Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala gospodine predsedniče.
Dozvolite mi da, po ovlašćenju predsednika poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, takođe iznesem i stav poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije. Zajedno sa svim ovim, pokušaću da se ne ponavljam u delu o kome je ministar finansija govorio.
Državno rukovodstvo, privreda i građani Srbije i čitave Jugoslavije nalaze se već punu godinu dana u obimnoj i ambicioznoj ekonomskoj ofanzivi. Materijalni, finansijski i ljudski resursi i napori da se porušeno u agresiji NATO pakta na našu zemlju obnovi što pre, time su značajniji što se čitav projekat realizuje bez ikakvog značajnijeg eksternog kapitala, u uslovima kada smo gotovo potpuno odsečeni od svetskih finansijskih i robnih tržišta.
Istovremeno, obnova zemlje se odvija u uslovima nastavljenog i žestokog međunarodnog pritiska, političkog, diplomatskog i medijskog, na naš narod, državu i njeno rukovodstvo, kao i pokušaja pojedinih stranaka, diktiranih spolja, da se stvore visoke političke i socijalne tenzije u samoj zemlji. Takav međunarodni i unutrašnji politički i ekonomski ambijent prouzrokuje da mi za realizaciju programa obnove zemlje moramo da platimo veliku cenu, verovatno znatno višu nego što je platila ma koja ratom porušena zemlja, koja se obnavljala uz stranu pomoć. Dakle, realizacija programa obnove finansira se isključivo iz realnih unutrašnjih izvora, podrazumeva, naravno, i nove visoke pritiske na oba budžeta, a posebno i na sve njihove korisnike.
Međutim, sastavni deo politike obnove zemlje jeste i briga o stanovništvu, a pre svega o njegovim najsiromašnijim delovima. Bar jedan deo one lične žrtve, koju su građani Srbije podneli braneći zemlju i obnavljajući je, Vlada ovim zakonima nadoknađuje, da pomogne da se sa što manje nedaća prežive teška vremena. Ova obaveza države naročito postoji u odnosu na one građane kojima je država, ne samo moralno, nego i finansijski dužna po osnovu zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji, bilo po osnovu stare devizne štednje, bilo po osnovu dospelih socijalnih davanja.
Paket zakona koji danas treba da usvajamo polazi od istih onih ekonomskih i socijalnih pretpostavki od kojih je Vlada narodnog jedinstva već polazila sprovodeći ekonomsku politiku i ranijih godina, a posebno za 1999. i 2000. godinu. Ono što je zajedničko svim navednim zakonskim projektima to je jasan politički i moralni imperativ da se teret obnove zemlje podeli pravednije, proporcijalno stvarnoj ekonomskoj snazi i mogućnostima pojedinih društvenih slojeva, gradova, preduzeća i svakog pojedinca.
Pri tome posebnu pažnju Vlada Republike Srbije posvećuje socijalnoj politici i programima zaštite najugroženih slojeva stanovništva. Prepoznajući, dakle, u ovim zakonima i zakonskim projektima, koji su danas pred nama, i temelje programske politike i orijentacije, vama poznate, Socijalističke partije Srbije, politike partije socijalne pravde, poslanička grupa SPS u celini podržava predlog Vlade narodnog jedinstva za donošenje zakona ekonomske i socijalne sadržine, koji su danas na dnevnom redu Narodne skupštine.
Uspešna realizacija ciljeva postavljenih u obnovi i izgradnji zemlje dugoročno nije moguća bez stvaranja takvog ekonomskog i socijalnog ambijenta u kome će materijalni položaj najugroženijih delova stanovništva Republike biti na adekvatan način zaštićen. Ne radi se ovde samo o moralnom i političkom imperativu, nego i o potrebi da se obezbedi optimalan menadžment materijalnim i ljudskim resursima, kojima će se oni aktivirati i staviti u funkciju obnove zemlje.
Socijalistička partije Srbije ne gleda na ove zakonske predloge u svetlu jeftine socijalne demagogije, sa ciljem da se obezbedi dodatna podrška u izbornoj godini, kakvih je interpretacija inače bilo u delu domaće političke javnosti. Naprotiv, mi smo čvrsto opredeljeni da se svim predloženim merama dalje jačaju institucije tržišne privrede u Republici, kao i ukupan ambijent za privredne i socijalne reforme. Opredelenje da se ključni deo javnog duga Republike servisira emisijom dugoročnih obveznica znači dalji podstrek finansijskim tržištima zemlje, ali i način da se zaštiti realna vrednost ovih obveznica, pa samim tim i prava korisnika. Opcija da hartija od vrednosti glasi na donosioca, čime će biti moguć njihov legalan promet, omogućiće da se one za zakonom definisane namene nametnu kao poželjno sredstvo plaćanja kod znatno širokog kruga korisnika.
Stav Socijalističke partije Srbije je da su se pre svega u makroekonomskom pogledu sada stekli svi ili većina neophodnih uslova za donošenje ovakvog paketa propisa. Najpre, uspešno smo otklonili najteža razaranja iz perioda agresije NATO pakta i revitalizovali najznačajnije infrastrukturne objekte. Drugo, uspostavili smo prvi put za jedno duže vreme nužnu valutnu i cenovnu stabilnost, istovremeno jačajući devizne rezerve zemlje. I treće, politika Vlade Republike Srbije, usmerena na održavanje stabilnih cena osnovnih energenata i poljoprivrednih proizvoda, uspešno se sprovodi.
Dakle, sa ostvarenjem ovih makroekonomskih pretpostavki konačno su se stekli uslovi da Republika delom iz imovine u svom vlasništvu, a delom iz budžetskih sredstava podnese teret izmirivanja javnog duga.
Poslanička grupa SPS ne vidi suštinu i smisao predloženih rešenja kao administrativno upravljanje ekonomijom. Naprotiv, mi smatramo da država pre svega ovim vraća, bar jednim delom, svoj postojeći dug prema građanima, bez obzira da li se radi o korisnicima socijalnih davanja, starim deviznim štedišama ili upisnicima zajma za privredni preporod. Dakle, obaveza države je da vrati postojeći dug, odnosno da omogući njegovo vraćanje na zakonom uređen način, a kako će se dalje upravljati imovinom, odnosno hartijama od vrednosti, koje će ući u pravni promet, to po našem mišljenju nije više stvar Vlade, već će to odrediti tržište, za koje se u celini našeg opredeljenja i programa i zalažemo.
I na kraju, dame i gospodo poslanici, dozvolite mi da iz razloga, koji su vama poznati, iskomentarišem samo dodatno Zakon o akcizama i porezu na promet, vezano za 3% za Beograd.
Ova skupština, ovi poslanici su zbog teškoća glavnog grada naše zemlje, bez obzira što sve lokalne samouprave u Republici imaju izuzetne probleme i teškoće, jedino Beogradu opredelili dodatnih 3% iz poreza na promet usluga, koje se ostvare u Beogradu. To su velika sredstva. Za ta sredstva odgovornost je ova skupština htela da da lokalnoj samoupravi u Beogradu.
Mogu da vam kažem i nadam se da ću to uspeti materijalno, činjenično da dokažem, da ono što se desilo u javnom gradskom prevozu Beograda, kada je patilo dva miliona Beograđana, ono što se desilo u preko 100 godina starom preduzeću, u koje su građani, privreda Srbije ulagali svih tih preko 100 godina, to je najveća destrukcija državne i društvene imovine, najveća krađa i najveće razaranje, koje sam, bar ja, ikada zatekao i ikada video.
Javni gradski saobraćaj 1. juna ove godine nije postojao. Javni gradski prevoz je pretvoren u potpuno porušeno preduzeće. Verujem i ubeđen sam da je odlukom Vlade Republike Srbije da se uvedu privremene mere u to preduzeće, ali istovremeno predlogom zakona da se 3% i dalje usmerava na Beograd, ali ne prema neodgovornoj lokalnoj samoupravi, nego time što će se politika usmeravanja sredstava prema Beogradu za iste namene, za koje je to već jednom ova skupština odlučila, usmeravati tako što će Vlada Republike Srbije o tome odlučivati, naravno ponavljajući i pitajući za mišljenje one, koje više ne treba o tome pitati.
Moram da vam najiskrenije kažem, naš zadatak je težak. I zato što treba u kratko vreme da krvotok Beograda, javni gradski prevoz, vratimo Beograđanima. Mi ćemo to uspeti, ali smo paralelno dužni da dokažemo i dokazaćemo da je ovo jedna od najopasnijih i najvećih krađa, koja se desila u istoriji Beograda u komunalnim sistemima našeg glavnog grada.
Hvala vam, dame i gospodo poslanici, sa izvinjenjem što sam malo duže govorio. Ponavljam, poslanička grupa SPS u punoj meri podržava predloge zakona iz razloga koje sam rekao.
Poštovane dame i gospodo poslanici, u političkoj praksi paralelnih parlamentarnih sistema (ovo govorim zbog gospode koja nam celo pre podne oduzima, pa i sada, vreme, pokušavajući da obori nivo ovog parlamenta na ulicu ili na veoma lošu kafanu) ne postoji primer, bez obzira na različita politička mišljenja, da se desi ovo što se danas desilo.
Ja molim, ako je tačno ovo što gospodin Veselinov i koalicija "Vojvodina" tvrdi, da stalno nisu na televiziji, da danas budu na svim televizijama, za sve što su rekli, ali da se posebno izdvoji kako su oni i grupa poslanika, što je nepoznato u istoriji evropske civilizacije, glasali kad je u pitanju očuvanje obeležja istorije ovog naroda, Druga srpska revolucija. U pitanju je Takovo. Ne postoji patriota i građanin Srbije i Srbin, koji neće glasati za zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije, jer je u pitanju 185 godina, a uskoro i 200 godina od Prve srpske revolucije.
Ne postoji poslanik evropskog parlamenta bilo koje od ovih zemalja, čiji su trenutno vladari visoko moćni, a veoma mali kao ljudi, koji ne bi, bez obzira na političke razlike, glasao za istoriju svoga naroda.
Drugi gospodin, jer se radi o drugoj stvari, takođe vezanoj za kulturu i istoriju ovog naroda, nije našao za shodno ništa drugo nego da pokušava da radi ono što su, nažalost, imperije u pokušaju obaranja svega što je istorija i civilizacija ovog naroda činile, prvo hiljadu godina, a onda zadnjih 200 godina, od kada je srpski narod postao politički narod i nikada nije hteo da postane podanički narod. Zato postoje te dve srpske revolucije.
Ne postoji poslanik koji može da zastupa bilo koga, osim da su na njegovom mestu oni koji su zločin pravili nad ovim narodom, koji bi mogao da govori u ime bilo koga, pa čak i u ime sopstvene porodice, a da sme da se pojavi da kaže da prvo glasa protiv, da se stavi na dnevni red, a drugo, da glasa protiv Takova. Ja molim da se ovo objavi. Sve drugo me ne interesuje, sve drugo ja smatram, poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, da ova gospoda, jer poštujem institut kome pripadam, instituciju kojoj pripadam, nema moralno, političko, istorijsko i građansko pravo da govore više u ime bilo koga.
Ovde nisu političke razlike u pitanju, ovde je u pitanju deo civilizacije jednoga naroda. Izvesni vođa Trećeg rajha, gospodin Adolf Hitler, ili već kako se zvao, Firer, je to vrlo uspešno radio rušeći nacionalnu biblioteku 1941. godine. Nije to radio radi zgrade biblioteke, radi zatiranja istorije naroda. Radili su to Austrougari, radili Turci, radili Nemci, radili jedni, drugi, treći. I ovo poslednje što se dešavalo, pored toga, imalo je takođe tu dimenziju, i danas je ta dimenzija prisutna na Kosovu.
Ovde se ne radi o političkim razlikama, ovde se ne radi o režimima, ovde se, dame i gospodo, radi o tome da su pred nama ljudi koji neće državu Srbiju, i time se završava svaki razgovor. Ovde se ne radi o tome hoćemo li ovoga na vlasti, onoga na vlasti, hoćemo ovu partiju, hoćemo onu partiju. Sa ovakvim ponašanjem diskvalifikuje se svaki razgovor.
Ovde se radi o ljudima koji smatraju da država Srbija ne treba da postoji, jer brišu njenu prošlost, zarad toga da ne bi imala ni sadašnjost, ni budućnost. Hvala. (Aplauz.)
Gospodine predsedniče, dame i gospodo, u ime Odbora za finansije dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovom poreskom paketu, koji je u stvari daleko značajniji nego što on često izgleda po suvoparnim zakonskim tekstovima. Izmene i dopune postojećeg poreskog i fiskalnog zakonodavstva, predlog izmena i dopuna pet poreskih zakona, kao i predlog jednog novog zakona, koji danas razmatramo, predstavljaju izraz čvrstog opredeljenja Vlade, građana i rukovodstva Srbije da se obezbedi nastavak programa obnove i izgradnje naše zemlje, kao i da se u uslovima, kada su nam eksterni izvori finansiranja nedostupni, ovaj program finansira iz realnih unutrašnjih izvora. Reći ću o tome nešto više zbog raznih dilema u javnosti, koje su bile.
Prema tome, današnji paket zakonskih izmena usmeren je ka realizaciji nekoliko strateških ciljeva.
Prvo, da privredni subjekti kao i građani, koji su pretrpeli štete u toku agresije, dobiju poreske olakšice kako bi se ekonomski oporavili. Drugo, da se materijalno stimulišu kolektivi i građani, koji učestvuju u obnovi zemlje ili je pomažu. Treće, da se reguliše izmirivanje dospelih obaveza preduzeća na način koji će im omogućiti da nastave sa radom. I četvrto, da se omogući povratak robnog prometa u legalne tokove i time značajno smanji siva ekonomija.
Ovo su izuzetno značajni potezi Vlade i posebno naglašavam da izmenu ovakvog poreskog zakonodavstva usvajamo u inače teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, o kojoj uglavnom svi pričaju radi političkih poena, a Vlada Republike Srbije pokušava i čini to na najoperativniji način i u ovom trenutku mogu da kažem na najkvalitetniji način.
Suština ekonomske politike Vlade definitivno se ovim razrešava. Održavanje stabilnih cena i stabilnog kursa dinara, na makar srednji period, zahteva revitalizaciju poreskog sistema, brzo rešavanje nagomilanih poreskih dugova i istovremeno stvaranje sistemskog ambijenta, u kome će privreda biti u stanju da obnovi proizvodni ciklus. Time se, i ovim hoću jasno da kažem, raščišćava dilema da li je alternativa revitalizaciji poreskog sistema inflatorni pritisak i zamena realnog finansiranja inflatornim finansiranjem. Inflacija dakle definitivno nije mera ekonomske politike, kojoj naša Vlada u ovom slučaju jasno stavlja do znanja da neće da pribegava, bez obzira da li je u pitanju odbrana ili obnova zemlje. Inflacija reducira dohotke slabijih društvenih grupa, dovodi do bekstva kapitala i time slabljenja privrede i konačno rezultira ekonomskom stagnacijom.
Dozvolite mi da ukratko obrazložim viđenja Odbora o najznačajnijim rešenjima sadržanim u ovim zakonima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, prema našem viđenju, a i ovde je to rečeno, ima za cilj da se izdacima, vezanim za obnovu zemlje posle agresije NATO, poreski rastereti privreda i olakša ekonomski i socijalni položaj građana i privrede. Predviđa se pravičniji i samim tim socijalno opravdaniji režim oporezivanja dodatnih prihoda zaposlenih - otpremnine kod odlaska u penziju, regresa za korišćenje godišnjeg odmora itd. Isto tako, donacije Republičkoj direkciji za obnovu zemlje priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u celini, odnosno ne ulaze u osnovicu za obračun poreza na dohodak građana.
Kod Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet očigledan motiv je potreba da se paralelno sa paketom saveznih propisa iz oblasti kreditno-monetarne, fiskalne politike i režima prometa roba i na nivou Republike stvore normativne pretpostavke za liberalnije uslove poslovanja i suzbijanje negativnih efekata sive ekonomije, uz stvaranje uslova za efikasnije ostvarenje javnih prihoda i obezbeđenje sredstava za otklanjanje šteta od posledica ratnih razaranja.
Predviđeno je značajno smanjenje akciznih stopa za niz proizvoda, čime bi ove robe trebalo da se vrate u legalne trgovinske tokove, a u oblasti energetike predviđeno je oslobađanje od poreza na promet, što bi trebalo da ubrza konsolidaciju ove privredne grane, koja je posebno teško pogođena ratnim razaranjem.
Kod zakona o dopunama poreza na imovinu predviđaju se rešenja koja pogoduju olakšavanju fiskalnog položaja obveznika po ovom zakonu, pravnih i fizičkih lica, u cilju prevazilaženja problema nastalih ratnim razaranjima i padom životnog standarda stanovništva i to kod malih preduzeća, koja se opredele da porez na dobit plaćaju prema ostvarenom ukupnom prihodu tako što se oslobađaju poreza na imovinu. Ovog poreza se oslobađaju i svi poreski obveznici koji su porez na dobit za drugu polovinu godine platili prema ukupnom prihodu. Drugo, na poklone, odnosno donacije, namenjene obnovi zemlje.
Treće, otpisuju se poreske obaveze za obveznike čije su nepokretnosti uništene ili oštećene ratnim dejstvima, kao i za sve one obveznike koji su učestvovali ili su članovi njihovih domaćinstava učestvovali u snagama odbrane zemlje. Četvrto, obveznici dospelih potraživanja po osnovu penzija i drugih socijalnih davanja mogu ta potraživanja kompenzovati za potraživanja države po osnovu poreza na imovinu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća sadrži tri bitna rešenja. Prvo rešenje ima za cilj ubrzavanje uslova za revitalizaciju i obnavljanje privrede, usmeravanje potencijala na razvoj malih preduzeća. Procena je da kod ovog tipa preduzeća, kojih ima oko 63 hiljade, postoji mogućnost za brzu preorijentaciju, brzo unošenje inovacija, kao i elastičnost za prevladavanje ekonomske krize i apsorbovanje troškova privredne recesije. Zbog toga je ovim privrednim subjektima ostavljena mogućnost da poreske obaveze izmiruju na način koji je za njih stimulativniji.
Drugo rešenje odnosi se na obveznike koji su pretrpeli ratnu štetu u agresiji NATO na Jugoslaviju, kojima će se poreska obaveza umanjivati srazmerno pretrpljenoj šteti, a preduzeća koja su pretrpela štetu veću od 50% biće potpuno oslobođena poreske obaveze za tekuću obavezu.
Treće rešenje podrazumeva poresku stimulaciju za pravna lica koja finansiraju ili donacijom pomažu obnovu zemlje. Kod socijalnog programa Republike jasno je da je cilj dogradnja postojećih mehanizama obezbeđivanja sredstava za sprovođenje ovog programa, a koji su u funkciji otklanjanja posledica agresije NATO pakta i režima međunarodnih sankcija. Imajući u vidu obim ovih posledica, kao i činjenicu da je Savezna Republika Jugoslavija i dalje izložena teškim pritiscima dela međunarodne zajednice, Vlada realno ocenjuje da će potreba za intenzivnijim socijalnim progamom postojati i nakon kraja ove godine. U osnovi, ovde se radi o specifičnom vidu preraspodele ekonomskih i socijalnih teškoća u zemlji, tako da oni koji imaju više, više i daju.
Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda ima za cilj definitivnu likvidaciju zatečenih fiskalnih dugova privrede po obavezama dospelim do 31.decembra 1998. godine. Radi se o dugovima nastalim u vreme trgovinskih, finansijskih, investicionih sankcija međunarodne zajednice, čije je vraćanje otežano, a u nizu slučajeva i objektivno onemogućeno agresijom NATO pakta i naporom da se otklone njene posledice.
Korisnici poreskih beneficija po ovom zakonu su svi privredni subjekti koji izmire poreske obaveze za tekuću godinu, osim javnih i drugih preduzeća, čija sanacija, odnosno konsolidacija se sprovodi po Vladinom posebnom programu. Podsetiću vas da je ovde, i želeo bih to javnosti radi da kažem, intervenisano amandmanom Odbora koji je Vlada Republike Srbije prihvatila, za ona preduzeća koja učestvuju i prihvataju ovaj režim koji se predlaže u zakonu, tako što se podrazumeva da se time izmiruju sve obaveze, a to znači, ne dira se, ni u jedno lično pravo i ono se smatra, pre svega iz oblasti penzijskog i socijalnog osiguranja, izmireno, ukoliko se prihvati da se na ovakav način regulišu obaveze.
Dozvolite mi, na kraju, da dam i nekoliko ocena o motivima za donošenje ovih propisa, kao i o efektima za koje mislim da će oni izazvati.
Prvo, zajednička karakteristika svih predloženih rešenja je da ona pretežno predviđaju različite vrste olakšica za obveznike, bilo subjekte privrede ili građane, ne uvode se novi porezi, nego se obveznici oslobađaju potpuno ili delimično plaćanja postojećeg. Verujem da će to biti pozitivno dočekano u ukupnoj javnosti i privredi.
Drugo, u nizu slučajeva, fiskalni prihodi se na prvi pogled stvarno nominalno smanjuju, međutim, ako se ima u vidu da bi se primenom ovih mehanizama stepen naplate trebalo znatnije da poveća, onda mi ovde zapravo govorimo o realnom povećanju naplaćenih fiskalnih prihoda uprkos njihovom nominalnom smanjenju. To je kalkulacija koja je ekonomski potpuno opravdana.
Treće, sve zakonske mere sadrže jednu jaku socijalnu dimenziju. Sa jedne strane, oni koji imaju više da više i doprinesu i to bez obzira da li se radi o gradovima, opštinama ili preduzećima društvenim, privatnim ili građanima neposredno. Ovde se ne radi o napuštanju bazičnih opredeljenja za tržišnu privredu i dalje reforme, niti o uvođenju socijalnog egalitarizma, nego o jednoj normalnoj, poštenoj i zdravoj ekonomskoj, socijalnoj i političkoj logici koja je bila primenjivana na jedan ili drugi način u većini zemalja koje su se nalazile u teškoćama.
Sa druge strane, oni koji su siromašniji, oštećeni ratnim razaranjima ili svojim prilozima pomažu obnovu zemlje biće srazmerno oslobođeni plaćanja poreza. Na taj način Vlada, odnosno država sa svoje strane pokazuje solidarnost sa žrtvama agresije i sankcija, kao i razumevanje za one koji se dobrovoljno uključuju u finansiranje obnove. Zakonski predlozi sadrže jasno prisutnu dimenziju pravičnosti i distribuiranja ukupnog tereta koji nas očekuje, srazmerno mogućnostima za njegovo podnošenje.
Poštovane dame i gospodo poslanici, Odbor je uputio inicijativu Vladi Republike Srbije da u okviru njene nadležnosti predloži Saveznoj vladi, komorama, Narodnoj banci Jugoslavije da se, u sličnom i u duhu ovog modela koji se ovde predviđa o načinu izmirenja poreskih i fiskalnih obaveza između države i privrede hitno priđe izmirivanju i traženju načina izmirivanja obaveze između banaka i privrede, konsolidaciji dužničko-poverilačkih odnosa Narodne banke - banke, privreda - banke i privreda - privreda. Verujemo da bi to bilo veoma značajno, obzirom na podatke i cifre koje je izneo ministar finansija ovde.
Konačno bih želeo da naglasim da pozdravljamo odluku Vlade da se ovim merama ne završavaju naši zadaci u reformi poreskog sistema i da će Vlada stalno pratiti i činiti sve da kreiranje sistemskog okruženja treba da obezbedi praktičnu inovaciju poreskog sistema, u okviru onih mogućnosti sa kojima raspolaže Vlada.
Odbor za finansije, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, predlaže da Skupština usvoji paket zakona u celini. Hvala vam.