zemljama je bio mnogo viši nego u Srbiji, po 150, 200 evra u proseku je plata bila veća u državama susedima. Danas to više nije slučaj.

Danas Srbija gradi stotine kilometara autoputeva, pa kažu – šta će nam autoputevi, to nama nije potrebno. Pa naravno da nije potrebno kada oni idu avionima na Mauricijuse, na razno razne egzotične destinacije, njih Srbija i ne interesuje da je obiđu i da vide kako se u Srbiji živi. Njih ne zanima da li su putevi u Srbiji negde u toliko lošem stanju da su bezbednosno opasni za građane Srbije, nas to zanima i to zanima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Zato i ide od mesta do mesta u Srbiji. Nekima je to smešno kada se ode u neko selo na istoku, na jugu, na severu Srbije, kažu – ma, ide u neku selendru, šta će tamo, tamo žive neki starci, tamo žive neki bezveze ljudi koji nisu fensi, nisu moderni, nemaju moderne telefone.

Pa naravno kod tih ljudi treba otići, tim ljudima moramo da pružimo nadu i ne samo nadu, jer sama nada po sebi ne znači ništa, već da im pružimo konkretne stvari koje će njima u budućnosti značiti da mogu da osete da država o njima brine. Tu brigu će da vide onda kada dobiju put, onda kada dobiju fabriku, onda kada dobiju vakcine, onda kada imaju moderan dom zdravlja, onda kada mogu svoju decu da zaposle, da ostanu u tom mestu da rade da bi se bavili poljoprivredom ili radili u fabrici, onda kada imaju uređenu školu, onda kada imaju i onaj toalet koji su oni ismejavali, onda kada deca ne idu u čučavac.

To je suštinska razlika između Srbije kakvu mi imamo danas i one Srbije koju smo imali do 2000. godine kada je poenta bila da društvenu i državnu imovinu rasprodamo, u redu privatizacija, to je OK, hteli smo slobodno tržište, hteli smo liberalnu ekonomiju, sve je to u redu, ali nije u redu da se opljačka država, nije u redu da se pod izgovorom reformi ekonomskih, društvenih, opljačka sve ono što je narod decenijama sticao od Drugog svetskog rada do, rekao bih, 2000. godine, sve što je odbranjeno, sve što je funkcionisalo i koliko-toliko, a radilo u onim teškim uslovima devedesetih godina, strašno teškim uslovima i ratova i sankcija i zločinačkog bombardovanja, sve te fabrike su to preživele, ali nisu preživele Đilasa i taj fašističko-nacistički režim DOS-a 2000. godine.

Ti ljudi su uspeli da unište ono što nije uspeo ni NATO da uništi 1999. godine i zaista su oni u tome umetnici, može da im se oda ogromno priznanje. Sve ono što je u Srbiji funkcionisalo je nestalo nakon 2000. godine, počišćeno je. Imali su akciju koja je jedan, rekao bih, bezbroj naravno primera, ali jedan od lepših primera toga kako oni doživljavaju i tu pravnu državu koju danas traže, ali oni bi hteli znate kakvu pravnu državu, takvu u kojoj sud sudi onako kako Đilas kaže, onako kako Marinika sroči ili iskokodače, oni bi takvu pravnu državu hteli, u kojoj će oni ljudi koji rade u interesu građana da idu u zatvore, a oni će da idu na Mauricijus da nose novac građana Srbije.

To je za njih pravna država, gde se nikada ne otkrije pljačka, gde se nikada ne otkrije odakle ti automobil, odakle ti vila, odakle ti stanovi, odakle ti milioni, gde se nikad ne otkrije odakle ti svi ti računi, gde se nikad ne otkrije zašto si sam od sebe kupovao firmu na raznorazne načine.

Takvu pravnu državu hoće oni koji sebe danas nude građanima Srbije zajedno sa fašistom i nacistom, slobodno mogu da kažem, Draganom Đilasom, koji je upravo pravi primer čoveka koji baštini ideologiju Adolfa Hitlera i to smo videli, malo pre smo čuli i kako je fašistička Nemačka 1941. godine namerno bombardovala biblioteku da bi se zatreo trag srpskoj kulturi, istoriji, tradiciji i našem postojanju.

Primer toga, upravo je primer toga pokazao Dragan Đilas u Knez Mihailovoj kada su njegove pristalice palile knjigu o Beogradu. Pazite, ko god da je autor knjige o Beogradu, kako god da se zove čovek koji je autor, u ovom slučaju autor je bio zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, rekao bih u momentu je taj čovek zamenik gradonačelnika kad Beograd nikad naprednije nije išao napred i nikad brže napred.

U tom momentu ti zlotvori pale knjigu o Beogradu, u momentu kad u Beogradu imate rekordan broj zaposlenih ljudi, kada Beograd ne kasni ni sa jednim socijalnim davanjem svojim građanima, kada Beograd zida desetine novih vrtića, kada u Beogradu imate, rekao bih, svakog dana nova i nova radna mesta, kada se u Beogradu postiže izuzetan rezultat i po pitanju vakcinacije, borbe za zdravlje, život ljudi. Njima je ideja da pale i uništavaju.

Pa kažu, mi ćemo sve one fasade koje ste uradili, sve trgove koje ste napravili, mi ćemo to da vratimo onako kako je bilo nekada. Pa, zamislite samo Karađorđevu ulicu, dole, kakva je bila nekad u koju ne daj Bože da prođete za vreme Dragana Đilasa noću, tamo niko osim onih najgorih prostitutki, narkomana i ološa poslednjeg nije zalazio u taj deo grada, bolje da ne govorim kako se zvao taj deo grada u to vreme. U parku kod Ekonomskog fakulteta, ne daj Bože da je neko išao tad noću, prolazio tim delom grada.

Danas imate politiku koja vodi Srbiju napred, politiku koja zapošljava ovu zemlju, preko 300.000 i to je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izneo taj podatak pre dve večeri, preko 300.000 radnih mesta, novih radnih mesta, ne tako što je neko otišao iz zemlje pa se smanjio broj nezaposlenih, nego novozaposlenih 300.000 ljudi, vrlo precizno i to ne može niko da negira, za to postoje podaci, to je proverljivo i onda tajac.

Onda na njihovim društvenim mrežama, onda na njihovim portalima vidite, te večeri nema ništa novo, ne znaju šta da kažu. Uhvatio se Dragan Đilas, stavio nitroglicerin pod jezik, ne zna šta da radi, koje novo zlo i glupost da smisli, kako na novi način da pokuša da uvredi i da zapreti nekome, kako da opsuje, gde da prolije svoje lažne suze, na koji način da napadne nekog od funkcionera SNS, pre svega predsednika Republike, jer je on glavna meta tim zlotvorima.

Onog momenta kada bi srušili Aleksandra Vučića, tog momenta bi Srbija stala i tog momenta ništa u Srbiji više ne bi bilo isto, već bi krenulo sve unazad 10 puta brže i gore nego što je bilo pre.

Zato jeste zadatak svih nas, ne samo ovde, jer mi ćemo ovde, svako od nas, održati neki svoj govor, to će neki građani koji prate prenos čuti, neko će to pogledati na društvenim mrežama, tu će se završiti priča. Ali, poenta svih nas ovde koji jesmo narodni poslanici, da svakog dana razgovaramo sa ljudima, da im govorimo kolika je opasnost da se u Srbiji to zlo vrati ne daj Bože. I šta bi nas čekalo kada bi fašisti, kao što je Dragan Đilas, u rukama zajedno sa jedinom knjigom koju oni vole i čitaju – „Majn kampf“, se vratili ne daj Bože na vlast, kako im kaže ona njihova – vratite se prvo u Beograd molim vas. Tu vide najviše para. Oni bi tu, ne bi oni da idu u sela po Srbiji, ne bi da idu tamo gde je najteže. Oni bi prvo u Beograd da dođu, da zgrabe beogradsku kasu.

Milijardu i 200 miliona je prošli put ostavljen dug, sada bi otišao na deset milijardi kada bi oni bili, da ovo što je puno isprazne, da potroše, da novih 30, 40 stanova steknu što brže, da nove vile, nove automobile, nove desetine miliona, da pronađu neke nove destinacije, jer je zaboravio više gde su mu sve računi, ovih pedesetak računa koje ima po inostranstvu. Da se nastavi tamo gde se stalo, samo sada brže, jer je svestan da bi ljudi to brže i otkrili.

Znači, ljudi, ja vas molim građani Srbije, da budemo svi svesni opasnosti koja nije mala, opasnosti koja vreba sa druge strane u šarenoj laži Dragana Đilasa, u toj otrovnoj jabuci koju nam nudi ta veštica u liku Dragana Đilasa. On nudi Srbiji otrov, metaforički rečeno otrov, u koji bi Srbija i ekonomski, a bogami i biološki pitanje je kako bi opstala, jer bi onaj najveći deo mladih ljudi koji se danas vraća u Srbiju, koji vidi da je Srbija danas možda i najsigurnija zemlja u Evropi u mnogo čemu, i koji vidi nova radna mesta ovde, koji vidi da u brojnim privatnim kompanijama plata nije 200 evra kako Đilas govori, nego je plata i po 1.000, 1.500, po 500 evra zavisi od toga kakvu stručnu spremu imate. Ti mladi ljudi bi odustali od povratka u svoju zemlju, oni ljudi koji žive ovde i školuju se bi jedva čekali da spakuju svoje kofer i da odu. Kada nema mladih ljudi u ovoj zemlji onda nema ni opstanka te zemlje.

To je opasnost i to je onaj otrov koji Srbiji nudi Dragan Đilas, da otera sve što je pametno odavde, da se ono pametno sa stečenim znanjima u Srbiju ne vrati, da ovde ostanu samo njegovi poslušnici, njegovi kriminalci, njegovi huligani, njegove ubice i svi oni koji slede tu fašističko-nacističku ideologiju koju on propagira i oživljava u Srbiji.

On se, ljudi, nije setio juče, 6. aprila i niko se od te opozicije nije setio da kaže da je neko uništio biblioteku 1941. godine. Nije se setio niko od njih da odnese venac, da upali sveću u pomen tim žrtvama koje su pale od 1941. do 1945. godine. Niko se tih ljudi nije setio.

Njih je sramota da govore o srpskim žrtvama. Njih je sramota svega što je srpsko. Njih je sramota Srbija. Jedini cilj njih, jedino čega se ne stide to je da kradu, a onda i da lažu, a ko krade i ko laže znamo da je vreme napokon u Srbiji došlo i da odgovora za sve to i da ide u zatvor.

Drago mi je što se prvi put u Srbiji vode istrage protiv takvih lopuža, protiv takvih kriminalaca i takvih zlotvora kakav je Dragan Đilas i kakvi su brojni tajkuni i kakvi su brojni kriminalci, i što je Srbija danas jača od svakoga ko bi pokušao da na nju udari i što je jača od svake mafije, od svake organizovane grupe, što ni jedan organizovana kriminalna grupa u Srbiji više neće biti nikada, ponavljam, nikada u stanju da ugrozi državu Srbiju.

Živela Srbija i živeo predsednik Aleksandar Vučić.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.03.2021.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je naravno 24. mart, uvek dan kada se sećamo zločinačkog, ne običnog zločinačkog bombardovanja NATO pakta, ne samo SRJ tada, nego pre svega Republike Srbije.

Pre svega, Republika Srbija je bila žrtva NATO agresora, bila žrtva onih koji su učinili sve da Srbiju sruše, ponize, da otmu deo teritorije Srbije, temelj Srbije, Kosovo i Metohiju i da daju svojim mezimčićima, šiptarskim teroristima u ruke kako bi ostvarili svoje zacrtane interese.

Ovo je zato tužan dan za Srbiju, ali ne samo za Srbiju, ovo je tužan dan za čitavu Evropu, za čitavu pristojnu Evropu, onu staru Evropu koja baštini i gaji svoje dobro poznate evropske vrednosti.

Pitanje koliko je danas u ovom surovom svetu kapitalizma ostalo tih starih dobrih evropskih vrednosti na koje se i mi pozivamo i na koje se oslanjamo, koje poštujemo, koje sledimo, na kojima stojimo kao društvo kada se jedini u Evropi danas mi sećamo svega ovoga i oplakujemo naše žrtve, onu nevinu decu koja su stradala samo zato što su srpska deca.

Milica Rakić nije jedina, ali je postala simbol stradanja ovog naroda, rekao bih čitavih devedesetih godina. Agresija je na Srbiju vršena iz više pravaca uvek, iznutra i spolja. To smo tek nažalost mogli da vidimo tu agresiju posebno iznutra nakon 2000. godine kada je došlo ono glavno čišćenje. Jedni su napali spolja pod izgovorom da treba srušiti nedemokratski režim. Zatim su došle navodne demokratske snage koje treba da završe ono što je započeo NATO pakt, a to je zapravo ključno čišćenje države od novca, od kapitala i od ljudi.

Od ljudi tako što ćete opljačkati državu, pokrasti novac i ostaviti Srbiju kao državu u srcu Evrope bez ikakve perspektive za ljude koji su rođeni u njoj. Naravno, u njoj stvoriti perspektivu samo za tajkune i tajkunsku decu. U njoj stvoriti perspektivu samo za kriminalce, narko-dilere, za ubice, upravo je tako Srbija izgledala nakon 2000. godine, bez obzira što su neki od nas očekivali da će Srbija mnogo bolje izgledati tada.

Priznajem, i sam sam u to vreme sa 16, 17 godina imao daleko veća i bolja očekivanja od samih tih čuvenih već, famoznih petooktobarskih promena. Kao čovek sagledate sve ono što se dešavala u godinama pred nama tada i vi ste kao privatni preduzetnik sigurno imali određena očekivanja da će Srbija ukidanjem sankcija itd. otvoriti se prema svetu, da će to sve drugačije izgledati.

Međutim, uvek je ono „ali“ na kraju, a posebno to „ali“ je zabolelo našu privredu, našu državnu, društvenu imovinu koja je rasparčana u param parčad, koja je otimana od onih koji su do tada išli u izlizanim, pocepanim patikama, na kraju su završili u „Prada“ cipelama, ne znam ni ja kakvim sve, od po više hiljada evra. Neki su sa skupocenim vilama, neki imaju danas helikoptere, avione, kamione. Neki su kao Dragan Đilas, mogu slobodno da kažem, najveće zlo koje se u Srbiji pojavilo po srpske finansije, ekonomiju u poslednjih 50 ili 100 godina. Veće zlo nismo imali nego što je Dragan Đilas.

On je iznosio, kako uvaženi kolega Mrdić kaže, u koferima ne milione, stotine miliona evra iz ove zemlje, pa se zbuni, ja mogu donekle, i da razumem da nije bio siguran možda da li baš novac na Mauricijusu ili je možda pomešao sa nekim od drugih egzotičnih destinacija gde je sve išao, verujem da svake godine više puta ide na neka egzotična mesta da letuje, jer treba tobože potrošiti tolike pare koje su opljačkane od ovog naroda, pa više čovek ne zna gde, pa od silnog besa je zaboravio na te milione koji se negde zaturiše na Mauricijusu, pa je pomešao da ta banka više ne postoji, ne radi. Postoji sve to. Sve su to lepo obrazlagali prethodnih dana i vidi se da je istraživačko novinarstvo radilo svoje. Naravno i ministar finansija Siniša Mali je to na jako lep način objasnio građanima Srbije koji su imali priliku da se uvere sada i kroz dokaze, konkretne dokaze, nije samo priča ima neke stotine miliona koji su negde odneseni, pa je neko to trošio. Imamo račune, papire, dokumenta koja pokazuju gde su ti računi, gde je taj novac. Sada vidimo kako je iznošen, na koje načine, kako je sam od sebe kupovao svoje sopstvene firme, zbog čega je to radio.

Znate, mnogo ima ljudi koje svako od nas zna koji se bave nekim privatnim poslom. Zašto sam od sebe da kupim firmu? Zašto novac iz svoje zemlje da iznosim na nekakve mauricijuse, u Moldaviju, ne znam ni ja gde? Pa, imam svoju zemlju. Zar nije moralnije ako se bavite javnim poslom, politikom, pretendujete na to da budete premijer, ili predsednik ove zemlje, ministar ili poslanik, šta god, da porez plaćate u zemlji u kojoj živite, da porez plaćate u onoj zemlji u kojoj tražite od naroda podršku? Kako ćete tom narodu bilo šta vi da obezbedite ako izbegavate da porez u toj zemlji da platite iz koga se finansiraju i putevi i aerodromi i železnička infrastruktura i radna mesta i sve ono što ljudima podiže kvalitet života?

Ako nema od čega da se naplati porez u ovoj zemlji, onda nema ni svega toga o čemu govorim, onda nema ni boljeg života. Prosto, ako nema novca od poreza ne možemo da očekujemo ni bolje zdravstvo, ni jaču vojsku, ni bolje opremljenu policiju, onda ne možemo da očekujemo nikakav prosperitet.

Upravo kroz takav način ophođenja prema državnom novcu, novcu građana Srbije, a neka me neko slobodno ispravi ako grešim, uveren sam da ne grešim, je Dragan Đilas na pravi pravcijati način pokazao kako bi se on ponovo da je, ne daj Bože, da je u mogućnosti ponašao prema novcu građana Srbije. Ne samo oni brojni projekti u gradu Beogradu o kojima smo milion puta govorili. O tramvajima koji nisu mogli da koriste onu šinsku infrastrukturu, imali staru, pa je prvo trebalo uraditi infrastrukturu pa onda kupiti nove tramvaje.

Znači, mora kuća da se gradi od temelja, ne od krova. Kod njega je to bilo svejedno. Bilo je bitno samo da se kupi nešto, jer je tu dobra prilika da se ućari neki milion i to je bilo važno tada. Lep je nov tramvaj, ali ne može to da prođe ako infrastruktura nije bila predviđena za to. Lepo je imati neke nove stvari, ali da vidimo koja je cena toga što kupujemo. Da li su Mađarskoj kupovali iste te tramvaje po nižoj ceni, nego u Srbiji? Lepo je imati raznorazne replike, ali, čemu će one da služe, neka one donesu nekakvu zaradu građanima Srbije da vide korist od toga, ne da na kraju vide obične krpe. Lepo je imati Pazl grad na Voždovcu, jel tako kolega Mirkoviću, ali da on služi deci na Voždovcu.

Danas imate desetine parkova u Beogradu koju je vlast SNS, da kažem, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, uradila za ovu decu. Desetine parkova, ali bezbednih parkova. Ne parkova gde ne smete dete da odvedete, pa se oni nama smeju kada pričamo o parkovima, to je mnogo smešno njima. Nego, roditelji kad idu da izvedu svoje dete u park da ide dete da se igra, a da se to dete tamo ne povredi i da to ne košta zaista više nego što vredi.

Tako danas posluje vlast SNS i tako je poslovao i gradonačelnik Siniša Mali, dok je bio, pa nam se dug grada Beograda sa milijardu i 200 miliona smanjio na 600 miliona evra tada i opada dug. Zato sada nemamo nezaposlenost od 28%, kao što ste rekli, nego imamo nezaposlenost manju od 9%. Zato imate rekordno visok nivo zaposlenosti u Beogradu, kakav nikada nije bio do sada. Zato danas kada neko kaže – nema posla, posla ima. Gde god da izađeš na ulicu neki privatnici traže radnika, ali školovanog, obučenog. Zato je i dualno obrazovanje, zato je i mnogo toga u Srbiji promenjeno u godinama koje su iza nas, u kojima imamo na čelu Srbije odgovornog čoveka kakav je Aleksandar Vučić.

Zato danas Srbija nije zemlja o kojoj govorimo poražena zemlja, nego zemlja koja prvi put u prethodnih 100 godina na čelu sa Aleksandrom Vučićem je naučila i nastavlja da uči da pobeđuje, ali da u tim pobedama pamti i Milicu Rakić i sve one heroje svojih pobeda, svojih podviga velikih kao što su oni piloti koji su izginuli u agresiji NATO pakta, svi heroji sa Košara koje smemo da pomenemo danas, smemo da im podignemo spomenike, da snimamo dokumentarne filmove, svi oni mučenici iz Jasenovca, kojih se neko stideo, mi smemo da ih pomenemo i da govorimo o tome. To je pravi način, to je temelj da ne zaboravite sebe, a ako ne zaboravite sebe onda neće ni budućnost da zaboravi vas.

Živela Srbija i predsednik Aleksandar Vučić.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, hoću za početak da vam predstavim jednu važnu vest, to je da je Srbija potpisala novi ugovor o nabavci još 2.000.000 vakcina kompanije „Sinofarm“.

Inače, kompanija „Sinofarm“ je najveća i najbolja farmaceutska kompanija u Narodnoj Republici Kini i to je još jedna velika pobeda Srbije, još jedna velika pobeda onoga što radi Aleksandar Vučić i politike koju personifikuje predsednik Republike Srbije i svi oni koji stoje u odbrani politike koju zastupa i koju predvodi danas u Srbiji upravo predsednik Aleksandar Vučić.

Želim da govorimo o životnoj sredini i danas i pre dva dana. Hoću da kažem da je moj kolega Bakarec bio potpuno u pravu. Najveći zagađivač životne sredine u Republici Srbiji, nešto što je opasnije od nuklearnog otpada danas, to je upravo Dragan Đilas zajedno sa onom Marinikom Tepić koja je, čuli smo, dobila juče nekakva krila, počela je da kokodače, razni su tu oblici njihove mentalne poremećenosti u poslednje vreme prisutni u medijima koje oni debelo plaćaju.

To sve ne bi bilo toliko strašno da nema napada, onih strašnih, besprizornih, bednih, jadnih, primitivnih na ljude kakvi su predsednik Republike, pre svega njegova porodica, njegova deca, maloletni Vukan. Zamislite, maloletno dete od tri i po godine je meta nekoga ko sebe naziva najvećim opozicionarem u Srbiji, a zapravo je to najveći ubica i predvodnik najvećeg mafijaškog klana u Srbiji, koji se krije zapravo iza politike, iza priče o opoziciji, iza priče o nekakvoj alternativi vlasti SNS.

Upravo taj najveći zagađivač životne sredine, kriminalac, motivator za mafijaše i za ubice, za one koji bi želeli da vide odsečenu glavu predsedniku Srbije Aleksandaru Vučiću, taj najveći prevarant i lopov je ovde napadao i žene i dame, jer za to on nema zapravo hrabrosti da se suoči sa svim onim što on jeste, najgorim u Srbiji, pa, kao, eto, pošto ne može da pobedi Aleksandra Vučića, onda će da napadne ministarku Irenu Vujović, onda će da napadne našu poslanicu Sandru Božić, onda će da naredi prebijanje Maje Gojković u Skupštini Republike Srbije, onda će da iznosi brojne laži o svim funkcionerima SNS, onda će svi njihovi portali, mediji, tobož nezavisni, a plaćeni sa, evo, vidimo, možda i raznih Mauricijusa itd, milionima evra upravo građana Srbije, koji su opljačkani onih godina kada je on bio lažni direktor nekakve Kancelarije za komunikaciju sa građanima, ne znam ni ja, ili kako su oni to već nazivali predsednika Republike Srbije, onog prevaranta Tadića koji je vodio računa samo o tome da li je dobro kokoškama u poplavama, a nisu uložili ništa novca u to da bude građanima Srbije od tih poplava sa kojima se Srbija tada suočavala, za razliku od predsednika Srbije, tada premijera 2014. godine, kada su bile one strašne poplave kada smo uradili sve da obnovimo Srbiju i uspeli u tome.

Vidi se ko šta ostavlja iza sebe i upravo dela govore o tome. Iza Đilasa su ostali, to su moje kolege govorile i ja sam više puta ponavljao, ostala je kao slika i prilika te vlasti jedna krpena replika Terazija, ostao je onaj Heterlend, ostale su brojne ruševine, ostali su minusi na računima.

Setimo se minusa koje je Srbija tada imala 3%. Zamislite, to je za njih bila uspešna politika tada kada je Srbija bila u minusu. Zašto je to bila za njih uspešna politika? Zato što oni iz godine i godinu su bili bogatiji za desetine i stotine miliona evra. Naravno da je to bila uspešna politika tada kada je on stekao račune širom sveta, iznosio pare u džakovima iz ove države, kada su njegovi šuraci, rođaci, kumovi, prijatelji slobodno prodavali drogu našoj deci po školama, po školskim dvorištima, naravno da je to za njega bila uspešna politika.

Naravno da je Srbija sada za njih neuspešna jer građani Srbije su ti kojima raste standard, ne raste standard tajkunima i mafijašima. Naravno da se njima ne sviđa kako radi Ministarstvo životne sredine koje vi predvodite, gospođo Vujović, zato što danas prvi put imamo ministra u ovom sektoru koji se zaista istinski bori za to da životna sredina bude mnogo bolja i čistija nego što je to bilo u prethodnim decenijama u Srbiji.

Prvi put imamo ministra koji istinski vodi računa o životnoj sredini, a ne o svom ličnom interesu i tu velika pohvala za vas i za vaš rad, to građani Srbije dobro vide. Gde god se pojavi problem, vi se tu nađete da taj problem rešavate zajedno sa građanima, ne bežite od problema, ne negiramo probleme tamo gde se ukaže da postoje, već kažemo uradićemo to i to.

Imamo projekte u koje ulažemo novac, želimo zajedno da radimo na tome sa građanima. Danas su Vlada Republike Srbije i građani partneri na rešavanju problema. Danas građani Srbije nisu podanici kako ih doživljava Dragan Đilas, nisu ludaci i nepismeni kako ih doživljava Marinika Tepić. Nisu naivni ni glupi kako to misli Boško Obradović. Građani Srbije vrlo dobro vide ko, šta i kako radi da bi ova država bila bolja, sigurnija, zdravija. To se dobro vidi kroz primer vakcinacije. To je poslednji primer gde pokazujemo kako se na odgovoran način pristupa svojoj državi. Nismo podanici ni EU, ni Zapadu, ni Istoku, ni bilo kome.

Mi smo kao vlast dužni i odgovorni građanima Srbije da radimo u njihovom interesu, a ne u sopstvenom interesu, da se borimo da bude više vakcinisanih u Srbiji, da apelujemo i odavde svakog dana. Nema važnije bitke danas u Srbiji od bitke za život. Ta bitka za život se vodi vakcinacijom, vodi se poštovanjem mera koje se propisuju ne tako što ćemo da kažemo da korona virus ne postoji, jer upravo je to cilj onima kao što je Dragan Đilas, da kažu da korona ne postoji, a da ode prvi da se vakciniše.

Nemojte da lažete ljude. Nemojte ljude da podbunjujete, da prizivate državne udare, da organizujete to. Nemojte da budete saradnici onim kriminalcima koji hoće da ubiju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, samo da bi ste seli u fotelju, samo da bi vaše ruke bile blizu i vaša metla blizu kase državne, da očistite ponovo kao što je čistio Oliver Dulić sa Tadićem i ostalima u onoj akciji "Očistimo Srbiju". Bukvalno su je očistili. Sve što je u Srbiji vredelo porušili su, pokrali, pootimali, a građani Srbije su bili na plati najnižoj u regionu.

Bili smo najsiromašnija zemlja u Evropi, među najsiromašnijim zemljama u svetu. Srbija je bila ruglo za vreme njihove vlasti. Bili smo idealno mesto za razvoj svega najgoreg. Iz Srbije su investitori bežali. Iz Srbije je sve odlazilo što je vredelo.

Oni su toliko bezobrazni da lažu da iz Srbije dnevno odlazi desetine hiljada ljudi. Kao da čovek koji ne zna da sabira nema digitron pa da ukuca pa da izračuna koliko je to. Da li neko misli da mi svi se zakopčavamo na leđima, da smo toliko naivni, da smo ludi, da ne vidimo danas kako se živi, da ne vidimo brze pruge, da ne vidimo da ćemo uskoro moći za pola sata brzom prugom da dođemo od Beograda do Novog Sada. Kada smo to mogli?

Za vreme Đilasa i Tadića trebalo je, ja se sećam, išao sam jednom vozom do Sremske Mitrovice, trebalo je četiri i po sata, a sat i po zvanično, toliko je voz kasnio. Četiri i po sata do Sremske Mitrovice tada, pa da se vratite nazad nemate više voz, prošlo vreme. Možete jedino peške. To je tako bilo dok je na vlati bio Đilas, Tadić, Jeremić i ostali.

Tolika je panika kod njih zavladala kada su otkriveni ovi računa na Mauricijusu, Švajcarskoj i ostalim egzotičnim sredinama gde je gospodin letovao, pa se nisu setili juče da upute saučešće porodicama koje su stradale, strašno postradale na KiM za vreme pogroma koji su izvršili šiptarski teroristi na Kosovu 17. marta.

Ni reči o tome, zato što je zavladala panika. Čim ih udarite po džepu, čim zagrebete na neki višemilijonski račun, ma nije važna ni Srbija, ni Kosovo, nije bitno uopšte.

Toga se nije setio ni Jeremić, onaj koji je izdao i prodao Srbiju, nije se setio ni Đilas, koji je bi je prodao istog časa kad bi imao priliku da je proda, koji bi priznao nezavisnost Kosova kada bi to bilo potrebno da dođe na vlast. Oni se toga nisu setili, njima Kosovo i Metohija nisu ni zadnja rupa na svirala. Za njih su Kosovo i Metohija breme.

Citiraću za kraj predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je juče lepo rekao - za nas Srbe, za njega kao predsednika Republike Srbije, za sve građane u Srbiji, Kosovo i Metohija nije breme i nikad neće biti ni teret, ni breme, već krst, i to onaj krst sa koga se najbolje vidi vaskrsenje, a dodaću vaskrsenje naše uspešne, lepe, moderne i najbolje države na svetu, naše Republike Srbije predvođene Aleksandrom Vučićem. Hvala vam.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas postavljam pitanje instituciji u državi koja gotovo ništa ne radi kako bi se građani Srbije osećali sigurnije, bezbednije i kako bi videli da zaista ta institucija radi posao koji treba da radi.

To je tužilaštvo u Srbiji i tužilac Zagorka Dolovac. Njoj sam postavio bezbroj puta pitanja, pa postavljam i danas ponovo neka pitanja, ima nekih novih, a to je šta je urađeno povodom slučaja pretnje smrću Jovanu Kneževiću, direktoru čuvenog „25. maja“ i napadu na Gavrila Kovačevića u Zemunu? Obojica su članovi i lokalni funkcioneri SNS.

Postavlja se pitanje, da li su glave funkcionera SNS i članova SNS tu samo da bi im se te glave skidale i da li su njihove glave manje vredne od glava koja sede u jednom delu opozicije okupljene oko tajkuna i kriminalca Dragana Đilasa? Da li te glave tih ljudi, koji časno, pošteno i odgovorno obavljaju svoj posao u lokalnim samoupravama, manje vrede od onih ljudi i kriminalaca koji su oko Dragana Đilasa? Pitam to Zagorku Dolovac.

Voleli bi građani Srbije nekad i da je vide, da znaju kako ta osoba izgleda, pa da nam odgovori da li dolazi uopšte na svoj posao, da li čita pitanja koja joj postavljamo, da li se bavi svojim poslom, ili samo podiže platu. Koliko još treba da vraća svoj kredit Draganu Đilasu, DS, Savezu za Srbiju i ostalima koji su je izabrali svojevremeno? Koliko je kamata još ostalo da plati Draganu Đilasu i da li se ta kamata meri u brojevima glava koje treba da padnu članovima SNS? Da li se to meri u tvitovima koje treba da napišu Đilas, Marinika, Boško i ostale psihopate iz Saveza za Srbiju? Da li se to meri brojem pretnji koje treba da upute smrću predsedniku Republike? Da li se to meri brojem cevi koje treba da se stave na usta nekome iz SNS?

Dokle će više tužilaštvo, Zagorka Dolovac da ćute? Dokle će na svaku pretnju da kažu – nema elemenata, nećemo da postupamo po tome, neće biti nikakve istrage. Dokle to tako ide? Dokle će da se ćuti na ono što je radio Marko Bastać na opštini Stari Grad? Dokle će da se ćuti da te kese koje je stavljao svom kumu i ko zna kome sve još će da ispliva da je stavljao te kese?

Kakva se poruka tako šalje društvu? Jel se to šalje društvu poruka da međusobno jedni drugima treba da u političkim debatama upućujemo pretnje smrću, da treba da se razbijaju glave i nikom ništa, niko za to nikada neće da odgovara zato što tužilac ima dugove koje treba da vrati onima koji su je izabrali svojevremeno. Jel se tako odužuje građanima Srbije? Tako što oni treba da se osećaju nebezbedno? Tako što treba da strahuju za živote svoje onda kada podržavaju vlast, onda kada podržavaju ljude koji odgovorno rade svoj posao, koji rade se da bi se u Srbiji živelo bolje, stabilnije, sigurnije?

Kako se izbori bliže, ja očekujem da će njihove ludorije da se nastave. Marinika i njene kokoške, koke nosilje, šta već, i ostale će sve više da lude kako se datum izbora bude približavao. Čim budu saznali datum izbora, očekujem da to ludilo kulminira. Što kaže moj kolega, Marijan Rističević, koke preletačice. Više ne znam koliko su one stranaka promenile, a samo neko priča o nekim preletanjima ko zna gde sve.

Srbija je preživela različite agresore spolja, ali se bojim da kada bi se takvi kao što su Đilas, Boško, Marinika i ostali, dočepali ponovo kase i vlasti, da Srbija to ne bi preživela. Srbija će, naša je poruka, da preživi i koke, i Marinike, i Boška, i kao vrh te cele tajkunsko kriminalne piramide, i Dragana Đilasa će da preživi, i neće je okupirati lopovi, kriminalci i tajkuni, nego će Srbija nastaviti da se razvija predvođena predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, a neka se zapita Zagorka Dolovac da li joj ide ovo na obraz i na čast to što radi Srbiji danas. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospođi Zagorki Dolovac, tj. više pitanja, jer nam na mnoga pitanja duguje brojne odgovore. To je - da li ona ima neki dug prema Savezu za Srbiju, odnosno prema Draganu Đilasu, pa na brojne afere koje se pojavljuju i o Đilasu i o njegovim nedelima, i o Bastaću, njegovim prijateljima, kumovima, saradnicima, ona ćuti?

Gospođa Dolovac, odnosno tužilaštvo se ni o čemu od tih afera nije oglasilo, nikakav odgovor nismo dobili, niko nije na to reagovao. Koliko će još da traje ćutanje na napade na predsednika Republike Aleksandra Vučića, na brojne laži koje se iznose o njemu, o njegovoj porodici, na brojne laži koje se svakog dana i napade na ministra MUP Nebojšu Stefanovića, njegovog oca Branka Stefanović. Da li će i kada za sve te laži odgovarati jednom neko u Srbiji? Da li će za iznesene laži o ministru Stefanoviću i predsedniku Vučiću odgovarati Dragan Đilas, Marinika Čobanu, Boško Obradović i ostali hohštapleri?

Šta će biti na kraju krajeva sa slučajem Marka Bastaća? Ne želim da se sve završi na tome da nekoliko njegovih saradnika bude privedeno, saslušano, zadržano 48 sati, eventualno, u pritvoru i pušeni kući i nikom ništa? Javnost u Srbiji i građani Beograda, Starog Grada, Srbije žele da vide rezultat. Taj rezultat moraju da budu optužnice, taj rezultat mora da bude procesuiranje onih ljudi koji su krali Opštinu Stari Grad, onih ljudi koji su zadužili i zavili u crno Beograd, onih ljudi koji su zadužili Srbiju, koji su upropastili Srbiju, onih ljudi koji su u gotovo svemu što su radili u Srbiji uzeli milione evra građana Srbije.

Takođe, zbog čega toliki napadi idu ka MUP, policiji i Nebojši Stefanoviću? Zašto kad god se sa naše strane podseti na neku aferu i na lopovluk Dragana Đilasa usledi neka nova konferencija Saveza za Srbiju, Marinike Čobanu, Boška Obradovića i sličnih? Upravo zbog toga što je veliki strah u njihovim redovima od onoga šta se može sve otkriti ukoliko ti slučajevi budu procesuirani, ukoliko završe na sudu, pa kako bi se skrenula pažnja javnosti sa lopovluka i sa svih onih afera o kojima smo brojno puta govorili ja i moje kolege u Skupštini Republike Srbije, onda je potrebno satanizovati maksimalno i Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vučića kako bi se zaboravilo na sve one rezultate koji su postignuti, kako bi se zaboravilo na rekordne zaplene narkotika u Republici Srbiji, kako bi se zaboravilo na bezbroj izuzetnih i uspešnih akcija MUP-a, gde su pohapšeni brojni kriminalci, brojni lopovi.

Podsetiću vas, u Srbiji više nemate kao u vreme vlasti DS i Dragana Đilasa nijednu jaku organizovanu kriminalnu grupu. To je rezultat MUP i rada Nebojše Stefanovića, ali i Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije.

Zbog čega se toliko plaše policije? Ako su vam ruke čiste nemate razloga ni da odbijete poligraf, ni da se plašite toga šta će policija raditi, niti da li će se tužilaštvo oglasiti, a vi svakog dana imate napade na policiju.

Treba ispitati i za kraj, sve veze Boška Obradovića sa stranim obaveštajnim službama, pogotovu sa obaveštajnom službom iz Hrvatske, Bugarske i eventualno nekih drugih država.

Podsetiću vas na njegove kontakte sa bugarskom partijom Ataka, izrazito profašističkoj koja ima i određene teritorijalne aspiracije prema našoj Republici. Podsetiću vas na njegove veze sa ustašom Pernarom, podsetiću vas takođe i na ono što je taj lažni uzbunjivač Aleksandar Obradović radio i informacije koje dostavljaju o proizvodnji naoružanja iz fabrike „Krušik“ i to je, gle, slučajno radio baš sa bugarskim novinarima, odnosno saradnicima bugarskih obaveštajnih službi.

To su sve vrlo interesantne stvari, a samo Zagorki Dolovac, te stvari nisu bile interesantne u prethodnom periodu. Verujem da će pritisak koji mi svi zajedno kao javnost Srbije moramo da izvršimo ovih dana i nedelje i meseci, narednih dovesti konačno do rezultata da se tužilaštvo oglasi da počne da radi svoj posao, a ne da vraća dugove Draganu Đilasu i ostalim kriminalcima u Srbiji. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.12.2019.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Tužilaštvu, Republičkom javnom tužilaštvu, šta će se uraditi povodom pokušaja nasilnog upada u najviše zakonodavno telo u Republici Srbiji, u Narodnu skupštinu? Šta imaju nameru da urade protiv Boška Obradovića, osvedočenog nasilnika, ludaka kako sami oni njega nazivaju? Kada će već jednom ovo nasilje u Srbiji da prestane i kada će institucije u Srbiji pokrenuti konačno postupke protiv takvih ludaka?

Da se nasilje u Srbiji ne bi dalje rasplamsavalo i širilo potrebno je da neko na to reaguje, da se stavi tačka na uzimanje motki, na testere, na vešala, na pozive na ubistva, na naslovne strane gde se predsedniku Republike crta meta na čelu, na iznošenje laži u njihovim medijima, posebno u dnevnom listu „Danas“ koji je prepun. Evo, i današnja naslovna strana, prepun gnusnih laži o Branku Stefanoviću, Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju.

To su sve pozivi na nasilje i na likvidaciju političkih neistomišljenika. U Srbiji jednom to mora da se zaustavi. Mi smo imali priliku da u Srbiji vidimo da su se takve stvari tragično završavale.

Kada se ćutalo na ono što se u medijima objavljuje protiv političkih neistomišljenika, događale su nam se tragedije. Srbiji danas ne trebaju tragedije, jer smo tragedije gledali prethodnih, od 2000. do 2012. godine i previše. Od tragičnih privatizacija, lopovskih otimačina novca građana Srbije, iznošenja novca, ispumpavanja novca iz budžeta Republike Srbije, sumnjivih ugovora, sumnjivih projekata. Na sve to, evo, pokuša Dragan Đilas i Marinika Čobanu Tepić da nas obmanu svojim tvitovima kako oni, zapravo, eto, stidljivo nekako osuđuju to što radi ovaj ludak Boško Obradović.

Da oni to osuđuju, oni bi takvu vucibatinu isterali iz tog njihovog saveza. Međutim, oni zapravo to podstiču i pokušavaju da prevare građane kako su tobože oni za nekakve mirne proteste, a sećamo se, evo, upada u RTS, to su svi građani imali priliku da vide na šta je to ličilo.

Upali su unutra sa testerom, divljali, psovali ljude, pretili novinarima da oni moraju da se pojave u dnevniku RTS, da će da spreče dolazak predsednika Republike na gostovanje koje je imao tada na RTS.

Ni na jedno to pozivanje na nasilje, na izvođenje nasilja i u RTS i pred zgradom Skupštine i blokadom Predsedništva Srbije Tužilaštvo nije reagovalo. Pitam se, zašto? Zašto ne reaguje?

Možda zato što su te iste ljude oni postavljali, pa danas njima moraju da vrate politički dug za to. Ali, valjda postoji neki dug prema sopstvenoj zemlji, prema deci koja žive u ovoj zemlji. Pa su tako ovi iz „1 od 5 miliona“ isto lažno rekli – nama ne treba nasilje, a nikada nisu rekli nemojte da dolazite na naše skupove. Ne, svi su im dobrodošli koji će da čine nasilje, da urlaju po ulicama, da biju neistomišljenike, da napadaju svoje političke protivnike. To je ono što u Srbiji mora već jednom da stane.

Mi smo pokazali, SNS i Aleksandar Vučić, maksimalnu toleranciju, demokratičnost. Šetajte koliko hoćete, nemojte nasilje da vršite. Pogledajte njih koji se stalno pozivaju na zakone, na Ustav, na ne znam ni ja šta, a sopstvene skupove, kažu – nećemo da prijavimo. Oni ne žele da poštuju zakone nikada. Zakoni im odgovaraju samo onda kada treba da iznose laži, a onda kada treba da pokažu da im je stalo do zakona i Ustava, onda može i da se krši to. Tako pozivaju na novu vrstu nasilja, na građanski rat u Srbiji, time što bi došlo do vanrednog stanja, pa da se odlože izbori, što je nemoguće.

Nema odlaganja izbora. U Srbiji će da se poštuje Ustav, zakoni koje Srbija ima, razgovaraćemo, pregovaraćemo, donosićemo nove zakone, poboljšavaćemo izborne uslove, ali ne možete da pretite, pa da kažete – ako mi ne ispuniš nešto, ja ću da upadnem u Skupštinu, kao što je najavio ovaj ludak Boško Obradović, rekao – ako mi ne ispunite moje uslove nekakve, ja ću sledeći put da upadnem na silu u Skupštinu, pa ćete da vidite koliko sam ja jak. To je najobičniji miš, najobičniji miš, jedna vucibatina i nasilnik. Takvi ljudi moraju da se nađu iza rešetaka.

Kakav primer oni daju tim navodnim studentima iz tog njihovog saveza i mladim ljudima? Kakav primer oni daju? Primer da se uzima državna zastava i sa njom da se provaljuje u Skupštinu Srbije. To ne može da bude primer našoj deci. Jel primer politika Aleksandra Vučića, koja otvara radna mesta, koja mladima omogućuje da se školuju, da žive bolje, veće plate, bolje penzije, bolje uslove života? To je politika i to je primer koji dajemo građanima Srbije i vrlo je jasna razlika između nas. Samo je potrebno da tužilaštvo reaguje, da nadležni reaguju, kako bi se takve pojave i takvi pojedinci već jednom zaustavili. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -