Hvala, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnikom, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman u članu 3. Predloga zakona, dodaje se stav 2. koji glasi - obrazovanjem saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Predlog zakona predviđa obrazovanje saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u cilju davanja mišljenja za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. Savet treba da ima sedam članova, a stručnu i administrativno-tehničku podršku savetu pruža nadležno ministarstvo. Bitno je naglasiti da Republika Srbija nije imala do sada propise koji regulišu nadležnost i postupak za donošenje odluka o podizanju novih ratnih memorijala.

Odluku o podizanju novih memorijala donosi ministar nakon što pribavi mišljenje saveta. Predlog za podizanje novih memorijala mora da bude verodostojan, odnosno da odgovara stvarnim i istorijskim činjenicama, ne sme da vređa opšte i državne interese, javni moral, nacionalna i verska osećanja. Između ostalog, nedozvoljeno je podići memorijal licu koje je podržavalo ili zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje i ideologije, ili je bilo saradnik okupatora, agresora i njihovih saveznika.

Imajući to u vidu, Predlog zakona o ratnim memorijalima garantuje ujednačenu primenu i značajno doprinosi poštovanju ljudskih i manjinskih prava, kao i nacionalnih i verskih osećanja. Na ovaj način negujemo tradiciju za naredne generacije, poštujemo ljudska i manjinska prava, tako da se definiše nadležnost i jača odgovornost. Time se utiče na sveukupni razvoj Republike Srbije i efikasnost institucija, te smatram da mora biti izričito naglašeno u članu 3. Predloga zakona.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o ratnim memorijalima, koji glasi – radom saveta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

U Republici Srbiji do sada nije postojao propis koji je regulisao nadležnost ministarstva za donošenje odluka o podizanju novih ratnih memorijala. Predlog zakona predviđa nadležnost ministra uz prethodno dobijanje mišljenja saveta, tako da je uloga saveta od izuzetno značaja.

Savet ima sedam članova koje čini: jedan član iz redova profesora istorije; jedan član iz oblasti nauke i umetnosti; četiri člana iz redova državne uprave i to – član na predlog ministarstva nadležnog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, a po jednog člana na predlog Ministarstva spoljnih poslova i ministarstva nadležnog za poslove odbrane; jednog člana kojeg predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika.

Članovi saveta iz svojih redova biraju predsednika i što je jako bitno naglasiti nemaju pravo na naknadu za rad. Stručnu i administrativno-tehničku podršku savetu pruža ministarstvo kome je savet dužan da podnosi izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje. Savet donosi pravilnik o svom radu.

Takođe, Predlog zakona predviđa vođenje jedinstvene evidencije o srpskim ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, kao i o poginulim licima, počevši od Prvog balkanskog rata. To predstavlja jednu od najznačajnijih novina, pošto su do sada postojale samo delimične evidencije. Na taj način Predlog zakona o ratnim memorijalima stvara neophodne uslove za negovanje tradicije, zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije, te doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije. Smatram da se to mora istaći u članu 4. Predloga zakona.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o ratnim memorijalima – dodaje se stav 2. koji glasi: „Realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupnu razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Zaštitu radnih memorijala sprovodi ministarstvo jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od mesta na kom se memorijal nalazi, ali i ustanove koje se bave zaštitom spomenika.

Kada je reč o redovnom održavanju, propisana je obaveza lokalnih samouprava za ratne memorijale koji se nalaze na njihovoj teritoriji i Ministarstvo odbrane za redovno održavanje koji se nalaze u sklopu vojnih objekata.

Predlog zakona takođe predviđa način prevazilaženja problema koji se javlja kada jedinica lokalne samouprave nije u finansijskoj mogućnosti da obezbedi redovno održavanje objekata. Tada ministar na predlog nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture uređuje način i visinu učešća u troškovima redovnog održavanja.

Sa druge strane, nadležno ministarstvo snosi troškove investicionog održavanja ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu.

Kada je reč o ratnim memorijalima stranih zemalja koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, utvrđena je nadležnost stranih zemalja kao pravilo, dok je u međunarodnom sporazumu moguće ugovoriti i drugačije.

Na ovaj način se ostvaruje efikasna zaštita ratnih memorijala, omogućava nesmetan rad organa i najvažnije, sprečava se propadanje i oštećenje ratnih memorijala koji su značajan element našeg nacionalnog identiteta.

Imajući u vidu sve ove činjenice, realizacijom Predloga zakona o ratnim memorijalima ostvaruje se pozitivan efekat i doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije i smatram da to mora biti izričito naglašeno u članu 2. Predloga zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Predlažem dodavanje stava 2. koji glasi: „Zakonom o radnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Zajedno sa jezikom, pismom, istorijom, religijom i običajima, nepokretna kulturna baština, u koju spadaju ratni memorijali, predstavlja sastavni deo identiteta jedne nacije. Stoga je neophodno da se posebna pažnja posveti njihovoj zaštiti.

Dosadašnja pravna zaštita memorijala sadržala je brojne nedostatke, što je stvarala potrebu za donošenje novog zakona koji će na jedan slobodan način urediti ovu oblast koja je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Pre svega, ova oblast je do sada regulisana različito, a zakonska rešenja koja se tiču ratnih memorijala se nalaze u različitim zakonskim aktima. Problem je rešen tako što Predlog zakona o ratnim memorijalima predstavlja kodifikaciju propisa koji regulišu ovu oblast.

S druge strane, sva zakonska rešenja koja su na snazi doneta su pre više od 40 godina. Od tada društveni politički tokovi su se znatno izmenili, a sa njima i brojne institucije kojima je bila poverena nadležnost zaštite ratnih memorijala.

To je dovelo do problema koji su proizilazili iz nedefinisanih nadležnosti gde su stvarali dodatne finansijske troškove, onemogućavali kontrolu nad sredstvima koja su se trošila u ovu svrhu i dovodili do neefikasne zaštite.

Predlog zakona o ratnim memorijalima, osim što predstavlja … rešavanja ovog navedenog problema, imajući u vidu značaj ratnih memorijala za Republiku Srbiju, ali i značaj Predloga zakona, smatram da se mora istaći već u prvom članu Predloga zakona značaj koji se ostvaruje na sveukupni razvoj Republike Srbije, efikasnost institucija. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je set zakona o kojima vodimo zajednički načelni i jedinstveni pretres, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Predlogom ovog zakona zbog posebnih uslova sezonskog rada u sektoru poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, gde se poslovi obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, sadnja, setva, zaštita bilja, berba i drugo, uređuje se pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanje poreza i doprinosa poslovima sezonskog rada.

Uvođenjem zakonskog okvira za uspostavljanje sistema pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika predviđeno je kao jedna od mera akcionog plana Vlade Republike Srbije za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje predstavljaju jedan od vodećih izazova sa kojima se Vlada Republike Srbije suočava. S jedne strane, neprijavljeni radnici su uskraćeni za osnovna prava – pravo iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja, a sa druge strane, država ne uspeva da naplati poreze i doprinose.

Predlog zakona propisuje da osim pravnog lica i preduzetnika poslodavac može biti i fizičko lice nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Predviđeno je da domaći poslodavac radno angažuje na sezonskim poslovima i strane državljane bez obaveze pribavljanja dozvole za rad, u skladu sa Zakonom o uslovima za zapošljavanje stranaca. Stranom državljanu potrebno je rad na sezonskim poslovima da ima odobren boravak od strane MUP.

Poslodavac je obavezan da pre početka rada upozna sezonskog radnika sa poslovima koje će obavljati, mestom i vremenom trajanja rada, vrstom posla, dnevnim, nedeljnim radnim vremenom, odmorom u toku dana i visinom naknade za rad.

Stupanjem na rad smatra se da je zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova. Radno vreme sezonskog radnika ne može biti duže od 12 časova dnevno, a radnik ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 30 minuta. Sezonski radnik može biti angažovan najduže 180 dana u toku kalendarske godine.

Novčana naknada za rad se isplaćuje po radnom času i ne može biti manja od minimalne cene rada koja važi na dan isplate i ona se isplaćuje po pravilu na kraju radnog dana.

Jako je bitno istaći da se Predlogom zakona propisuje da za vreme obavljanja sezonskih poslova sezonski radnik se ne briše iz evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti koju je ostvario kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Naknada za rad koju sezonski radnik ostvari nije od uticaja za ostvarivanje i korišćenje prava na novčanu socijalnu pomoć. Poslodavac je dužan da plati porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Porezi i doprinosi se plaćaju u fiksnom iznosu i ne zavise od naknade za rad. Predlog zakona propisuje da poslodavac prijavi sezonskog radnika putem elektronskog portala u sistemu poreske uprave najkasnije do 10,00 časova prepodne za taj dan, odnosno od 13,00 do 15,00 časova za rad u popodnevnoj smeni. Odjava radnika se vrši do 10,00 časova prepodne narednog dana, a ukoliko se radnik odjavi posle 10,00 časova, smatraće se da je bio radno angažovan za taj dan.

Predlog zakona propisuje da podaci koji se unose preko portala poreske uprave razmenjuju se sa republičkim organizacijama nadležnim za zapošljavanje.

Smatram da će ovaj zakon doprineti poljoprivrednim proizvođačima bolju, sigurniju i jeftiniju proizvodnju sezonskim radnicima, sigurnost, a Republici Srbiji puniji budžet. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji glasi: „Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Reforma javne uprave predstavlja jednu od ključnih reformi na putu evropskih integracija Srbije, a set zakona iz ove oblasti upravo je deo tih reformi koje su započete još 2013. godine. Najveću korist svakako imaju građani, jer je cilj Predloga zakona da se obezbedi bolji životni standard i da se kreira povoljniji ambijent za život, što je i program Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi otklanja dosadašnje nedostatke prethodnog zakona i na taj način se poboljšava rad lokalne samouprave i njenih organa. Bitno je istaći da se zakonom ograničava maksimalan broj pomoćnika predsednika opštine, gradonačelnika i lokalnih većnika, u zavisnosti od broja stanovnika. Tako da, opštine do 15 hiljada stanovnika mogu imati jednog pomoćnika i pet većnika, do 100 hiljada – tri pomoćnika i devet većnika, a kod ostalih maksimalno pet pomoćnika i 11 većnika.

Predlog zakona omogućuje međuopštinsku saradnju u bilo kojoj oblasti koja je od interesa građana. Međutim, da bi interesi građana bili ostvareni i zaštićeni, neophodna je jaka saradnja između državne uprave i lokalne samouprave, te smatram da mora biti izričito naglašeno već u prvom članu ovog Predloga zakona, upravo to se postiže amandmanom koji predlažem. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi glasi – realizacijom statuta lokalne samouprave obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Predlog zakona omogućava bolju primenu instituta neposredne demokratije na nivou lokalnih samouprava i veće učešće građana, a temelji se na principima evropske povelje o lokalnim samoupravama. U skladu sa tim, jedan od ciljeva Predloga zakona je osnaživanje demokratskih principa, pre svega participacija građana u poslovima lokalne vlasti.

Predlog zakona predviđa učešće građana u javnoj debati, koja je obavezna za sve opštine i gradove prilikom pripremanja odluke o budžetu. Na taj način se građanima omogućava češće u odlukama kako ta sredstva ulagati i kako ih trošiti, jer su to budžetska sredstva, sredstva svih građana.

Za razliku od prethodnog, Predlog zakona predviđa da je za pokretanje građanske inicijative neophodno 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Time se značajno olakšava pokretanje inicijative i priprema u praksi ovog instituta neposredne demokratije.

Sve ovo predstavlja značajan korak ka postizanju sveukupnog razvoja Republike Srbije, efikasnosti institucija, uključujući i pravosudne. Smatram da to mora biti izričito naglašeno u članu 2, a to se postiže amandmanom koji predlažem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 4. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu glasi – realizacijom ugovora na daljinu obezbeđuje se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Početak 21. veka doneo je rapidan razvoj informaciono tehnoloških sredstava i masovnu upotrebu interneta. Trend sveopšte digitalizacije odrazio se i na sferu poslovanja, te se nove tehnologije sve masovnije koriste. Prema podacima u prethodnoj godini, dva miliona građana koristilo je internet da bi obavilo poslove plaćanja.

Upravo zbog toga, NBS je kontinuirano radila na unapređenju zaštite kod ugovaranja na daljinu i ovaj zakon je odraz takvog rada. Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga na daljinu značajno unapređuje pravnu zaštitu prilikom ovog načina ugovaranja i podiže je na viši nivo. Time pravna sigurnost dolazi u prvi plan, a poverenje korisnika u ovaj vid poslovanja raste. Sa druge strane, korist ostvaruju i pružaju usluge. Jasan i pravni okvir prestavlja dodatni stimulans za poslovanje.

Finansijskim ugovaranjem da daljinu, pružaoci usluga dobijaju podjednak pristup svim korisnicima, što je vrlo značajno za konkurenciju na tržištu. Jasno je da je pozitivan efekat Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu za sveukupan razvoj Republike Srbije i smatram da to mora biti izričito naglašeno. To je cilj amandmana koji sam podneo na član 4. Predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 2. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu glasi – osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

U prethodnom izlaganju govorio sam o sve masovnijem elektronskom poslovanju, razvoju savremenih informacionih tehnologija i načinu na koji Predlog zakona o finansijskom poslovanju na daljinu odgovara na sveopšti trend digitalizacije u ovoj oblasti.

Međutim, bitno je istaći da predlog zakona ima ogroman značaj kada je reč o zaštiti interesa i prava korisnika finansijskih usluga i to u svim fazama ugovaranja.

Korisnici finansijskih usluga su dodatno zaštićeni kada je reč o nepoželjnim uslugama. Ukoliko se ponudom ne odgovori, smatra se da nije prihvaćena, tako da ne može biti ni plaćena. Predviđena je obaveza pružanja usluga da u svakoj situaciji koristi elektronski potpis. Time je pravna sigurnost podignuta na viši nivo, što za posledicu ima jačanje poverenja korisnika ovog tipa usluga.

Na ovaj način, predlog zakona ostvaruje realizovan efekat i na sveukupni razvoj Republike Srbije, na kome Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić neprestano rade. Zbog toga smatram da sveukupan razvoj Republike Srbije i efikasnost institucija moraju biti eksplicitno istaknuti u članu 2, u cilju dodatnog definisanja predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu glasi: „Usklađivanjem ovog zakona sa drugim propisima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Smatram da je veoma bitno naglasiti i to da je Predlog zakona o pružanju finansijskih usluga na daljinu u potpunosti usaglašen sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti. Na osnovu izjave o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije koji nam je dostavila Narodna banka istakao bih da su ove odredbe Predloga zakona u potpunosti usklađene sa propisima Evropske unije. Harmonizacija propisa i usvajanje pravnih tekovina Evropske unije su obaveze koje nam proističu iz procesa evropskih integracija i preduslov su za članstvo. U tom smislu, sprovođenje reformi kojima su Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić privrženi direktno doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije i efikasnosti pravosuđa. Usvajanje ovog Predloga zakona čini značajan iskorak ka tom cilju, kada je u pitanju oblast finansijskog ugovaranja na daljinu.

Imajući u vidu sve činjenice koje sam izneo, smatram da je neophodno da se pozitivan uticaj Predloga zakona na sveukupan razvoj Republike Srbije i usklađenost pravnih normi u ovoj oblasti mora naglasiti. To se postiže ovim amandmanom. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i on glasi - ovim zakonom se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Predlogom zakona nastavljen je rad na zaštiti finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Do sada je zaštita pružana sprovođenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, naročito kroz institut koji je predviđao obavezno dostavljanje informacija u predugovornoj fazi.

Međutim, društveni i poslovni tokovi su podložni promenama. Tu na prvom mestu mislim na rapidan razvoj interneta i drugih informaciono-tehnoloških sredstava i na njihovu sve masovniju upotrebu.

Takođe, bitno je istaći i sve veći značaj i upotrebu elektronskog poslovanja. To zahteva dodatnu zaštitu korisnika koji koriste informacione tehnologije prilikom ugovaranja najšireg spektra finansijskih usluga, a zakonodavstvo mora da ide u korak sa novim tekovinama i da odgovara na potrebe dodatne zaštite. To se upravo postiže Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se na jedan sveobuhvatni način uređuju prava korisnika koji finansijske usluge ugovaraju putem savremenih informacionih tehnologija.

Predlogom zakona se obezbeđuje dodatna zaštita prava i interesa korisnika ovakvog načina ugovaranja, čime se nedvosmisleno osigurava i veća pravna sigurnost.

Na kraju bih istakao da se ovim predlogom zakona vrši harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa pravom EU, što je i obaveza koja nam proizilazi iz pristupnog procesa EU.

Imajući sve ove činjenice u vidu, Predlogom ovog zakona se bez sumnje obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije i doprinosi efikasnosti pravosudnih institucija. Međutim, smatram da se to mora eksplicitno naglasiti već u prvom članu Predloga zakona, što se upravo postiže amandmanom koji podnosim. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 15) koja glasi – investicija u stanogradnju obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Amandman sam podneo da ukažem na značaj projekta izgradnje stanova za pripadnike snage bezbednosti i za sveukupni razvoj Republike Srbije. Samo u prvoj fazi gradiće se 5.203 stanova, koji će biti gotovi do 2020. godine. Na predloženih šest lokacija, gradiće se ukupno 1.578 stanova čija će gradnja početi uskoro i to u gradovima, Beogradu 400, Novom Sadu 400, Nišu 188, Vranju 190, Kraljevu i Kragujevcu po 200 stanova što će omogućiti pokretanje građevinske operative tako da će biti aktivirane i druge privredne delatnosti koje su u neposrednoj vezi sa sektorom građevinarstva. Tako će biti pokrenuta proizvodnja građevinskog materijala i ostalih pratećih materijala koji su potrebni za izgradnju ovih objekata.

Jedinice lokalne samouprave, na čijim teritorijama se grade stanovi, imaće prihode od poreza na imovinu, koji će stanovi, kada se stanovi izgrade i novi vlasnici upišu u katastar nepokretnosti.

Građevinska operativa utiče i na privredni rast i razvoj Republike Srbije i na BDP. Time se podstiče rad malih i srednjih preduzeća i stimuliše zapošljavanje u privrednom sektoru, što je i cilj Vlade Republike Srbije, a time ostvarujemo suficit u budžetu Republike Srbije i rast BDP.

Neophodno je da se u predlogu zakona istakne efikasnost pravosudnih institucija na kojima se temelji celokupni privredni sistem Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 4. koji glasi – realizacijom projekta obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija.

Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje država preduzima radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti. NJenom realizacijom stvaraju se uslovi za politički, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni društveni razvoj Republike Srbije.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihov značaj za bezbednost čitave države, a polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje, neophodno je u samom Predlogu zakona da se izričito i nedvosmisleno naglasi i afirmiše princip efikasnosti pravosudnih institucija, a to se upravo postiže ovim predloženim amandmanom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti dodaje se stav 3, koji glasi: „Donošenjem zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Imajući u vidu veliku važnost Predloga zakona za efikasnost pravosudnih institucija i na princip efikasnosti pravosuđa, neophodno je u samom Predlogu zakona da se izričito i nedvosmisleno naglasi i afirmiše princip efikasnosti pravosudnih institucija, a to se upravo postiže ovim predloženim amandmanom, da se što efikasnije obezbedi potrebna dokumentacija za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za lica ranije pripadnike snaga bezbednosti koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od ovih državnih organa. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama na dnevnom redu je predlog seta zakona i sporazuma o kojima vodimo razgovor, a ja ću govoriti o Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Slobodno možemo reći da je reforma katastra nastavak reforme decenije, pored uvođenja e-dozvole i e-uprave, a sve u cilju da se omogući građanima, privredima, domaćim i stranim investitorima brz upis prava na nepokretnostima i prava na njima. To je sigurnost za domaće i strane investitore da ulažu u proizvodne kapacitete za otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih, školovanih radnika.

To je i politika Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića i SNS, što su na nedavno održanim lokalnim izborima u Beogradu i još nekoliko gradova u Srbiji pokazali građani dajući veliku podršku i poverenje SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Donošenjem ovog zakona omogući će se da se poveća efikasnost i ažurnost katastra nepokretnosti. Uvođenjem novih informacionih tehnologija, propisivanje obaveze za sudove, javne beležnike, javne izvršitelje, organe javne uprave i druge organe i organizacije koji u okviru svojih zakonom utvrđenih nadležnosti donose odluke, odnosno sastavljaju ili potvrđuju isprave koje predstavljaju pravni osnov za upis u katastar i da iste dostave službi za katastar nepokretnosti, radi sprovođenja promena u katastru.

Pojednostaviti i ubrzati proceduru upisa u katastar nepokretnosti, propisivanje kraćih rokova za postupanje službe u postupku upisa, propisivanje pravila da služba ne proverava zakonitost javno-beležničke isprave na osnovu koje se vrši upis u katastar. Na taj način će se ubrzati procedura upisa, odnosno skratiće se vreme potrebno za upis. Povećanje se ažurnost katastra nepokretnosti, što će imati pozitivan efekat na poboljšanje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja duing biznis.

Predlogom ovog zakona predviđeno je da građani i privreda neće morati da obilaze nekoliko šaltera. Dosta je bilo obilaženja institucija da bi se građani i privreda upisali u imovinu u katastru nepokretnosti. Ubuduće će se sve to raditi na jednom mestu, kod notara. Sastavljanjem i potvrđivanjem, overavanjem javno-beležničke isprave, notar će u ime građana podneti katastru putem e-šaltera potrebnu dokumentaciju za upis u roku od 24 sata, a služba će u roku od pet dana doneti rešenje o upisu u katastar nepokretnosti.

Novina u ovom zakonu – uvodi se i predbeležba objekta i posebnih delova objekata u izgradnji, koji se ne upisuju u list nepokretnosti već u poseban list – predbeležba objekta, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji.

Takođe, Predlogom ovog zakona propisano je da javni beležnici, preduzetnici i pravna lica upisana u registar geodetskih organizacija mogu izdavati list nepokretnosti, list bodova, list predbeležbe objekta, odnosno posebnih delova objekata, odnosno posebnih delova objekta u izgradnji, koji imaju istu važnost kao da ih je izdao Republički geodetski zavod.

Republički geodetski zavod kao državni organ radi na obavljanju stručnih, geodetskih, katastarskih poslova, na geodetskom merenju, prikupljanju i upisu podataka u katastar nepokretnosti i katastar vodova, koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju, kao i niza utvrđenih novih nadležnosti, koje su mu poverene od 2002. godine pa do danas. Sve poverene poslove Republički geodetski zavod, zajedno sa svojim unutrašnjim organizacionim jedinicama, službama za katastar nepokretnosti, uspešno je obavio, što će i u narednom periodu činiti, mnogo brže i efikasnije.

U toku je konkurs o prijemu 567 geodetskih i pravnih stručnjaka koji će kadrovski ojačati službe, da bi se uspešno izvršavali svi poslovi iz nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, a sve u interesu građana i privrede. Hvala.