Hvala gospodine predsedniče.
Dozvolite mi da, po ovlašćenju predsednika poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije, takođe iznesem i stav poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije. Zajedno sa svim ovim, pokušaću da se ne ponavljam u delu o kome je ministar finansija govorio.
Državno rukovodstvo, privreda i građani Srbije i čitave Jugoslavije nalaze se već punu godinu dana u obimnoj i ambicioznoj ekonomskoj ofanzivi. Materijalni, finansijski i ljudski resursi i napori da se porušeno u agresiji NATO pakta na našu zemlju obnovi što pre, time su značajniji što se čitav projekat realizuje bez ikakvog značajnijeg eksternog kapitala, u uslovima kada smo gotovo potpuno odsečeni od svetskih finansijskih i robnih tržišta.
Istovremeno, obnova zemlje se odvija u uslovima nastavljenog i žestokog međunarodnog pritiska, političkog, diplomatskog i medijskog, na naš narod, državu i njeno rukovodstvo, kao i pokušaja pojedinih stranaka, diktiranih spolja, da se stvore visoke političke i socijalne tenzije u samoj zemlji. Takav međunarodni i unutrašnji politički i ekonomski ambijent prouzrokuje da mi za realizaciju programa obnove zemlje moramo da platimo veliku cenu, verovatno znatno višu nego što je platila ma koja ratom porušena zemlja, koja se obnavljala uz stranu pomoć. Dakle, realizacija programa obnove finansira se isključivo iz realnih unutrašnjih izvora, podrazumeva, naravno, i nove visoke pritiske na oba budžeta, a posebno i na sve njihove korisnike.
Međutim, sastavni deo politike obnove zemlje jeste i briga o stanovništvu, a pre svega o njegovim najsiromašnijim delovima. Bar jedan deo one lične žrtve, koju su građani Srbije podneli braneći zemlju i obnavljajući je, Vlada ovim zakonima nadoknađuje, da pomogne da se sa što manje nedaća prežive teška vremena. Ova obaveza države naročito postoji u odnosu na one građane kojima je država, ne samo moralno, nego i finansijski dužna po osnovu zajma za privredni razvoj u Republici Srbiji, bilo po osnovu stare devizne štednje, bilo po osnovu dospelih socijalnih davanja.
Paket zakona koji danas treba da usvajamo polazi od istih onih ekonomskih i socijalnih pretpostavki od kojih je Vlada narodnog jedinstva već polazila sprovodeći ekonomsku politiku i ranijih godina, a posebno za 1999. i 2000. godinu. Ono što je zajedničko svim navednim zakonskim projektima to je jasan politički i moralni imperativ da se teret obnove zemlje podeli pravednije, proporcijalno stvarnoj ekonomskoj snazi i mogućnostima pojedinih društvenih slojeva, gradova, preduzeća i svakog pojedinca.
Pri tome posebnu pažnju Vlada Republike Srbije posvećuje socijalnoj politici i programima zaštite najugroženih slojeva stanovništva. Prepoznajući, dakle, u ovim zakonima i zakonskim projektima, koji su danas pred nama, i temelje programske politike i orijentacije, vama poznate, Socijalističke partije Srbije, politike partije socijalne pravde, poslanička grupa SPS u celini podržava predlog Vlade narodnog jedinstva za donošenje zakona ekonomske i socijalne sadržine, koji su danas na dnevnom redu Narodne skupštine.
Uspešna realizacija ciljeva postavljenih u obnovi i izgradnji zemlje dugoročno nije moguća bez stvaranja takvog ekonomskog i socijalnog ambijenta u kome će materijalni položaj najugroženijih delova stanovništva Republike biti na adekvatan način zaštićen. Ne radi se ovde samo o moralnom i političkom imperativu, nego i o potrebi da se obezbedi optimalan menadžment materijalnim i ljudskim resursima, kojima će se oni aktivirati i staviti u funkciju obnove zemlje.
Socijalistička partije Srbije ne gleda na ove zakonske predloge u svetlu jeftine socijalne demagogije, sa ciljem da se obezbedi dodatna podrška u izbornoj godini, kakvih je interpretacija inače bilo u delu domaće političke javnosti. Naprotiv, mi smo čvrsto opredeljeni da se svim predloženim merama dalje jačaju institucije tržišne privrede u Republici, kao i ukupan ambijent za privredne i socijalne reforme. Opredelenje da se ključni deo javnog duga Republike servisira emisijom dugoročnih obveznica znači dalji podstrek finansijskim tržištima zemlje, ali i način da se zaštiti realna vrednost ovih obveznica, pa samim tim i prava korisnika. Opcija da hartija od vrednosti glasi na donosioca, čime će biti moguć njihov legalan promet, omogućiće da se one za zakonom definisane namene nametnu kao poželjno sredstvo plaćanja kod znatno širokog kruga korisnika.
Stav Socijalističke partije Srbije je da su se pre svega u makroekonomskom pogledu sada stekli svi ili većina neophodnih uslova za donošenje ovakvog paketa propisa. Najpre, uspešno smo otklonili najteža razaranja iz perioda agresije NATO pakta i revitalizovali najznačajnije infrastrukturne objekte. Drugo, uspostavili smo prvi put za jedno duže vreme nužnu valutnu i cenovnu stabilnost, istovremeno jačajući devizne rezerve zemlje. I treće, politika Vlade Republike Srbije, usmerena na održavanje stabilnih cena osnovnih energenata i poljoprivrednih proizvoda, uspešno se sprovodi.
Dakle, sa ostvarenjem ovih makroekonomskih pretpostavki konačno su se stekli uslovi da Republika delom iz imovine u svom vlasništvu, a delom iz budžetskih sredstava podnese teret izmirivanja javnog duga.
Poslanička grupa SPS ne vidi suštinu i smisao predloženih rešenja kao administrativno upravljanje ekonomijom. Naprotiv, mi smatramo da država pre svega ovim vraća, bar jednim delom, svoj postojeći dug prema građanima, bez obzira da li se radi o korisnicima socijalnih davanja, starim deviznim štedišama ili upisnicima zajma za privredni preporod. Dakle, obaveza države je da vrati postojeći dug, odnosno da omogući njegovo vraćanje na zakonom uređen način, a kako će se dalje upravljati imovinom, odnosno hartijama od vrednosti, koje će ući u pravni promet, to po našem mišljenju nije više stvar Vlade, već će to odrediti tržište, za koje se u celini našeg opredeljenja i programa i zalažemo.
I na kraju, dame i gospodo poslanici, dozvolite mi da iz razloga, koji su vama poznati, iskomentarišem samo dodatno Zakon o akcizama i porezu na promet, vezano za 3% za Beograd.
Ova skupština, ovi poslanici su zbog teškoća glavnog grada naše zemlje, bez obzira što sve lokalne samouprave u Republici imaju izuzetne probleme i teškoće, jedino Beogradu opredelili dodatnih 3% iz poreza na promet usluga, koje se ostvare u Beogradu. To su velika sredstva. Za ta sredstva odgovornost je ova skupština htela da da lokalnoj samoupravi u Beogradu.
Mogu da vam kažem i nadam se da ću to uspeti materijalno, činjenično da dokažem, da ono što se desilo u javnom gradskom prevozu Beograda, kada je patilo dva miliona Beograđana, ono što se desilo u preko 100 godina starom preduzeću, u koje su građani, privreda Srbije ulagali svih tih preko 100 godina, to je najveća destrukcija državne i društvene imovine, najveća krađa i najveće razaranje, koje sam, bar ja, ikada zatekao i ikada video.
Javni gradski saobraćaj 1. juna ove godine nije postojao. Javni gradski prevoz je pretvoren u potpuno porušeno preduzeće. Verujem i ubeđen sam da je odlukom Vlade Republike Srbije da se uvedu privremene mere u to preduzeće, ali istovremeno predlogom zakona da se 3% i dalje usmerava na Beograd, ali ne prema neodgovornoj lokalnoj samoupravi, nego time što će se politika usmeravanja sredstava prema Beogradu za iste namene, za koje je to već jednom ova skupština odlučila, usmeravati tako što će Vlada Republike Srbije o tome odlučivati, naravno ponavljajući i pitajući za mišljenje one, koje više ne treba o tome pitati.
Moram da vam najiskrenije kažem, naš zadatak je težak. I zato što treba u kratko vreme da krvotok Beograda, javni gradski prevoz, vratimo Beograđanima. Mi ćemo to uspeti, ali smo paralelno dužni da dokažemo i dokazaćemo da je ovo jedna od najopasnijih i najvećih krađa, koja se desila u istoriji Beograda u komunalnim sistemima našeg glavnog grada.
Hvala vam, dame i gospodo poslanici, sa izvinjenjem što sam malo duže govorio. Ponavljam, poslanička grupa SPS u punoj meri podržava predloge zakona iz razloga koje sam rekao.

Poštovane dame i gospodo poslanici, u političkoj praksi paralelnih parlamentarnih sistema (ovo govorim zbog gospode koja nam celo pre podne oduzima, pa i sada, vreme, pokušavajući da obori nivo ovog parlamenta na ulicu ili na veoma lošu kafanu) ne postoji primer, bez obzira na različita politička mišljenja, da se desi ovo što se danas desilo.
Ja molim, ako je tačno ovo što gospodin Veselinov i koalicija "Vojvodina" tvrdi, da stalno nisu na televiziji, da danas budu na svim televizijama, za sve što su rekli, ali da se posebno izdvoji kako su oni i grupa poslanika, što je nepoznato u istoriji evropske civilizacije, glasali kad je u pitanju očuvanje obeležja istorije ovog naroda, Druga srpska revolucija. U pitanju je Takovo. Ne postoji patriota i građanin Srbije i Srbin, koji neće glasati za zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije, jer je u pitanju 185 godina, a uskoro i 200 godina od Prve srpske revolucije.
Ne postoji poslanik evropskog parlamenta bilo koje od ovih zemalja, čiji su trenutno vladari visoko moćni, a veoma mali kao ljudi, koji ne bi, bez obzira na političke razlike, glasao za istoriju svoga naroda.
Drugi gospodin, jer se radi o drugoj stvari, takođe vezanoj za kulturu i istoriju ovog naroda, nije našao za shodno ništa drugo nego da pokušava da radi ono što su, nažalost, imperije u pokušaju obaranja svega što je istorija i civilizacija ovog naroda činile, prvo hiljadu godina, a onda zadnjih 200 godina, od kada je srpski narod postao politički narod i nikada nije hteo da postane podanički narod. Zato postoje te dve srpske revolucije.
Ne postoji poslanik koji može da zastupa bilo koga, osim da su na njegovom mestu oni koji su zločin pravili nad ovim narodom, koji bi mogao da govori u ime bilo koga, pa čak i u ime sopstvene porodice, a da sme da se pojavi da kaže da prvo glasa protiv, da se stavi na dnevni red, a drugo, da glasa protiv Takova. Ja molim da se ovo objavi. Sve drugo me ne interesuje, sve drugo ja smatram, poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, da ova gospoda, jer poštujem institut kome pripadam, instituciju kojoj pripadam, nema moralno, političko, istorijsko i građansko pravo da govore više u ime bilo koga.
Ovde nisu političke razlike u pitanju, ovde je u pitanju deo civilizacije jednoga naroda. Izvesni vođa Trećeg rajha, gospodin Adolf Hitler, ili već kako se zvao, Firer, je to vrlo uspešno radio rušeći nacionalnu biblioteku 1941. godine. Nije to radio radi zgrade biblioteke, radi zatiranja istorije naroda. Radili su to Austrougari, radili Turci, radili Nemci, radili jedni, drugi, treći. I ovo poslednje što se dešavalo, pored toga, imalo je takođe tu dimenziju, i danas je ta dimenzija prisutna na Kosovu.
Ovde se ne radi o političkim razlikama, ovde se ne radi o režimima, ovde se, dame i gospodo, radi o tome da su pred nama ljudi koji neće državu Srbiju, i time se završava svaki razgovor. Ovde se ne radi o tome hoćemo li ovoga na vlasti, onoga na vlasti, hoćemo ovu partiju, hoćemo onu partiju. Sa ovakvim ponašanjem diskvalifikuje se svaki razgovor.
Ovde se radi o ljudima koji smatraju da država Srbija ne treba da postoji, jer brišu njenu prošlost, zarad toga da ne bi imala ni sadašnjost, ni budućnost. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, u ime Odbora za finansije dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovom poreskom paketu, koji je u stvari daleko značajniji nego što on često izgleda po suvoparnim zakonskim tekstovima. Izmene i dopune postojećeg poreskog i fiskalnog zakonodavstva, predlog izmena i dopuna pet poreskih zakona, kao i predlog jednog novog zakona, koji danas razmatramo, predstavljaju izraz čvrstog opredeljenja Vlade, građana i rukovodstva Srbije da se obezbedi nastavak programa obnove i izgradnje naše zemlje, kao i da se u uslovima, kada su nam eksterni izvori finansiranja nedostupni, ovaj program finansira iz realnih unutrašnjih izvora. Reći ću o tome nešto više zbog raznih dilema u javnosti, koje su bile.
Prema tome, današnji paket zakonskih izmena usmeren je ka realizaciji nekoliko strateških ciljeva.
Prvo, da privredni subjekti kao i građani, koji su pretrpeli štete u toku agresije, dobiju poreske olakšice kako bi se ekonomski oporavili. Drugo, da se materijalno stimulišu kolektivi i građani, koji učestvuju u obnovi zemlje ili je pomažu. Treće, da se reguliše izmirivanje dospelih obaveza preduzeća na način koji će im omogućiti da nastave sa radom. I četvrto, da se omogući povratak robnog prometa u legalne tokove i time značajno smanji siva ekonomija.
Ovo su izuzetno značajni potezi Vlade i posebno naglašavam da izmenu ovakvog poreskog zakonodavstva usvajamo u inače teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, o kojoj uglavnom svi pričaju radi političkih poena, a Vlada Republike Srbije pokušava i čini to na najoperativniji način i u ovom trenutku mogu da kažem na najkvalitetniji način.
Suština ekonomske politike Vlade definitivno se ovim razrešava. Održavanje stabilnih cena i stabilnog kursa dinara, na makar srednji period, zahteva revitalizaciju poreskog sistema, brzo rešavanje nagomilanih poreskih dugova i istovremeno stvaranje sistemskog ambijenta, u kome će privreda biti u stanju da obnovi proizvodni ciklus. Time se, i ovim hoću jasno da kažem, raščišćava dilema da li je alternativa revitalizaciji poreskog sistema inflatorni pritisak i zamena realnog finansiranja inflatornim finansiranjem. Inflacija dakle definitivno nije mera ekonomske politike, kojoj naša Vlada u ovom slučaju jasno stavlja do znanja da neće da pribegava, bez obzira da li je u pitanju odbrana ili obnova zemlje. Inflacija reducira dohotke slabijih društvenih grupa, dovodi do bekstva kapitala i time slabljenja privrede i konačno rezultira ekonomskom stagnacijom.
Dozvolite mi da ukratko obrazložim viđenja Odbora o najznačajnijim rešenjima sadržanim u ovim zakonima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, prema našem viđenju, a i ovde je to rečeno, ima za cilj da se izdacima, vezanim za obnovu zemlje posle agresije NATO, poreski rastereti privreda i olakša ekonomski i socijalni položaj građana i privrede. Predviđa se pravičniji i samim tim socijalno opravdaniji režim oporezivanja dodatnih prihoda zaposlenih - otpremnine kod odlaska u penziju, regresa za korišćenje godišnjeg odmora itd. Isto tako, donacije Republičkoj direkciji za obnovu zemlje priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u celini, odnosno ne ulaze u osnovicu za obračun poreza na dohodak građana.
Kod Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet očigledan motiv je potreba da se paralelno sa paketom saveznih propisa iz oblasti kreditno-monetarne, fiskalne politike i režima prometa roba i na nivou Republike stvore normativne pretpostavke za liberalnije uslove poslovanja i suzbijanje negativnih efekata sive ekonomije, uz stvaranje uslova za efikasnije ostvarenje javnih prihoda i obezbeđenje sredstava za otklanjanje šteta od posledica ratnih razaranja.
Predviđeno je značajno smanjenje akciznih stopa za niz proizvoda, čime bi ove robe trebalo da se vrate u legalne trgovinske tokove, a u oblasti energetike predviđeno je oslobađanje od poreza na promet, što bi trebalo da ubrza konsolidaciju ove privredne grane, koja je posebno teško pogođena ratnim razaranjem.
Kod zakona o dopunama poreza na imovinu predviđaju se rešenja koja pogoduju olakšavanju fiskalnog položaja obveznika po ovom zakonu, pravnih i fizičkih lica, u cilju prevazilaženja problema nastalih ratnim razaranjima i padom životnog standarda stanovništva i to kod malih preduzeća, koja se opredele da porez na dobit plaćaju prema ostvarenom ukupnom prihodu tako što se oslobađaju poreza na imovinu. Ovog poreza se oslobađaju i svi poreski obveznici koji su porez na dobit za drugu polovinu godine platili prema ukupnom prihodu. Drugo, na poklone, odnosno donacije, namenjene obnovi zemlje.
Treće, otpisuju se poreske obaveze za obveznike čije su nepokretnosti uništene ili oštećene ratnim dejstvima, kao i za sve one obveznike koji su učestvovali ili su članovi njihovih domaćinstava učestvovali u snagama odbrane zemlje. Četvrto, obveznici dospelih potraživanja po osnovu penzija i drugih socijalnih davanja mogu ta potraživanja kompenzovati za potraživanja države po osnovu poreza na imovinu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća sadrži tri bitna rešenja. Prvo rešenje ima za cilj ubrzavanje uslova za revitalizaciju i obnavljanje privrede, usmeravanje potencijala na razvoj malih preduzeća. Procena je da kod ovog tipa preduzeća, kojih ima oko 63 hiljade, postoji mogućnost za brzu preorijentaciju, brzo unošenje inovacija, kao i elastičnost za prevladavanje ekonomske krize i apsorbovanje troškova privredne recesije. Zbog toga je ovim privrednim subjektima ostavljena mogućnost da poreske obaveze izmiruju na način koji je za njih stimulativniji.
Drugo rešenje odnosi se na obveznike koji su pretrpeli ratnu štetu u agresiji NATO na Jugoslaviju, kojima će se poreska obaveza umanjivati srazmerno pretrpljenoj šteti, a preduzeća koja su pretrpela štetu veću od 50% biće potpuno oslobođena poreske obaveze za tekuću obavezu.
Treće rešenje podrazumeva poresku stimulaciju za pravna lica koja finansiraju ili donacijom pomažu obnovu zemlje. Kod socijalnog programa Republike jasno je da je cilj dogradnja postojećih mehanizama obezbeđivanja sredstava za sprovođenje ovog programa, a koji su u funkciji otklanjanja posledica agresije NATO pakta i režima međunarodnih sankcija. Imajući u vidu obim ovih posledica, kao i činjenicu da je Savezna Republika Jugoslavija i dalje izložena teškim pritiscima dela međunarodne zajednice, Vlada realno ocenjuje da će potreba za intenzivnijim socijalnim progamom postojati i nakon kraja ove godine. U osnovi, ovde se radi o specifičnom vidu preraspodele ekonomskih i socijalnih teškoća u zemlji, tako da oni koji imaju više, više i daju.
Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda ima za cilj definitivnu likvidaciju zatečenih fiskalnih dugova privrede po obavezama dospelim do 31.decembra 1998. godine. Radi se o dugovima nastalim u vreme trgovinskih, finansijskih, investicionih sankcija međunarodne zajednice, čije je vraćanje otežano, a u nizu slučajeva i objektivno onemogućeno agresijom NATO pakta i naporom da se otklone njene posledice.
Korisnici poreskih beneficija po ovom zakonu su svi privredni subjekti koji izmire poreske obaveze za tekuću godinu, osim javnih i drugih preduzeća, čija sanacija, odnosno konsolidacija se sprovodi po Vladinom posebnom programu. Podsetiću vas da je ovde, i želeo bih to javnosti radi da kažem, intervenisano amandmanom Odbora koji je Vlada Republike Srbije prihvatila, za ona preduzeća koja učestvuju i prihvataju ovaj režim koji se predlaže u zakonu, tako što se podrazumeva da se time izmiruju sve obaveze, a to znači, ne dira se, ni u jedno lično pravo i ono se smatra, pre svega iz oblasti penzijskog i socijalnog osiguranja, izmireno, ukoliko se prihvati da se na ovakav način regulišu obaveze.
Dozvolite mi, na kraju, da dam i nekoliko ocena o motivima za donošenje ovih propisa, kao i o efektima za koje mislim da će oni izazvati.
Prvo, zajednička karakteristika svih predloženih rešenja je da ona pretežno predviđaju različite vrste olakšica za obveznike, bilo subjekte privrede ili građane, ne uvode se novi porezi, nego se obveznici oslobađaju potpuno ili delimično plaćanja postojećeg. Verujem da će to biti pozitivno dočekano u ukupnoj javnosti i privredi.
Drugo, u nizu slučajeva, fiskalni prihodi se na prvi pogled stvarno nominalno smanjuju, međutim, ako se ima u vidu da bi se primenom ovih mehanizama stepen naplate trebalo znatnije da poveća, onda mi ovde zapravo govorimo o realnom povećanju naplaćenih fiskalnih prihoda uprkos njihovom nominalnom smanjenju. To je kalkulacija koja je ekonomski potpuno opravdana.
Treće, sve zakonske mere sadrže jednu jaku socijalnu dimenziju. Sa jedne strane, oni koji imaju više da više i doprinesu i to bez obzira da li se radi o gradovima, opštinama ili preduzećima društvenim, privatnim ili građanima neposredno. Ovde se ne radi o napuštanju bazičnih opredeljenja za tržišnu privredu i dalje reforme, niti o uvođenju socijalnog egalitarizma, nego o jednoj normalnoj, poštenoj i zdravoj ekonomskoj, socijalnoj i političkoj logici koja je bila primenjivana na jedan ili drugi način u većini zemalja koje su se nalazile u teškoćama.
Sa druge strane, oni koji su siromašniji, oštećeni ratnim razaranjima ili svojim prilozima pomažu obnovu zemlje biće srazmerno oslobođeni plaćanja poreza. Na taj način Vlada, odnosno država sa svoje strane pokazuje solidarnost sa žrtvama agresije i sankcija, kao i razumevanje za one koji se dobrovoljno uključuju u finansiranje obnove. Zakonski predlozi sadrže jasno prisutnu dimenziju pravičnosti i distribuiranja ukupnog tereta koji nas očekuje, srazmerno mogućnostima za njegovo podnošenje.
Poštovane dame i gospodo poslanici, Odbor je uputio inicijativu Vladi Republike Srbije da u okviru njene nadležnosti predloži Saveznoj vladi, komorama, Narodnoj banci Jugoslavije da se, u sličnom i u duhu ovog modela koji se ovde predviđa o načinu izmirenja poreskih i fiskalnih obaveza između države i privrede hitno priđe izmirivanju i traženju načina izmirivanja obaveze između banaka i privrede, konsolidaciji dužničko-poverilačkih odnosa Narodne banke - banke, privreda - banke i privreda - privreda. Verujemo da bi to bilo veoma značajno, obzirom na podatke i cifre koje je izneo ministar finansija ovde.
Konačno bih želeo da naglasim da pozdravljamo odluku Vlade da se ovim merama ne završavaju naši zadaci u reformi poreskog sistema i da će Vlada stalno pratiti i činiti sve da kreiranje sistemskog okruženja treba da obezbedi praktičnu inovaciju poreskog sistema, u okviru onih mogućnosti sa kojima raspolaže Vlada.
Odbor za finansije, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, predlaže da Skupština usvoji paket zakona u celini. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici nije prilika da ulazimo u repliku sa već matricom poznate Koalicije "Vojvodina", a pogotovu iz kabinetskog, vrlo ugodnog posla, koji se zove - ograđujem se od svega, od svakoga, od života, od dešavanja, od događaja, od ljudi, ograđujem se od svih vas i odlazim.

Iz tog kabinetskog nastupa i pristupa ja pozivam, molim TV da objavi sve što je gospodin Veselinov rekao, a pozivam gospodina Veselinova na bilo kakav dijalog, pošto mi nikako ne daje priliku da do tog dijaloga dođe. Poštujući svakog poslanika, pa i njega kao poslanika, sve do mere do koje hoće da obavlja tu funkciju, voleo bih da sa njim kao poslanikom razgovaram. Drugi razgovor sa njim me ne interesuje iz razloga što politički , a nešto ću na kraju o tome reći , jednostavno rečeno - nema šanse.

Ovde se radi o mnogo ozbiljnijim stvarima i zato sam izašao za ovu govornicu. Dakle, ovo je jedan od niza u lancu prosto na prosto već pročitane strategije, kako da se dezavuišu institucije sistema, koje su po priznanju OEBS-A napravljene legalno, legitimno, imenovane, izabrane od strane naroda, narodnih predstavnika i niko to do juče nije sporio. Niko.

Skoro da je sramota, kolege i koleginice poslanici, da jedna skupština sada u ovom trenutku ima među sobom poslanike koji dovode u pitanje ono što je čak i od strane neprijatelja ove zemlje ocenjeno kao apsolutno i nigde viđeno jedinstvo naroda, snaga državne odbrane i rukovodstva. Nigde viđeno jedinstvo. Jedinstvo koje je proisteklo iz svega onoga što je bilo drama nad ovom zemljom. Možda nekome nije bilo. Jedinstvo na Trgu, na ulici, na mostu, u fabrici, na objektima elektropivrede. Podsetite se tih pojedinačnih heroja i onda zbog čega, posebno to ističem sa mnogo emocija, zbog onih koji su ginuli za ono što se u svetu smatra svetim činom braneći otadžbinu. Zbog njih koji su poginuli, ranjeni, zbog njihovih porodica, zbog brojnih ljudi koji su ostali bez imovine, zbog svega onoga što se zove stradanje ove zemlje. Zar je moguće uopšte na takav način raspravljati o uredbama i, dakle, očito nije suština u tome. Usput budi rečeno, obzirom da bi trebalo da diskutujem sa profesorom, da profesorski kažem, ovlašćenja i korišćenja tih ovlašćenja u ratu, kao najgorem mogućem stanju za jedan narod, koji taj narod nikada nije želeo, su korišćenja daleko manje nego što bi to inače moglo biti praksa u ustavima drugih zemalja, gde su vlade i predsednici ovlašćeni da u ratnom stanju koriste određena ovlašćenja. Nije možda moje, ali slučajno to dobro znam, u paralelnim ustavima ovlašćenja vlade i predsednika su veća, ovde su korišćenja manja. Korišćena u meri nužnosti. U meri onoga što je bilo neophodno. Pri tom, naravno, primer je vrlo jednostavan, pošto zemlja zapadne alijanse i njihovi predsednici su bili u takozvanom mirnodopskom stanju, mi smo bili pokazna vežba, bili su u mirnodopskom stanju, nisu objavili rat. Radili su mirnodopske stvari sa neverovatnim ovlašćenjem. Koliko vidim, naš predsednik i naša vlada nema ta ovlašćenja. Najprostije rečeno, neću da sve drugo o čemu je ministar ovde govorio, sasvim , i o čemu je bilo jasno, govorim. Dakle, koristili su, vrlo interesantno, ovlašćenja da ubijaju, da 78 dana rade što su radili, da jednostavno to učine, a da pritom se to smatra, izgleda i od nekih naših ljudi, kao deo discipline koja nam nedostaje. Neću upotrebiti ni jedan oveštali izveštaj, ali upotrebiću samo sledeće: pošto imam sklonosti da čitam, a naročito stranu štampu volim, kao što to mnogi vole, onda mi sve ovo liči na scenario koji neobično priziva da se ono što je isto to inostranstvo pre godinu ili dve prihvatilo - legalno izabrana Skupština, legalno izabrana Vlada, legalno izabran predsednik, i legitimitet i legalnost niko osporio nije, danas se pokukšava da se stvori atmosfera povećane političke tenzije, da se ono što smo se svi, bez razlike, svi pokušavali da učinimo, da zadržimo jedinstvo naroda, da se, kako je rekao gospodin, zaoštravaju političke tenzije - da se potpuno izbegavaju rešenja političkim dogovorima u institucijama sistema i po procedurama koje su predviđene. Mi se naravno opasno približavamo nečem drugom, što odlazeći poslanici priželjkuju. Nažalost, to nije izbor koji može da donese sreću bilo kome u našoj zemlji, niti izbor posle koga bi bilo kome od nas bilo bolje. Vlast koja bi se pokušala steći ulicom, na ovakav način, ne može biti sretna, ni legalna, ni dugog veka. I mi smo ponudili i rekli: da razgovaramo u okviru legalnih institucija sistema i Ustava ove zemlje o svim pitanjima tranzicije, reformi, privatizacije, odnosa sa Crnom Gorom. Sve javno, otvoreno, pod jednim jedinim uslovom, da to radimo u okviru sistema i otvorimo sva ta pitanja. A u čemu je onda problem, da li je problem u tome što ne želi da se ta argumentacija sučeli javno, a da podelimo etikete i lekcije i razno najavljivanje svega i svačega, na svaki način, s tim da se nađeš u poziciji da se od toga braniš. Potpuno nepotrebno. I posebno da kažem još dve stvari, prvo, ograđivanje ovde od zakona koji predstavljaju ogroman napor naroda i države da dovede nivo socijalne pravde na najviši mogući stepen, možda ni ovo nije dovoljno, da prema ekonomskoj snazi oni koji imaju više daju više i budu solidarni u situaciji kada je narodu teško, da se od toga treba ograđivati, a šta drugo činiti, i da se namaknu sredstva i pare da bi se tako izvuklo iz svih problema koji su nama nametnuti i učinjeni. I posebno što želim ovde da izjavim, da kažem,a svi su to mogli da vide, predsednik naše zemlje i vrhovni komandant je bio tu sa svojim narodom i delio sudbinu naroda za sve vreme rata. I opet, i oko toga, i povodom toga, napadima na predsednika ne može se rešiti ni jedan od problema, jer oni dobijaju sve više svoj primitivni izraz nečega što mi opet moramo da naglasimo sa potpuno hladnom pameću. Predsednik Skupštine, Vlade su u ovoj zemlji izabrani po najvišim svetskim standardima i mogu biti menjani po istim standardima u izborima i po onome kako narod bude ocenjivao pojedince, partije, vlade itd.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, potpuno podržavam Predlog i mislim da je to značajno učiniti da Skupština Republike Srbije podrži ekspoze predsednika Vlade, jer je predsednik u svom ekspozeu, kome bi trebalo i više pažnje posvetiti, o ekonomskoj politici za 1999. godinu sasvim jasno izrazio čvrstu ekonomsku i društvenu reformsku orijentaciju.
Ako ta orijentacija, zajedno sa svima nama, bude podržana i izdržana, ona podrazumeva sasvim jasan signal i domaćoj i svetskoj javnosti u kom pravcu ide Republika Srbija. Republika i njene institucije idu u pravcu korenitih reformi i to je ono što, bez obzira na okruženje i teškoće, treba u punoj meri podržati. Ako te reforme, kao što je i naglašeno u ekspozeu, podrazumevaju reprogram dugova između preduzeća, reprogram dugova države prema preduzećima i preduzeća prema državi, regulisanje dugova države prema stanovništvu, rešavanje problema gubitaka preduzeća, onda to stvara apsolutno čvrste uslove za ubrazanje programa suštinskih reformi: Pokretanje procesa suštinskog prestruktuiranja preduzeća i banaka, uravnotežavanje javnih prihoda i rashoda uz poresko rasterećenje privrede, postepeno otklanjanje dispariteta i liberalizacija cena, stvaranje ekonomskih podsticaja za ekspanziju izvoza i stranih ulaganja u SR Jugoslaviju, reforma, kao što je rečeno, Narodne banke i monetarne politike, izgradnja modernih finansijskih tržišta. I, sve to u uslovima u kojima imamo odlučnost da takve reforme sprovodimo bez obzira na to da li ćemo imati u 1999. godini priliv stranog kapitala ili nećemo.
Ali ovakav signal i ovakva politika svakako dovodi do autonomnog uticaja na priliv stranog kapitala i regulisanje naših ukupnih odnosa sa međunarodnom zajednicom. Zato, dame i gospodo, smatram da imamo snage, volje i kompetentnosti da napravimo zajednički odlučan iskorak na pripremi, sprovođenju i ubrzanju reformskih programa, kako je to u ekspozeu rečeno, posebno u cilju oporavka naše privrede i zemlje u celini.
Poštovane dame i gospodo poslanici, predloženi budžet predstavlja nastavak kontinuiranih napora Vlade da u uslovima nasleđenih unutrašnjih i aktuelnih spoljnih ograničenja obezbedi realizaciju klasičnih socijalnih i razvojnih funkcija države, a da se pri tome održi cenovna i valutna stabilnost u prihvatljivim okvirima.
Na prvi pogled deluje kao dosadna fraza, ali morate se saglasiti da ostvarenje navedenih ciljeva u sadašnjem okruženju i okolnostima nije ni malo lak zadatak. U skladu sa navedenim ciljevima i ograničenjima predloženo je relativno skromno povećanje prihoda i rashoda budžeta Srbije u narednoj godini. Projektovani realni rast prihoda i rashoda u narednoj godini iznosi 4,1%, što je manje od projektovanog rasta društvenog proizvoda.
Učešće budžeta Srbije u društvenom proizvodu u 1999. godini biće manje nego u ovoj godini. Smanjenje učešća budžeta u društvenom proizvodu rezultat je permanentnih nastojanja Vlade da se i u ovim vremenima smanji poresko opterećenje privrede i stanovništva i da se, što je moguće više, stvore povoljni podsticaji za investiranje i rast privrede. Pri tome podsećam da je ovo smanjenje planirano, iako su obaveze budžeta i države ostale potpuno nepromenjene i iste. Zbog toga iako planirano smanjenje učešća budžeta u društvenom proizvodu ne izgleda spektakularno, njegovo ostvarenje neće biti lako. Ono se može ostvariti samo uz rigoroznu disciplinu i štednju.
Predloženi budžet sadrži niz pozitivnih promena, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani. Obzirom da je detaljan pregled rečen i dat, o tome ne bih više govorio.
Struktura projektovanih prihoda za 1999. godinu odražava pozitivne promene u poreskom zakonodavstvu, koje su usvojene tokom ove godine. Glavni pravac navedenih promena je smanjenje relativnog značaja poreza na zarade i povećanje značaja poreza na potrošnju, tj. poreza na promet i akcize. Smatram da je ovo pozitivna promena i potrebno je nju naglasiti, jer ona se zbog smanjenja učešća Republike u porezu na promet i akcizama ne vidi dovoljno u predloženom budžetu.
Druga pozitivna promena ispoljava se kroz sistematske napore da se smanjenjem poreskih stopa i širenjem poreske osnovice poveća efikasnost naplate poreza, odnosno smanji siva ekonomija. Smanjenje opterećenja nekih akciznih proizvoda, kao i smanjenje stope poreza na dobit predstavljaju korake u tom pravcu. Međutim, smanjenje poreskih stopa i širenje poreskih osnovica predstavlja naravno samo jednu grupu mera za suzbijanje sive ekonomije. Druga grupa mera odnosi se na neophodnost povećanja efikasnosti rada poreske administracije. Od uspeha u suzbijanju sive ekonomije dobrim delom zavisi kako mogućnost smanjenja ili zatvaranja fiskalnog deficita, tako i mogućnost nastavka poreske reforme.
Smanjenje poreskog opterećenja plata, kao i smanjenje poreza na dobit, osim fiskalnih, ima i vrlo značajne pozitivne ukupne ekonomske posledice. Naime, smanjenjem poreza na faktore proizvodnje, rad i kapital stimuliše se tražnja za radom i kapitalom, čime se stvara povoljni ambijent za dugoročni rast privrede.
Konačno, najnovije promene u oporezivanju imovine, iako ne utiču na značajan realni prirast ukupnih poreskih prihoda, u skladu su sa principom da se poreski obveznici oporezuju srazmerno njihovoj ekonomskoj snazi. Uvođenje progresivnog oporezivanja imovine će kao jednu od posledica imati zahvatanje dela sive ekonomije.
Na rashodnoj strani glavne promene su okrenute ka socijalnoj sferi i mislim da je to dobro i da je veoma dobro što se smanjuje dosadašnja intervencija države u delu privrede, jer neefikasnost dosadašnjih intervencija države u delu privrede daje opravdanje za smanjenje učešća izdataka za ove svrhe. Naravno, stanje u privredi je takvo da se ovaj mehanizam državne intervencije u što skorije vreme mora zameniti novim, drugačijim i efikasnijim mehanizmima.
Imajući u vidu predloženi nivo, kao i prihodnu i rashodnu strukturu, smatram da se zakon o budžetu Republike Srbije za 1999. godinu u celini prihvati. Prihvatanje predloženog budžeta praktično znači podršku politici stabilnosti, ali i politici ukupnih reformi.
Predlažem da se već sada razmišlja da se učvrste mehanizmi za njegovo ostvarenje, odnosno za sprečavanje eventualnog prekoračenja. Obzirom da se iz budžeta obezbeđuju značajna sredstva za fondove socijalnog osiguranja, neophodno je da se obezbedi da prihodi i rashodi navedenih fondova u narednoj godini ostanu u okvirima koji su predviđeni konsolidovanim bilansom javne potrošnje.
Nastavak konsolidacije državnih finansija zahteva ubrzanje započetih reformi u ovoj oblasti tokom naredne godine. U tom pravcu neophodno je u toku godine preduzeti sledeće aktivnosti: Permanentno praćenje tekućih prihoda i rashoda budžeta i fondova socijalnog osiguranja, u kontekstu nužnog eliminisanja tekućeg fiskalnog deficita utvrdila bi se mogućnost dodatnog potpunijeg obuhvata sive ekonomije, na jednoj strani, i postepenog preispitivanja prava korisnika, na drugoj strani.
Formiranjem kapitalnog bilansa Republike Srbije u okviru kapitalnog budžeta bi se utvrdila vrednost imovine države, vrednost potraživanja po osnovu nenaplaćenih poreza i doprinosa, na jednoj strani, kao i vrednost obaveza države prema stanovništvu, preduzećima, bankama i inostranstvu, na drugoj strani.
Cilj ovih dodatnih aktivnosti je eliminisanje tekućeg fiskalnog deficita, kao i usvajanje realnog plana za naplatu potraživanja i izmirenje dugova. Uspeh u ostvarenju ovih ciljeva imao bi višestruko pozitivne posledice, počev od postavljanja čvrstih temelja za stabilnost i rast privrede, pa do jačanja kredibilnosti države. Smatram da realizacija navedenih aktivnosti predstavlja prirodan nastavak politike koja je ugrađena u predložena dokumenta, koja su pred nama.
Odbor za finansije je dao svoj izveštaj i ja ovom prilikom zahvaljujem, svim poslaničkim klubovima, što su u Odbor za finansije dali poslanike kompetentne, kvalifikovane, tolerantne i korektne, koji su na takav način radili i izveštaji su pred vama.

Poštovane koleginice i kolege, u drami koja nas je u toku ovih zadnjih meseci, u državnoj drami na Kosovu i Metohiji i neviđenih međunarodnih pritisaka, kojima smo izloženi, činilo se da nas je zemljotres u Kolubarskom kraju pogodio manje nego što bi to inače bilo normalno i manje nego što to njegove razmere opravdavaju.
O stranim medijima ne bih ni govorio i o tom cinizmu, ali i naši mediji su, jedan deo njih, o ovoj elementarnoj nepogodi dali karakter prolaznog, onog što ćemo zaboraviti čim prođe prvi strah, kao da iza sebe nije ostavilo nikakve posledice. Na žalost, sada vidimo da to utiče i da je to uticalo na ukupno javno mnjenje, onda kada i mi, naravno sa izuzetkom svih onih koji su se našli u humanitarnoj akciji, pre svega vlada Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i svih organizacija koje su se našle tu. Nije zato ni čudno što je tek poseta predsednika Jugoslavije ovom kraju unela u domove običnih Jugoslovena i sliku o razmerama ove nepogode. Srbija je danas u takvoj situaciji da najveći deo posledica mora da otkloni sama. Ona ne može da se osloni na pomoć drugih, pa ni onih, kojima je sama toliko puta pomagala u sličnim situacijama. Potpuno lično razmišljam, a pomagali smo u sličnim situacijama i bivšoj braći, i bivšim i sadašnjim komšijama, pa ipak skoro da se niko nije oglasio. Mislim da ne treba da se ljutimo. Pomagaćemo ponovo, a oni neka razmišljaju zašto nisu pomagali nama. Stiče se utisak da o pravim razmerama šteta i informisanju u svetu, o pravim razmerama šteta, srećom samo materijalnih, ni mi sami nismo učinili dovoljno. Tako se valjda i dogodilo da u svetskim medijima jedna izmišljena humanitarna katastrofa na Kosovu, bude stalno tema ispred druge koja je na žalost bila stvarna humanitarna katastrofa.
Ne sećam se ni jednog posmatrača Crvenog krsta, humanitarca da je obišao ovaj region. Znam da nije lako, a verovatno ni popularno predlagati i zagovarati nove doprinose i nova fiskalna opterećenja u situaciji kada dovoljno para nema nigde, a i postojeća davanja su neredovna i nepotpuna.
Ipak, dozvolite mi da u vezi sa tim, a i u funkciji predsednika Odbora za finansije, napomenem nekoliko činjenica.
Prvo, mislim da je ispravno opredeljenje Vlade da se, bez obzira na izuzetno teško stanje u zemlji, izdvoje dodatna sredstva za kraj i za porodice pogođene zemljotresom, a mi znamo da ni ovi krajevi, a još manje te porodice, štetu ne mogu da otklone sami. Ovo je primer situacije u kojoj država mora da učini i vrati bar deo onoga što dobija od svojih građana.
Drugo, u uslovima u kojima se svi zajedno nalazimo, ukupne resurse moramo raspodeliti onako kako je najpravednije. Zemljotresi su jedni od najupečatljivijih kriza uopšte. Oni pogađaju bez razlike, siromašne i bogate, podjednako, ali u otklanjanju njihovih posledica ne možemo da doprinesemo svi podjednako. Više moraju da doprinesu oni koji više imaju. Rekao bih - zemljotresi ne trpe logiku tržišta. Oni traže logiku solidarnosti, ljudske i nacionalne.
Treće, ovo je dobar primer stanja u kome treba raditi brzo, jer zima dolazi, a možda će akcije na saniranju šteta u ovim krajevima biti način da svi naučimo jedan drugi način rada, efikasan, bez birokratskog natezanja i nepotrebnog administriranja, sa većim poverenjem u čoveka, ali i sa većom kontrolom od zloupotreba nego što se to inače čini.
Četvrto, glavni teret, ako ne i finansijski, treba i podneće, naravno i bogatije i bolje stojeće firme, preduzeća itd.
Ali, ovo je i šansa da se zaposle mnoga građevinska preduzeća, da se zaposle mnoge industrije i građevinskog i drugih materijala, da se zaposle ljudi, da ne bude samo solidarnost koja je osnov nego da pametnim domaćinskim ponašanjem ovo budu i sredstva koja će omogućiti rad, zapošljavanje, funkcionisanje u interesu i naravno isključivo u interesu saniranja šteta, ali i razvojnu funkciju koja se sa ne malim parama može obezbediti za deo naše privrede.
Predlog zakona Vlade zasnovan je na dobrim tradicijama solidarnosti tako često ispoljavane u raznim nesrećama, najčešće, kao što sam rekao, izvan Srbije i mnogo dalje od sedišta Srbije. Tu solidarnost danas pokazujemo sa onim delom našeg naroda koji je pogođen nesrećom.
Tehnike prikupljanja sredstava biće realizovane kroz onaj proces koji običan građanin ne bi trebao mnogo da oseti i koji obezbeđuje precizno praćenje prikupljanja i utroška sredstava, platni promet. Uz efikasnu kontrolu rasporeda sredstava solidarnosti, njihovo brzo prikupljanje i stavljanje u funkciju, rekao bih da će to biti malo ili sasvim beznačajno uticanje na svakodnevni život za veliku pomoć, za veliku šansu, za solidarnost i razvoj koja će biti pružena ovom kraju.
Još jednom da kažem, opet i uvek se pokazuje - ako budemo dobri domaćini onda smo domaćini i sami sebi, jer sami moramo rešiti i ovu elementarnu nepogodnu i katastrofu koja se desila, sami, i isključivo sami. I pokazuje se da to možemo, da ćemo to učiniti, bez obzira što će veliki svet pomagati nekom pojedincu, nečemu sasvim drugom, a na ovo nije ni obratio pažnju.
I, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, Odbor za finansije je u načelu i u pojedinostima prihvatio zakon, o čemu vam je i podnet izveštaj, međutim, i zbog sledećih diskutanata dozvolite mi samo da zamolim još jednom predstavnike Vlade da potvrde ono što je na Odboru jasno razjašnjeno, na vrlo konstruktivna pitanja poslanika.
Naziv zakona je, prema objašnjenju Vlade, vezan za epicentar zemljotresa. Realizacija zakona nije vezana za administrativnu, nego za teritorijalnu pogođenost, što je postavljeno kao pitanje od strane pojedinih poslanika na Odboru, i predstavnici Vlade su uverili da će posledice zemljotresa biti sanirane svuda gde su nastale.
To je jedno, i razjašnjenje oko člana 4. je dato. To govorim zbog amandmana da se ne bi dugo zadržavali. Oko člana 4. je dato, stav 1. kaže "u skladu sa Zakonom" a to znači da su sredstva samodoprinosa oslobođena od ovih obaveza. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas radi kompeltnog informisanja i preciznog saznanja, na Odboru za finansije koji je u dva navrata pred zasedanje Parlamenta raspravljao o Predlogu ovog zakona i narednih zakona, vrlo kvalitetno i korektno vođena je profesionalna i stručna rasprava o ovom tekstu i, molim vas, pred vama je izveštaj Odbora koji je usvojio ovaj zakon bez izuzeća bilo kog poslanika, odnosno predstavnika bilo koje poslaničke grupe. U ovom smislu moram da kažem da je koleginica Sanja, poslanik SPO-a, kao član Odbora, manje više rekla i  stavljala sugestije, primedbe, pitanja i na samom Odgboru, koje je i ovde izrekla. Međutim, objašnjenja koja je Vlada dala predstavljala su za Odbor u celini onu vrstu argumentacije o kojoj ću nešto reći u nekoliko reči, sasvim kratko, koja je bila dovoljno uverljiva da će Vlada svim svojim narednim zakonima, propisima i svim onim što će pred nas izneti, koliko još već u junu mesecu, razrešiti neka od pitanja koja se ovde postavljaju, tako da ni SPO nije osporio Zakon i tu sam ja lično mali iznenađen činjenicom da je danas rečeno da se neće glasati. To je pravo.
Dakle, razgovarajući o tome moram da kažem sledeće i da podsetim na jednu stvar, kada smo sticajem okolnosti objektivno povećavali opterećenje privrede, bilo je manje rasprave nego sada kada objektivno i stvarno rasterećujemo dovoljno, možda nije dovoljno. Ali, da vas podsetim, niko ne govori o tome da je Vlada, a to smo pitali i jasno dobili odgovor na Odboru za finansije, ostala čvrsto pri svojoj politici da postojeća i stečena prava, zakonom utvrđena u oblasti socijalne politike, penziono invalidskog osiguranja i u ukupnoj zaštiti i u ukupnim stečenim pravima ne dovodi u pitanje, nego naprotiv da će Vlada oblast koju reguliše zakon i dalje ispunjavati, s tim da će to čak pokušati da učini redovnijim i urednijim.
Ne zaboravite, iako je to vrlo nepopularno, dame i gospodo poslanici, kada se negde, da kažem tako smanjuje opterećenje, onda bi verovatno na drugoj strani trebalo smanjiti pravo, a ovde se radi o jednom ozbiljnom naporu, koji mi se čini da Vlada preuzima na sebe i zato to treba podržati, da se smanje opterećenja i ostanu prava. To nije nimalo jednostavno i lako, to je računica i sva ta matematika će to pokazati. Prema tome, ako smo dobili uveravanje, a Ministarstvo finasije je na dve sednice Odbora to potvrdilo na isto naše pitanje - šta je sa zaštitom najnižih primanja, dobili smo uveravanje da će mehanizmom koji ide korz penzijsko - invalidski fond biti zaštićena najniža primanja, što smo svi tražili i diskutovali.
Molim vas, da se Vlada obavezuje, i u tome nam je uverljivo dala argumente, da neće doći do opterećenja, nego naprotiv, nego će biti zaštićena najniža lična primanja o čemu je sindikat govorio. Može još da se kaže i sledeće - najavljeno je i kao Odbor zalagali smo se za to da se hitno uredi celokupan poreski sistem. Ovo je početak ili još bolje rečeno deo tog paketa, koji bi stvarno trebao da u jednoj celini uredi poreski sistem. Ako se zalažemo za poresku pravičnost, ako hoćete i za socijalnu pravdu, ne bih nazvao - oporezovaćemo one koji su i koji imaju veća lična primanja, nego oporezivaćemo bogatije, bogate i više, to je deo poreske pravičnosti, pojednostaviće se postupak administriranja i svega ostalog. Stvarno je u pitanju smanjenje opterećenja, da li je dovoljno ili ne, u ovom trenutku to je potez koji treba podržati, jer nije marketinško - politički, nego predstavlja obavezu da se u tom pravcu stvarno kreće i predstavlja realizaciju politike za koju se zalažemo, da dolazi do realnog i stvarnog rasterećenja privrede.
Na kraju krajeva, jesu moguće komplikovane matematike, a mi do prve sledeće sednice, o čemu je ministar govorio, možemo u konkretnoj matematici iz sopstvenih ličnih dohodaka videti da li je to tako ili nije tako, da li je ovo sve o čemu smo govorili tako.
Očigledno da tu imamo potpuno praktične metode da se oko toga dokažemo.
Zato kao predsednik Odbora za finansije moram da kažem da jesmo raspravljali o svim ovim pitanjima, i svi predstavnici partija u Parlamentu su na kraju podržali ove intencije i Zakon su podržali u celini i pojedinostima, al pošto su predlagači amandmana odustali, tada se to i podrazumeva.
Najzad samo da kažem ovo - zalažemo se i to smo rekli i smatramo to početkom da se krene u ukupnu reformu poreskog sistema. Ne može odjednom. Tačno je da je to bezbroj puta pokušavano i rađeno, ali isto tako i tačno da je ovo danas kretanje u pravcu onakve vrste poreskog sistema, koji znači opterećenje privrede u okviru realnih mogućnosti. Stimulansi koji su danas realno ostvarljivi. Znači jedan korak ka tome, ne samo da se rastereti privreda, nego i ka tome da se uđe u kodifikaciju, koja ne može bez saveznog propisa i bez saveznih zakona i da se uđe u sve ono o čemu govorimo.
Nema spora da to nije moglo sve da bude rešeno izmenom jednog zakona. Ali isto tako nema spora, ja sam takođe profesionalac koji sam pravio matematike, nema spora da ovo jeste stvarno rasterećenje. Nema spora da na drugoj strani niko od nas se nije ni usudio da postavi pitanje, šta je sa pravima. Prava, Vlada kaže - ostaju prava, Vlada izvršava prava koja su stečena zakonom.
Prema tome, u tom smislu i na taj način razgovarajući i razjašnjavajući pojedine odredbe, pogotovo odredbe oko najniže cene rada, pogotovo odredbe oko poreske pravičnosti, oko liberalizacije paušala i druge odredbe, Odbor je član po član razgovarajući na kraju prihvatio ovaj zakon, podržao i pozdravio nastojanje Vlade da u ovim uslovima, ekonomskim u kojima se nalazimo, krene u proces za koji se zalažemo.
Prema tome, ovaj proces je upravo zato značajan, što predstavlja rasterećenje, naravno ne svih, ali najvećeg dela, pre svega, privrede, a istovremeno ne ukida ni na drugoj strani tasa na vagi ni jedno stečeno pravo, nego naprotiv, ostaje čvrsta politika da se to i dalje sprovodi.
Molim vas da imate na umu da sam sa ovim želeo, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, da razjasnim samo onaj deo rasprave koji je kvalifikovano vođen i rezultat te rasprave vam je dat u izveštaju Odbora za finansije koji je pred vama.
Prema tome, Odbor za finansije je podržao u celini ovaj zakon sa svim dodatnim elementima koje sam rekao.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, kada bi referendum bio pitanje formalnog čina, verovatno se ne bi ni stavljao na dnevni red ove skupštine.
Veoma je dobro što je danas rasprava u našem parlamentu pokazala sasvim transparentno, sasvim precizno o čemu se zapravo radi. Konzervativni i ekstremni delovi državnog i političkog establišmenta Sjedinjenih Američkih Država (a nešto ću više o tome govoriti upravo zbog gospode poslanika iz Liste za Sandžak) i vodećih zapadno-evropskih zemalja, kao što znate, nikada nisu iskreno prihvatili Saveznu Republiku Jugoslaviju i Srbiju kao ravnopravne partnere u Dejtonskom mirovnom procesu u Bosni i Hercegovini, niti su stvarno celinom svog moćnog uticaja dozvoljavali normalizaciju ukupnog međunarodnog položaja Jugoslavije i njenu integraciju u međunarodnu zajednicu.
Poznatom fikcijom tzv. spoljnog zida sankcija ti međunarodni faktori su se uporno trudili da internacionalizuju svako naše unutrašnje pitanje, od ekonomskog, preko izbornih, do međunacionalnih, sa krajnjim ciljem da se nametne arbitraža nad svim pitanjima u ovoj zemlji i legalizuje status srpske države i Savezne Republike Jugoslavije kao zemalja sa poznatom formulom ograničenog suvereniteta.
Celokupan napredak koji je u poslednje dve i po godine ostvaren u mirovnom procesu u Bosni i Hercegovini, saradnja Republike Srpske i njenih novih vlasti sa međunarodnom zajednicom, početak prosperiteta tog područja - ekonomski i društveni - od strane delova međunarodne zajednice nikada nije prihvaćen kao rezultat doprinosa Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i njenog rukovodstva u mirovnom procesu, već se tretirao kao zeleno svetlo da se kriza dobro promišljenim sredstvima diplomatskog, obaveštajnog i medijskog uticaja prenese na prostor Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Kosova i Metohije.
Međunarodno okruženje u velikoj meri diktiralo je i unutrašnju dinamiku krize na Kosovu i Metohiji, politika cinične i prividne nivelacije između potpuno legalnih organa države, na jednoj, i separatista i terorista, na drugoj strani, objektivno znači podršku razbijanju jugoslovenske i srpske države, kao i amnestiju nosilaca terorizma od odgovornosti.
Kao i 1991. godine, legalnim organima države negira se legitimno pravo na upotrebu represije protiv terorizma, pravo koje je nesporno u svim drugim situacijama i zemljama u Zapadnoj Evropi i u svetu. Politika nivelacije dovodi do apsurdnih rezultata. Embargo na izvoz oružja formalno pogađa - kako se to cinično kaže - obe strane. Koje obe strane? Faktički, radi se o tome da pogađa legalnu državu, legalno njeno pravo i legalne njene organe, jer albanski teroristi (dozvolićete, američki izvori su u pitanju) svoje naoružanje nabavljaju van legalnih tokova i sada, posle uvođenja embarga, na zapadno-evropskim crnim tržištima, gospodo i dame, u Hamburgu i Amsterdamu, prevoze preko tranzitnih luka na Malti i Draču i unose u Jugoslaviju preko - kako američki izvori kažu - teško, objektivno teško čuvanih delova granice.
U stranoj medijskoj interpretaciji kosovske krize namerno se potencira, moram i to da naglasim, ideološko pitanje, sa pokušajima da se izazove rascep između državnog rukovodstva i naroda. Isto tako, računa se da će kvalifikacija državnog rukovodstva Srbije kao komunističkog - ili zavisno od nekih medija, koji kažu: fašističko - olakšati pripremu međunarodnog javnog mnjenja za političku, a eventualno i vojnu intervenciju.
U suštini, i to je ovde i sasvim jasno, radi se o geopolitičkom, a ne ideološkom pitanju. I verovatno bi pod istim ili sličnim okolnostima svako rukovodstvo Srbije i Jugoslavije bilo izloženo istom intenzitetu i oblicima pritiska, sa istim ili sličnim ciljevima ili zahtevima za rezultate.
Međutim, mi nismo suočeni sa prostim i uprošćenim izborom, kako to neki kažu: predaja ili rat. Naprotiv, imamo ispred sebe više opcija, od kojih ni jedna nije potpuno i do kraja određena, ali kao alternativu da vas podsetim, državnoj, ekonomskoj i investicionoj politici zapadnih zemalja - članica Kontakt grupe ili zemalja pod njihovim neposrednim uticajem - imamo prisutnu opciju koja se oslanja na komercijalne interese vodećih zapadnih kompanija, koje u procesima privatizacije i investicija u Srbiji identifikuju svoje krupne interese i koji su logikom tih komercijalnih, poslovnih interesa i nadam se, naših ubrzanih reformi, potpuno suprotstavljene politici ekonomskih sankcija njihovih vlada. Mislim da će u suštini, u našim procesima u zemlji i takvim interesima, to prevladati i pobediti.
Isto tako, procesi u savremenom svetu jasno ukazuju da se dosledna homogenizacija međunarodne zajednice protiv Srbije i Jugoslavije više nikada ne može postići u meri u kojoj je to nekada bilo. U nekoliko reči - jako prisustvo islamskih fundamentalista, delova iranskih i sirijskih obaveštajnih i terorističkih i religioznih grupa u Albaniji sa jasnim zadacima da deluju prema Kosovu i Metohiji, da obučavaju albanske terorističke grupe, u sebi nose klicu neminovnog konflikta sa interesima Sjedinjenih Američkih Država. Izvor - američke agencije i američki dijalozi i rasprave o stanju na Kosovu.
Nedavni izveštaj o sukobima između američkih i iranskih agenata, grupa i frakcija u bivšim sovjetskim republikama Tadžikistanu, Kazahstanu itd. pokazuje da je konflikt interesa veoma veliki i da Sjedinjene Američke Države, bez obzira kako se to nadali neki, neće na dugi rok posebno pozitivno gledati na jačanje bilo kakvih fundamentalističkih pozicija ma gde u svetu, a naročito ne na Balkanu.
U prikrivenoj agresiji na našu zemlju, u vrlo ranoj fazi angažovana su i sva sredstva medijskog rata, korišćena u periodu 1991. i 1992. godine. Isti mediji i isti novinari, koji su koncentrisanom serijom laži pripremali teren za međunarodne sankcije 1992. godine, potpuno isti, ponovo su aktivirani.
Tako je londonski "Tajms" u broju od 29. marta 1998. godine objavio potpuno izmišljen tekst o srpskim policajcima koji su, za vreme nedavnih sukoba sa pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u selu Glođane, koristili albansku školsku decu kao živi štit ispred cevi svojih automata, kaže "Tajms". Posle nepunih sedam dana u svim vodećim medijima, odnosno pre svega CNN, prisutna je činjenica da je britanska novinarka, izvesna Meri Kolvin, izmislila i školu i učiteljicu i decu, sve sa imenima i godinama rođenja, ali "Tajms" to nije demantovao.
Isto tako, zapadni novinari - nadam se da ovo čuju - koji su za vreme sukoba u Drenici početkom marta bili na Kosovu i Metohiji, javno govore o prikolicama punim navodnih izbeglica - koje su kružile okolo naokolo sve dotle dokle ne bi izazvale pažnju bilo koje zapadne TV ekipe.
Scenario, metod, stil, način, sve je jasno. Ipak, treba reći i ovo, "Internešnel Heraldtribjun" 30. marta ove godine jasan i ubedljiv naslov ima "Kosovo je deo Srbije i Srbi na Kosovu imaju svoja prava". Šteta što nemamo taj članak, možda baš ovde. Isto tako, tekst u istom listu od 22. marta 1998. godine, u kojem autor, bivši američki ambasador u Rusiji, ozbiljno kritikuje politiku državnog sekretara, gospođe Olbrajt.
Nije situacija tako jednostavna i nije situacija tako uprošćena i nije tačno da ova zemlja, ovaj narod, ova vlast nema prijatelje i nema onih koji mogu, bez obzira gde se nalaze, da kažu i istinu o situaciji ovde.
Najzad, dinamika daljih pritisaka na Jugoslaviju određivaće dinamika njenih daljih popuštanja. Sva dosadašnja iskustva iz sličnih situacija u drugim zemljama pokazuju da su zemlje, koje nemaju unutrašnje državno i političko jedinstvo po ključnim pitanjima, koje same prihvataju neprincipijelne ustupke i koncepcije, vrlo brzo bivaju izložene daljim pritiscima i ucenama i da se ta spirala, po pravilu, ne prekida sve do potupne kapitulacije.
Naprotiv, zemlje koje čak i po cenu privremene žrtve nastavljaju da održavaju svoja elementarna i osnovna prava, i svoj kurs, manifestujući jedinstvo rukovodstva i naroda, zadržavaju prednost izazivajući respekt međunarodnih činilaca. Ono što mi danas činimo, ono što će narod učiniti, jeste upravo to i ja sam uveren u respekt međunarodnih faktora prema onome što se zove volja naroda. A ne zaboravite da zapadne vlade izuzetno polažu na ono što se zove javnost u sopstvenoj zemlji. Učili su javnost u sopstvenim zemljama da se narodna volja mora poštovati bilo gde. Teško će bilo koja vlada objasniti bilo kom svom narodu, svojim građanima i svojoj javnosti, do koje mnogo drži, da li može negirati volju srpskog naroda i volju građana Srbije koja bude izražena 23. ovog meseca.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, Odbor za finansije je većinom glasova, u vrlo konstruktivnoj raspravi, korektnoj i tolerantnoj, prihvatio zakon o budžetu i prateće zakone.
Nekoliko reči da kažem s obzirom da je rasprava u načelu.
Inflacija je loš saveznik svake vlasti, svake države, svake opozicije, svakog poslanika.
Recesija je takođe loš saveznik svake vlasti, svake države, svake opozicije, svakog poslanika.
Ravnoteža je problem koji uvek pripada razgovoru o ovoj temi, uravnoteženje budžeta između prihoda i rashoda, ne činiti opterećenja većim, pokušati stvoriti ambijent da privreda, društvo može da funkcioniše bolje, pokušati ispuniti zakonom obaveze koje su stečene, zatečene, za koje se svi u našim poslaničkim aktivnostima zalažemo da moraju biti sprovedene.
Sve je to nešto što govori o tome. Da li je ponekad brzina dobra ili loša, ružna ili bolja od privremenog finansiranja, naprimer, što je takođe moguća varijanta.
U ovom trenutku valja Vlada Republike je pokušala i uložila napor da ponudi poslanicima budžet i prateće zakone. Moje je lično mišljenje da je to još uvek manje zlo i bolje nego ići u privremeno finansiranje, da je nama, dakle, potrebno stvoriti ambijent koji možemo tokom godine, kad ga ocenimo i ako ga ocenimo, menjati onako kako poslanici ocene da bi mogao biti menjan, zavisno od stvarnih mogućnosti i realizacije i od onoga što privreda i građani traže.
Bitno je stvoriti ambijent za kompletan i jači ulazak u reforme, u sve ono što mi inače ovde govorimo kao privredni, budžetski, finansijski ambijent. Ako me išta brine to je da ravnomerno rasporedimo teret. Ono što je mene zabrinulo kod onoga o čemu je ministar govorio, rekao je jedanaest plata, deset ili dvanaest posto više bez povećanja, nategla se stvar. Ako je tako nategnuta kao budžet, onda znači da je potrebno ostvariti sve što je moguće da se korisnici budžeta koji proističu iz zakona, od penzionera, socijale, policije, zdravstva i drugih, mogu finansirati realno, a da to ne optereti više nego što je do sada privredu i društvo. Prema onome što je ocena većine nas u Odboru za finansije budžet je postigao to u meri u kojoj je to moguće. Nije inflatoran, nadam se da nije ni ono drugo.
Dozvolite mi da kažem jedno svoje lično viđenje i mišljenje, a vezano je za nešto što ne bih ponovo govorio i izlazio kao amandman. Politički odnosi u jednoj skupštini, konkretno u Skupštini grada Beograda ne moraju uvek da budu odnosi koji su u ovom trenutku od najvećeg interesa za sve građane Beograda. Kao rođeni Beograđanin moram da kažem da sam siguran da ne postoji politička stranka u Beogradu, građanin Beograda koji neće reći da je Beograd u krizi sa stanovišta komunalne infrastrukture, da je to verovatno teško nasleđe, malo para, skup grad itd. Beograđanima je potrebno pokušati omogućiti i nešto bolje. Nadam se da će to učiniti Skupština grada Beograda. Učiniti nešto bolje i moram da vam kažem učiniti nešto ravnomerno. Suprotno tome samo povećanje cena komunalnih usluga opterećuje samo kategoriju građana. Komunalna taksa opterećuje malo širi krug i one koji imaju privilegiju da im je sedište firmi u Beogradu i one koji imaju privilegiju da u Beogradu prodaju. Privilegija je u dvomilionskom gradu imati firmu, raditi, prodavati, trgovati itd.
Dobro je i korektno da građanima Beograda pokušamo da omogućimo, a ne samo njima, nego praktično svima onima koji u Beogradu koriste tu privilegiju, da pokušamo da omogućimo bolji saobraćaj, bolju vodu, malo bolju komunalnu infrastrukturu, koja je u svakom velikom gradu skupa.
Najzad, mi smo prihvatili procenu Vlade Republike Srbije da u ovom trenutku eventualna blokada u samoj Skupštini grada ne treba da optereti činjenicu da svi isto misle da je građanima Beograda potrebno omogućiti ovo o čemu sam govorio. Još jednom, poštovani gospodine predsedniče i narodni poslanici, iz razloge koje sam rekao naša je procena da je budžet u ovom trenutku neophodno doneti, da on omogućuje da funkcioniše sistem onako kako je to inače normalno i da omogućuje da Vlada ispunjava svoje zakonom utvrđene obaveze. Gospodine predsedniče, moje lično izvinjenje što sam minut i dvadeset sekundi uzeo više, obzirom da retko nastupam u Skupštini Srbije nadam se da mi kolege poslanici to neće zameriti. Hvala lepo.